Sombor.info

U organizaciji Turističke organizacije Grada Sombora, a uz podršku Oldtimers klub Des arts-a i pokroviteljstvo Grada Sombora, ovaj grad će još jednom biti domaćin velikog međunarodnog Susreta starovremenskih vozila, 28. po redu.

Kaako saznajemo, prijave za goste iz inostranstva traju do 1. maja, dok će za dnevni susret prijava moći da se izvrši na licu mesta.

Organizatori i ove godine očekuju veliku posećenost, te su njihove procene da će se na Ćelavom trgu naći minimum 80 izlagača.

Manifestacija će biti održana od 12. do 14. maja, a u nastavku vam donosimo kompletan program:

12. maj – PETAK

- od 18h smeštaj učesnika koji se prijave za noćenje

- večera za učesnike u restoranu „U hladu bođoša“

13. maj – SUBOTA

Od 09.00 - Trg Svetog Trojstva - okupljanje i registracija učesnika

- doručak

10.30 - Organizovana poseta sa vodičem zgradi Županije (slika Bitka kod Sente)

11.00 - pozdravna reč domaćina i svečano otvaranje izložbe

Oko 13.00 – Organizovan polazak učesnika za Riđičko vinogorje

14.30 - zajednički ručak u Riđici , druženje i dodela diploma i nagrada

Povratak u Sombor oko 19h i poseta vinariji uz degustaciju vina i hrane!

14. maj – NEDELJA

- Doručak u restoranu „Gradska kafana“

- poseta Galeriji „Milan Konjović“

11h – polazak za Stanišić

13h – ručak u restoranu „Novinar“

Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu javiti na broj telefona +381 64 120 28 21.

Izvor: Radio Apatin

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, otvoren je digitalni bioskop, opremljen modernim 3D platnom i najsavremenijim projektorom i ozvučenjem.

-Svima je poznato da je Sombor grad kulture, ove godine ćemo peti put po redu organizovati Filmski festival i ovo je bio samo logičan sled događaja da bioskop bude upravo u ovoj sali Kulturnog centra. Svakako da će puno značiti svim stanovnicima Sombora s obzirom da svi mi najviše volimo da pogledamo dobar film na platnu, jer je to poseban ugođaj - poručuje Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Izvor: novosti.rs

U okviru jednog od pratećih programa izložbe “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz”, koja je svečano otvorena 23. marta u Gradskom muzeju Sombor, biće predstavljena i digitalna rekonstrukcija salona nekadašnje prve dame velike Jugoslavije, u četvrtak, 6. aprila od 18 časova.

Rad na rekonstrukciji prostora vile u kojoj je Titova supruga živela posle njegove smrti, somborskoj publici prezentovaće Snežana Mijić, konzervatorka Galerije Matice Srpske u Novom Sadu, pomoću modula Virtuelne stvarnosti (VR).

„Digitalna rekonstrukcija nikada ne počinje samo softverskim modelovanjem, pogotovo ne ukoliko je određeni prostor trajno izgubljen. Ovakav postupak rada zahteva istraživanje i proučavanje dostupnog materijala koji je najčešće vezan za uspomene i lične predmete vlasnika. Na primeru salona Jovanke Broz to je najpre podrazumevalo analizu plana osnove i oskudnog broja fotografija, zatim utvrđivanje dimenzija predmeta koji su oblikovali salon i najzad softversko modelovanje pomenutih elemenata“, navodi se u saopštenju somborskog muzeja.

Koliko god bio tehnološki inovativan i realističan ovakav vid prezentacije, kako se ističe, ostaje činjenica da trenutni stepen tehnološkog razvoja ne može preneti iskustva i sećanja koje je vlasnica utkala u dotični prostor.

Podsećanja radi, autori izložbe „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz” su istoričari umetnosti Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske, i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, a u fokusu ove postavke je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela.

Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da što više imitira ambijent predsedničke rezidencije u Užičkoj 15, kojoj je živela sa Josipom Brozom Titom, i ova kolekcija nastala je spontano kao kulisa jednog života.

Izlaganje ovih dela ima dvostruki značaj: s jedne strane radi se o umetničkim predmetima koje publika do sada nije imala priliku da vidi, a s druge, ona predstavljaju imaginarni muzej sećanja Jovanke Broz (1924 – 2013), kroz koji se mogu rekonstruisati delovi i detalji njenog života.

