Sombor.info

Prema podacima PIO fonda, svaki deseti penzioner u Srbiji otišao je u penziju pre 65. godine starosti uz posebne uslove koji su donosili i veća primanja do 20 odsto. Prošle godine tačno 170.426 penzionera bilo je na listi onih koji su ostvarili pravo na beneficirani radni staž što znači da im se jedna godina staža računala kao 14 ili 15 meseci ili čak i godinu i po dana.

Beneficirani radni staž iskoristilo preko 170.000 penzionera

I na toj listi bili su mnogi, i naše komšije i rođači i članovi uže porodice. Jer na listi je skoro 40 industrija i institucija i razna zanimanja su u pitanju.

Pravo na beneficirani radni staž imaju svi koji su zaposleni na poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan po zdravlje sa jedne strane. Na listi su i poslovi čije je obavljanje ograničeno navršenjem određenih godina života, ali i oni koji utiču na pad fizioloških funkcija u meri da onemogućavaju rad.

Posmatrajući institucije na listi su zaposleni u MUP, BIA, VBA, VOA, Ministarstvu spoljnih poslova, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Poreskoj policiji, Vojsci Srbije, a od decembra 2019. godine i sudije, tužioci i zamenici tužioca.

MUP, MSP, BIA, VBA, VOA, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Poreska policija, Vojska Srbije: sa navršenjem 55 godina života i 24 godine staža osiguranja od čega 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem
podoficir i oficir u Vojsci Srbije: 53 godine života i 40 godina penzijskog staža
pukovnik u Vojsci Srbije: 54 godine života i 40 godina penzijskog staža
pripadnici specijalnih jedinica BIA, VBA i VOA: 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na određenim specifičnim poslovima u specijalnoj jedinici
ostali policijski službenici: 60 godina života i 25 godina rada od čega 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Sa druge strane, pravo na beneficirani radni staž imaju i zanimanja definisana u Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Na tom spisku se nalazi 37 različitih industrija, tj. sektora:

Rudnici
Geološka i rudarska istraživanja
Crna metalurgija-železare
Obojena metalurgija
Livnice
Kovačnice
Proizvodnja vatrostalnog materijala
Vatrostalno zidanje
Proizvodnja i prerada nafte i proizvodnja tečnog naftnog gasa
Šumarstvo i drvna industrija
Hemijska industrija
Namenska proizvodnja eksploziva i eksplozivnih materija
Rečna brodogradnja i brodoremont
Proizvodnja stakla
Saobraćaj
Izgradnja i održavanje dalekovoda i nadzemnih vodova
Građevinarstvo
Grafička industrija
Kožarsko-prerađivačka industrija
Tekstilna industrija
Gumarska industrija
Farmaceutska industrija
Proizvodnja električne energije (termoelektrane i toplane)
Proizvodnja akumulatora
Industrija mesa
Industrija kablova
Rad na niskim temperaturama
Rad pod vodom
Industrija viskoznih proizvoda i celuloze
Proizvodnja hlora i lužine
Komunalna delatnost
Zdravstvene ustanove
Proizvodnja vagona
Umetnička delatnost
Nuklearna postrojenja i laboratorije

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem potrebno je da se lice efektivno bavilo opasnim poslovima minimum 10 godina, za starosnu penziju, i 5 godina, za invalidsku penziju. Takođe, pravo na beneficirani radni staž imaju i svi koji sami sebi plaćaju staž, pod uslovom da se utvrdi da su zaista radili teške i opasne poslove koji su zakonski obuhvaćeni ovom beneficijom.

Kako se računa beneficirani radni staž?

U slučaju beneficiranog staža, svakih 12 meseci efektivno provedenih na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, računa se najviše kao 14, 15, 16 ili 18 meseci staža osiguranja.

Staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona osiguranik efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost.

Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu.

Kako utiče na visinu penzije?

