Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je u sredu, 05. aprila 2023. godine, 148. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 6 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za rekonstrukciju kolovozne konstrukcije nekategorisanih atarskih puteva na katastarskim parcelama između Riđice i Rastine. Nekategorisani putevi između dva naselјena mesta rekonstruisali bi se preko već utvrđene trase nekategorisanog puta, a u planu je da izgradnja prve faze deonice iznosi 1821 m, a širina kolovoza 5 m.

Na današnjoj sednici, Gradsko veće usvojilo je ponudu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture za sprovođenje mera zaštite arheološkog lokaliteta „Pustara“, koji se nalazi na trasi izgradnje puta regionalnog značaja Stapar – Sivac. U okviru ove druge faza zaštite lokaliteta, radiće se na otkopavanju, dokumentovanju i konzervaciji pokretnog arheološkog materijala, stručnoj analizi prikuplјenih uzoraka, te izradi finalne dokumentacije.

U Bačkom Brestovcu kod Odžaka privremeno je zaustavljena seča šume na 10 hektara, započeta u februaru, a lovci, koji su se angažovali da spreče uništavanje stabala, nadaju se da će zabrana biti trajna

Ohrabrenje je stiglo od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a Lovačko društvo (LD) „Brest“ u Bačkom Brestovcu je uspelo da u Arhivu Sombora obezbedi original ugovora kojim je 1995. godine od Poljoprivrednog preduzeća (PP) „Bačka“ u ovom selu dobilo u vlasništvo pet parcela – po dve njive druge i treće klase i jednu prvoklasnu, ukupne površine oko pet hektara. Taj dokument je dokaz da su brestovački lovci na tom zemljištu legalno podigli bagremovu šumu kao remizu za uzgoj i zaštitu divljači, i da to drveće bez njihovog odobrenja niko ne sme da dira.

- Dosad smo posedovali samo kopiju ugovora o prenosu parcela na LD „Brest“, a sad je original predat u Katastar, gde ćemo biti upisani kao vlasnici tog zemljišta – ističe Stevan Marinković, predsednik LD „Brest“ i opštinskog Lovačkog udruženja (LU) „Mostonga“ u Odžacima.

PREDNOST U ODNOSU NA ORANICE
Panovski je u odbranu brestovačke šume naveo i zabranu smanjivanja površina pod šumama i čuvanje i zaštitu šuma kao činilaca životne sredine.

- Takođe, član 23 Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisuje da se obradivo poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe – za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta. Taj izuzetak ukazuje na intenciju zakonodavca da prednost u zaštiti ima šuma u odnosu na poljoprivredno zemljište – naglasio je Panovski.

Marinković napominje da je strani vlasnik, koji je kupio poljoprivredna preduzeća iz Sombora, Srpskog Miletića, Feketića i Bačkog Brestovca i objedinio ih pod firmom PP „Vojvodina“, posekao hektar i po šume na parceli LD „Brest“ pre nego što je zaustavljen u naumu da to sprovede na svih 10 hektara.

- Pokrajinska šumarsko - lovna inspektorka je u februaru sprečila seču šume, ali je dozvolu za njeno pustošenje naknadno dala poljoprivredna inspektorka, koja je šumu ocenila kao zaparloženo poljoprivredno zemljište (!), iako se golim okom vidi da je to prava šuma. Zato smo od resornog pokrajinskog sekretarijata zatražili reviziju postupka i privremenu zabranu seče šume – predočio je Marinković.

V.d. pokrajinskog podsekretara Aleksandar Panovski obavestio je lovce da se seča šume obustavlja po članu 109 Zakona o šumama.

- Tim članom je propisano da šumarski inspektor u hitnim slučajevima, u kojima bi nastupila šteta po opšti interes, naredi mere za njeno sprečavanje, do pribavljanja saglasnosti za seču šume – poručio je Panovski.

Izvor: novosti.rs

Pas koji se nalazi na mestu loga društvene mreže Tviter i koji je zamenio plavu pticu ima svoj profil na Instagramu i mnogo obožavalaca.

Korisnici Tvitera danas su primetili da umesto plave ptice, tradicionalnog logotipa ove društvene mreže, u levom uglu ekrana stoji jedan pas, popularni Dodž iz internet mimova.

