Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isključili su iz saobraćaja u Ulici maršala Tita u Kuli dvadesetšestogodišnjeg vozača taksija koji je vozio pod dejstvom kanabisa, saopštila je Policijska uprava u Somboru. Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava.

Ministar turizma i omladine Husein Memić rekao je danas da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Vlade i ministrom finansija Sinišom Malim razgovarao o dodatnim vaučerima za subvencionisani odmor u Srbiji, kao i da veruje da će oni biti odobreni tokom maja ili juna meseca.

- Nedavno smo, na otvaranju Kuršumlijske banje, zajedno sa predsednikom razgovarali na temu besplatnih vaučera, za koje je dao 'vetar u jedra' za dodatnih 100.000. Ja sam razgovarao i sa moijim kolegom Sinišom Malim i verujem da će to biti odobreno negde u maju ili junu - izjavio je Memić za Tanjug, i dodao da je nedavno Vlada Srbije podelila 100.000 vaučera.

Naglasio je da je program subvencionisanog odmora Vlada prvi put pokrenula 2015. godine i da je na taj način stimulisala srpske turiste da putuju po Srbiji.

"Imamo veliki problem, pošto turizam u Srbiji raste, a broj kapaciteta je mali, potrebno je da se otvore novi hoteli sa četiri ili pet zvezdica. Mi sada razmišljamo na koji način da pospešimo izgradnju novih hotela. Ovo su sada neke slatke muke koje nas očekuju, jer kako nam govori početak 2023. godine, verujem da će i ovo biti rekordna godina", naglasio je Memić.

Ističe i da su zahvaljujući toj politici hotelijeri u Srbiji, tokom i nakon pandemije korona virusa, uspeli ne samo da sačuvaju, već i poboljšaju svoj promet.

- Jeste da naši najstariji najčešće koriste vaučere, ali je jako bitno da imamo rastuće destinacije kada je u pitanju domaći turizam. Soko Banja se pokazala kao jedna od najboljih destinacija. Većinu vaučera naši turisti koriste u Sokobanji - rekao je Memić i dodao da je ta banja tokom 2021. i 2022. godine bila "najatraktivnija destinacija kada su u pitanju domaći turisti".

Ministar je naglasio da je 2022. godina bila rekordna po svim parametrima kada je u pitanju turizam u Srbiji.

- I po deviznom prilivu i po broju noćenja i po dolascima turista. I Srbija je zaista lider kada je u pitanju oporavak turističkog sektora, nakon pandemije, a mi se nismo samo oporavili, već smo zabeležili rekordni priliv - rekao je Memić.

Ističe da su prva tri meseca 2023. godini na osnovu zvaničnih podataka još uspešniji u odnosu na isti period prošle godine, koji je bio jako uspešan.

Dodao je da za razliku od domaćih turista, koji mahom obilaze banje, strani turisti najčešće posećuju gradske destinacije u Srbiji.

"Tu je neprikosnoven Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš. Sedamdeset odsto svih poseta je u gradskim destinacijama, a 30 odsto odlazi obično na planine - Zlatibor i Kopaonik", naveo je ministar.

Memić naglašava da su najbrojniji strani turisti u Srbiji Rusi, a da ih slede turski turisi, kao i da su među prvih pet i putnici iz Kine.

- Kinezi su bili peti iz prostog razloga jer su se poslednji otvorili nakon pandemije kovida. Kada su u pitanju kineski turisti, verujem da će ova godina biti i najbolja, kada su u pitanju dolasci - rekao je Memić i dodao da je Vlada Srbije zajedno sa Er Srbijom uvela još jednu avio-liniju prema Tijenđinu - gradu od 15 miliona stanovnika koji se nalazi na 150 kilometara od Pekinga.

- Srbija je stavljena na listu kineskih kolektivnih putovanja i već sutra nam dolazi deset tur operatera, a na kraju ovog meseca nam dolazi 10 različitih medija iz Kine, tako da ćemo imati jednu veliku promociju turizma - naveo je ministar i dodao da se prvi dolazak kineskih turista očekuje krajem aprila.