Iz PIO Fonda objašnjavaju da visina penzije, shodno propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, zavisi i od penzijskog staža koji je navršio osiguranik. Kako se staž osiguranja uvećava za vreme koje je efektivno provedeno na radu na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, i to u zavisnosti od stepena uvećanja staža osiguranja koji su utvrđeni za rad na takvim radnim mestima, to za iste periode rada, zaposleni koji su radili na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem mogu da navrše više ukupnog penzijskog staža od zaposlenih koji nisu radili na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

- Na taj način, dužina ukupno navršenog penzijskog staža osiguranika, u koji ulazi i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, može uticati na visinu penzije. Isto tako, osiguranicima iz člana 42. Zakona o PIO, osim osiguranicima iz člana 42. stav 1. tačka 4a tog zakona, koji ispunjavaju uslove u pogledu penzijskog staža za sticanje prava na starosnu penziju iz člana 43. i 43a tog zakona, iznos penzije se uvećava za 20 odsto, u skladu sa članom 79. Zakona o PIO.

Rast penzija zavisi od usklađivanja penzija, bez obzira na to da li je korisnik imao navršen staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ili ne.

Snižavanje starosne granice zbog beneficiranog radnog staža

Kako piše na sajtu Zavoda za socijalno osiguranje, starosna granica se snižava osiguraniku, koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;
za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;
za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.
Starosna granica se može sniziti najviše do 55 godina života, a osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se 12 meseci računa kao 18 meseci, starosna granica se može sniziti najviše do 50 godine života.

Izvor: blic.rs

Princeza od Velsa Kejt Midlton nalazi se od prošlog utorka u privatnoj londonskoj bolnici gde je podvrgnuta operaciji abdomena. Kako je saopštila Kensingtonska palata, procedura je uspešno obavljena, a nju čeka dva do tri meseca oporavka. Vest o njenom zdravstvenom problemu izazvao je čak i negativne komentare u kojima se ističe da supruga princa Vilijama ima drugačiji tretman od pacijenata u državnoj bolnici kao i da je "lenja" jer će dugo odmarati. Saopšteno je nakon toga da će buduća britanska kraljica raditi dok se bude oporavljala u Vindzoru, a svoj sud o njenom oporavku dao je i Dr Maks Pemberton .

Kejt Midlton boraviće u bolnici do 14 dana. "Jadna Kejt. Da, na mnogo načina ona ima pozlaćen život. Živi u palatama, okružena neprocenjivom umetnošću i ima sluge i pomoćnike. Lepa je, elegantna i ima novca... Ali zdravlje je izvrstan nivelator. Kada ste bolesni, ništa od toga zapravo nije važno. Dok je Palata uveravala ljude da je operacija abdomena bila zbog nekancerogenog problema, dvonedeljni prijem, čak i u privatnoj bolnici jeste neobičan. Stoga nije drsko pretpostaviti da se radi o nečemu sasvim ozbiljnom.

To je veliki stres za svakoga, a kamoli za majku troje dece. Kako je to užasna stvar!".

Nakon što je istakao da bolest ne pita koliko imate para odnosno da na zdravstvene probleme niko nije imun, objasnio je samu operaciju: "Operacija abdomena je ozbiljna. Naravno, uvek se nađe neko ko će vam reći kako je imao histerektomiju u pauzi za ručak ili kako im je slepo crevo uklonjeno dok su bili u školi".

Naglasio je da je oporavak veoma bitan. "I ja sam nedavno imao operaciju abdomena - poput Kejt, u privatnoj bolnici i, gledajući unazad, voleo bih da sam shvatio koliko je složena bila moja operacija i odvojio vreme potrebno za oporavak.

Moja operacija bila je zbog kile, koja nije opasna po život - to je mesto gde deo creva vire kroz slabu tačku u trbušnim mišićima, do prepona, hirurg je ipak bio zabrinut da bi mogao da se ugušim.