Izložena umetnička dela, koja su poslednje trideset tri godine Jovankinog života oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način današnjoj javnosti objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost, osećaj za umetnost, ali i društvene i umetničke prilike u socijalističkoj Jugoslaviji.

Svih 36 dela ove kolekcije prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne konzervatorsko-restauratorske postupke, koje su sproveli konzervatori Galerije Matice srpske predvođeni višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.

Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Gradski muzej Sombor, kroz ovu izložbu pokazali su plodotvornost saradnje među nacionalnim ustanovama kulture, i jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije.

Ovu saradnju inicirao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj, prepoznavši izložbu „Partizanka i Fragonar.Kolekcija slika Jovanke Broz” kao jedan od programa koji dodatno doprinosi obeležavanju jubileja — 140 godina muzeološke delatnosti u Somboru.

Izložba, koja je svojevrsni vremeplov kroz uzbudljiv život jedne heroine socijalističke epohe, i velike tragetkinje postkomunističkog doba, biće otvorena do 26. aprila.

Izvor: danas.rs

Odelјenje lokalne poreske administracije obaveštava obveznike poreza na imovinu na teritoriji Grada Sombora, da počinje podela rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu.

Podelu poreskih rešenja vršiće JP Pošte Srbije.

Građanima će uz rešenja poreza na imovinu, biti uručena i odgovarajuća instrukcija za plaćanje.

Rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu će biti dostavlјena u elektronskom obliku, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, poreskim obveznicima koji imaju potvrđeno e-sanduče na portalu eUprava.

Uvid u stanje duga po računima lokalnih javnih prihoda građani mogu izvršiti putem internet portala na adresi www.lpa.gov.rs, ili lično na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“).

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“) ili na brojeve telefona 025/468-152, 025/468-147 i 025/468-198.

Kajli je otkrila koje pse nikada ne bi želela da ima.

Kajli trenira pse više od tri godine i na svom TikTok-u je podelila listu onih koje treba izbegavati, među kojima su čak i čau čau i bigl.

Svoju listu započinje sibirskim haskijem, govoreći: „Molim vas, prestanite da dižete buku. Vas je nemoguće obučiti. I prestanite da uzvraćate, molim vas.“

Sledeći je bigl.

„Bez pameti. Kao da pokušavate da dresirate plišanu životinju. Samo onjušite zemlju i nađete novog vlasnika.“

Australijski govedar je sledeći na njenoj listi jer se „neslavno problematino ponašaju i morate mnogo da radite sa njima“.

Međutim, ona se tu ne zaustavlja i otkriva da je i mops na listi, navodeći: „Ne možete da dišete. Ne mogu ništa da uradim sa tobom – bilo kojom malom rasom ili psima koji imaju zdravstvene probleme zbog ravnog lica.“

Prelazeći na čau čau, Kajli otkriva: „Ja jednostavno nisam obožavatelj. Psi poput mačaka nisu za mene. Imaju čudan ljubičasti jezik.“

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Kajli skreće pažnju na akitu.

„Jednostavno ne volim pse koji su genetski agresivni. Previše su nezavisni.“

Pošto je znala da će video izazvati burne reakcije, postavila je snimak uz natpis: „Nemojte da se ljutite, ni moj pas nije za svakoga. Ali mopsovi su jedno veliko NE.“

Govoreći o svojoj karijeri, Kajli je napisala: „Imam spasilačkog nemačkog ovčara koji je promenio vlasnika tri puta pre nego što je došao kod mene i to je definitivno bilo iskustvo koje je promenilo moj život i koje me je na kraju dovelo do profesionalnog dresiranja pasa, nakon što sam se edukovala o ponašanju pasa.“

Izvor: nova.rs

Sredinom marta 40 radnika firme Aerodrom ketering preko noći je dobilo otkaz. Na njihovo mesto je, kako tvrde, dovedeno 65 stranih državljana.

Sindikati i bivši radnici ubeđeni su da je strani vlasnik rešio da dovede jeftiniju radnu snagu, a državljane Srbije proglasi tehnološkim viškom, rečeno je danas na konferenciji za medije koju je organizovao Savez samostalnih sindikata Beograda.