Naglasio je da su turski turisti veoma važni za Srbiju i da su poslednjih godina na drugom mestu kada je u pitanju lista noćenja stranih turista u Srbiji, ocenivši da je to rezultat politike predsednika Vučića koji kontinuirano radi na jačanju odnosa Srbije i Turske.

Izvor: blic.rs

Humanost ne treba da ima cenu.

Sigurno vam se nekada desilo da ste pokušali da donirate garderobu Crvenom krstu ali ste vraćeni jer ona nije prošla hemijsko čišćenje. Na pojedinim lokacijama Crvenog krsta bi „progledali kroz prste“ ali na nekim bi insistirali da vide račun sa hemijskog.

Zbog te prakse mnogi su besneli na mrežama jer im se od cenovnika hemijskog čišćenja „vrtelo u glavi“. Međutim, sada je zvanično objavljeno da „Crveni krst ne traži potvrde sa hemijskog čišćenja za donacije polovne garderobe jer ne žele da bilo koga izlažu dodatnim troškovima“ - piše nova.rs.

Uslovi za prijem donacije su:

Da su polovne stvari čiste, sveže oprane.

Da su spakovane u kese ili kutije

Da su sortirane po kategorijama muška/ženska/dečija

Da su artikli hrane/higijene u roku trajanja još minimum 6 meseci

Da su artikli hrane/higijene u originalnim pakovanjima

„Crveni krst ne traži potvrde sa hemijskog čišćenja za donacije polovne garderobe jer ne želimo da bilo koga izlažemo dodatnim troškovima, ali vas molimo da garderoba bude sveže oprana i u stanju u kakvom biste je i vi nosili“, ističu oni.

Podelu prikupljenih artikala organizacije Crvenog krsta u Somboru vrše za socijalno ugrožene kategorije kao i za ustanove kojima je ova vrsta pomoći neophodna.

Crveni krst ne prima stvari koje su na bilo koji način nebezbedne, dakle, ništa polomljeno, opasno ili sumnjivog higijenskog kvaliteta.

Ističu i da nisu u stanju da prihvate lekove, nekonzervisanu hranu, piće, toksične ili opasne supstance.

Organizacije Crvenog krsta za sada ne pružaju uslugu prevoza donacija do njihovih magacina.

Ukoliko želite da donirate nešto od navedenih artikala molimo Vas da se organizaciji Crvenog krsta u Somboru.

U Somboru je s kraja marta, počela već godinama tradicionalna akcija „Mesec čistoće“ tokom koje Javno komunalno preduzeće „Čistoća“, prema utvrđenom rasporedu po ulicama, odnosi otpad iz domaćinstava.

RASPORED ODVOŽENJA OTPADA SA JAVNIH POVRŠINA U AKCIJI „MESEC ČISTOĆE“ 2023. GODINE

PONEDELJAK 27. MART

1 CENTRALA
2 BUKOVAC
3 VENAC PETROVE GORE

UTORAK 28. MART

1. APATINSKI PUT
2. KNEZA MILOŠA
3. SONĆANSKI PUT
4. MAKSIMA GORKOG
5. MOSTARSKA
6. J. FLOZBERGERA
7. JORGOVANSKA
8. ILIJE BIRČANINA

SREDA 29. MART

1. DALMATINSKA
2. ĐURE DANIČIĆA
3. DUJE MARKOVIĆA
4. ŠKOLSKA
5. P. PRERADOVIĆA
6. BOŽIDARA ADŽIJE
7. A. ŠARČEVIĆA
8. AUGUSTA CESARCA
9. DUBROVAČKA
10. D. STANIČKOVA
11. P. ATANACKOVIĆA

