Sombor.info

Film "Nedelja" koji govori o životu Džeja Ramadanovskog nedavno je premijerno prikazan i od tada puni bioskopske sale.

Na svečanom crvenom tepihu pojavile su se pevačeve ćerke, Ana i Marija, a mlađa naslednica sada je otkrila kakvi su utisci.

„Pogledala sam film, na premijeri i mogu reći da sam zadovoljna onim što sam videla. U isto vreme sam bila srećna i tužna što gledam fim o njemu. Glumci su bili odlični, pohvalila bi ih sve. Moj tata je imao veoma buran i raznovstan život, pa da je film trajao i pet sati, ne bi moglo da se dočara njegov život komplet“, rekla je ona pa dodala:

„Stvari su istinite, scene su istinite…smejala sam se na neka dešavanja, čak i zaplakala. Bilo je dosta životnih stvari koje je on nama pričao, a da nisu dočarane, ali bih izdvojila scenu sa jagnjetom, koja me oduševila, o čemu je i on stalno pričao.“

Marija se prisetila i životnih lekcija koje je naučila od oca.

„Moj otac nikada nije težio ka tome da bude zvezda, legenda… on je uvek pričao da ti to sam Bog da. U filmu se vidi isto da je on u domu pevao, te da niko nije mogao da pretpostavi ko će on postati kasnije. Time se ja i vodim u životu. Sve je do sudbine i do Boga. Kako je rečeno, tako će i biti“, rekla je Marija.

Mišljenja o filmu su bila podeljena, a Marija je zamerila samo jedno.

„Što se tiče tatinih kolega, svako ima pravo na svoje mišljenje, tu se ne bih mešala. Što se tiče mog utiska, možda je falilo više muzike… možda je bilo previše mog strica Džambe, ali on je morao za nekog emotivno da se veže. Što se scena tiče, realno su prikazane. Ne mogu da kažem da je on degradiran ili loše prikazan. Ja sam ponosna, zadovoljna i mislim da je on sve ovo zaslužio te da bi mu bilo drago da ima film o sebi! Sada iz ove perspektive shvatam da sam trebala mnogo više vremena da provodim sa njim i jako mi je žao zbog toga“, zaključila je Marija u emisiji „Premijera – vikend specijal“.

Izvor: nova.rs

Ništa nije besplatno, pa ni dolazak bebe na svet. Porođaj u Srbiji, bilo da je u državnom ili privatnom porodilištu, svakako “udara po džepu”. Nepisano pravilo u našoj zemlji, kojeg se većina trudnica, nažalost, “slepo” pridržava, je da posle porođaja u državnoj ustanovi ginekologu, anesteziologu, babici, uruče “kovertu” u kojoj je neretko 300, 400, pa i više evra, dok mnoge od njih plaćaju boravak u porodilištu u apartmanu, čija je cena i do 14.000 dinara dnevno. A za one koje odluče da se porode u privatnom porodilištu, cena ovog zahvata je od 320.000 do čak 470.000 dinara ili oko 3.000 do 4.000 evra.

Iako su porođaji, u osnovi, u državnim porodilištima besplatni, tačnije o trošku zdravstvenog osiguranja, trudnice, odnosno porodilje, uvek se nekako suoče sa “nepredviđenim” troškovima koji često prelaze i više stotina evra.

Naime, one koje žele komoditet dok borave u porodilištu tri ili više dana, u zavisnosti od stanja mame i bebe, plaćaju apartmane, čija se cena na dnevnom nivou kreće od 4.000 do 14.000 dinara. U dva najveća porodilišta u našoj zemlji, cene su potpuno različite, a usluga je ista. U GAK Višegradska za jedan dan u jednokrevetnom apartmanu, žena treba da odvoji 4.500 dinara, dok u GAK Narodni front, dvokrevetni apartman košta 10.000, a jednokrevetni čak 14.000 dinara.

Više od 300 evra za apartman

“Platila sam apartman jer sam želela svoje kupatilo. Ipak je higijena najvažnija u danima nakon porođaja, pa nisam htela da rizikujem. U regularnim sobama i dalje je jedno kupatilo na više žena i to me je užasavalo, a u Front sam otišla jer tamo poznajem doktora koji me je porodio. Za koje god drugo porodilište da sam se odlučila, opet bih platila apartman. Koštalo me je preko 40.000 za tri dana”, priča za Nova.rs Zorana (32), koja se krajem prošle godine porodila u GAK Narodni front.