Oni smatraju da su baš ovi radnici izabrani da dobiju otkaz, jer su stupili u štrajk zbog kašnjenja plata i neuplaćivanja poreza i doprinosa od strane poslodavca.

„Imamo nesvakidašnju situaciju da ne da nema radne snage u Srbiji, već da se dovode stranci za mesta koja su popunjena. Sa tim idejama nisu prethodno upoznati ni radnici ni sindikat. Prekršeno je mnogo zakona, od Zakona o zapošljavanju stranaca do Zakona o radu“, tvrdi Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalih sindikata Beograda.

On navodi da radnicima nisu plaćeni porezi i doprinosi, dok su im uplaćivane plate.

„Ovo znači da je neko morao to da omogući, jer naš zakon tako ne propisuje. Postavlja se pitanje i zašto država sve to dozvoljava? Da li je to neka nova ekonomska politika, da država želi da zameni naše radnike jeftinijom radnom snagom?

Ono o čemu se razgovara u novom Zakonu o zapošljavanju stranaca jeste da se dovede radna snaga za poslove na kojima fali naših radnika, a ne da se oni smenjuju. Neoglašavanje države na slučaj sa Aerodrom keteringom nam govori da sve ovo nije slučajno. Ako na ovaj način krenemo da zamenjujemo ljude, moraćemo da stvorimo novu državu“, kaže Todorović.

Predstavnik sindikata upozorio je da, ako naša Vlada razmišlja i o subvencijama za strance, da razmisli o istima i za naše radnike, ali – za karte da odu odavde.

Todorović najavljuje i radikalizaciju protesta, ukoliko nadležni ne budu reagovali.

„Obratićemo se Vladi, a ako odgovora ne bude, pozvaćemo na proteste. Ne samo radnike već i učenike i penzionere, trudeći se da ih radikalizujemo što više, od auto puta do aerodroma“, poručuje Todorović.

Kada je reč o neuplaćivanju poreza i doprinosa, sindikat je najavio podnošenje krivičnih prijava.

„Obavestićemo i međunarodne organizacije. Imali smo jedan Linglong, mislim da ovo nije dobra slika o Srbiji“, zaključuje Todorović.

Prema rečima Dragana Kabića, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Beograda, kašnjenje uplate poreza i doprinosa izazvalo je proteste, a potom i otkaze.

„Ovo u svojoj karijeri nisam video. Sve kolege su od početka osnivanja firme radile u njoj. Ako ovo sada prođe, dešavaće se u celoj Srbiji. Takođe, nikome nije bilo jasno čemu otvaranje više firmi.

Za novootvorena preduzeća imali smo velike probleme – u dva su kasnile isplate zarade, uz probijanje zakonskog roka. To je izazvalo protest. Poslodavac se nije oglasio, a 28. februara stigla je informacija da će vlasnik doći. Svi zaposleni su ga čekali, ali nije došao“, objašnjava Kabić.

On dodaje da je potom suspendovan, a da ni jedan papir o progašenju tehnološkog viška nisu videli.

Kako objašnjava, među onima koji su dobili otkaz našla se i jedna smaohrana majka sa malim detetom, kao i jedan bračni par.

„Ja sam tamo 33 godine, a onda sam proglašena tehnološkim viškom. Razmišljala sam gde sam pogrešila, uplašena i prestavljena. Nikakvu najavu nismo imali, samo smo preko noći dobili otkaz“, kaže bivša radnica Angelina Pajić.

Kako predstavnici sindikata tvrde, radnici nisu otišli u firmu da preuzmu rešenja, već u iznajmljeni prostor, a uručio im ih je vozač direktora.

Izvor: danas.rs

Medicinsku sestru koja je školovana za svoj posao i ume da ga radi, tražićemo svećom po Srbiji, jer beže odavde glavom bez obzira. Kada Klinički centar Srbije raspiše konkurs za 30-40 radnih mesta, javi se njih sedam, a ostanu dve, jer većina ubrzo ode u inostranstvo ili da rade privatno. Ovo je razlog zašto nama i našoj deci, vade krv i daju injekcije, dojučerašnje frizerke, kozmetičarke, spremačice, jer za diplomu u privatnoj školi treba sačekati pola godine i prekvalifikacija je tu, u razgovoru za Nova.rs u očaju pričaju zdravstveni radnici iz beogradskih bolnica, koji su prinuđeni da leče pacijente uz pomoć prekvalifikovanog osoblja, u čijim je rukama svaki život u ozbiljnom riziku.