Imao sam još jednu laproskopsku operaciju abdomena, pogrešno sam pretpostavio da će sam proces biti manji, bezopasniji. Radio sam na hirurgiji i stvarno je trebalo da znam bolje. Moj hirurg je pokušao da mi objasni da to jednostavno znači da će ožiljci biti mali, ali da je sama operacija ozbiljna, iako sam u bolnici bio dan ili dva. Ha! Kako sam odbacio njegova upozorenja!

Igrom slučaja moje komšije imale su slične operacije. Naleteo sam na jednog nedelju dana nakon što je bio otpušten iz bolnice i otišao je na trčanje. Koliko ozbiljno može da bude, pitao sam se. Narednog dana ću se pokrenuti (razmišljao je).

Pogrešio sam.

Operacija je uključivala diseciranje mišića od pupka do prepona, povlačenje ostalih creva nazad na mesto i ušivanje mrežice kako bi se zakrpile rupe. Bio sam tako siguran da ću biti u dobroj formi nakon operacije, dogovorio sam se sa prijateljima da se nađemo na ručku već naredni dan i rekao na poslu da ću obaviti nekoliko poziva i da mi treba samo nekoliko slobodnih dana pre nego što se vratim. Čim sam se probudio iz anestezije, shvatio sam da je to bila greška".

Čitajte i o novim detaljima o oporavku Kejt Midlton.

Usledile su komplikacije zbog kojih nije mogao da mokri, trebalo je šest nedelja da se bešika vrati u normalu. "Ali ono na šta nisam obraćao pažnju bili su bol, nelagodnost i preosetljivost, jedva sam hodao nedelju dana. A i kada sam to uradio, nelagoda je bila takva da nisam mogao da hodam uspravno. Tri nedelje samo morao da nosim široke trenerke, obično na poslu nosim elegantne pantalone".

Lekari su mu naredili odmor i pauziranje od teretane šest meseci. "Morao dam da obećam da ću tri nedelje odmarati kod kuće, i to sam i uradio, a kada sam se vratio na posao, iznenadio sam se koliko sam se umorno i slabo osećao".

Otkrio je da je komšija kog je sreo na trčanju nakon operacije, morao da se javi lekaru jer su mu šavovi popucali. Doktor je naglasio je opasno potceniti značaj oporavka, i onog fizičkog i onog mentalnog, u suprotnom raste rizik od komplikacija.

"Nadam se da će se Kejt brzo oporaviti, ali takođe se nadam da se neće vratiti svojim dužnostima dok ne bude dobro i spremna za to", prenosi Daily mail.

Izvor: blic.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 24. januara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na 13. Međunarodnom takmičenju u boksu za žene koji se održao u Gradskoj hali „Mostonga“, lјubitelјi ove plemenite veštine mogli su da vide izuzetno kvalitetne i zanimlјive borbe. Na ovom prestižnom takmičenju su učestvovale 104 takmičarke iz deset država: Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kazahstana, Rumunije, Rusije, Slovenije, Slovačke, Uzbekistana i Srbije.

Poslednje i finalne večeri, na programu je bilo 16 borbi, a reprezentativke Srbije osvojile su čak pet zlatnih i pet srebrnih medalјa.

Najbolјa seniorska reprezentacija na takmičenju je Srbija, a najbolјa reprezentacija turnira u svim kategorijama je Rusija. U kategoriji najbolјih bokserski, najbolјa domaća bokserka je Dragana Jovanović, najbolјa strana bokserka je Feruza Kazakova iz Uzbekistana, dok je za najbolјu bokserku turnira proglašena Sara Milјković iz Srbije.

Finalnom delu takmičenja prisustvovali su poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Goran Milić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić i predstavnici Bokserskog saveza Srbije koji su uručili pehare i medalјe najbolјim takmičarkama.

„Kup nacija“ je organizovao Bokserski savez Srbije uz podršku Bokserskog kluba „Sombor“ i Grada Sombora.