Osim što plaćaju apartmane, žene u Srbiji, ali i njihovi muževi, partneri, imaju “običaj” da zdravstvene radnike, koji uredno primaju platu, čašćavaju. Tačnje, posle svakog porođaja, daruju im bakšiš u visini od nekoliko stotina evra. Ovo najčešće čine prvorotke, a kada smo neke od njih pitali, zašto su dale novac ljudima koji su svakako plaćeni da o njima i njihovoj bebi brinu u porodilištu, odgovor je bio: “Da se osiguram za sledeći put”.

Podsetimo, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen 3. aprila 2019. godine, lekari smeju da prime nenovčane poklone čija ukupna vrednost ne prelazi visinu prosečne plate, što je oko 700 evra.

Međutim, one trudnice koje se odluče da trudnoću vode, ali i da se porode u privatnom porodilištu, daju pravo malo bogatstvo, kako bi njihova beba bezbedno došla na svet.

Cene u privatnim klinikama zavise od kompleksnosti trudnoće, broja i vrste pregleda, a samo paket vođenja trudnoće je od 50.000 dinara i više, dok su cene porođaja od 320.000 do 470.000 dinara.

Prirodni porođaj je najjeftiniji, oko 320.000 dinara, dok je carski rez 390.000 do 470.000 dinara. Naime, cena porođaja u privatnim klinikama zavisi od lekara koji porađa, a najskuplje plaćen porođaj u Srbiji, do sada je bio čak 10.000 evra.

Sva testiranja privatno

Takođe, samo jedan pregled u privatnoj klinici košta od 7.000 do 8.000 dinara, dok je cena prisustva oca na porođaju oko 15.000 dinara.

Nažalost, nije samo porođaj skup, i prenatalni testovi, pregledi, kontrole, laboratorije, snimanja, vitamini, lekovi… spisku se kraj ne vidi, jer kad žena dospe u “drugo stanje”, uputi i recepti samo pljušte. Za veći broj nalaza i terapija treba mnogo novca, jer osiguranje ne pokriva ni polovinu, a u većini državnih ustanova ili nema uslova ili nema termina, pa trudnice koje planiraju porođaj u državnoj ustanovi, svakako moraju na ova brojna testiranja privatno.

Do samog porođaja mnogo žena potroši i više od 1.000 ili 2.000 evra, iako imaju zdravu trudnoću, bez komplikacija.

“Prvo test za trudnoću, pa devet ili 10 pregleda kod privatnika, onda svakog meseca vitamini, pa dabl i tripl test u privatnoj laboratoriji, kao i redovne analize krvi. Sve to me je koštalo preko 100.000 dinara, bez genetskog testa. Na to treba dodati sve ono što je potrebno za porodilište i za bebu, a što žene donose, kao što je spavaćica, ulošci, pelene, kreme i slično”, kaže Tanja Popović, porodilja iz Beograda.

Nažalost, dom zdravlja, služi samo za doznake za bolovanje i za upute.

“Svaka trudnica bi trebalo da vodi trudnoću u domu zdravlja, ali to više niko ne radi. Ta ustanova je samo za doznake, a ne i za negu i pripremu za porođaj, pa se svi okreću privatnom zdravstvu, iako su porođaji tamo preskupi. Oni koji plaćaju lekare državno, ostavljaju im kovertice sa po 400 ili 500 evra i skupocene poklone, su ljudi koji podrivaju korupciju. Lekar koji primi takav poklon ili novac, treba odmah da bude otpušten i uhapšen”, kaže ginekolog iz jednog državnog beogradskog porodilišta, koji je zamolio da ostane anoniman.

Najveći problem su lekari koji neometano rade državno i privatno, dok su pacijenti u sivoj zoni, smatra on.

Ginekolozi sede na „dve stolice“

“Veliki broj privatnih ordinacija ‘naslonjen’ je na državne bolnice. Tačnije, lekari rade istovremeno državno i privatno i tako se stvara siva zona, u kojoj pacijent koristi usluge i državne i privatne. Onda žene na porođaju u državnoj bolnici očekuju da imaju uslove kao u privatnoj, a to nije moguće”.

Nakon pretrpljenih trauma na porođajima, ne iznenađuje da žene koje se odvaže na drugi porođaj, trudnoću vode privatno i lekarima uručuju “koverte”.

