Sombor.info

I pre nego je film „Nedelja“ imao premijeru i ušao u bioskope, samo na osnovu nekoliko scena trejlera pojavio se opšti konsenzus dežurnih kritičara i komentatora sa interneta, pri kojem je Husein Alijević Husa za ulogu Džeja Ramadanovskog pravi pogodak.

Huse se sećamo kao klinca iz devedesetih koji je plesao i pevao u dance pop grupi „Beat Street“. Grupa je nastala 1992, a tri godine kasnije su izbacili prvi album na kom se našla i verovatno njihova najpoznatija pesma „Opsesija“.

U mračnim devedesetim bend je ispratio trend euro-dance stila, sa laganim koketiranjem sa hip hopom ali i turbo folkom. Grupu je pod svoje krilo uzela Dragana Mirković, s kojom su imali duet ali i kojoj su postali plesna grupa.

Nakon bombardovanja 1999. bend prestaje da radi u svojoj klasičnoj postavci. Nastavljaju još par godina, samo sa ženskim vokalima, dok se Alijević povukao iz benda i probao je sa solo karijerom u kojoj se okrenuo nešto tvrđim narodnjacima.

Husino ime se ipak vezivalo za rad devedesetih, tako da je već neko vreme bio u onoj grupi poznatih koji bi se našli u odeljku „gde su i šta rade“, povučen iz javnog života, kad je odjeknula vest da će upravo on imati glavnu ulogu u biografskom filmu o Džeju.

Kako je Husein Alijević Husa postao Džej Ramadanovski

Kako su pričali već autori, u nekim prvim verzijama scenarija su probali sa nekim drugim, poznatijim domaćim glumcima, ali tek sa dolaskom Huse na kasting kako je rekao reditelj Nemanja Ćeranić, „upala im je kašika u med“.

Pored toga što se Husa odlično uklopio u ekipu i na probnim snimanjima, otkrio im je da sam početak karijere ga vezuje za Ramadanovskog, jer je Beat Street nastupao na bini 1992. kao plesna grupa pokojnog pevača, i to na njegovo insistiranje.

S obzirom da glumi Džeja u periodu njegove mladosti, Husa je smršao preko 20 kilograma za potrebe uloge, a kako je i sam više puta naglasio, pomoglo mu je što je pevača poznavao, i što je osećao dug prema njemu, jer ga je upravo Džej stavio u vreme njegove najveće slave na binu pored sebe.

Alijevića voli kamera, iako nije glumac, u filmu „Nedelja“ je svojoj blagom i nenametljivom pojavom efektan u priči koja je koliko o pevaču, toliko i o Dorćolu osamdesetih, njegovim ulicama, ali i prijateljstvu Roma i belih ljudi u jednoj nepretencioznoj antirasističkoj priči.

Ako ovaj film uspe na blagajnama, u šta gotovo da ne sumnjamo, film „Nedelja“ neće biti naš poslednji susret sa Huseinom Alijevićem Husom na bioskopskom platnu.

Izvor: danas.rs

Menadžeri proizvoda u Britaniji mogu da zarade i preko 150.000 evra godišnje.

Ukoliko ste na pragu da promenite profesiju, ili tek birate na koje polje da se usmerite, lista najplaćenijih poslova u Evropi može da bude od koristi.

Kako se industrije razvijaju i potražnja za određenim specijalnostima sve više raste, a upravo one i predstavljaju pozicije na kojima zaposleni najviše zarađuju. SchengenVisaInfo.com je sastavio listu visoko plaćenih pozicija u Evropi, a primetićete, za neke od njih i kurs može da bude osnova.

Data Scientist
Ova profesija je veoma tražena širom Evrope jer je njihova stručnost potrebna za donošenje odluka potkovanih znanjem, optimizaciju operacija i predviđanje budućih trendova – što je neophodno za svet zasnovan na algoritmima i proračunima, u kojem danas živimo. Njihov rad se sastoji od statističkih, matematičkih i računskih metoda koje oni koriste za rešavanje složenih problema vezanih za poslovanje.