Do kraja februara meseca tekuće godine, svi ljubitelji filatelije u prilici su pogledati Međunarodnu online filatelističku izložbu “Apatin 2023”. Kako saznajemo od Željka Popovića, predsednika Organizacionog odbora izložbe, postavka nema takmičarski karakter, te su tako izložene veoma raznolike kategorije, sa preko 50 izlagača iz celog sveta.

“Dragi prijatelji, dragi filatelisti, Vi koji izlažete svoje kolekcije i Vi koji ćete gledati ove prelepe kolekcije, hvala Vam što ste odvojili malo svoga vremena da pogledate onlajn izložbu “APATIN 2023”. Ova izložba nije takmičarska, već služi svrsi promocije ovog lepog hobija – filatelije. Nadam se, dragi filatelisti, drage kolege, da će uz vašu pomoć ova izložba prerasti u tradiciju. Još jednom hvala svima koji su mi pomogli oko realizacije izložbe i same promocije”, poručio je Popović, koji je u međuvremenu ponovo izabran u Upravni odbor Saveza filatelista Srbije.

Autor galerije i teksta onlajn izložbe “Apatin 2023” je Bojan Dražić, a svi zainteresovani izložbu mogu pogledati OVDE.

Izvor: radioapatin.com

Vlada Srbije sprema uredbu kojom će za seoski turizam biti izdvojeno 150 miliona dinara.

Predviđeno da se izdvaja oko 2,9 miliona dinara po seoskom gazdinstvu. Za korišćenje tih sredstava za oživljavanje i proširenje etno-turizma potrebno je da je gazdinstvo registrovano u centralnom informacionom sistemu u oblasti ugostiteljstva i turizma (e-Turista) jer samo prijavljeni mogu da konkurišu za tu subvenciju.

U Srbiji su trenutno kroz informacioni sistem E-turista evidentirana 742 registrovana seoska turistička domaćinstva, što je za 32 odsto više nego pre godinu dana. Od ukupnog broja registrovanih, 148 je salaša i etno kuća.

U Ministarstvu turizma i omladine kažu da su ove godine prvi put opredeljena podsticajna sredstva za razvoj seoskog turizma u iznosu od 150 miliona dinara. Dodaju da do februara očekuju usvajanje uredbe o dodeli i korišćenju podsticaja za razvoj ruralnog turizma. Nakon toga će biti raspisan javni poziv za prijavu seoskih turističkih domaćinstava uz minimalno obezbeđeno učešće od 10 odsto.

Takođe, iz sredstava Ministarstva na raspolaganju je 400 miliona dinara za kreditnu podršku razvoju turizma, za koja mogu konkurisati i seoska turistička domaćinstva u cilju unapređenja kvaliteta turističke ponude.

Nedavno je najavljeno da će se najviše ulagati u salaše i etno kuće. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će svaki salaš dobiti 25.000 evra granta, ali mora da uloži svojih 2.500 evra.

U Turističkoj organizaciji Vojvodine kažu da je turizam salašima doneo novine, adaptirao ih i obnovio kako bi bili podobni za boravak turista, obogatio je društveni i kulturni život na njima, čuvajući ih od zaborava.

Izvor: blic.rs

Učenik osmog razreda Osnovne škole "Sečenji Ištvan" u Subotici "pretio je da će pobiti ceo razred, razrednog starešinu i nastavnicu hemije", tvrde za "Blic" roditelji dece koja pohađaju ovu školu.

Pojedini roditelji kažu da su pretnje upućene samo nastavnici hemije, dok većina stoji iza informacije da je pomenuo i vršnjake i druge nastavnike.

O svemu su obaveštene nadležne institucije, a prema nalogu Višeg tužilaštva u Subotici protiv njega će policija podneti krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti.

Prema rečima majke jednog od učenika "isti dečak je i ranije napadao njeno dete uz iste takve pretnje", dok otac učenika nižeg razreda kaže za "Blic" da se "učenik prošlog ponedeljka loše ponašao na jednom času zbog čega je škola donela odluku da bude suspendovan sa nastave pet dana, a što je navodno kod njega izazvalo revolt".

