Sombor.info

Severina Vučković izgubila je pravnu bitku vođenu za starateljstvo nad sinom Aleksandrom, a Vrhovni sud je doneo presudu da se starateljstvo nad njihovim maloletnim detetom u potpunosti vraća ocu Milanu Popoviću.

Kako navode hrvatski mediji, iz presude takođe vidljivo da niko od veštaka nije saslušan i da je izričito zatraženo da se veštaci saslušaju usmeno.

Naime, nakon što je Županijski sud u Splitu u avgustu 2021. doneo odluku da se starateljstvo nad maloletnim Aleksandrom podeli „na pola“ između oca Milana Popovića i majke Severine Vučković, nova presuda Vrhovnog suda otkriva da Popović ponovo preuzima potpuno starateljstvo bez deljenja sa majkom Severinom. Kako se navodi, ova odluka stupa na snagu odmah, ne čekajući eventualnu žalbu Severine Vučković, stoji u izveštaju koji hrvatski portal „Nacional.hr“ ima u posedu.

Iz presude se vidi da niko od veštaka u predmetu Popović-Vučkovića nije saslušan, već je sud bio u posedu pismenog nalaza i mišljenja veštaka. Tužilac na isto nije imao primedbi, dok je okrivljeni prigovorio nalazu i mišljenju, što je svakako uticalo na ishod ovog predmeta.

Sud je naveo da je na saslušanje pozvao veštake, kliničkog psihologa Ivanu Dijanić i Vladimira Grošića, specijalistu psihijatrije, ali oni nisu došli. Veštaci su svoj nedolazak obrazložili, kako stoji u dokumentima. Dijanić je kao razlog nedolaska naveo zdravstvene razloge, dok je Grošić rekao „da zbog trenutnog zdravstvenog stanja, koje je u vezi sa ovim slučajem, nije u mogućnosti da razgovara o kvalitetu, niti da aktivno učestvuje u procesu, zbog oštećene kognitivne i intelektualne sposobnosti“.

Severinina advokatica nema saznanja o navedenoj odluci Vrhovnog suda, pa ne može da je komentariše, piše u saopštenju koje je dostavljeno medijima.

„Jedino što može sa sigurnošću reći je da nije tačno da bi Vrhovni sud mogao promeniti odluku Županijskog suda u Splitu, jer to i nije bilo predmet razmatranja i odlučivanja pred Vrhovnim sudom, već je Vrhovni sud razmatrao jedno procesno pitanje o kojem je mogao eventualno zauzeti stav drugačiji od Županijskog suda u Splitu i tražiti da to pitanje Županijski sud ponovno razmotri“, stoji u saopštenju, kako prenosi Jutarnji list, i dodaje se:

„Ako je tačno to što piše da je vraćeno radi saslušanja veštaka, radi se o presudi Vrhovnog suda koja je u suprotnosti s pravnim stavom Ustavnog suda iznesenog u sudskoj odluci Ustavnog suda U-III/1568/2014. Time Vrhovni sud nije doprinio ujednačavanju sudske prakse, već upravo suprotno. Postupio protivno ustavno-sudskoj praksi.“

Severina se oglasila za hrvatske medije.

„Evo sad su i Vrhovni suci dali svoj obol. Digli su ruku u ime mog deteta koje nikad nisu videli, s kojim nikad nisu razgovarali, koje ima svoj život, svoje misli i koje deset godina trpi torturu sistema, i ja zajedno sa njim. Ne da mi se sada tražim nepravilnosti u odlukama Vrhovnog suda, ne da mi se više da tražim ikakve nepravilnosti, a pogotovo ove koje su doneli protivno pravnoj praksi Ustavnog suda, kako kaže moja advokatica“, rekla je Severina.