Prema stranici NorthWest Executive Education, zaposleni na ovoj poziciji u Nemačkoj zarađuju oko 61.854 evra godišnje, dok u Švajcarskoj njihova zarada iznosi 9.443 evra mesečno, odnosno 113.318 evra godišnje.

Finansijski direktor

Budući da su odgovorni za finansijsku situaciju organizacije, finansijski direktori vode kompaniju ka profitabilnosti i održivosti. Ovaj posao je plaćen oko 144.366 evra godišnje u Nemačkoj i 75.002 evra u Francuskoj, dok finansijski direktori u Velikoj Britaniji zarađuju oko 110.061 evra godišnje.

Menadžer poslovnog razvoja

Holandija je zemlja koja ove profesionalce plaća najviše u Evropi – oko 100.504 evra godišnje, a slede Velika Britanija sa 119.154 evra i Nemačka sa 101.182 evra.

Menadžeri poslovnog razvoja odgovorni su za identifikaciju prilika za poslovni rast, izgradnju i održavanje odnosa sa potencijalnim klijentima i širenje kompanije. To je veoma konkurentan i izazovan posao, ali veoma isplativa karijera.

Menadžer proizvoda

Ovi profesionalci nadgledaju razvoj, proizvodnju i marketing proizvoda kompanije, osiguravajući da proizvodi zadovolje potrebe tržišta. Ova uloga je takođe odgovorna za kreiranje relevantnih i konkurentnih proizvoda.

Menadžer proizvoda u Nemačkoj dobija platu od oko 5.950 evra mesečno (71.404 evra godišnje), dok Velika Britanija, koja je zemlja koja najviše plaća za ovu profesiju, menadžerima proizvoda plaća oko 152.127 evra godišnje – što je oko 12.677 evra svakog meseca. U Francuskoj, menadžer proizvoda može da zaradi, u proseku, oko 8.844 mesečno.

Menadžer projekta

Prosečne godišnje plate menadžera projekata su oko 127.362 evra u Ujedinjenom Kraljevstvu, 113.211 evra u Nemačkoj i 109.673 evra u Francuskoj.

S obzirom na to da preduzeća istovremeno razvijaju različite složene projekte, efektivno upravljanje projektima igra ključnu ulogu u obezbeđivanju prijema i korišćenja resursa. Menadžeri projekata imaju odgovornost u garantovanju da se projekti završe u određenim vremenskim rokovima, da se pridržavaju obima i da ostanu u okviru budžeta. Njihove odgovornosti uključuju koordinaciju tima, raspodelu resursa i postizanje ciljeva projekta.

Izvor: nova.rs

Roditelji bi trebalo da usmere vreme sa detetom ka aktivnostima koje podstiču emocionalni razvoj.

Školska godina može biti stresna za decu, koliko i za roditelje. A glavni krivac za to je upravo – domaći.

U jednoj od epizoda Mamazjanije, učiteljica Marija Milinović i logoped dr Violeta Nestorov, pričale su o tome kako roditelji mogu pomoći deci da se lakše nose sa školskim obavezama. Na osnovu njihovog iskustva rada sa najmlađima, od predškolskog uzrasta do petog razreda osnovne škole, gošće su otkrile ključne trenutke kada je podrška roditelja najvažnija.

Razgovarajući o ulozi učitelja, nastavnika i roditelja u procesu učenja, Marija i Violeta su istakle značaj postavljanja pravilnih temelja za školski uspeh, posebno kada deca ulaze u svet obrazovanja bez nepotrebnog stresa i pritiska.

U isto vreme, istraživanje profesora sa Pen Stejta dodatno osvetljava aspekte roditeljske podrške, konkretno u vezi sa domaćim zadacima. Oni pre svega povezuju vrstu domaćeg i dečiji uzrast.