“Prva beba umrla je 107 dana posle porođaja u porodilištu u Sremskoj Mitrovici, greškom lekara. Sad sam u petom mesecu trudnoće i odlučila sam da se porodim privatno. Prvi put sam vodila trudnoću takođe u privatnoj ordinaciji kod doktora koji me je kasnije porađao državno. To je uobičajeno, sve žene idu privatno kod lekara, kako bi se obezbedile da će se posle pojaviti na porođaju u državnoj bolnici. Dala sam mu mnogo para, ali ni to nije vredelo. Ovog puta neću da rizikujem i ne približavam se privatnoj bolnici”, ispričala je za Nova.rs Jelena Ivković, iz Rume.

Nažalost, bez brojnih laboratorijskih analiza, vitamina, lekova, snimanja, pregleda, specijalističkih prenatalnih testova, čini se da ne može da prođe nijedna trudnoća, na koje buduće majke u Srbiji potroše i do 3.000 evra. Čak i ako trudnoću vode u državnoj ustanovi, dodatne preglede i vitamine ne pokriva zdravstveno osiguranje, posebno u slučaju visokorizičnih trudnoća, za koje samo jedan test košta blizu 800 evra.

Cenovnik održavanja trudnoće

Lekovi za održavanje trudnoće – od 1.500 do 2.000
Pregledi – od 5.000 do 10.000
Laboratorija – od 2.000 do 5.000
Cff Dnk – 78 000
Vaginalni ultrazvuk – oko 4.000
Dopler u 5. mesecu – oko 6.000

Test krvi, urin,urinokultura, vaginalni + cervikalni bris – oko 19.000 sa lekarskim pregledom Torch-test oko 11.500 (u pojedinim privatnim ustanovama je i do 15.000)
Oggt test – oko 1.200 sa pregledom lekara oko 6.000

Modeli mita u porodilištima

Indirektno: kada vam babica preporuči lekara
Upućivanje kod privatnika: „saradnja“ lekara i privatnika
Plaćanje usluga: epidural i druge „doplate“

Čašćavanje: obično posle porođaja

Izvor: nova.rs

NAVRŠILO se 126 godina od rođenja slikara Milana Konjovića, "najvećeg slikara ravnice", kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić.

Rodio se u Somboru kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukičević. Već kao gimnazijalac, Konjović je 1914. izložio pedesetak svojih radova a 1919. godine se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavipo samostalno.

Avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na studiranje Leonarda, potom odlazi u Beč, da bi 1923, godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.

U Pariz je Konjović stigao sa Emom Maštovskom, svojom suprugom koju je upoznao u Pragu. Po povratku iz francuskog prestonog grada u Sombor, Konjović se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovih pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje svoj autentični pečat.

Učestvovao je na više od 300 samostalnih i oko 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Preminuo je 20. oktobra 1993. u rodnom gradu pet godina pre nego što bi zaokružio vek života. Iza njega je ostao opus od 6.000 slika, galerija s njegovim imenom u Somboru, nekoliko sjajnih monografija i knjiga.

Izvor: novosti.rs

Poseban i radostan dan za vjernike Sombora, muftijstvo novosadsko i cijelu Islamsku zajednicu u Srbiji. Nakon 164 godine otvoren je mesdžid u okviru medžlisa IZ-e Sombor pod imenom “Evlija Čelebija”, koji će biti centar okupljanja za oko 500 muslimana koji žive u ovom gradu. Svečanom otvaranju prisustvovao vrh Islamske zajednice u Srbiji predvođen prvim čovjekom, predsjednikom Mešihata muftijom dr. Mevlud ef. Dudićem. Nakon svečanog presijecanja vrpce koju su presjekli predsjednik Mešihata muftija dr. Dudić, muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović i zamjenik predsjednika Mešihata muftija dr. Rešad ef. Plojović.

Prvi ezan proučio je glavni imam pribojskog medžlisa i prodekan FIS-a dr. Harun ef. Eminagić. Nakon što se klanjao podne namaz, uslijedio je svečani dio programa. U uvodnoj riječi prisutne je poselamio i poželio im dobrodošlicu muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović uz zahvalu svima koji su pomogli da do ovog radosnog dana dođe.

“Ovi ljudi su okosnica. Ovdje započinje da’va i udaraju se temelji poslije 164 godine. Zahvalnost Mešihatu IZ-e na podršci i pomoći. Mi, na čelu sa Muftijom, nemamo vremena da ljuljamo čamac i pravimo probleme, već veslamo čvrsto i vodimo ljude ka istini. Zato, kada radite – nema vremena za prazne priče, ogovaranje i probleme. Muftija je mudrim, diplomatskim odnosom napravio fini ambijent da se ovdje otvori mesdžid, jer je na fin način razgovarao sa gradonačelnikom i načelnikom policije u Somboru. Meni je srce prepuno, nemam riječi opisati svoju sreću da, nakon toliko iskušenja na koja smo nailazili, danas doživimo ovo”, kazao je muftija novosadski Nedžad ef. Hasanović.