ČETVRTAK 30. MART

1. JOVANA POPOVIĆA
2. LIPOV LAD
3. JOVANA SKERLIĆA
4. AUGUSTA ŠENOE
5. STEVANA MOKRANJCA
6. Ž. J. ŠPANCA
7. Dr RADIVOJA SIMONOVIĆA
8. MILANA I NIKOLE KUNIĆA
9. ROZE LUKSEMBURG
10. BRAĆE RIBNIKAR
11. IVE ANDRIĆA
12. NEZNANOG JUNAKA
13. VUKICE MITROVIĆ
14. HEROJA KARPOŠA
15. VASE PELAGIĆA
16. SERDAR JANKA VUKOTIĆA
17. ROKOVAČKI PUT
18. I. GARAŠANINA

PETAK 31. MART

1. A. ČARNOJEVIĆA
2. BELOG GOLUBA
3. S. RADOSAVLJEVIĆA
4. MITE POPOVIĆA
5. VOJNIČKA

6. ALEKSE ŠANTIĆA
7. B. NUŠIĆA
8. SPORTSKA
9. STAPARSKI PUT
10. 21.OKTOBRA
11. FILIPA KLJAJIĆA
12. SONJE MARINKOVIĆ
13. PODGORIČKA
14. ŽARKA ZRENJANINA
15. STANKA OPSENICE
16. JOVANA CVIJIĆA
17. BORE STANKOVIĆA
18. JOSIFA PANČIĆA

PONEDELJAK 3. APRIL

1. PRVOMAJSKI BULEVAR

2. JNA

3. FRUŠKOGORSKA
4. GRUJE DEDIĆA
5. S.V. ČIČE
6. PROTE M. NENADOVIĆA
7. ALEKSE DUNDIĆA
8. KANARINSKA
9. IVANA PARČETIĆA
10. BALA IŠTVANA
11. MILETE PROTIĆA
12. VI LIČKE
13. BENJA ANTALA
14. CARA DUŠANA

UTORAK 4. APRIL

1. ŠTROSMAJEROVA
2. TEKSTILNA
3. I. G. KOVAČIĆA
4. BORAČKA
5. VLADIKE NIKOLAJA
6. FRANJE RAČKOG
7. SIVAČKI PUT
8. ADI ENDREA
9. ČIHAŠ BENEA
10. JUHAS ŠANDORA
11. RUŽICE RIP
12. LIVADSKA

SREDA 5. APRIL

1. IVE LOLE RIBARA
2. RADIVOJA ĆIRPANOVA
3. PRIZRENSKA
4. SVETOG SAVE
5. VUJADINA SEKULIĆA
6. BANATSKA
7. SAVE KOVAČEVIĆA
8. OGNJENA PRICE
9. PETRA KOČIĆA
10. BAČVANSKA
11. SREMSKA

ČETVRTAK 6. APRIL

1. BEOGRADSKA
2. B. RADIČEVIĆA
3. BLAGOJEVIĆEVA
4. Dr Đ. LAZIĆA
5. JADRANSKA
6. IVANA GUNDULIĆA
UTORAK 11. APRIL 1. VERE GUCUNJE
2. STEVANA SINĐELIĆA
3. VUKA KARADŽIĆA
4. MITE PETROVIĆA
5. VOJISLAVA ILIĆA
6. KOSOVSKA
7. IVICE FRGIĆA

SREDA 12. APRIL

1. MILOŠA OBILIĆA
2. ČONOPLJANSKI PUT
3. DVORSKA
4. SLAVONSKA
5. BARANJSKA
6. VODOVODSKA
7. BANJALUČKA8.

8. STEFANA DEČANSKOG
9. ARHIĐAKONA STEFANA

ČETVRTAK 13. APRIL

1. LIČKA

2. BOGOLJUBA JEFTIĆA
3. VOJISLAVA BAKIĆA
4. BRAĆE LUKAČEV
5. ŽARKA ĐUROŠEVA
6. MILKE GRGUROV
7. NIKE GRUJIĆA
8. STEVANA SREMCA
9. MITE VASILJEVIĆA
10. MITE KALIĆA