„Razvojno odgovarajući domaći zadaci koje dete može da uradi samostalno doprinose formiranju navika koje će detetu dobro služiti tokom obrazovanja. Pravilo ’10 minuta po razredu’ izgleda kao razumna praksa, tako da se od učenika drugog razreda, na primer, može očekivati da čita 20 minuta dnevno.“

Iako postoji tradicionalno shvatanje da roditelji treba da nadziru i pomažu deci u izradi domaćih zadataka, ispitivanja sprovedena na univerzitetu ukazuju na to da takva vrsta kontrole možda nema pozitivan uticaj na akademska postignuća dece.

Naime, istraživanje, koje je pratilo oko 20.000 dece od vrtića do petog razreda, pokazuje da se nadzor roditelja u izradi domaćih zadataka ne povezuje sa značajnim poboljšanjem rezultata u matematici ili srpskom. Ovo postavlja pitanje o tradicionalnim verovanjima koja podržavaju aktivno uključivanje roditelja u svakodnevne školske zadatke. Štaviše, rezultati sugerišu da preterano usmeravanje i kontrola mogu rezultirati negativnim efektima na emocionalne odnose u porodici, izazvati stres i odložiti razvoj osećaja odgovornosti kod dece.

S druge strane, roditeljska aktivnost može biti od velikog značaja i imati veliki uticaj na dečiji uspeh. To podrazumeva podržavanje učenja kroz stvaranje mirnog prostora i prenošenje važnosti o obrazovanju.

Važno je takođe naglasiti da pomoć ne bi trebalo da bude automatska, već dostupna kada dete zaista ima poteškoća. Roditelji bi trebalo da usmere vreme sa detetom ka aktivnostima koje podstiču emocionalni razvoj, ne fokusirajući se isključivo na definisane ishode kao što su ocene.

Za konkretne savete možete pogledati pomeniti epizodu Mamazjanije, gde gošće ukazuju na važnost postavljanja pravih granica i podsticanja samostalnosti kod dece u vezi sa školskim obavezama.

Pitali smo i naše čitaoce „Da li roditelj stvarno pomaže detetu ako svakog dana radi s njim domaći? Šta vi mislite o ovoj temi?“ u Fejsbuk anketi. Evo šta ste rekli:

„Kad je ćerka bila u nižim razredima, ja sam pretežno bila bolesna i nisam se bavila njenom školom. Bila je solidna, ali ništa posebno. U petom razredu sam joj rekla da ona može da bude jak odlikaš i da ću prvo polugodište raditi s njom koje god predmete želi. Podvlačile smo zajedno, pravile mape, preslišavale se…. I bila je odlična. Videla je da može i od onda sve sama radi i blista, eno je na fakultetu“, kaže jedna čitatetljka.

„Mislim da im ponekad treba pomoći kad zagusti, i sa puno strpljenja objasniti. Ali ne i svaki dan raditi sa njima. Nadgledati, a to kratko traje, da li ispunjavaju obaveze. Pređe im u naviku da im je to obaveza, i polako postaju disciplinovani.“

„Možda se dete treba osamostaliti da samo radi, ali imajući u vidu da većini dece roditelji rade domaće zadatke ili pomažu u radu, samostalni rad nekog deteta bi bio protumačen kao nedovoljan i slab, pa bi dete dobilo slabiju ocenu od ostale dece. To je zato što se ostaloj deci vrednuje udruženi rad sa roditeljima, a ovoj koja sama rade, samo samostalni rad, ali to nastavik ne zna.“

„Kome nije jasno da roditelji u početnim razredima treba da prate i pomažu detetu da samostalno uči. Ako se roditelj osloni samo na učitelja-nastavnika bez znanja, iskustva i motiva propusti u znanju i radnim navikama se teško mogu ispraviti. Roditelji ne mogu pomagati na pravi način ako ne prate program po udžbeniku i uputstvo za njegovu realizaciju. Ne može to onako usput. Od toga koliko se dete osamostali u učenju zavisi koliko će roditelji kasnije da plaćaju dodatnu nastavu.“

„Moji roditelji nikad sa mnom nisu seli, ni jedan jedini put, bila sam uspešna učenica. Isti metod planiram da primenim i sa svojim detetom.“

„Ja sam pomagao i dobio sam jedinicu. Posle mi dete nije dalo da mu radim zadatke, a morao sam da idem i kod direktora na ribanje.“

„Da i ne. Ako dete nešto ne razume, roditelj treba da objasni, da proveri da li je tačno urađeno i slično, ali da radi sa detetom ili još gore umesto deteta ni slučajno.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Teška saobraćajna nesreća dogodila se sinoć u naselju Kljajićevo kod Sombora, kada su se sudarili kamion i autombil.