„Ali, boriću se do zadnje kapi krvi za svoje dete, bez kojeg sam bila 20 meseci, nećete se igrati sa mojim detetom. S kojim pravom? Moje dete nije vreća krompira sa kojim ćete da trgujete. Pojednostavljeno, ovo može da znači da ću ponovno svoje dete, koje sam rodila, odgajam, školujem, koje je živelo sa mnom od rođenja, viđati utorkom i četvrtkom od 16 do 20 sati i svaki drugi vikend subotu i nedelju. Nećete me više zafrkavati i protivno želji deteta. Ono živi i ide u školu u Zagrebu, za razliku od njegovog oca. Sramota me ove države da se ovakve stvari rade detetu, da ja ne smem da govorim da ne bih nekoga uvredila“, istakla je pevačica, piše 24sata.hr i dodala:

„Prošla sam svu golgotu hrvatskog pravosuđa pa ću i ovu Vrhovnoga suda, ali prošla sam je sa svojim detetom. Ja sam tu nebitna. Kao što se sudije štrajkom bore za svoje plate, tako ću se i ja i dalje boriti za svoje dete koje se izjasnilo da želi da živi sa mnom što očito nikoga nije briga, a naročito neke koji su korumpirani.“

Sa druge strane, povodom odluke suda odlasila se advokatica Milana Popovića, Željka Pokupec.

„Obzirom da se radi o statusnim predmetima ne mogu da govorim nikakve detalje jer je određena tajnost postupka, mogu samo da potvrdim da je prihvaćena revizija tužitelja i ukinuta je odluka Županijskog suda“, potvrdila je za pomenuti portal advokatica Željka Pokupec.

Pevačica je „kralja bakra“, Milana Popovića, upoznala dok je pevala na proslavi povodom njegovog rođendana. Nakon kratke veze, Milan je pevačicu verio, a ubrzo nakon toga Severina je rodila sina Aleksandra. Ipak, godinu dana nakon njegovog rođenja, Severina i Milan su se rastali. Njihov rastanak je bio buran, te su obe strane u medijima iznosile broje optužbe na račun bivšeg partnera. Takođe, od trenutka kada je došlo do kraha njihove ljubavi oboje su počeli bitku za starateljstvo koja traje godinama.

Izvor: nova.rs

Novosadska stranka Istina traži da se uvede pravo na bolovanje i negu kućnih ljubimaca, prvenstveno za pse i mačke. Šta vi mislite o tome? - pitali smo vas na društvenim mrežama.

„Džeki ima proliv, ne dolazim na posao!“ – primer je kojim su neki podrugljivo dočekali inicijativu da se uvede pravo na bolovanje za vlasnike pasa i mačaka. Ipak, onima koji svoje kućne ljubimce doživljavaju kao članove porodice definitivno nije smešan. Posebno onima koji znaju koliko stresno, teško, pa i skupo može da bude lečenje životinje. A svaki držalac životinje po zakonu je dužan da joj blagovremeno obezbedi pomoć veterinara i negu ako je životinja obolela, u suprotnom mu preti kazna do 50.000 dinara, napominju iz Istine.

„Vlasnici kućnih ljubimaca tako neretko dolaze u situaciju da biraju ili da plate kaznu i ugroze život ljubimca, ili da dobiju otkaz ako se zbog toga ne pojave na poslu. Takva neusaglašenost propisa veoma otežava život građanima i potpuno je nedopustiva u pravednoj i pravno uređenoj državi“, navodi se u saopštenju.

A šta vi mislite o tome? Pitali smo vas na društvenim mrežama – i već na startu dobili podeljene odgovore.

„Što da ne ukoliko se životinja ozbiljno razboli a zahteva se danonoćna briga o istima. Ne vidim ništa loše u toj ideji. Kućni ljubimci kod vlasnika koji ih vole imaju status člana porodice. I vole se beskonačno“, bio je jedan od prvih i izazvao najviše reakcija – i pozitivnih i negativnih.

Manje-više očekivano, usledila je gomila sarkastičnih komentara, na foru: „Tako je… I slobodni dani za porođaj i u slučaju smrti i paketić za novu godinu i tuđu negu i pomoć i socijalni pomoć i porodična penzija i sve što pripada porodicama… I da se plaća informatika, odnošenje smeća, voda i ostalo što se plaća za člana porodice i da nuždu obavljaju u wc, a ne oko zgrade kao i svi ostali članovi porodice. I naravno da se ne diskriminišu drugi članovi porodice poput konja, prasića, krava, ovaca i ostalo…“

Dalje se nadovezuju oni koji ističu da postoje drugi prioriteti kad je u pitanju briga o životinjama: „Za početak da se postojeći zakon sprovodi, recimo obaveza čipovanja, i da se uvede ispit za sve vlasnike i pse, pa onda možemo da pričamo o nekim stvarima. Zdravstveno osiguranje postoji kod nekih osiguravajućih kuća…“; „Prvo se zakon koji je odličan ne sprovodi i ne poštuje, ne kažnjavaju se nesavesni vlasnici, ljudi koji povređuju, ubijaju, truju životinje, pojedinci i udruženja (cast izuzecima) koja klepaju lovu na grbači istih. Smešna je priča o bolovanju, to kod nas će zaživeti malo sutra.“