UTORAK 18. APRIL

1. PARTIZANSKA
2. JUG BOGDANA
3. TANASKA RAJIĆA
4. RADNIČKA
5. HAJDUK VELJKA
6. MARKA KRALJEVIĆA

SREDA 19. APRIL

1. VOJVOĐANSKA
2. RADIŠIĆEVA
3. SVETOZARA MILETIĆA
4. VIŠNJIĆEVA
5. KARAĐORĐEVA
6. ŽELEZNIČKA

ČETVRTAK 20. APRIL

1. V.S.STEPANOVIĆA
2. V.Ž.MIŠIĆA
3. V.P.BOJOVIĆA
4. V.R.PUTNIKA
5. N.VUKIČEVIĆA
6. V.PETROVIĆA
7. ZLATNE GREDE
8. ČITAONIČKA
9. A.MRAZOVIĆA
10. MIRNA
11. PARISKA
12. D.OBRADOVIĆA
13. LAZE KOSTIĆA
14. NJEGOŠEVA
15. PECE PETROVIĆA
16. TRG CARA LAZARA
17. TRIFKOVIĆEV TRG
18. VASILIJA KOVAČIĆA
19. ZMAJ JOVINA
20 . KRALJA PETRA PRVOG

PETAK 21. APRIL

1. KONJOVIĆEVA
2. VASE STAJIĆA
3. SKOPLJANSKA
4. KAMENKA GAGRČINA
5. MILANA TOPLICE
6. IVANA KOSANČIĆA
7. BRAĆE ĐULINAC

PONEDELJAK 24. APRIL

1. IVANA MILUTINOVIĆA
2. JAŠE IGNJATOVIĆA
3. SOLUNSKIH BORACA
4. SIME MATAVULJA
5. DUNAVSKA
6. ĐURE SALAJA
7. SLOBODANA MACURE
8. KAPETANOVA
9. IVANA CANKARA
10. SARAJEVSKA
11. VINOGRADSKA
12. MALA

UTORAK 25. APRIL

1. XII V. UDARNE BRIGADE
2. PETRA DRAPŠINA
3. POŽAREVAČKA
4. VLADE ĆETKOVIĆA
5. MAJORA ILIĆA BAJKE

6. ŠIKARSKI PUT
7. VELJKA ČUBRILOVIĆA
8. NIKOLAJA ŠIMIĆA

9.MITE CENIĆA
10. TOME ROKSANDIĆA
11. D. RADOVIĆA
12. V. MIĆUNOVIĆA
13. BRKIĆ ĐORĐA
14. I. MAŽURANIĆA
15 IZLETNIČKA
16. SUNČANA

SREDA 26. APRIL

1. MONOŠTORSKA
2. PINKIJEVA
3. MIHAJLA PUPINA
4. STERIJINA
5. NIKOLE TESLE
6. MILUTINA BOJIĆA
7. OTONA ŽUPANČIĆA
8. ĐURE JAKŠIĆA
9. STEVANA SEMZE
10. VALJEVSKA
11. KRATKA

ČETVRTAK 27. APRIL

1. UROŠA PREDIĆA
2. PERE SEGEDINCA
3. NIKOLE PAŠIĆA
4. PETRA DESPOTOVIĆA
5. MOSKOVSKA
6. MEŠE SELIMOVIĆA
7. JOVANA DUČIĆA
8. MAJORA GAVRILOVIĆA
9. MILOŠA CRNJANSKOG
10. MIRE RADAKOVIĆ

PETAK 28. APRIL

1. BATINSKA
2. STANKA PAUNOVIĆA
3. SLOBODANA BAJIĆA
4. JURIJA GAGARINA
5. VLAHA BUKOVCA
6. BLAGOJA PAROVIĆA
7. GAVRILA PRINCIPA
8. JASNA POLJANA
9. BANIJSKA
10. DINARSKA
11. IGMANSKA
12. ROMANIJSKA
13. LOVAČKA
14. OMLADINSKA
15. JANKA VESELINOVIĆA
16. BEZDANSKI PUT