Ljudima na vlasti u Srbiji, puna su usta priča o novim bolnicama, skupocenoj i savremenoj medicinskoj opremi i aparatima, a niko ni da zucne o zdravstvenim radnicima, naročito medicinskim sestrama i tehničarima, kojih nema “ni za leka”.

“Sada u Ministarstvu zdravlja govore o mogućoj prenameni kovid bolnica u palijativne centre. Ne znam gde će pronaći kadar za te centre, jer je poznato da ljudima na palijativi, koji su u terminalnoj fazi bolesti, treba medicinska nega tokom 24 sata, potrebne su sestre da ih hrane, okreću, kupaju, oblače, a sestara nema ni u postojećim ustanovama”, priča za Nova.rs doktorka iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.

Prema rečima medicinara, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) je u takvom deficitu sa medicinskim sestrama, da na konkursima traže i po 30 do 40 sestara, a javi se sedam ili osam.

“Od njih ostanu da rade možda dve, jer sve ostale odu u inostranstvo ili da rade privatno. Niko neće da radi za platu koja iznosi nešto malo više od 60.000 dinara, niti žele da budu na ugovoru koji im produžavaju na svaka tri meseca. Nemaju stalan posao, ni plate od kojih mogu normalno da žive. Žene koje godinama rade kao medicinske sestre, koje su školovane za ovaj posao, su istrošene. One koje su sad u novoj zgradi UKCS, u svakoj smeni koja traje 12 sati, pređu neverovatnih 15 kilometara peške, uzduž i popreko po spratovima i odeljenjima koja obilaze. Brojale su koliko metara pređu u jednoj smeni, a s obzirom da ih ima daleko manje nego što je predviđeno, moraju da rade i na četiri radna mesta, kako bi zbrinule sve obolele. Dobili smo onoliki prostor u novoj zgradi, za koji je neophodan pet puta veći kadar nego što tamo imamo”, naglašava doktorka.

Medicinske sestre koje primaju preko konkursa, najčešće su prekvalifikovane.

“One su bivše kasirke, frizerke, kozmetičarke. Ne umeju da daju injekciju pacijentu, ni infuziju, ma ni da izmere pritisak. Dobru, školovanu sestru, tražićemo svećom po Srbiji. Mada, ovo je najveći problem u Beogradu, u velikim ustanovama. U Kruševcu i u Nišu, čujem da imaju mnogo sestara, ali to su žene koje tamo žive. Ako bi ih selili u Beograd morao bi da im se obezbedi smeštaj, za šta, naravno, nema novca. Oni koji su došli u Boegrad i ovde rade za manje od 70.000, polovinu plate daju za kiriju za stan, još deo za račune i ostane im neka crkavica za hranu. Kakav je to život?”, pitaju se lekari.

Svi bi danas da nose beli mantil, a da ne moraju da se školuju.

“Među medicinskim sestrama u Srbiji, danas je najveći broj onih koje su do nedavno bile frizerke, kozmetičarke, ma ko sve nije obukao beli mantil. Sa druge strane, one koje završe medicinsku školu odlaze. Odrade pripravnički staž i beže glavom bez obzira. Neće da rade u Srbiji jer se u zdravstvenom sistemu ne poštuju normativi. Jedna sestra radi na četiri radna mesta, za mizernu platu u smenama od 12 sati. Predlagali smo Ministarstvu zdravlja da oduzmu akreditacije od privatnih škola i da usvoje Pravilnik po kome svako ko konkuriše za rad u bolnici ili domu zdravlja, mora da položi test, koji naravno, ne bi prošli oni koji nose znanje iz trgovačke ili frizerske škole”, kaže za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Zdravstvene ustanove eksploatišu i ovo malo medicinskih sestara što nam je ostalo.

“Podrazumeva se da treba da postoji probni rad, ali u ustanovama eksploatišu medicinske sestre, tehničare, laborante. Ti ljudi godinama rade, a da ne steknu pravo na stalni radni odnos. Oni su nesigruni i nezadovoljni, a to se onda prenosi i na pacijente, zbog čega svi mi, kao društvo, mnogo gubimo”.