O težini udesa svedoči fotografija objavljena na instagram profilu "192_rs", na kojoj se vidi automobil čiji je prednji deo smrskan.

Jedna osoba poginula?
Prema nezvaničnim informacijama portala Telegraf.rs, poginula je jedna osoba koja je bila u automobilu.

Na licu mesta su policija, vatrogasci i hitna pomoć.

Fudbalski klub "Kordun" i ove godine organizuje tradicionalni fudbalski „crno – beli“ bal.

Kako se navodi u klupskom izveštaju ove godine okupljanje će se održati u subotu, 10. februara u kafeu Tropikana sa početkom u 19 časova. Kotizacija po osobi iznosi 2.000 dinara, a svi gosti će moći da se druže uz večeru, dobru muziku i bogatu tombolu.

Sva prikupljena sredstva će se iskoristiti za funkcionisanje fudbalskog kluba Kordun. Više informacija o ovom događaju svi zainteresovani mogu dobiti putem telefona o60/0852099.

Izvor: somborsport.org

Dve osobe su povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče posle podne u Odžacima, kod Sombora.

Kako se saznaje, došlo je do sudara putničkog vozila i motocikla na kom su se nalazile dve mlađe osobe.

Po rečima očevidaca, nezgodu je najverovatnije izazvao vozač automobila koji je radio polukružno okretanje.

Po nezvaničnim informacijama vozač motocikla teško je povređen i prevezen u Novi Sad dok stanje druge osobe nije poznato.

Kurir.rs

Vlada Srbije proglasila je sinagogu u Apatinu za spomenik kulture.

Kako se navodi u saopštenju Vlade, kompleks sinagoge predstavlja poslednji očuvani trag jevrejske zajednice u Apatinu, a koja je bila značajan pokretač i pregalac u razvoju i modernizaciji života u privrednom i kulturnom smislu.

-Prvi istorijski podatak o apatinskoj sinagogi potiče iz 1885. godine kada je osvećena i osnovano se pretpostavlja da je nastala proširenjem ili prepravkom starije zgrade, tako da je moguće da je prostor na kome se nalazi sadašnji Kompleks u upotrebi od 18. veka, navodi se u saopštenju.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sigurno se svakom od vas desilo da nekada sanjate osobu koja više nije sa vama, odnosno koja je umrla. U određenim situacijama celi taj san može da bude i te kako poučan, dok je bilo i slučajeva kada je on nejasan i ne možete tačno definisati o čemu se u njemu radi.

Naime, često iz snova možemo shvatiti neku pouku, koju želi da nam kaže preminula osoba. Lori Mur se godinama bavi detaljnim proučavanjem takvih stvari i situacija, te je utvrdila da ukoliko osoba sanja preminulu osobu nakon što prođe period žaljenja onda će od nje da dobije neku pouku.

Međutim, ukoliko se to desilo neposredno nakon smrti, tada nećete imati nikakvu pouku i san će vam uglavnom biti nejasan. Nekada se zna desiti da preminula osoba u snu ne progovara, ali i to je znak da su oni i dalje uz vas i da se o vama brinu.

Ukoliko se desi da se pojave u nekom neprirodnom položaju, nemojte ni to da vas brine, nego od tada trebate da budete oprezni, jer vas na taj način žele upozoriti da će vam se uskoro nešto loše desiti ili da ćete se suočiti s tim.

Sam san ukazuje da su oni dobro i da se nalaze sada na pravom mestu. Nikada se neće desiti da ih vidite kroz treptaj svetlosti ili melodiju pesme. To treba dobro da zapamtite!