SREDA 3. MAJ

1. MATIJE GUPCA
2. SIMELE ŠOLAJE
3. 22. DECEMBRA
4. PANONSKA
5. UJEDINJENIH NACIJA
6. ISIDORE SEKULIĆ
7. JOSIĆKI PUT
8. ŠUMADIJSKA
9. M. RADAKOVIĆA
10. VLADIMIRA NAZORA
11. GEORGI DIMITROVA
12. BLAŠKA MARKOVIĆA
13. IVANA ANTUNOVIĆA
14. D. MUDRAKA
15. S.ALJENDEA
16. M. TEPIĆA
17. PAVLA VUJISIĆA
18. MIODRAGA PETROVIĆA ČKALJE
19. ZANATSKA
20. MAGNOLIJA

ČETVRTAK 4. MAJ

1. TOZE MARKOVIĆA
2. ERNESTA KIŠA
3. RADE DRAKULIĆA
4. SUBOTIČKA
5. RADE KONČARA
6. NIKE MAKSIMOVIĆA

7. 8. MARTA
8. SUVAJSKA
9. MARIJE BURSAĆ
10. SLAVUJEV VENAC

PETAK 5. MAJ

1. MILANA RAKIĆA
2. ĐORĐA NATOŠEVIĆA
3. JOCE LALOŠEVIĆA
4. RADIVOJA KORAĆA
5. PRIJEDORSKA
6. BALKANSKA
7. ZRMANJSKA
8. VELEBITSKA
9. HADŽI SVETIĆA
10. BOŠKA BUHE
11. JOSIFA MARINKOVIĆA
12. GAKOVAČKI PUT
13. KANALSKA
14. BOSANSKA
15. RATARSKA
16. RADOJA DOMANOVIĆA
17. BRAĆE PEJAK
18. BOŠKA TUCIĆA
19. ŽIVKA MAŠIĆA
20. BRANKA ĆOPIĆA
21. DUŠANA ĆUBIĆA
22. EUGENA KOČIŠA
23. LJUBICE ODADŽIĆ
24. RADE MARJANCA
25. DUŠANA VUKASOVIĆA DIOGENA
26. BRAĆE MILADINOV
27. STAROG VUJADINA
28. STARINE NOVAKA
29. BRANKA ŽIŽIĆ

30. ZORANA GOMIRCA
31. RADIVOJA KRSTIĆA
32. STEVANA BELJANSKOG
33. SLAVKA RADANOVA
34. VILMOŠA ŠPAJDLA
35. MIROSLAVA ANTIĆA
36. MARINKA PLAVŠIĆA
37. VII VOJV. UDARNE BRIGADE
38. SREMSKOG FRONTA
39. PROLETERSKA
40. D. VASILJEVA
41. CRVENE RUŽE
42. MILENKA STRIČEVIĆA
43. BOŠKA VREBALOVA
44. CVETNA
45. OBZIRSKIH ŽRTAVA
46. SUBOTIČKI PUT
47. PAVLOVIĆA SALAŠ

Od 19. do 23. aprila biće po 15. put održan Međunarodni festival cveća pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Na festivalu će na glavnoj ulici, Kralja Petra I, posetioci iz svih krajeva Srbije ali i regiona moći da vide ponudu više od 200 izlagača svih vrsta i sorti cveća, a očekuje se učešće i više udruženja starih zanata, svećara, medokolačara…

Kao i prethodnih godina, u ponudi će biti i raznovrsno saksijsko i baštensko bilje, kao i prateća oprema za bašte i terase.