Došao u školu da preti

- Međutim, za vreme suspenzije on je devojčici iz škole sa kojom se druži rekao da će "ih sve pobiti, i razrednog starešinu i nastavnicu hemije". Ne znam koliko su tačne tvrdnje da se nastava u četvrtak odvijala iza zatvorenih vrata, ali očigledno se nešto dogodilo ako su reagovali i policija i tužilaštvo – kaže Subotičanin i napominje da neće pustiti svoje dete u školu ako se ne reši problem sa tim dečakom.

"Potrebna mu je pomoć"

- Svi znamo da dečak ima problema. Njemu je potrebna pomoć i spremni smo da pomognemo, ali ne možemo da dozvolimo da se ponovi, ne daj bože, "Ribnikar". Nikome nije svejedno. Zahtevaćemo da nam se prvo kaže šta se tačno dogodilo i da se nađe neko rešenje, da se niko ne oseća ugroženo i nebezbedno – izjavio je ovaj otac za „Blic“.

Sve nadlžene institucije upoznate sa ovim slučajem

U Policijskoj upravi Subotica kažu da je školskom policajcu koji se nalazio na dužnosti u školi prijavljen problem koji nastavno osoblje ove škole ima sa jednim učenikom osmog razreda.

- O svemu je upoznato Više javno tužilaštvo u Subotici koje je naložilo da se protiv ovog učenika podnese krivična prijava zbog sumnje da je učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti – saopštili su iz policije.

Direktorica OŠ „Sečenji Ištvan“ Kristina Antal Dinčić kaže u izjavi za „Blic“ da prema informacijama koje su se pojavile i u vezi sa njima škola je preuzela sve što je u njenoj nadležnosti.

-Škola je obavestila sve nadlžene insitutcije. U školi se nije desio incident i to je sve što mogu trenutno da vam kažem pošto je ceo proces još u toku – kaže Kristina Antal Dinčić.

"Sve smo pokušali, ali ne vredi"

Majka učenika, koji pohađa nastavu u istom odeljenju sa dečakom koji je, kako tvrde roditelji, uputio pretnje vršnjacima i nastavnicima, kaže za „Blic“ da „njenog sina napada tri godine“.

-Verujte, sve smo pokušali, i razgovore sa psihologom, s njim, njegovom majkom... Na sve solucije smo pristajali. Znamo da dečak nije dobro, ima probleme, to niko ne spori, ali to nikome ne daje za pravo da nekome preti, da udara i malretira nekoga, pogotovo su pretnje nožem bile strašne. Moje dete je prvi put napao u petom razredu, fizički u učinioci. Hteo je da odbrani drugaricu kojoj je taj dečak zavrnuo ruku i rekao mu je samo : „Molim te, ostavi je na miru“, ali on je nasrnuo na njega, zaleteo se, a moje dete se odbranilo tako što ga je oborio na zemlju. Pred drugom decom je mom sinu rekao : Sačekamo ćemo te ja i moji drugari i izbošćemo te nožem!. Svi su bili u uplašeni – tvrdi majka.

Sa sinom je otišla kod psihologa i direktora i prijavila incident, a kako je bio pomenut nož, sve je prijavljeno i policiji.

- Ne možemo znati da li je ozbiljno mislio ili je to rekao u afektu.U školi sam zahtevala da se to dete makar prebaci u drugo odeljenje, drugu smenu, bilo šta da urade, ali odgovor je uvek bio da ne mogu to da urade, već će malo više da obrate pažnju na njega. Agonija se ponavljala periodično, jednom u pola godine. Recimo, na kraju sedmog razreda to dete je prišlo mom sinu na hodniku, zaleteo se i psovao mu je majku i oca...Deca su nam ispričala da moje dete njega ni u jednom trenutku udario, već se branio odgurujući ga, a ostala deca su ga udaljila. Zaletao se na njega kao da će da ga gurne sa stepenica. Dok je moje dete silazilo niz stepenice gađao ga je školskim rancem – kaže sagovornica.