Poseban gost, glavni imam medžlisa Osijek u Hrvatskoj mr. Senad ef. Hevešević obratio se prisutnima. Ovo je velika počast od Gospodara, ističe, ali sa njom ide i velika odgovornost.

“Dok sam slušao uvodno obraćanje i dok sam putovao ovamo shvatio sam da nas veže dosta paralela, općenito, između džemata u Osijeku i Somboru. Dijelimo sličnu historiju. Nije uzalud da je Uzvišeni Allah odabrao ovu generaciju muslimana da otvaraju mesdžide i džamije. To je velika blagodat od Gospodara, ali i odgovornost. Ovo je mjesto gdje se jača vjera, uči vjera i vjernici čuvaju na ovom prostoru”, kazao je mr. Senad ef. Hevešević, glavni imam medžlisa Osijek u Hrvatskoj.

 Nakon par izvjedbi ilahija i tekbira uslijedilo je obraćanje predsjednika Mešihata IZ-e u Srbiji muftije dr. Mevlud ef. Dudića. Počast od Uzvišenog Gospodara je, dodaje Muftija, što je izabrao baš ovu generaciju da bude od onih koji grade i podižu Njegove kuće.

“Kako je danas lijepo biti u Sombor i kako je danas biti lijepo biti musliman. Kako nas Allah peškeši u Svom mjesecu. Poslije 164 godine otvaramo Njegovu kuću. Kako se samo Allah smilovao našoj generaciji. A Evlija Čelebija, rahimehullah, zaslužan je pa nije nestao trag koliko je bilo muslimana i Allahovih kuća ovdje. Ako je iko zaslužio da džamija ponese njegovo ime, onda je to on. Negdje oko 500 muslimana je na ovoj teritoriji, a oni odlučiše da grade sebi kuću. Nije dozvoljeno muslimanu da živi gdje nema bolnice, škole i džamije. Hrabri i oni zabrinuti – odlučiše se da kažu da neće više živjeti u gradu gdje nema Allahove kuće, pa su oni najsretniji i najponosniji danas”, kazao je muftija dr. Mevlud ef. Dudić.

 Tamo gdje Mešihat gradi džamije i mesdžide, dodaje muftija dr. Dudić, sretan je narod.

“Od danas Sombor ima adresu gdje se muslimani okupljaju, pa moramo razmišljati i raditi na onome što će našoj djeci biti spasonosna lađa. Bolje biti mali koji raste, nego veliki koji se smanjuje. Pa je ovo povod da muslimani Sombora imaju ono što imaju naša braća u Subotici, Adicama, Novom Sadu i ostalim gradovima. Mi gdje džamije pravimo i otvaramo mesdžide – sretan je taj narod, kako muslimani, tako i naši komšije. Naši muslimani koji se napajaju u našim džematima korisni su članovi našeg društva. Mi jesmo ponosni i sretni zbog toga”, dodaje muftija dr. Mevlud ef. Dudić.

Dovu je na kraju svečanog dijela proučio muftija dr. Rešad ef. Plojović. Delegaciju su činili glavni imami i rukovodioci ustanova Islamske zajednice. Nakon svečanog dijela uslijedilo je druženje u dvorištu džemata uz muhabet i zakusku.

Izvor: sandzakpress.net

U organizaciji KSV i karate kluba "Borac" Šajkaš organizovan je međunarodni karate turnir BORAC KUP. Takmičenje je održano 27.01. u sportskoj hali Petrovaradin. Turnir je okupio 350 takmičara iz 28 klubova iz Srbije i BIH.

Karate klub "Ravangrad" je uzeo učešće na ovom turniru i ostvario sledeće rezultate.

Borbe:
1. Boris Bodrožić muške nade +47kg 2.mesto
2. Tomović Nenad junior +68kg 3.mesto
3. Stefan Lazić pionir -45kg 3.mesto

Kate:
1. Irina Sekulić 2010 godište 1. mesto
2. Kovačević Kristijan 2009 godište 3. mesto

Najnovije otkriće ostavilo je naučnike bez daha od uzbuđenja. Dr Jasunori Kano, sa Univerziteta u Tokiju, upravljao je vozilom na daljinsko upravljanje (roverom) u džinovskom rovu Kuril-Kamčatka u severozapadnom Pacifiku, kada je primetio jaja crne boje.