Pas koji je postao mim i zaštitno lice jedne kriptovalute ima svoj Instagram profil i zove se Kabosu, rase je šiba inu i živi u Japanu, navodi N1.

Krajem prošle godine vlasnica voljenog psa objavila je da je Kabosu bila jako bolesna i da je njeno stanje veoma opasno.

Ipak, iako boluje od hronične leukemije 17-godišnji pas je uspeo da se izvuče.

Pas je postao planetarno poznat 2010. godine kada je fotografija sa preklopljenim šapama i radoznalog izraza lica postala viralna na Redditu, Tumblr-u i 4Chan-u.

Tada je usledio talas mimova koji su zabavljali korisnike društvenih mreža i Kabosu je postala nezapamćeno popularna.

Njena popularnost je porasla 2013. godine kada su dva programera predstavila alternativnu kriptovalutu pod nazivom Dodžkoin kao odgovor na Bitkoin. Kabosu danas ima 445 hiljada pratilaca na Instagramu.

Sama vlasnica psa je rekla kako nikada nije mogla da pretpostavi kakav će uticaj na internet imati fotografija koju je napravila.

Još uvek nije objašnjeno zašto Kabosu zamenila poznatu plavu pticu na logu Tvitera i koliko će ova promena potrajati.

Izvor: nova.rs

U ponedeljak, 3. aprila, počele su probe komada RADOVAN TREĆI Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatra Budva.

U predstavi igraju Ninoslav Đorđević, Biljana Keskenović, Dušan Jakišić, Danica Grubački, Nemanja Bakić, Marija Maša Labudović, Lazar Nikolić, Pavle Popović.

Scenograf predstave je Lazar Bodroža, kostimograf Biljana Grgur, dramaturg Vesna Radovanović, kompozitori Robert Pešut - Magnifico i Aleksander Pešut - Schatz!.

Premijera predstave je zakazana za 15. avgust na festivalu „Grad teatar“ u Budvi, na sceni između crkava.

Proteklog vikenda Kajakaški klub Dunav iz Bezdana na svojoj tradicionalnoj “Bezdanskoj regati” okupio je najbolje najbolje mlade kajakaša iz naše zemlje i inostranstva.

Po rečima predstavnika bezdanskog kluba učešće je uzelo oko 250 takmičara iz šest ino-klubova i sedam domaćih. Kako saznajemo kajakaši mađarskog Seksarsa su najviše pokazali.

Domaćin je takođe imao zapažene rezultate. U pionirskoj konkurenciji Anja Loknar je bila druga, dok je Sebastijan Štaub zauzeo treće mesto. Bez postolja su ostali: Luka Kolar (4. mesto), Aleksa Breberina (6), Ognjen Maksimović (13) i Tea Kolar (11).

U muškoj kadetskoj konkurenciji Vuk Perović je bio bronzani, dok je Vladimir Čapo na kraju bio sedmi. U ženskoj konkurenciji Žofi Horvat je osvojila srebrnu medalju.

Što se tiče juniorskih rezultata, Nikolas Andrić je bio prvi, Mihajlo Dadić drugi, a Levente Kevago četvrti u muškoj, a Žofi Horvat treća u ženskoj uzraasnoj kategoriji. U seniorskoj konkurenciji je osvojena jedna medalja. Eleonora Nađ je morala da se zadovolji bronzom, dok su Dženifer Bošnjak i Levente Kevago bili stepenicu niže.

Bezdanci su imali svoje predstavnike i u mini kajaku. U kategoriji do 9. godina Mihaela Maria Horvat je osvojila zlato, a Kinga Panda bronzu. Isto odličje je pripalo i Adrianu Nikoliću. U godina dana mlađoj generaciji, Leona Kiš je osvojila zlato, a Andrija Perović bronzu. Oliver Bezdan, Daniel Kantor i David Bojić zauzeli su sva tri pobednička mesta u grupi do 12.godina. Vukašin Kovačević je bio deveti, dok je na kraju Lea Rica bila peta, a Emina Bojić osma. U najmlađoj uzrasnoj grupi (13. godina) bezdanski klub nije imao takmičara na pobedničkom postolju. Lea Rica je bila peta, Tea Kolar (11), Andrea Fica (12), a Emina Bojić (13).