Danas je u Veneciji počela prodaja jednodnevnih ulaznica za turiste koji idućih meseci žele da posete italijanski turistički dragulj.

U decembru prošle godine gradske vlasti odlučile da će dnevni posetioci Venecije između 8 i 16 sati u određenim danima na vrhuncu sezone morati plaćati ulaznicu od pet evra.

Ulaz će se naplaćivati za posete od 25. aprila do 5. maja te sve vikende do sredine jula , osim 2. i 3. jula. Ukupno će se ulaz naplaćivati za 29 dana. Odredili su te datume jer je tada Venecija posebno puna turista.

Ko će biti oslobođen plaćanja?

Stanovnici grada i svi oni koji su rođeni u općini Venecija biće oslobođeni plaćanja, javlja francuska novinska agencija AFP. Postoji i nekoliko drugih izuztaka koje se, između ostalog, odnose na bliske rođake stanovnika grada i na decu mlađu od 14 godina.

Gradske vlasti Venecije godinama raspravljaju o tome kako najbolje upravljati prekomernim masovnim turizmom. Uvođenje mera dugo se odlagalo zbog zabrinutosti oko smanjenih prihoda i ograničenja slobode kretanja.

Prema službenim podacima, oko 3,2 miliona turista prenoćilo je u Veneciji 2022. godine

No, u akciju su krenuli nakon što ih je UNESCO upozorio na moguću opasnost za istorijski lokalitet. “Venecija je prvi grad u svetu koji je uveo takav sistem. Mogao bi poslužiti kao model za druga slično osetljiva mesta koja treba zaštititi", rekao je gradonačelnik Luigi Brugnaro prošle godine.

Prema službenim podacima, oko 3,2 miliona turista prenoćilo je u Veneciji 2022. godine – a taj broj ne uključuje hiljade turista koji je posete samo jedan dan. Središte grada ima manje od 50.000 stalnih stanovnika, ali u špici sezone može imati više nego dvostruko više turista.

Zabranjene turističke grupe za više od 25 osoba

Osim naplate ulaza, gradske vlasti Venecije krajem prošle godine uvele su još jednu meru - od početka juna biće zabranjene turističke grupe s više od 25 osoba u pratnji vodiča i korišćenje razglasa na turističkim turama. Takođe, grupe turista više se neće smjeti zaustavljati na uskim ulicama, mostovima ili prelazima.

Izvor: blic.rs

Mirka Vasiljević od malena se bavi glumom, te je već kao tinejdžerka postala jedna od najpopularnijih mladih glumica. Pored karijere i velike porodice, ona nalazi vreme da se bavi i drugim stvarima poput pravljenja torti.

Naime, Mirka je sa prijateljicom nedavno otpočela novi biznis, a reč je o kreativnim voćnim tortama.

- Želela sam da kvalitet bude u prvom planu, a ne to ko pravi torte i da se pominje moje ime. Od početka do kraja je u tortama prisutno sveže voće. Sa prijateljicom sam osmislila nešto što je drugačije, a da nije klasičan voćni tanjir. Moja želja za kreativnošću je pretočena u ukusne poslastice. Moja prijateljica i ja se dopunjujemo i želja nam je da jedna zdrava, ukusna i vizuelno lepa poslastica bude prisutna na slavljima zbog same ideje i koncepta - kaže Mirka za Kurir.

Podsetimo, glumica je nedavno govorila o svojoj vezi sa Vujadinom Savićem sa kojim ima četvoro dece.

- Vujadin i ja nikada nismo imali neke konkretne dogovore, niti u tom smislu planove kada će biti pauza, kada će biti nova trudnoća i koliko će dece biti. Sa nekih 19-20 godina kada smo stupili u vezu osvestili smo i razgovarali i želeli obostrano da naša veza preraste u porodicu i da imamo decu. Da budemo mnogočlana, stabilna, zdrava i srećna porodica. Jako sam zahvalna Bogu što se to ostvarilo bez nekih velikih muka i poteškoća koje su nažalost u današnje vreme jako prisutne - rekla je Mirka.

Izvor: 24sedam.rs