To samo po sebi nije loš podvig, s obzirom na to koliko je tamno na dnu okeana, ali Kano je takođe uspeo da izvuče jaja, na dubini od 6.200 metara.

Nesiguran šta bi mogli biti, pokazao ih je dr Keičiju Kakuiju sa Univerziteta Hokaido, koji je kasnije bio koautor rada o zapanjujućem nalazu.

- Kada sam ih prvi put video, pomislio sam da su možda protisti ili tako nešto - objasnio je Kakui za IFLScience.

Protisti su porodica tipično jednoćelijskih organizama koja uključuje većinu algi i neke gljive.

- Pod stereomikroskopom sam isekao jedan od njih i iz njega je iscurila stvar nalik mlečnoj tečnosti - dodao je.

Kakui je objasnio da je „nakon što je pipetom uzeo mlečnu stvar, pronašao sam krhka bela tela u ljusci".

- Odjednom sam shvatio da su misteriozne crne kuglice, u stvari, čaure ravnih crva (platihelminta). U to vreme nisam znao koliko je ovaj nalaz retkost i nisam mogao da identifikujem koja je grupa platihelminta - priznao je on.

Uzorci su zatim odneti u muzej Univerziteta Hokaido gde su Kakui i njegov tim uspeli da izvade četiri netaknute kapsule jaja, pronašavši unutra ostatke pljosnatog crva.

Jedan crv je tretiran etanolom i dehidriran da bi se napravile slajdove koje su istraživači mogli da analiziraju, dok je DNK ekstrahovan iz druga dva crva, prenosi IFL Science.

Rezultati su otkrili da je njihovo otkriće bilo rekordno: ovo su sada najdublji slobodni živi crvi poznati na Zemlji.

Ne samo to, već su njihove studije pokazale da nema velike razlike između razvoja dubokomorskih ravnih crva i njihovih plitko vrebajućih rođaka.

"Ova studija pruža najdublju evidenciju o slobodnim pljosnatim crvima i prve informacije o njihovim ranim fazama života u zoni bezdana, koje su bile veoma slične onima u plitkoj vodi", napisali su Kakui i njegov koautor Aoi Cujuki u svojm radu, koji je objavljen u časopisu "Biolodži Leters".

Kakui je dodao da su za studiju prikupljeni i drugi "dragoceni uzorci", tako da je ostalo još mnogo posla.

Izvor: blic.rs

U toku noći temperature su se spustile, ali hladno vreme neće dugo trajati. Već sredinom sledeće nedelje u Srbiju će doći talas afričkog anticiklona "Zevs". Prvi dani februara biće prolećni, a ledeni talas iz Rusije će sredinom sledećeg meseca doneti Srbiji pravu zimu.

Prema pisanju italijanskih medija, Evropa se nalazi na udaru afričkog anticiklona nazvanog "Zevs". U pojedinim mestima u Španiji izmereno je vrtoglavih 30 stepeni Celzijusa usred januara, a i naša zemlja će se naći na putu ovog toplotnog talasa.

Vremenska prognoza do kraja januara

Dok se u Španiji postižu toplotni rekordi, kod nas stiže hladniji vazduh sa severa tako da će od nedelje, 28. pa do kraja januara vreme biti pravo zimsko.

Biće pretežno oblačno, ponegde se očekuje i provejavanje snega, naročito u planinskim predelima centralne i južne Srbije, navodi meteorolog amater Ivan Ristić u svojoj prognozi.

Prema izgledima vremena za sedam dana vremenska prognoza će biti sledeća:

U nedelju se očekuje umereno do potpuno oblačno vreme sa lokalnom pojavom slabe kiše i susnežice u nižim i snega u višim predelima, osim na severozapadu zemlje i u Negotinskoj Krajini gde će biti pretežno sunčano.
Početkom sledeće nedelje u jutarnjim satima slab i umeren mraz, u većini mesta od -6 do nula stepeni, magla i niska oblačnost koja će se u ponedeljak i utorak po kotlinama, dolinama i u nizijama zadržati tokom celog dana.
Od utorka do kraja sedmice suvo i stabilno sa jutarnjom maglom po kotlinama i nizijama koja se ponegde može zadržavati i duže tokom dana. Očekuje se i mraz, a temperatura će biti od - 7 do 0 stepeni. Tokom dana sunčani intervali.

Maksimalna temperatura do kraja januara od 4 do 8 stepeni Celzijusa, a početkom februara temperatura će biti u porastu.