Ovim informacija treba dodati i da su kajakaši Dunava učestvovali na Prvestvu Srbije u trkama na pet kilometara. Osvojili su četiri odličja. Pionirka Anja Loknar je postala vicešampionka države, dok je Luka Kolar i istoj kategoriji bio bronzani. Prvaci Srbije postali su kadetkinja Žofi Horvat, odnosno junior Nikolas Andrić.

Izvor: somborsport.org

Prvog aprilskog dana u Zrenjaninu je održano Prvenstvo Vojvodine za juniore u rvanju grčko-rimskim stilom. Rvači “Radničkog” su nastupili sa 6-oro takmičara i osvojili 4 medalje.

Kod momaka Milan Tolić u kategoriji do 60kg sa dve pobede i jednim porazom osvaja srebrnu medalju. Srećko Malbaša u kategoriji do 55kg osvaja bronzanu medalju. U borbi za medalju našli su se Mladen Patarčić do 97kg i Mihajlo Stričević do 82kg koji su izgubili i osvojili četvrto mesto. Zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 50kg, dok je srebrna bila Sara Demir do 68kg. U ekipnom plasmanu devojke se zauzele treće mesto.

Što se tiče pionira Jovan Kosovac i David Mazinjanin su bili sa reprezentacijom Srbije na Centralnoj Evropskoj ligi za pionire gde su ekipno osvojili 3. mesto. David je u kategoriji do 62kg ostvario tri pobede i jedan poraz, dok je Jovan u kategoriji do 41kg izgubio.

Izvor: Novi Radio Sombor

U Somboru je promovisan projekat Vlade Srbije "Zaplovi Srbijom" čija je vrednost kako je rečeno, 28 miliona evra, a cilj je da se izgradi nedostajuća infratsruktura kako bi se iskoristili potencijali rečnog saobraćaja i nautičkog turizma, koji je decenijama bio zapostavljen. 

"Pre pandemije je u Srbiji registrovano 1542 pristajanja, a računa se da će ove godine biti mnogo više turista, što će našoj zemlji doneti značajne ekonomske prednosti", kazao je resorni ministar Goran Vesić u Somboru.

Srbija je zemlja koja nema more, ali ima dve međunarodne reke Dunav i Savu, kojima je povezana sa celim svetom. To podrazumeva 1680 kilometara plovnih puteva i više od 650 kilometara kanalske mreže, čiji će se kapaciteti početi koristiti realizacijom projekta "Zaplovi Srbijom".

"Gradićemo marine u Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu, Kladovu i Somboru. Radićemo u Banoštoru međunarodno putničko pristanište, a imaćemo pontone za linijski saobraćaj u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Somboru. Takođe, imaćemo pontone za kanalski saobraćaj u Novom Sadu, Somboru, Apatinu i Odžacima", rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infratsrukture Goran Vesić.

Direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović ocenjuje da je neophodna infrastruktura za međunarodna putnička pristaništa.

"Za kruzere, za marine i malu nautiku, za jake čamce, to sve za naše građane i strane turiste koji će dolaziti u Srbiju", objasnio je Perović.

Sombor je grad iz kojeg će početi realizacija projekta, jer je mesto Bezdan prva tačka gde najveća evropska reka Dunav ulazi u Srbiju.

"Za naš grad je veoma značajno što je naša država prepoznala ovaj značajan potencijal Sombora, a to otvara brojne mogućnosti ubrzanog ekonomskog razvoja Sombora", istakao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

"Želimo da razvijemo mala i srednja preduzeća, lokalne zajednice i da kroz ovaj fantastičan projekat vidimo razvoj nautičkog turizma", zaključio je savetnik za održivi turizam u programu UN za razvoj UNDP Marko Bajić.

U našoj zemlji je registrovano oko 50.000 plovila, projektom "Zaplovi Srbijom" cilj je da se maksimalno koriste mogućnosti rečnog saobraćaja, a osim prevoza robe i tereta, akcenat je na putničkom saobraćaju i razvijanju nautičkog turizma u najširem smislu.