A mnogi konstatuju i da „nama ni ovo za ljude nije kako treba“: „Uvedite 100% bolovanja za onkološke pacijente, pre nego što se krene baviti kojekakvim glupostima. Ljudi koji boluju od najtežih bolesti, imaju ogromne troškove lečenja primaju umanjenu zaradu tokom bolovanja, a mi pričamo o životinjama“, poručuju besno.

„Čitajući ovde neke komentare ne znam da li da se osećam tužno, nesrećno, razočarano… Kakvi komentari. Samo mogu da vam kažem da jedan mačiji ili pseći život za njegovog vlasnika vredi više nego vas (svih vas koji se podsmevate ) nekom od vaših članova porodice. Zato ste tako nesrećni i zato tako komentarišete! Naučite da poštujete sebe i svet oko sebe ili volite… Ukoliko je to uopšte moguće!“, jedan je od zaključaka.

U svakom slučaju, izgleda da je ovo još jedno pitanje oko kojeg se Srbi neće lako složiti, ali koje, bar na mrežama, oslikava realnost u kojoj živimo.

Izvor: nova.rs

“Crni bilans” na putevima Zapadnobačkog okruga od prošle sedmice se nažalost nastavio. Na putu između Doroslova i Stapara sinoć se dogodila teška saobraćajna nezgoda u kojoj je jedno lice izgubilo život, a muškarac iz Prigrevice je povređen. Saobraćaj na ovoj deonici je zbog uviđaja neko vreme bio u prekidu, a za sada nema detalјnijih informacija o ovoj nezgodi.

Podsećamo da su se prošle sedmice u Zapadnobačkom okrugu dogodile dve teške saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice poginulo, a dve su teže povređene. I pored svih apela Policije da učesnici u saobraćaju budu dodatno oprezni zbog loših vremenskih prilika, saobraćajke sa najtežim posledicama se i dalјe dešavaju.

Nezadovolјni vozači iz okruga u Viber grupama izražavaju ozbilјnu zabrinutost zbog blata na putevima, koje polјoprivredne mašine i kamioni ostavlјaju tokom kampanje vađenja šećerne repe. Oni napominju da se svakodnevno suočavaju sa poledicom, posebno u jutarnjim i večernjim časovima ali dodaju i da kamioni sa prikolicama dodatno pogoršavaju bezbednost u saobraćaju, zbog loše svetlosne signalizacije. Učesnici u saobraćaju putem društvenih mreža i Viber grupa dele informacije o kritičnim deonicama i mestima gde je opasno zbog polјoprivrednih vozila, dodajući da je bezbednost saobraćaja ozbilјno ugrožena, a rešavanje ovog problema, kako kažu postaje hitna potreba.

Izvor: Radio Dunav

Zbog velikog interesovanja izložba „Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae” će trajati duže— do četvrtka, 29. februara.

Zbog velikog interesovanja izložba Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae će trajati duže— do četvrtka, 29. februara.

Tokom januara muzej je otvoren za posetioce od utorka do petka od 8 do 14 časova i vikendom od 9 do 13 časova, dok ćete u februaru imati priliku da nas posetite od utorka do petka od 8 do 19 časova i vikendom od 9 do 13 časova.

DžOKER - SPD RADNIČKI 74:52 (18:12, 14:12, 21:10, 21:18)

Sombor – Dvorana: Mostonga. Gledalaca: 800. Sudije: Obrknežević, Hadžić, Marčetić.

DžOKER: Dejvis 10 (6 as), Lugić 11, Kapetanović 2 (6 sk), Jugović 5 (5 as), Brbaklić 4 (8 sk, 6 as), Marković, Vukas, Krstanović, Kovačević, Stanojević 7 (5 sk), Simons 24 (10 sk), Milin 11.

SPD RADNIČKI: Vest 8 (5 sk), Kobe Tomas 6 (5 sk), Čabrilo 3, Kroft 10, Đerasimović 2, Milosavljević 3, Dobrašinović, Labović, U. Nikolić 6, Dautović 5, P. Nikolić, Blagojević 9 (8 sk).