Nakon toga su organizovani razgovori sa majkom dečaka jednom nedeljno u školi s ciljem da se deca pomire.

- Kako svom detetu da objasnim da se ponaša prema njemu kao prema dobrom drugaru ako mu on to sve radi? Konstantno smo u strahu šta će uraditi ako ga vidi negde na ulici. Sada se obrušio na sve - kaže majka učenika „Sečenji Ištvan“.

Pretnje na Instagramu

- Krajem avgusta prošle godine, na „Instragramu“, u grupi osnovaca iz Subotice, u kojoj se uglavnom dogovaraju gde će igrati fudbal, gde će se videti, on je poslao fotografiju noža i pretio da će doći u naselje i sve ih pobiti. Videla sam te poruke jer pratim društvene mreže svog deteta, sve sam skrinšotovala i poslala razrednom. Tada moje dete napolje nije izlazilo 15-20 dana. Nije to šala, mogu da ne budu prazne pretnje. Meni je žao tog deteta, ali neko s njim mora da radi. Nije bezbedno da ide u školu, plašim se i šta će biti kada se završi škola, kada krenu da izlaze. Nikada neću biti mirna. Posle ovog što se sada dogodilo, naravno da sam se jako uplašila jer znam da ima pik na moje dete – kaže sagovornica i dodaje da će u ponedeljak u 16 sati ispred škole biti održan protest roditelja.

- Imali smo roditeljski i dali smo ultimatum : ako on dolazi u školu, naša deca neće dolaziti. Neka nađu neko rešenje. Tražimo veću bezbednost naše dece - kaže je ova majka.

Izvor: blic.rs

Lan je biljka koja se već vekovima uzgaja i koristi. Prema nekim podacima, upotrebljavao se još pre 30000 godina.

Verovatno ste čuli za odevne predmete napravljene od ovog prirodnog materijala, ali da li ste znali da ova biljka daje jednu od najhranjivijih namirnica na svetu?

U pitanju su lanene semenke, a to je potvrdila i jedna žena koja se pozitivno iznenadila rezultatom.

“Kada sam bila mlađa uopšte nisam vodila računa o tome šta jedem, niti sam posebno uživala u hrani. Međutim, u studentskim danima sam počela da jedem mnogo brze hrane, grickalica. Kada sam počela da radim i odselila se od roditelja, tada su tek počeli problemi. Želela sam da pripazim šta jedem, ali bio mi je problem da nađem vremena, da se organizujem i da nađem volje.”

Dodaje da su tada kilogrami već počeli da se gomilaju, a njen organizam je sve teže podnosio lošu hranu. “Znala sam da moram nešto da promenim… kao i svi drugi u eri kompjutera, odlučila sam da potražim na internetu rešenje za svoj problem.”

Kaže da nije ljubitelj jabukovog sirćeta i limuna, pa joj takvi recepti nisu bili interesantni, ali je zato našla i jedan recept sa lanom!

“Nikada pre nisam jela te čudne semenkice i nisu mi izgledale posebno privlačno… Ipak, odlučila sam da probam! Recept po kome se one ostave preko noći pa se jedu kao neka sluzava masa ujutru nije dolazio u obzir.”

Zbog toga je kupila mleveni lan, jer on može lako da se svari, za razliku od celih semenki, a možete da ga nađete u bilo kojoj bolje opremljenoj prodavnici i zdravoj hrani.

“Svakog jutra sam jela šolju jogurta sa kašikom mlevenog lana i ubrzo sam primetila da mi je stolica redovnija, stomak manje naduven, a gasovi više nisu bili problem.”

I, na kraju ono najbitnije: posle dve nedelje je bila prijatno iznenađena kada je stala na vagu i shvatila da je izgubila dva kilograma!

Izvor: blic.rs

Zujanje u ušima može ozbiljno uticati na kvalitet vašeg života. Od tinitusa pati oko 10 do 15 posto ljudi, a može biti vrlo neugodan, često i uznemirujući.