Izvor: RTV

Kompanija „Somboled” obustavila je otkup mleka od proizvođača iz okoline Sombora, zbog povišenog nivoa aflatoksina, što je protvrdila njihova laboratorija. Proizvođači se, međutim, pozivaju na rezultate ispitivanja Veterinarskog instituta u tom gradu koji je, kažu, utvrdio da je aflatoksin u stočnoj hrani u dozvoljenim vrednostima. Zbog čega se rezultati tih analiza razlikuju?

Nedo Trivunović, proizvođač iz okoline Sombora, dnevno „Somboledu” predaje oko 360 litara mleka. Pre mesec dana je obavešten o povišenom nivou aflatoksina, pa je prema preporuci nadležnih iz te kompanije korigovao količinu kukuruza u ishrani krava i uveo preparat za smanjenje nivoa aflatoksina. Ipak, kako kaže, naredna analiza je pokazala da je nivo aflatoksina još viši.

Pripremili: Vanja Kahrimanović i Aron Čuvardić
„Mi smo sad dovedeni u neki ćorsokak. Nemamo alternativu. Mi možemo samo da jednostavno krave prodamo na klanicu, ako ne budu nosili mleko. Ja ne mogu da hranim krave i da prosipam mleko”, kaže Trivunović.

Pošto se nivo aflatoksina nije menjao, Trivunović kaže da je Veterinarskom institutu u Somboru predao i uzorke stočne hrane. Kako navodi, rezultati tih analiza pokazali su da je nivo aflatoksina u silaži nula, a u kukuruzu ispod granične vrednosti.

„Ja imam crno na belo da je moja hrana ispravna. Ja nisam nosio mleko, uradiću i to, da prekontrolišem koliki je stvarni nivo aflatoksina”, navodi Trivunovića.

Rezultati analiza iz laboratorije Somboleda i Veterinarksog istituta Sombor pokazuju različite vrednosti.

Na pitanja da li su različiti rezultati posledica kvaliteta laboratorija i da li je stvarno povišen nivo aflatoksina, iz „Somboleda” nam je odgovoreno da nije bilo nikakve obustave otkupa, te da su u obavezi da preduzimaju mere radi otklanjanja neusaglašenosti kvaliteta.

Ukoliko ne bude nastavljen otkup ni nakon sledećeg uzorkovanja, proizvođači kažu da će biti u finansijskim problemima i da će oni koji nemaju bazene za skladištenje biti primorani da prosipaju mleko i zaustave proizvodnju.

Izvor: RTS

Nadimanje nije samo neprijatan problem sa kojim se susrećete nakon obroka. Takođe, može da ukaže da nešto nije u redu sa vašim zdravljem ili da vam nešto nedostaje.

Telo nam uvek govori kada nešto nije u redu, ali ne znamo uvek da slušamo i primetimo znakove. Ovo su glavni pokazatelji da treba da povećate unos namirnica koje sadrže kalijum.

Kada posumnjate da imate nedostatak određene hranljive materije u organizmu, posetite lekara koji će testovima moći da utvrdi šta vam nedostaje.

Značaj kalijuma

Kalijum ima mnogo zadataka u telu, uključujući brigu o kontrakciji mišića, regulisanju tečnosti u telu i ravnoteži minerala.

Ovaj mineral takođe kontroliše situacije u kojima konzumirate previše soli i ublažava posledice.

Posledice nedostatka kalijuma

Umor

Da li se budite umorni uprkos dobrom snu i redovnom ritmu spavanja? Ili se osećate umorno tokom dana, bez očiglednog razloga? Možda vam nedostaje kalijum.

Umor može da bude prouzrokovan i mnogim drugim faktorima, kao što su stres, loša ishrana, ali i nedostatak sna. Sve su to problemi koji mogu da se pripišu nedostatku ovog veoma važnog minerala u ​​organizmu.

Grčenje mišića

Osećate ih nakon kretanja ili kada ste ceo dan na nogama, ali ovo nije jedina situacija kada se pojave.