Rutinski su Somborci slavili sinoć. Počelo je napeto, Simons je svojom serijom od deset poena doveo domaćine u prednost. Razlika je rasla, dostigla devet poena pred sam kraj prve četvrtine ali je Kroft trojkom smanjio prednost na 18:12.

Nastavili su domaćini jako, ali Radnički nije dozvolio da se tako rano prelomi meč. Dva minuta pre pauze imali su samo četiri poena zaostatka ali je Džoker zahvaljujući Lugićevim vezanim pogodcima na pauzu ipak otišao sa 32:24.

Nisu uspeli ponovo da zaprete gosti. Do kraja se razlika samo povećavala, pred kraj dostigla i plus 26.

Izvor: zurnal.rs

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za dodelu bespovratnih srestava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2024. godinu. Za ovu namenu je predviđeno pola milijarde dinara, a rok za prijavljivanje je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11. tekuće godine.

Pravo učešća na javnom konkursu za seoske kuće sa okućnicom imaju punoletni državljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji i parovi, mlađi od 45 godina.

Podnosilac prijave samostalno pronalazi kuću sa okućnicom i obraća se lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi, a i ove godine davaće se najviše 1,2 miliona dinara za kupovinu jedne kuće.

Kompletna dokumentacija

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli, tokom vikenda isklјučili su iz saobraćaja trojicu vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola.

Policija je u Kuli zaustavila tridesetdvogodišnjeg vozača „Opela“ sa 1,64 promila alkohola u organizmu, četrdesetjednogodišnjakinju koja je upravlјala vozilom marke „Ford“ sa 1,55 promila i tridesettrogodišnjeg muškarca koji je vozio bicikl sa 2,36 promila alkohola.

Vozači su zadržani i protiv njih će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Deca su pod velikim uticajem stavova roditelja kada je u pitanju upotreba alkohola i droga. Dok se neki roditelji brinu da bi razgovor o drogama mogao da podstakne upotrebu različitih opijata, otvorena komunikacija uopšte, a posebno u razgovorima o drogama, povezana je sa nižim stopama upotrebe droga.

Razgovor o drogama roditelji mogu pokrenuti sa decom još u ranom detinjstvu. Što ranije započnu taj razgovor znači da će mlada osoba već imati dobro formirane stavove pre nego što na scenu stupi uticaj njihovih vršnjaka. Čak i pre nego što dođu u školu, možete razgovarati sa njima o zloupotrebi opijata, savetuju stručnjaci.

Otvoreno razgovarajte sa detetom

Kako deca postaju tinejdžeri, dobijaju sve više informacija, što iz okruženja, što na mrežama. Zato roditelji uvek mogu da pokrenu razgovor pozivajući se na neke aktuelne događaje, poput vesti da je neko stradao zbog zloupotrebe droga.

Nađite vreme za razgovor kada ste i vi i dete bistre glave, kada ste nasamo i imate dovoljno vremena. Recimo dok se vozite kolima.

Postavljajte pitanja, slušajte šta vaš tinejdžer ima da kaže i oduprite se želji da mu pridikujete. Znamo da iskrene informacije najbolje funkcionišu. Taktike zastrašivanja i preterivanja su generalno beskorisne i mogu podstaći tinejdžere da iz radoznalosti probaju drogu.

Na primer, tvrdnje da će postati zavisni nakon što jednom probaju drogu ili da upotreba droge izaziva trenutna i nepovratna oštećenja mozga nisu verodostojne tinejdžerima i oni će ih verovatno ignorisati.

Pitajte šta znaju o toj temi i šta misle. Zatim im dajte činjenice bez osude. Razgovarajte o razlozima zbog kojih se neki ljudi odlučuju za upotrebu droga i o rizicima.

Izbegavajte veličanje upotrebe droga, kao što je pričanje o zabavnim trenucima koje ste imali kada ste kao mladi koristili drogu. Neki roditelji misle da ih to čini kredibilnijima, ali to takođe potencijalno predstavlja popustljiv stav prema drogama.

Naglasite ličnu odgovornost

Ako je vaš tinejdžer zabrinut zbog pritiska vršnjaka ili zbog toga što se izdvajaju od svojih prijatelja ako ne želi da koriste drogu, može biti od pomoći da prođete kroz nekoliko scenarija sa njima. Šta bi rekli da ih neko pita da li žele da probaju MDMA (ekstazi)?