Ministarstvo zaštite životne sredine je krajem januara raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini, a za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

Apatinskoj opštini je po ovom konkursu odobren deo sredstava za realizaciju projekta „Podizanje poljozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine Apatin“, te će do kraja godine put od aerodroma do Kupusine dobiti novi drvored koji će u budućnosti predstavljati i vetrozaštitni pojas na ovoj deonici puta.

Kokošija jaja iz Srbije i dalje imaju zabranu izvoza u zemlje Evropske unije (EU) jer se pravilnik o gajenju koka ne poklapa sa evropskim standardima, a u Ministarstvu poljoprivrede nemaju preciznu informaciju kada bi ovaj problem mogao biti rešen, pišu današnje "Večernje novosti".

Osim što je zabranjen izvoz jaja iz Srbije, popstoji i zabrana transporta preko zemalja EU, a rešenje ovog problema od proizvođača zahteva menjanje kompletne opreme za uzgoj koka, kaže direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo Rade Škorić.

Pravilnik EU o uzgajanju koka predviđa da je za jednu jedinku potrebno 750 centimetara kvadratnog prostora, dok je po našim standardima potrebno 550 kvadratnih centimetara, a drugačiji su standardi i kad je u pitanju visina kaveza jer EU zahteva da iznad koke bude 20 centimetara slobodnog prostora i postojanje posebnog prostora za gnezdo da bi kokoška mogla u osami da nosi jaja, dodaje Škorić.

Jaja iz Srbije se izvoze u zemlje regiona, a nedavno je izvezeno 800.000 komada u Ekvatorijalnu Gvineju, avionom, ali po rečima Radeta Škorića ovakav izvoz je neisplativ.

Predstavnik Privrene komore Srbije Bojan Stanić rekao je da se uoči Uskrsa očekuje trenutno povećanje cene jaja i da će cena po komadu biti između 40 i 50 dinara, pa se zbog toga u tom periodu očekuje manja potrošnja u odnosu na prošlu godinu zbog smanjene kupovne moći potrošača.

Republički zavod za statistiku objavio je podatak da su jaja poskupela za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a stručnjaci smatraju da je to posledica drastičnog poskupljenja hrane od čak 80 odsto, ističu „Večernje novosti“.

Turistička organizacija Sombora nastupila je na Sajmu turizma „Plejs 2 Go” u Zagrebu koji je održan od 24. do 26. marta, a predstavljeni su ustanova kulture Sombora, slika „Bitka kod Sente”, tradicionalni zanati, salaši, etno-kuće, sela, vinarije, smeštajni kapaciteti, manifestacije, ponuda specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, biciklističke rute.

Kako se navodi u saopštenju Tog Sombor, hrvatsko turističko tržište je zainteresovano za turističku ponudu Sombora, a hrvatski turisti ostvaruju značajan broj dolazaka i noćenja u somborskim smeštajnim objektima.

Na štandu Turističke organizacije Srbije nastupale su i turističke organizacije Beograda, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Temerina, Stare Pazove, Sokobanje, Kragujevca, Valjeva, Loznice i drugih gradova. Kako se navodi, na zagrebačkom sajamu turizma učestvovalo je više od 200 izlagača iz 20 zemalja, a zemlja partner je bio Alžir, prenosi Tanjug.

Vrlo često su dosledni projektima koje su sami osmislili i nemaju veze sa realnim mogućnostima!

Sposobnost nekoga da bude uspešan šef zavisi od mnogih činioca, uključujući iskustvo i obrazovanje, ali astrologija obično povezuje određene znakove sa osobinama koje ih čine manje prikladnima za vođenje i upravljanje drugima.

A ovo su najgori astro šefovi:

Bik

Bikovi su poznati po tome što su tvrdoglavi i inercijski usmereni, a to ih može da ih dovede do toga da se bore za svoje ideje bez obzira na to koliko su loše ili neprikladne za situaciju. Takođe su poznati po tome što su vrlo oprezni u donošenju odluka, što može da uspori rad tima.