Vremenska prognoza za prvu polovinu februara

Vremenska prognoza meteorologa amatera Ivana Ristića za narednih 5 nedelja jasno ukazuju da je pred nama prolećni, zatim prolećno-zimski period, nakon čega nam slede i 3 zimske nedelje.

Početak februara više će ličiti na početak proleća sa najvišim dnevnim temperaturama od 10 do 15 stepeni Celzijusa.
Od 5. 2. do 12. 2. počinje promena vremena u Evropi, centar anticiklona se premešta prema Velikoj Britaniji i Atlantiku, a zatim ka Islandu i prema Rusiji što će usloviti priliv hladnog arktičkog vazduha u severnu i delu centralne Evrope.
Sa početkom druge dekade najkasnije do polovine februara vraća se zima i u naše krajeve. Temperature ponovo oko nule i sa uslovima za snežne padavine.
Koliko će biti snega i ledenih dana znaćemo preciznije u narednim danima.

- Anticiklon između Velike Britanije i Islanda, ciklon iznad Rusije i prodor hladnog vazduha na jug oko 8. i 9. februara doneće zahlađenje tokom druge dekade ovog meseca - najavio je Ristić.

Izvor: blic.rs

Da li smete da pijete kafu dok uzimate antibiotike? U nastavku je sve što treba da znate o kombinaciji kofeina i antibiotika.

Antibiotici su vrsta lekova koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Ali neki od ovih lekova mogu uticati na to kako će kofein u kombinaciji sa njima uticati na vaše telo.

Na primer, određeni antibiotici zapravo mogu sprečiti vaše telo da razgradi kofein, što može pojačati efekte kofeina, piše LiveStrong.

Mešanje kofeina i antibiotika može dovesti do simptoma kao što su anksioznost, ubrzan rad srca i problemi sa spavanjem.

Ako razmišljate o uzimanju kafe i antibiotika, evo nekoliko lekova koji mogu da utiču na ovaj stimulans.

1. Fluorokinoloni

Fluorokinoloni su antibiotici koji se koriste za lečenje različitih bakterijskih infekcija i najbolje ih je uzimati bez kofeina jer mogu povećati neželjene efekte kofeina, prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi.

To uključuje različite vrste fluorokinolona kao što su ciprofloksacin, levofloksacin i gemifloksacin.

2. Tetraciklini

Tetraciklini su klasa antibiotika koji se koriste za lečenje različitih infekcija, uključujući upalu pluća, infekcije urinarnog trakta i akne, prema NLM-u. Uobičajeni tetraciklinski antibiotici uključuju doksiciklin, minociklin i demeklociklin.

Iako su istraživanja oskudna, starija studija u ​Tropical Journal of Pharmaceutical Research​ otkrila je da kofein može smanjiti antibakterijski efekat tetraciklina.

Međutim, potrebna su novija istraživanja kako bi se bolje utvrdilo da li kofein i tetraciklin interaguju.

Kao i uvek, najbezbednije je da pitate svog lekara da li možete, na primer, da uzmete doksiciklin i kafu. Oni mogu da vam kažu da li je bolje da preskočite kofein dok vam ne istekne recept ili je u redu da pijete dnevnu dozu kafe.

Antibiotici koji utiču na kofein

Ako pijete puno kafe, čaja, energetskih napitaka ili uzimate kofeinske pilule, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako unos kofeina može uticati na efikasnost antibiotika.

To je zato što kofein može potencijalno uticati na to kako vaši lekovi funkcionišu.

Zaista, studija iz jula 2017. u Acta Biochimica Polonica otkrila je da kofein može uticati na potenciju antibiotika. U nekim slučajevima, kofein može povećati snagu antibiotika, potencijalno izazivajući štetne neželjene efekte.

Autori studije preporučuju izbegavanje velikih doza kofeina – kao što je količina koja se nalazi u energetskim pićima.

Ako su vam propisani antibiotici, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li treba da privremeno ograničite ili zaustavite unos kofeina kako biste bili sigurni da uzimate lekove bezbedno.

Izvor: danas.rs

Istraživanje koje je vođeno širom Evrope tokom prošle godine, a koje je sprovela Nacionalna geografija, pokazalo je da je ime koje se ističe kao najpopularnije među ženama Mia.

Pored imena Mia koja dominira u Hrvatskoj, Estoniji i Švajcarskoj, istraživanje ukazuje da su česta i tradicionalna imena poput Maria, Sofia, Ema i Olivia.

Nacionalna Geografija je sprovela istraživanje u različitim gradovima Srbije kako bi identifikovala najpopularnija imena koja se daju devojčicama.