Naglasite ličnu odgovornost i važnost donošenja nezavisnih odluka i pomozite im da naprave planove za vanredne situacije ako neko vrši neželjeni pritisak. To može uključivati preporuku da na žurci zatraže pomoć prijatelja koji ne koriste drogu, da planiraju kako da odu sa žurke ili da pozovu roditelje.

Apsolutno je u redu da postavite zahteve i budete jasni u svojim očekivanjima u vezi sa upotrebom droga, ali pokušajte da ne pretite. Izgovaranje stvari poput „neću da te vidim ako se budeš drogirao“ je beskorisno jer ako upadnu u nevolju možda neće osetiti da mogu da vam se obrate za pomoć.

Zauzmite pristup svođenja štete na minimum

Ponekad, međutim, šta god da radite, neki mladi ljudi će želeti da eksperimentišu. Rizikovanje je prirodan deo adolescencije i mladosti.

Uverite se da vaše dete zna kako treba da reaguje u hitnim slučajevima. Posledice od nedozvoljenih droga često se mogu poništiti ako se na vreme reaguje, pa se pobrinite da vaš tinejdžer zna da li on ili njegovi prijatelji koriste nešto nedozvoljeno i da u slučaju da počnu da se osećaju loše da se odmah da dobiju medicinsku pomoć.

Na festivalima, na primer, uvek postoji služba hitne pomoći. Uverite se da znaju da pozovu 194 i da obavezno lekarima kažu šta je izazvalo tegobe.

Neka imaju u vidu da ne strahuju od policije, jer se ona obično ne poziva kada su u pitanju hitni slučajevi zbog droge.

Uverite se da osećaju da mogu da vas pozovu za savet ili da ih pokupe, a da ih nećete ispitivati ili grditi. Mnogo je bolje da kasnije razgovarate sa njima o tome šta su naučili iz incidenta.

Ako znate da vaš tinejdžer povremeno koristi rekreativne droge ili to namerava da radi, ili da to rade njegovi prijatelji, možete biti direktniji sa informacijama o smanjenju štete.

Obavestite ih da je moguće proveriti drogu na nekim mestima kako bi tačno znali šta uzimaju.

Uverite se da znaju da prvo treba da uzmu malu količinu da vide kako utiče na njih. Najbolje je da uzmu četvrtinu ili polovinu kako bi bili sigurni da nema neželjenih reakcija, a idealno bi bilo da sačekaju najmanje 45 minuta pre nego što uzmu više, s obzirom na to da je nekada potrebno više od sat vremena da se oseti efekat ekstazija.

Mešanje droge sa alkoholom ili mešanje više različitih opijata, uključujući i lekove koji se dobijaju na recept, značajno povećava rizik da nešto krene naopako i treba ih upozoriti da to izbegavaju.

Izvor: RTS

Inteligencija čoveku može da donese mnogo lepih stvari, ali ima i svoju tamnu stranu o kojoj se retko govori, a vodi u izolaciju i depresiju.

Biti jako pametan nije uvek garancija uspeha ili sreće. Kod ljudi sa veoma visokim kvocijentom inteligencije dolazi do obrnutog slučaja – o kojem se ne govori tako često. Kod njih češće dolazi do stanja egzistencijalne teskobe, socijalne izolacije, emocionalnih problema i kontinuiranog ličnog nezadovoljstva usled neispunjavanja mnogih visokih ciljeva koje većina osoba s velikim sposobnostima sebi postavlja.

Neki ljudi ne oklevaju da kažu da inteligencija nije isto što i mudrost, i da je mudrost nešto što mnogi od tih ljudi (ne svi) nemaju sa IQ iznad 120-130. Tako, Žan Sjo-Fašen (Jeanne Siaud-Facchin), psihoterapeutkinja i jedna od najpriznatijih stručnjakinja u području visokih sposobnosti, objašnjava da ništa ne može biti paradoksalno kao mozak tih ljudi.

“Želim da živim savršenim životom. Jedini način da se to postigne jeste izolacija, usamljenost. Uvek sam mrzeo gužvu”, kazao je jednom Vilijam Džejms Sajdis, poznat kao najinteligentniji čovek na svetu.