Tinitus (zujanje u ušima) može biti povremen ili stalan problem, no, kako to zapravo nije bolest, nema ni leka za ovo stanje.

Može ga jedino ublažiti lečenje bolesti koja ga je izazvala, na primer nagluvosti, pa tako nošenje slušnog aparata ublažava tinitus u čak 50 posto slučajeva.

Istraživački tim predvođen dr Stefanom Maisonom, audiologom na Harvardu, otkrio je da hronični tinitus nije povezan samo s gubitkom slušnog nerva, već i s hiperaktivnošću moždanog stabla.

„Ako ste u saobraćajnoj nesreći izgubili nogu, mogli bi osetiti fantomski bol – osećaj da vam je noga još tu i da vam stvara nelagodu. To se događa jer vaš mozak pokušava da nadoknadi gubitak, a pritom postaje hiperaktivan, pa osećate nešto čega zapravo nema. Isto važi i za tinitus – mozak osobe s oštećenjem sluha pokušava ‘čuti’ nešto čega nema, što može rezultivati percipiranim zvukom“, rekao je dr Maison, prenosi Ordinacija.hr.

Dobre vesti su da bi jedno istraživanje moglo da pruži specifičan način za dijagnostikovanje tinitusa.

„Postoji šansa da ćemo biti u stanju da obnovimo slušna vlakna koja su izgubljena kroz terapiju lekovima. Posledica toga mogla bi biti da ponovnim treniranjem mozga putem lečenja možemo smanjiti tinitus“, rekao je Maison.

Koje bolesti i stanja izazivaju zujanje u ušima?

Prema podacima s Univerziteta Jejl, ovo oštećenje sluha može nastati od nekog minornog uzroka kao što je nakupljanje ušnog voska, ili može biti rezultat bolesti ili poremećaja, kao što su:

Neurološki problemi, uključujući povredu glave,
Srčana bolest,
Infekcija uva ili sinusa,
Poremećaj unutrašnjeg uva,
Visok holesterol,
Bolesti štitne žlezde,
Hormonske promene,
Fibromialgija,
Poremećaj temporomandibularnog zgloba,
Nuspojava ili reakcija na lekove na recept,
Problemi s cirkulacijom.

Što pogoršava tinitus?

Postoji mnogo stvari na koje su ljudi koji osećaju zujanje u ošima osetljivi i koje ga pogoršavaju. Ovo su neke od njih:

Glasni zvukovi

Buka mašinerije, preglasne slušalice ili koncert mogu izazvati zvonjavu i šum u ušima. Zaštite svoje uši čepićima i smanjite glasnoću zvuka kad god to možete.

 Lekovi

Na spisku lekova koji mogu izazvati i pogoršati zujanje u ušima nalaze se antibiotici, antidepresivi, diuretici, lekovi protiv raka, nesteroidni protivupalni lekovi i visoke doze aspirina. Često će simptomi nestati kad prestanete da uzimate lekove.

Stres

Ako ste uzrujani i zujanje u ušima će biti glasnije. Pokušajte se opustiti vežbanjem, dubokim disanjem, masažom…što god vas relaksira je dobro.

Problemi s vilicom

Zglob vilice deli nerve i ligamente s unutrašnjim uvom. Tako da problemi s vilicom mogu izazvati i probleme u uvu – kako bol, tako i zvukove.

Vosak u ušima

Cerumen štiti uši od prodora prljavštine, ali nekad ga jednostavno ima previše. Posetite lekara kako biste rešili problem jer guranje štapića u uvo može samo izazvati dodatne probleme.

Visok pritisak

Posetite doktora kako biste dobili lekove koji kontrolišu visoki krvni pritisak ako ste primetili da vam je to čest problem. Zujanje u ušima može izazvati i nizak pritisak.

Infekcije

Ponekad se zujanje i zvonjava u ušima javljaju odmah nakon prehlade. Ovi simptomi bi trebalo da nestanu za dan, a ukoliko se to ne dogodi, obratite se lekaru.