Grčeve možete da osetite i kada nemate nikakve fizičke aktivnosti: očigledno je potrebno da u svoj jelovnik unesete više namirnica koje sadrže kalijum, piše aktivni.si.

Osećaj slabosti

Kada vam se vrti u glavi ili osećate slabost, to pripisujete dehidrataciji, ali to nije uvek uzrok.

Tokom dana nivo kalijuma u ​​organizmu varira, a kada opadne, otkucaji srca se usporavaju, a u najgorem slučaju možete da se onesvestite.

Obratite se svom lekaru i opišite svoje simptome. Ono što možete sami da uradite jeste da jedete više hrane koja je bogat izvor kalijuma, što neće škoditi čak i ako je dijagnoza drugačija.

Visok krvni pritisak

Kada imate nedostatak kalijuma u ​​telu, krvni sudovi se sužavaju, što dovodi do visokog krvnog pritiska. Kao rezultat toga, natrijum je takođe van ravnoteže, zbog čega možete doživeti povećan broj otkucaja srca, prenosi City Magazine.

Preduzmite mere što je pre moguće i idite kod lekara. Ne postavljajte sami sebi dijagnozu i ne tražite je na internetu.

Nadimanje

Obično povezujemo nadimanje sa nečim što smo pojeli. Često prepoznajemo takvu hranu i izbegavamo je. Ali šta je razlog za nadimanje čak i kada niste jeli neko vreme?

Za ovo je opet kriv natrijum. Pošto telo ima problema sa regulacijom natrijuma, ne možete tačno da odredite izvor nadimanja.

Namirnica bogatih kalijumom koje možete dodati svojoj ishrani su: avokado, banana, nar, lubenica, spanać, blitva, batat, krompir i pasulj.

Izvor: n1info.rs

Prethodne sedmice, u sklopu redovnih terenskih aktivnosti praćenja orlova krstaša, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su dva nova gnezda ove kritično ugrožene vrste.

Oba gnezda pronađena su u banatskom Potisju, u međunarodno značajnom području za ptice „Slatine Srednjeg Banata“, koje se prostire od Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Satelitskim praćenjem kretanja četiri mlada orla krstaša, Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali prethodnih decenijama. Orlovi nam svojim kretanjem i boravkom ukazuju na to gde su najvrednija staništa na kojima pronalaze hrane, gde se odmaraju i spavaju. Te lokacije iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja“, objašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, prenosi RTS.

Lepe vesti obradovaće veliki broj građana Srbije koji su pružili podršku u dvomesečnoj kampanji „Za naše krstaše“ tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca.

Međutim, nije samo pomenuto uništavanje staništa pretnja po krstaše. Tu su i desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva trovanja divljih životinja, uglavnom namernih, koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa. Na taj način ptice grabljivice stradaju hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija moguće je zaustaviti velika stradanja i trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji. Trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad nas ornitologa na oporavku ove vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada osećamo“, dodaje Ružić.

Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija trenutno broji samo sedam parova. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.

Zanimljivosti o orlu krstašu

– Dužina tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila od 180 do 215 centimetara.

– Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica, ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.

– Krstaši postaju polno zreli tek sa pet godina starosti. Masivna gnezda uglavnom prave na rubu šuma, na drvoredima ili usamljenom drveću sa koga imaju dobar pregled terena.

– Osnovna hrana krstaša su mali sisari, poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da žive oko 30 godina.

– Međunarodno značajna područja za ptice (IBA) proglašavaju se zarad zaštite najređih i najugroženijih vrsta ptica, tj. očuvanja njihovih staništa i populacija. Ona uključuju najznačajnije lokacije na kojima se divlje ptice razmnožavaju, prehranjuju, odmaraju ili prezimljavaju.

– IBA područja određuju se nakon naučne obrade podataka o prisustvu, brojnosti i trendovima populacija odabranih vrsta ptica. Ovaj proces u svakoj državi sprovode stručne organizacije za istraživanje i zaštitu divljih ptica koje su članice mreže BirdLifeInternational, kao što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Proces određivanja IBA područja i celokupne mreže u svakoj državi je nezavisan i određen je strogom naučnom metodologijom.

Izvor: danas.rs