Biti vrlo inteligentan podrazumeva pak određenu krhkost. Suočavamo se s vrstom uma sposobnom za stvaranje hiljade ideja odjednom. Oni su brzi, originalni i mogu proizvesti za nekoliko sekundi beskrajan broj argumenata i koncepata. Međutim, nisu uvek u stanju da upravljaju svim tim informacijama. Njihovi kognitivni svetovi imaju toliko kapaciteta da je jedan podsticaj dovoljan da njihovi neuroni odmah zapale i daju oblik mnogim idejama, ali istina je da oni ne uspevaju uvek da daju konkretan ili čak uspešan odgovor.

Sve to može izazvati veliku frustraciju i zbunjenost. Nije sve tako neverovatno ili jednostavno za osobu ili dete s visokim sposobnostima. Niko nije objasnio kako koristiti taj mozak tako sofisticiran, tako željan informacija i produktivan u idejama. Zapravo, stvarnost postaje mnogo složenija za ljude s IQ-om preko 180. U tim slučajevima, i kao što smo već videli u istoriji najinteligentnijeg čoveka na svetu koji je imao IQ od 250 bodova, njihovi životi mogu postati prave tragedije.

Biti jako pametan – paradoksalni dar

Živimo u društvu u kojem se poštuju darovi. Oduševljeni smo ljudima s jedinstvenim talentima i sposobnostima, divimo se onima koji dominiraju određenim područjem nauke, umetnosti, sporta… Nema tate i mame koji kažu da ne bi voleli da imaju dete s visokim IQ-om, jer je na neki način ideja da je inteligencija sinonim za uspeh još uvek vrlo prisutna u našem svakodnevnom životu.

S druge strane, i sama deca imaju uverenje da ništa ne može biti tako fantastično kao „biti jako pametan“. Može li postojati nešto bolje? „Nadareni“, kažu oni, polažu ispite s dobrim ocenama bez problema ili učeći malo. Sada svaki staratelj, svaki psiholog ili otac deteta s visokim sposobnostima zna da to i nije baš uvek tačno.

Štaviše vrlo je moguće da će učenik s visokim IQ-om ostati nezapažen tokom većeg dela školovanja. Takođe je verovatno da on ne dobija dobre ocene, da nije dobar u sklapanju prijateljstava i da je on taj odsutni student koji je uvučen u svoj vlastiti svet, koji sedi u poslednjem redu učionice, gde ne privlači pažnju.

Inteligenciju je teško kontrolisati

Razlog zbog kojeg biti vrlo inteligentan ne garantuje uvek da će učenik ili student biti prvi u klasi leži u nekoliko dimenzija. Prvi je dosada. Dete s visokim sposobnostima ne oseća se zainteresovano ili stimulisano onim što je oko njega i jednostavno odvaja i zauzima pasivni stav – zbog čega može čak doći do neuspeha u školi.

U drugim slučajevima, suočavamo se s učenicima koji ne znaju kako da kontrolišu svoje ideje i reči. Ponekad, pre jednostavnog ispitivanja, dete može upasti u neku vrstu lutanja, razmišljanja i zaključaka gde ne uspeva uvek da da konkretan odgovor. Zapravo, u knjizi „Previše pametan da bi bio srećan“ devojka objašnjava da, dok njene kolege dolaze do jedne ideje kako bi pronašli rešenje, ona dolazi do 25 ideja i oseća se nesposobnom za donošenje zaključka.

Ovakvo razmišljanje naziva se arborescentno. Takvo razmišljanje ljudi s visokim sposobnostima objašnjava se na sledeći način: kada primi podsticaj, um počinje da generiše jednu ideju za drugom, iako u mnogim slučajevima bez jasnih asocijacija. Sve se ilustruje slikom gustog stabla s beskonačnim granama u kojima osoba ne može kontrolisati ili organizovati te podatke. Ukratko, jedna misao rađa drugu i tome nema kraja.

Emocionalne kataklizme

Drugi aspekt koji treba razmotriti jeste onaj koji se odnosi na preosetljivost. Biti vrlo inteligentan podrazumeva preuzimanje duboke i transcendentalne vizije o stvarnosti i o samom svetu. Ponekad, samo gledanjem vesti na televiziji osoba s visokim veštinama oseća nerazumevanje, ljutnju i skepticizam pred samim čovečanstvom.

Emocije ih hvataju, ne mogu kontrolisati uticaj određenih događaja koji za ostale ljude obično ostaju nezapaženi.