Lav

Lavovi mogu da budu egocentrični i skloni tome da se fokusiraju na sebe umesto na potrebe svojih zaposlenika. Takođe, njihova strastvena priroda može imati tendenciju da prevlada racionalno razmišljanje, što može dovesti do neodgovornog ponašanja i donošenja odluka.

Strelac

Poznati su po svojoj nezavisnosti i sklonosti riziku, što ih može dovesti do toga da odluke donose bez konsultacije drugih. Takođe, mogu da budu nestrpljivi i impulsivni, što može otežati upravljanje timom.

(Blic)

Prepoznati pravi med od nekvalitetne „kopije“ koje se poslednjih godina pojavlju na tržištu, postaje sve teže, budući da moderne mašine homogenizuju i prave smesu veoma sličnu orignalu. Kako da ga razlikujemo otkiva Branko Mijić, pčelar iz okoline Šapca.

– Kupujte med koji je kristalisan. U toku hladnijeg perioda med se stegne, odnosno kristališe. Ljudi to često izbegavaju, kažu ušećerio se. Nije se ušećerio, već se kristalisao usled količine cvetnog praha koji se u njemu nalazi – savetuje Brako Mijić iz Ribara kod Šapca, koji potiče iz pčelarske porodice.

Baka, očeva majka, donela je, kaže, pčelarstvo u familiju.

U svom gazdinstvu danas ima preko 200 košnica, a pčelarstvom se bavi profesionalno, budući da mu je to, već 10 godina, osnovni izvor prihoda.

Kako da razlikujemo pravi med od lažnog: Pčelar otkriva trikove za prepoznavanje falsifikata 2
Foto: PolliDot, Pixabay
– Ako je med u tečnom stanju, ima nekoliko načina da otkrijete da li je pravi. Recimo, kada okrenete teglu tako da poklopac bude nadole, u tegli će se stvoriti mehur u obliku kruške, to je siguran znak da je med pravi. Ako mehura nema, to znači da su pčele hranjene šećernim sirupom ili čak nije ni bilo dodira sa pčelama, nego se radi o bombon sirupu koji se pakuje u tegle, objašnjava sagovornik Danasa.

Može da se prepozna i po ukusu, jer pravi med ima svoju boju, miris, i aromu.

– Ima još jedan test, kada otvorite teglu, i kašičicu umočite u njega, a onda je dignete oko 20 centimetara iznad tegle, stvoriće se nit koja pada u teglu i vraća se. Kada pukne, donji deo pašće u med, a gornji deo niti trebalo bi da se, poput lastiša ili žvake, vrati skroz gore do kašičice, i to je još jedan pokazatelj da je taj med kvalitetan i ispravan, da nije falsifikovan, objašnjava Mijić.

Suprotno verovanju, med se, kaže, može konzumirati i drvenom i metalnom kašikom i ne treba se ograničavati na jednu do dve.

– Mi pčelari u šali kažemo da je med najbolje uzimati „velikom kašikom“. Preporuka je da ga treba jesti kao hranu, da ga „kasnije ne bi biste koristili kao lek“. Jedite ga u količinama od 20 do 30 grama dnevno, za doručak, slobodno ga mažite po hlebu – savetuje ovaj iskusni pčelar, inače član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije za teritoriju Mačvanskog okruga.

Još jedna preporuka je da ga ne treba pregrevati, budući da ne bi trebalo da pređe temperaturu od 40 stepeni.

– Ako ga stavljate u čaj, sačekajte da bude mlak, nikako vreo, jer će med izgubiti deo svojstava, s obzirom na to da vitamin C nije postojan na visoke temperature – objašnjava Mijić.

Preporučuje ga osobama koje imaju nizak krvni pritisak ili nivo šećera u krvi.