Manjak gvožđa

Neka istraživanja pokazuju da tinitus može biti izazvan i manjkom gvožđa, to jest anemijom.

Izvor: ordinacija.hr

Organizacija potrošača "Efektiva" predala je Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Kako se objašnjava na sajtu „Efektive“, radi se o izmenama Zakona o upisu, koje se primenjuju od novembra prošle godine, koje su već komentarisane u javnosti, a kojima je uvedena obaveza komunikacije građana sa Katastrom, isključivo preko profesionalnih korisnika, tj. advokata i geodetskih organizacija, čije usluge građani plaćaju oko 200 evra.

„Efektiva“ podseća da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, i da svako ima pravo na jednaku pravnu zaštitu, bez diskriminacije.

„Zabranjena je svaka diskriminacija, po bilo kom osnovu i jemči se jednaka pravna zaštita pred sudovima i drugim državnim organima. U tom smislu, obaveza Katastra je da pruži neophodnu pravnu pomoć, pravno neukim strankama, čak i da im daje pravna tumačenja. Uvođenjem posrednika i naplatom njihovog angažmana, krše se prethodno navedeni principi, čime se strankama lošijeg materijalnog položaja, uskraćuje pravo na pravnu zaštitu pred državnim organom“, upozoravaju iz „Efektive“.

To, kako ocenjuju u ovoj organizaciji, znači da onaj ko ima novac, može pokušati da reši svoj problem, a ko nema, njegov problem ostaje nerešiv, što je u suprotnosti sa navedenim ustavnim odredbama.

„Upravni organ ne samo da ima obavezu da neposredno komunicira sa građanima i da od njih prima pismene podneske (predloge, zahteve i sl.), već za razliku od sudova ima i jednu obavezu više: a to je da pouči pravno neuke stranke i da vodi računa na njihova pravna neukost ne bude na štetu prava koja im po zakonu pripadaju“, dodaju iz „Efektive“.

Država ovim zakonom, kako ocenjuju u „Efektivi“, zapravo pokušava da svoju odgovornost za neadekvatan odabir stručnih kadrova u RGZ katastru nepokretnosti i neefikasnost u rešavanju predmeta, prevali sa sebe na građane, što znači neuki građani koji ne mogu da se pravno izražavaju i sroče na odgovarajući način svoje zahteve su krivi za velike zaostatke u radu RGZ-a.

„Efektiva“ dalje ocenjuje da se ovim zakonom građani praktično reketiraju, jer su prinuđeni da samo zbog nerada i neznanja osoblja RGZ-a plaćaju nametnute dažbine advokatima i geodetskim organizacijama, ne bi li ostvarivali svoja prava pred katastrom nepokretnosti.

„Dakle, prema takvom rešenju, građani imaju mogućnost da pred bilo kojim sudom u zemlji, nastupaju samostalno u sopstvenom interesu, dok im se takva mogućnost ukida za Katastar, već im je tu obavezan posrednik. Angažovanje advokata (ovde i posrednika) u nekom postupku je stvar izbora, nikako ne može biti nametnuto. Čak je i ova inicijativa, pred Ustavnim sudom besplatna, čime se pokazuje apsurd uvedenih izmena Zakona o upisu“, ističu iz „Efektive“.

Dodaju i da su uvedenim izmenama omogućene promene u Katastru, nad vlasništvom nečije nekretnine, bez njegovog znanja i učešća u postupku promene, čime se krši pravo na imovinu i pravo na pravni lek, kao i pravo da o kršenju Zakona odlučuje nepristrasan sud, jer je strankama onemogućena mogućnost vođenja upravnog postupka.

„Efektiva“ podseća i da je navedenim izmenama ukinuta mogućnost pokretanja prekršajnog postupka protiv službenika Katastra, zbog nepoštovanja propisanih rokova za rešavanje predmeta u postupku upisa u Katastar.

Izvor: n1info.rs