Nemci više ne traže ni iskustvo, kriterijume su maksimalno snizili, primaju sve medicinske sestre, ali moraju da imaju završenu Medicinsku školu, pa sve koje vrede nam odoše, ističe ona.

“Prekvalifikovane radnice u belim mantilima, međutim, posao mogu da dobiju samo u srpskim bolnicama, u kojima vlada stanje očaja, jer nema ko drugi da radi. Njih u nemačkim ustanovama ne primaju. U Srbiji ne postoji zdravstvena ustanova u kojoj veliki deo sestara nije prekvalifikovan. To su sve žene sa kompleksima, kojima ne treba novac, jer ga imaju iz drugih izvora. Njima je važno da obuku beli mantil i da mogu da kažu da rade u bolnici. U privatnim školama u roku od pola godine svako može dobiti diplomu medicinske sestre. Naravno, niko ne ide na ta predavanja, ni na praksu, niti išta tamo nauče. Najviše je spremačica koje su kod nas u sistemu medicinskih sestara. One kupuju diplome u privatnim školama, pa prvo nekoliko godina čiste bolnicu, a onda se odjednom pojavljuju u beloj uniformi i pacijentima daju infuziju isto kao i sestra koja se godinama za to školovala. Ovo je nažalost tema kojom niko u Srbiji neće da se bavi jer nikoga nije briga. Te žene koje su kupile diplome, rade sa obolelima, sa decom, sa hroničnim bolesnicima, pa ako se desi neki incident, ko će sve biti kriv?”, pita Radica.

Naime, jedan od glavnih razloga zašto propadaju konkursi u UKCS za medicinske sestre i tehničare, je zato što se raspisuju isključivo za posao na određeno vreme, tačnije na sraman ugovor od tri meseca, sa izgovorom da je u pitanju “povećan obim posla”, iako u ovoj ustanovi neprekidno ima mnogo posla i neophodan je stalan priliv osoblja.

Dokaz za to je činjenica da se na veliki broj konkursa, koji su raspisani krajem februara i početkom marta ove godine, u UKCS – niko nije javio.

Na Klinici za infektivne i tropske bolesti raspisan je konkurs za tri medicinske sestare ili tehničara opšteg smera na određeno vreme “zbog privremeno povećanog obima posla” u trajanju do tri meseca. Međutim, kako stoji na sajtu, “izbor nije izvršen budući da nije bilo dovolјno prijavlјenih kandidata”.

Ista je situacija i na Klinici za alergologiju i imunologiju, gde je raspisan konkurs za jednu sestru ili tehničara, opet na određeno vreme. Klinici za nefrologiju UKCS takođe je bila potrebna jedna medicinska sestara ili tehničar, na tri meseca (za početak), ali ni ta jedna se nije javila.

Identičan je slučaj i u Pejsmejker centru, kao i na Klinici za kardiologiju, ali i na Klinici za ORL i MFH, gde nisu uspeli da pronađu nijednu pedijatrijsku medicinsku sestru, ni tehničara, koji su i ovde traženi samo na “određeno vreme”, kao da će posla, nakon ta prva tri meseca, biti manje, a obolelih je, naprotiv, sve više.

Cene prekvalifikacija u pojedinim državnim medicinskim školama:

Školarina (po razredu) – 3300 din.
Obnova godine – 1100 din.
Ispit – teorija – 650 din.
Ispit – vežbe – 1000 din.
Ispit – teorija + vežbe – 1650 din.
Čas vežbi (praktična nastava) – 120 din.

Čas pripremne nastave (vežbe) za maturski ispit – 120 din.
Maturski ispit – 2300 din.
Prilikom upisa prijem dokumentacije i pravljenje razlike predmeta naplaćuje se 1000 dinara.

Napomena: U privatnim školama cenovnik nije istaknut, a telefonom nisu želeli da nam saopšte koliko košta školovanje, tačnije prekvalifikovanje ili diploma.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isklјučili su iz saobraćaja pedesetdevetogodišnjeg muškarca koji je u Sivcu vozio bicikl sa 2,36 promila alkohola u organizmu.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

"Preminuo nam je gost, preživeli smo požar i tornado", ovako počinje svoju neverovatnu ispovest Ranko Miletin (29) iz Sombora, koji je otišao da radi na brodu, a tamo doživeo scenario za jedan triler.