U Kragujevcu, Sofija je najčešće ime za devojčice u poslednjih nekoliko godina, dok Dunja i Sara zauzimaju drugo i treće mesto, čemu je zanimljivo da su ta imena bila popularna i u prethodnim godinama.

Nakon ovih imena slede Teodora, Milica, Nikolina, Nađa, Una, Mila i mnoga druga, uključujući ime Helena.

Matična služba u Vranju nije izdvojila najpopularnija ženska i muška imena za ovu ili prethodnu godinu, ali su prikazali njihovu popularnost tokom decenija.

Od 2010. godine pa nadalje, tradicionalna srpska imena poput Milice, Jelene, Teodore i Sanje su u trendu. U osamdesetim godinama prošlog veka, najčešća ženska imena bila su Danijela, Valentina i Daliborka.

U Subotici, najčešće davana imena devojčicama u ovoj godini su Sara, Teodora, Mila, Anđela i Hana, dok su neka neobičnija imena data deci ove godine poput Aria, Ikonija i Pavla.

U Novom Pazaru, Merjem se izdvaja kao najpopularnije ime za devojčice, ali prisutna su i imena poput Hane, Asije, Eme i Ajše.

U Novom Sadu, roditelji se uglavnom opredeljuju za tradicionalna imena koja su već dugi niz godina popularna, ali takođe postoje i oni koji biraju neobična imena stranog porekla kako bi se izdvojili.

Najpopularnija imena za devojčice u Novom Sadu uključuju Milicu, Sofiju, Anđeliju, Mašu, Hanu, Unu, Lenu, Anastasiju i Petru. Takođe, postoje i neobična imena poput Teone, Egzone, Nie, Lire, Adiva, Ajline, Rije, Daže, Rejne, Dore, Ire, Nee, Anisije i Kjare, piše danas.rs.

Posle hakerskog napada na EPS i novembarskog poskupljenja struje od 9,28 odsto, građanima su počeli da stižu enormni računi koji višestruko prevazilaze poskupljenje. Udruženju potrošača “Efektiva” javljali su se građani kojima su decembarski računi uvećani čak pet puta u odnosu na prethodni mesec. Iz “Efektive” savetuju svim potrošačima, koji sumnjaju u ispravnost računa, da obavezno ulože reklamaciju, a za Nova.rs, dali su detaljna uputstva kako pravilno da postupe u ovakvim situacijama i šta treba da navedu u reklamaciji.

Uvećani decembarski računi su, prema oceni “Efektive” i broju građana koji su im se obratili „masovna pojava“, za koju, kako kažu, nemaju objašnjenje.

Dejan Gavrilović iz ovog udruženja, za Nova.rs objašnjava da u prijavama građana nisu primetiili “obrazac” po kome su uvećani računi, te da su prijave različite. Od toga, kako navodii, da pojedini potrošači imaju uvećanje od 30 ili 50 odsto, do računa koji su uvećani tri, ili čak pet puta u odnosu na prethodni mesec.

Takođe kaže, da su potrošači prijavljivali i da im se ne poklapa stanje brojila na računu sa stanjem na fizičkom brojilu, ili da su “izgubili” jeftinu tarifu.

Sve ovo su, ističe on, razlozi da potrošači ulože pisanu reklamaciju EPS-u, a na to, kako dodaje, imaju pravo po Zakonu o zaštiti potrošača.

Prvi korak – uporedite stanje brojila

Gavrilović navodi da bi pre pisanja reklamacije, svi građani prvo trebalo da uporede stanje brojila navedeno u računu i stvarno stanje potrošnje koje se nalazi na brojilu u zgradi ili kući.

Ukoliko nema poklapanja, to obavezno treba navesti u reklamaciji.

Gavrilović objašnjava da svaki potrošač prema zakonu ima pravo da uloži reklamaciju, ukoliko sumnja u ispravnost računa i dodaje da niko ne bi trebalo da odustaje od tog svog prava.

Ukazuje i da građanima za pisanje reklamacije “nije potrebna diploma Pravnog fakulteta”, već da svaki pojedinac može jasno i koncizno “svojim rečima” da napiše šta zamera.

“Građani treba da opišu stvarno stanje, da kažu na primer, da nemaju jeftinu tarifu, već samo skuplju, da se ne poklapa stanje na računu i na brojilu, da pola meseca nisu bili u stanu, a da im je račun mnogo veći nego u mesecu kada su bili, ili, da su 11 meseci imali ujednačenu potrošnju, a da je u decembru drastično uvećana… Treba navesti sve okolnosti zbog kojih potrošač smatra da njegov račun nije ispravan”, savetuje Gavrilović.