– Ako ga uzimate kašičicom, treba ga držati neko vreme u ustima, da se otopi, jer tada ide direktno u mozak, a ne u želudac. Dobar je za opšte stanje organizma, podiže otpornost, a od 20 aminokiselina, 19 se nalazi u medu, kaže naš sagovornik.

Ističe da postoji više vrsta meda koji se preporučuje za različite starosne grupe i razne bolesti.

– Deca do godinu dana, ne bi trebalo da jedu med, da se ne bi stvorila alergija na polen. Od godinu do dve, mogu jesti bagremov med, jer on ima nizak sadržaj polena. Posle dve godine, dozvoljene su sve vrste meda, kaže naš sagovornik.

Napominje da je lipov med koristan za ljude koji imaju problema sa respiratronim sistemom, astmom, bronhitisom, budući da med oblaže suzokožu i leči te vrste bolesti.

– Livadski med je za podizanje opšte otpornosti, i za lekove koji se spravljaju sa medom, jer sadrži koktel polenovih zrnaca, različitih vrsta biljaka, objašnjava sagovornik Danasa.

Mijić navodi da su nedavno objavljeni rezultati analiza, u kojima je slučajnim uzorcima, ustanovljeno je na rafovima, u Evropi, dve trećine meda falsifikat.

– Taj med ima veći procenat šećera nego što je normalno, što znači da je razblažen, a to se onda ni ne može nazvati medom, jer da je dodavan šećerni sirup u toku paše i tada se kao rezultat dobija med sa povećanim procentom šećera, objašnajva Mijić.

Navodi da ljudi u Srbiji, malo troše meda u ishrani, pa većina domaćeg proizvoda, iako veoma kvalitetan, ide za izvoz.

– Pala je potražnja za medom, pa samim tim i otkupna cena. Jedan od razloga je uvoz velike količine meda iz Ukrajine u Evropsku uniju, koja je dozvolila uvoz iz ove zemlje bez poreza. Sumnja se da je to jednim delom i kineski med, koji preko Ukrajine ulazi u Evropu, budući da je zbog rata dosta košnica stradalo. Ovaj med, može stići i kod nas, raznim kanalima – objašnjava Mijić.

Napominje da je otkupna cena toliko mala, da pčelari u Srbiji, ne žele da ga prodaju, nego čekaju da se tržište stabilizuje.

– Bagremov med, primera radi, trenutno se otkupljuje po ceni od četiri evra, dok je prošle godine bio sedam. Zbog prekida otkupa na veliko, proizvođači su se okrenuli prodaji na teglu – objašnjava naš sagovornik.

Tako je maloprodajna cena, tegle bagremovog meda, od 1.200 do 1.500 dinara, kolika mu je cena u Beogradu. Ostale vrste meda, kao što su livadski, lipov, suncokreta, cvetni med, kreću se od 800 do 1.000 dinara.

– Budući da je voće trenutno u fazi cvetanja, apelujemo na ratare da povedu računa i da ne prskaju voće u cvetu, što je, u ovom periodu, i zakonom zabranjeno. Ako već moraju, usled nekih bolesti i insekata, neka to rade uveče kada pčele ne izlaze ili kada je hladnije, ispod 10 stepeni – navodi Mijić.

Podseća da su pčele najveći oprašivači voća i da uvećavaju prinose.

– Primera radi, samo za malinu je oko 80 odsto veći prinos ako ga opraše pčele, za jagodu je 55 odsto, a za šljivu oko 70 odsto, kaže naš sagovornik.

Ističe da je zima bila blaga i da je rano proleće dobro došlo pčelarima, ali da strepe od mrazeva.

– Mi smo fabrika pod otvorenim nebom, zavisimo od klimatskih uslova. Veliki problem nam pravi i krpelj varoa koji napada pčele, vegetira na njima i prenosi viruse i bolesti. Prema nezvaničnim informacijama, tokom zime, stadalo je preko 30 odsto društava, najviše u južnom delu Srbije – ističe pčelar iz šabačkog kraja.

Izvor: danas.rs