Sve je, priseća se, počelo od jednog poziva koji nije mogao da odbije. Kao tinejdžer, nije ni slutio da će život na okeanu i reci postati njegova svakodnevnici za koju uskoro čak pravi i jubilej.

- Imao sam 21. godinu kada me je pozvala jedna agencija i ponudila posao na brodu. Ja sam, kao i mnogi u tom periodu, zamišljao sebe negde daleko, kako gradim karijeru i zarađujem veliki novac - iskreno za priznaje Ranko.

Čak ni procedura, kaže, nije bila teška.

- Otišao sam u agenciju, položio sve testove i nakon nekih mesec i po dana sam se ukrcavao na kruzek na Aljasci. To je bilo ostvarenje mojih snova - priseća se početaka.

Ako si vredan, isplatiće se

Kolege na brodu su videle njegovo zalaganje, i dale mu savet, ispostaviće se, zlata vredan.

- Ja sam počeo kao kuvar, a oni su mi rekli da nastavim ugovor ali na rečnom brodu, jer će mi tamo kao kuvaru biti mnogo bolje. Tako sam i uradio. Sada sam na rečnom brodu i plovimo Dunavom, trenutno sam u Nemačkoj, ali idemo polako ka Holandiji - navodi nam Miletin.

Na brodu nema prečica, nema "izvlačenja", jer tamo, objašnjava naš sagovornik, nije bitno odakle si, već kakav si čovek i kako radiš.

- Ja radim sa trenutno 14 različitih nacionalnosti, na brodovima prekookeanskim je to duplo veća brojka. Ovde me poštuju i nagrađuju kroz novac i poziciju. Tako sam ja sada postao šef kuhinje, radim ono što volim i mi smo jedan sjajan tim. Inače, moj tim peva naše pesme, priča srpski, a znaju i da opsuju na našem - priča nam kroz osmeh.

Požar, tornado i smrt usred okeana

Scena koju nikada neće zaboraviti jeste kada im je usred okeana, gotovo istovremeno, izbio požar, naleteli su na tornado, a jedan putnik se samo srušio i preminuo.

- Kapetan je samo rekao "stavite pojaseve". Mi smo se uplašili bure, a nismo ni slutili da tek sledi najveća trauma - smrt čoveka. Imali smo neka dešavanja u baru. Svaka sekcija stajala je ispred gostiju, bilo ih je oko 250. U jednom momentu, jedan čovek počinje da dobija sivu boju, pada i umire. Šta da kažem više, zvali smo nadležne i vratili se svojim obavezama, ali to nikada neću zaboraviti sigurno - priseća se momak.

Brod je, i posle svega dodaje, pravi izbor.

- Imam savet za sve mlade koji žele da idu na brod, ako želite karijeru i novac to je pravi izbor. Na brodu morate da imate svoje ja, i ništa ne možete da izgubite. Bude teških trenutaka, ali da je loše, ja ne bih bio ovde već devet godina - poručuje Ranko na kraju.

Izvor: Kurir.rs

U utorak, 4.4.2023. godine, sa početkom u 18.00 časova, biće obeležen Svetski dan autizma.

Povodom 2. aprila, Svetskog dana autizma, koji se u Srbiji obeležava poslednjih 15 godina, u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“, biće organizovana tribina pod nazivom „Podržimo i ujedinimo različitosti“.

Sa fokusom na pristupačnost, ove godine ujedinili su se Udruženje građana „Za Apatin“, Udruženje dobročinitelja „Mali princ“ i Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor.

Uprkos povećanoj svesti o tome šta je autizam, od izuzetne je važnosti da javnost stekne bolje razumevanje i da kao društvo u celini, delujemo u smeru uklanjanja poteškoća i postojećih prepreka.

Sa ciljem stvaranja inkluzivnog društva za sve, udruženi možemo biti prava podrška osobi sa autizmom i njenoj porodici.

O ovoj temi govoriće: roditelj i član udruženja „Mali princ“ - Aleksandra Marić, logoped i specijalista rane intervencije u detinjstvu - Una Mladenović i diplomirani defektolog oligofrenolog – Đurašin Kerkez.