Ističe i da u reklamaciji građani obavezno treba da traže izveštaj o očitavanjima struje za poslednja tri meseca, sa navedenim datumom očitavanja i stanjem na strujomeru, jer je to, kako kaže, važan “pisani trag” ukoliko kasnije dođe do sudskog spora između EPS-a i potrošača.

EPS ima rok od 8 dana da odgovori na reklamaciju

Ukoliko EPS na reklamaciju potrošača ne odgovori u zakonskom roku od osam dana, građani imaju pravo, da po isteku tog roka, prijave EPS Tržišnoj inspekciji, koja bi, prema zakonu trebalo da pokrene prekršajni postupak protiv EPS-a.

Međutim, Gavrilović ističe da se taj zakon u praksi ne sprovodi, te da Tržišna inspekcija, “gotovo nikada” ne preduzima korake protiv javnih i javno-komunalnih preduzeća.

Dodaje da su prijave inspekcijama važne, jer su one pokazatelj da se građani bore za svoja prava i da, dugoročno gledano, mogu da utiču na promenu ponašanja nadležnih službi i da, ocenjuje on, jednog dana “dođemo u situaciju da sve bude transparentno”.

Platite “nesporni” deo računa dok čekate odgovor na reklamaciju

Račune za komunalne usluge svakako ne bi trebalo nagomilavati i izbegavati plaćanje dok se čeka odgovor na reklamaciju.

Iz „Efektive“ savetuju da reklamacija uvećanog računa i plaćanje “nespornog” dela računa treba da se rade paralelno.

Gavrilović objašnjava šta je “nesporni”, a šta “sporni” deo računa za struju.

“Ako neko domaćinstvo zna koja mu je prosečna mesečna potrošnja, kako koristi uređaje, kako se ponaša kada je u pitanju skuplja i jeftinija tarifa i na osnovu toga, uz sva poskupljenja, proceni da decembarski račun ne može da bude veći od 10.000 dinara, to je onda nesporni deo računa. Ako je dobio račun od 15.000 ili 20.000 dinara, sve preko 10.000 je sporno. Tada potrošač treba da uplati 10.000 dinara i na uplatnici obavezno naznači da plaća nesporni deo za decembar”, instrukcije su koje daje Gavrilović.

On kaže da je teret dokazivanja spornog dela duga na trgovcu, odnosno na EPS-u, koji postupak naplate, dalje može da pokrene samo preko izvršitelja.

Gavrilović podvlači da u tom slučaju, EPS izvršiteljima mora unapred da uplati oko 5.000 dinara za pokretanje postupka, pa se postavlja pitanje isplativosti, ukoliko je sporni deo duga manjeg iznosa.

Šta u slučaju kada EPS odgovori da nije nadležan za reklamaciju?

U slučaju reklamacije, EPS može da prihvati prigovor građana, da uopšte ne odgovori, ili da se oglasi da reklamacija nije u njegovoj nadležnosti.

Gavrilović kaže, da u ovom trećem slučaju, EPS pravi prekršaj, te da je reklamacija prema zakonu, uvek u njegovoj nadležnosti.

“Ako EPS kaže ‘Nismo mi nadležni, pišite EPS snadbdevanju’, to je isto prekršaj, jer zakon kaže da se reklamacija ulaže trgovcu, odnosno onome ko je izdao račun i on na reklamaciju mora da odgovori. Ne može da prebacuje na nekoga koga je on angažovao da meri potrošnju, već treba da kontaktira tu drugu firmu i traži podatke za konkretnog potrošača i da mu odgovori”, objasnio je on još jedan primer kojim se EPS služi.

Uvećani računi bili i u julu 2023. godine

Iz “Efektive” podsećaju da uvećani decembarski računi za struju nisu novost i da se slična situacija dogodila i u julu prošle godine.

Tada je, kaže Gavrilović, EPS prihvatio reklamacije potrošača i u jednom trenutku dao podatak da je od 3.600 prigovora koji su stigli, oko 50 odsto bilo osnovano i da su tim građanima korigovani računi.

“Zbog toga, svaku nepravlnost, građani treba da prijave i da pišu reklamacije. Sve treba raditi pisanim putem, ništa usmeno, kako bi ostali tragovi, ukoliko kasnije dođe do nekog sudskog spora”, zaključio je Dejan Gavrilović iz “Efektiive”.

Izvor: nova.rs