Dimenzije kao što su laži ili izdaja ih nadilaze, kao i društvene nejednakosti, ratovi – kao da shvataju da možda nisu u stanju da postignu mnoge od tih uzvišenih ideala koje imaju na umu.

Osim toga, izvan klasične ideje da su vrlo inteligentni ljudi hladni, potrebno je shvatiti da je njihov empatijski kapacitet ogroman. Ponekad više vole da se izoluju kako ne bi patili, da bi održavali udaljenosti kako se ne bi previše uključili i da bi se na neki način povredili.

Međutim, njihovi emocionalni svemiri su složeni i taj se intenzitet takođe usmerava kroz kreativnost i inspiraciju, razvijajući do maksimuma mnoge njihove prirodne talente.

Inteligencija ne bi trebalo da bude prepreka za sreću

U ovom trenutku sasvim je moguće da bi neko mogao pomisliti da je biti vrlo inteligentan neka vrsta patologije. Ali to nije istina. Ono što moramo da uradimo jeste da probamo da olakšamo život darovitim pojedincima. Darovito dete koje prolazi kroz školski sistem neotkriveno razviće malo akademskog interesovanja i živeće u ličnoj izolaciji gde se mogu pojaviti druge vrste problema kao što su anksioznost ili depresija.

S druge strane, SZO nas upozorava na sledeće: IQ se ne može koristiti samo kao dijagnoza darovitosti jer inteligencija se ne može razumeti bez emocionalnog dela, bez preosetljivosti, hiperestezije, hiperemotivnosti, hiperzrelosti, hiperstimulacije, bez arborescentnog razmišljanja i brzih misli…

Biti vrlo inteligentan može značiti život u vrlo složenom ličnom uglu gde su emocije i misli haotične, duboke i vrlo intenzivne. Stoga je naša uloga roditelja, majki, staratelja, vaspitača ili psihologa da darovitoj deci ponudimo odgovarajuće strategije kako bi pronašli mir i ravnotežu. Tako da mogu doseći svoj maksimalni potencijal i, naravno, sreću, piše uniqorner.com.

Ivana i Goran Babić, na mrežama poznati po stranici "Dva ranca - beg iz kanca", kažu da je najjeftinija zemlja koju su posetili u 2023. godini - Uzbekistan.

Valuta je uzbekistanski sum i za 1€ dobijalo se u aprilu 2023. oko 12.000 suma dok je početkom 2024. kurs 13.400, tako da ste već milioner kada promenite 100€, napominju ovi travel blogeri.

Tamo je im je bio najjeftiniji gradski prevoz – 0,12 evra i metro i bus; obrok u restoranu plaćali su oko 2 evra, kafu od 0,6 do 1,8, a čaj 0,5 evra – za dvoje; najskuplja ulaznica za neku atrakciju je bila manje od 4 evra; voz između gradova manje od 10 evra. Svojim objavama svakako su zaintrigirali pratioce, s obzirom na to da Uzbekistan definitivno nije čest izbor turista iz Srbije, a za Nova.rs otkrivaju kako su se oni tamo zadesili i šta im je sve bilo interesantno.

Ivana i Goran Babić su Uzbekistan posetili u aprilu 2023. godine na njihovom mesečnom proputovanju kroz Aziju na kome su posetili Indiju, Kuvajt, Emirate, Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan. Ipak, Uzbekistan su posebno izdvojili, a kažu da su mnogi njihovi pratioci imali isto pitanje kao mi: Zašto baš tamo?

„Uzbekistan je veoma značajna država na putu svile i mnogo turista sa raznih delova sveta ga posete. Kod nas još uvek ova destinacija nije toliko popularna i drago nam je što smo je otkrili velikom broju ljudi. Znamo da su nakon našeg povratka neki ljudi organizovali sebi putovanje tamo, a znamo i spram pitanja na društvenim mrežama da ima puno predrasuda vezanih za Uzbekistan. Jedno od glavnih pitanja je bezbednost, higijena i šta uopšte ima da se poseti kao i konstatacija pojedinaca kako nisu očekivali tako lepe i živopisne građevine“, kažu Ivana i Goran, koji su ipak na startu imali drugačiji fokus.

„Nama je dugo ova država na listi, prvenstveno je bila zbog Aralskog mora odnosno jezera koje je uništeno za vreme sovjetskog saveza zbog eksploatacije pamuka. To je jedna od prirodnih katastrofa izazvanih nemarom i pohlepom ljudi. Posle toga kada smo krenuli da istražujemo videli smo šta sve u Uzbekistanu ima. Na kraju na Aralskom jezeru, tačnije onom što je od njega ostalo nismo ni bili, jer nismo imali dovoljno vremena, ali smo zato uspeli da posetimo tri grada“, ističu, a budućim putnicima namernicima preporučuju da „stave na mapu Samarkand, Buharu i Kivu kao tri važna mesta, a za Taškent, glavni grad Uzbekistana, ostave dan čisto da probaju tradicionalni pilav na čuvenom mestu“.

Najveće iznenađenje: Nigde ni trunke smeća

Možda sami nisu imali predrasuda, ali – već na startu je bilo iznenađenja.

„Najviše nas je iznenadilo definitivno to koliko su čisti gradovi. Nijedna fasada nije išarana grafitima, ima samo murala, a na ulici retko gde možeš da vidiš smeće, možda negde od nekog nemarnog turiste iz druge države ili od vetra i životinja. Čak u Taškentu u metrou gde nema kante zbog terorističkih napada, nema ni trunke smeća. To definitivno nismo očekivali“, ističu kao glavni utisak.

„Druga stvar je ta što smo novac isključivo menjali na pijacama kod dilera, kao kod nas devedesetih i kurs je bio bolji nego po menjačnicama i bankama. Cene su nas isto veoma iznenadile, kao i razni kineski električni automobili koje smo tamo videli prvi put“, pričaju u dahu.

Što se tiče turističkih atrakcija, na svom sajtu objavili su veliki vodič za Uzbekistan u kojem kažu da vam je, u zavisnosti šta sve želite da obiđete, potrebno od 5 do 15 dana. Oni su ostali 8 dana, a među lokacijama za koje kažu da ne treba propustiti su:

– u Samarkandu: Registan trg, Shah-i-Zinda, Hazrat Khizr džamija, Bibi-Khanym džamija, Amir Temur mauzolej, Siab bazar.

– u Buhari: Tvrđava Ark, Kalyan trg, Ulugbek medresa, pijaca Tim Abdulla Khan, Lyabi Khauz trg, Nodir Devonbegi medresa, Chor Minor medresa, džamija Bolo Hauz.

– u Taškentu: Amir Temur trg, Hast-Imam kompleks unutar koga su Tilla-Sheikh džamija, Biblioteka Svete knjige i Mausolej Kaffal Shashi, Čorsu pijacu, Trg nezavisnosti, Memorijalni park žrtvama represije.

„Kao što rekosmo dosta stranih, mada i naši turisti koji su bili i imaju želju da idu znaju po čemu je sve Uzbekistan poznat. Dovoljno je da ukucate imena ovih gradova u Google i videćete šta se sve preporučuje i po čemu je poznat Uzbekistan i šta treba obići. Verujemo da će vam zagolicati maštu, ali verujemo da će i ove fotke koje vidite u tekstu“.

Koliko para zapravo treba za Uzbekistan

Povratne avio karte od Beograda do Uzbekistana možete često da nađete za oko 200€, a bilo je termina kada smo ih nalazili i za 130€, naveli su. Ipak, priznaju da za ovo putovanje nemaju baš preciznu računicu, budući da je to bila jedna od zemalja koje su obišli u nizu.

„Možemo samo reći da je Uzbekistan prilično povoljna destinacija. Hrana, prevoz, ulaznice za atrakcije su jako jeftine. Smeštaj zavisi od kategorizacije, pa ako niste izbirljivi i bitan vam je čist smeštaj za 25 do 30€ za noćenje sa doručkom za dvoje možete naći solidne smeštaje. Sve zavisi od mesta, lokacije, ali sajtova na kojima gledate. Mi savetujemo da pogledate na pretrazi koju smo ubacili kod nas na sajtu dvaranca.com jer ona poredi nekoliko sajtova za rezervaciju smeštaja, između ostalog i booking i agodu i daje najbolje cene. Hrana po restoranima je od 2€ za njihov tradicionalni pilav sa jagnjetinom, pa do nekih 10. Sve zavisi od mesta, ali opcija je mnogo po veoma povoljnim cenama“, objašnjavaju nam.

Izvor: nova.rs