Toplotni talas se vratio i trajaće narednih nekoliko dana, što znači da se moramo dobro zaštititi od vrućine i sunca.
Pored obavezne kreme za sunčanje, sunčanih naočara, šešira i dovoljno vode i boravka u rashlađenim prostorima tokom najtoplijih delova dana, svi sa određenim hroničnim bolestima trebalo bi da budu dodatno oprezni.
"Telo pokušava da stalno održava istu temperaturu, a jedan od načina da se to uradi je znojenje. Leti se više znojimo, pa lakše možemo dehidrirati, što uzrokuje razne zdravstvene probleme", kaže dr Sara Raf, porodični lekar u Univerzitetskoj bolnici UNC Health u Čapel Hilu.
Da biste izbegli dehidrataciju, važno je piti dovoljno vode, a ako se bavite sportom ili drugim fizičkim naporima, verovatno ćete morati da nadoknadite elektrolite, poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma.
"Uključite pauze u svoj plan vežbanja, uvek u hladu ili u zatvorenom prostoru", savetuje ona.
Čak i mali napori su opasni
Ovo se odnosi na sve, jer u teškim letnjim uslovima svi su u riziku od dehidratacije, toplotnog iscrpljivanja, pa čak i toplotnog udara, a mogu se javiti i simptomi poput mučnine i povraćanja, otežanog disanja, vrtoglavice, konfuzije i glavobolje.
Verovatnije je da će se javiti kod ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima, čiji se problemi, čak i kada je bolest dobro kontrolisana, mogu pogoršati na vrućini. Za takvo pogoršanje nije potrebno ići u posebnu avanturu.
"Kada postane veoma vruće i kada je sunce posebno jako, čak i normalne aktivnosti mogu biti rizične. Ljudi su već u opasnosti ako se samo upute u najbližu prodavnicu ili apoteku na vrućini. Čak i taj mali napor može ugroziti vaše zdravlje", kaže lekar opšte prakse dr Marvin Mina iz bolnice Cedars-Sinai u Los Anđelesu - prenosi B92.
Saveti za ljude sa hroničnim stanjima
Bolesti srca
Bilo koje stanje koje utiče na srce može biti pogoršano toplotom i dehidratacijom, jer nedostatak vode utiče na volumen krvi i cirkulaciju. To znači da srce mora više da radi da bi pumpalo krv po celom telu.
"Ovo povećano opterećenje na srce takođe može dovesti do srčanog udara", upozorava dr Raf.
Budite oprezni sa vežbanjem po vrućini i imajte na umu da zadaci poput košenja travnjaka po vrućem vremenu takođe mogu uticati na vaše srce. Pijte puno vode i pazite na simptome.
Ako uzimate diuretik, lekove za visok krvni pritisak ili lekove za srčanu insuficijenciju, možete biti izloženi povećanom riziku od dehidratacije, jer su ovi lekovi dizajnirani da stimulišu mokrenje. Ako provodite puno vremena napolju, obavezno pijte puno vode i pazite na znake dehidratacije.
Problemi sa plućima
Kako vaše telo pokušava da održi normalnu temperaturu po vrućini, možete početi da brže dišete jer vaša pluća pokušavaju da dobiju više kiseonika.
Kod bilo kog stanja koje smanjuje kapacitet pluća – bilo da je u pitanju HOBP, emfizem, intersticijalna bolest pluća ili bronhitis – brže disanje može dodatno otežati već tešku situaciju tako što će primorati vaša pluća da rade više.
"Ako imate bolest pluća, izbegavajte izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana i pokušajte da se ohladite i pijete puno vode. Po vrućem vremenu, vlažnost može dodatno otežati disanje, jer može izazvati simptome astme, pa oboleli uvek treba da drže inhalator pri ruci", kaže dr. Raf.
Nije neuobičajeno da neka područja imaju loš kvalitet vazduha tokom leta, zbog šumskih požara ili dugih sušnih perioda. Zato proverite lokalne uslove pre nego što izađete napolje.
Glavobolje i migrene
Dehidratacija leti može brzo izazvati glavobolje. Ako obično patite od migrena, možete primetiti da se one češće javljaju leti.
"Neki ljudi su osetljiviji na promene spoljašnjeg pritiska i toplote, pa ako već znate da su to okidači za migrene, pokušajte da ostanete dobro hidrirani, možete popiti i napitak sa elektrolitima i ostati u hladu.
Ako ipak morate da izađete napolje, zaštitite se šeširom, suncobranom i naočarima za sunce. Uvek imajte lekove sa sobom", kaže dr Raf.
Čak i ako ne dobijete glavobolju, možete osetiti da sporije i teže razmišljate na vrućini. Ovo je siguran znak da vam je potrebna voda i da se povučete u hlad.
Kada telu nedostaje vode, ono se isključuje ili stavlja funkcije koje mu u tom trenutku nisu neophodne u drugi plan, što može uticati na brzinu misli i kognitivne funkcije.
Da biste izbegli glavobolje, najbolje je tražiti mir i hlad, sa puno vode i laganih grickalica.
Dijabetes
Vrućina i dehidratcija mogu izazvati značajne fluktuacije nivoa šećera u krvi, pa je izuzetno važno da osobe sa dijabetesom ne zanemaruju kontrolu.
Ako ne pijete dovoljno vode, nivo šećera može porasti, ako uložite više energije da se rashladite, nivo šećera u krvi može pasti.
"Visoke temperature takođe mogu uticati na to kako vaše telo koristi insulin, što dijabetes čini nepredvidivijem leti. Možda ćete morati da prilagodite svoje lekove, zato budite oprezni i često proveravajte šećer u krvi", savetuje dr Raf.
Problemi sa kožom
Lekari savetuju svima da koriste kremu za sunčanje svaki put kada izlaze, bez obzira da li je sunčano ili oblačno, kako bi se zaštitili od opekotina od sunca i smanjili rizik od kancera kože.
Letnji uslovi takođe negativno utiču na postojeća stanja kože, na primer, sunčevi zraci mogu pogoršati crvenilo i simptome rozacee, a toplota može dehidrirati kožu, što dodatno pogoršava stanje. Povećano znojenje može da dovede do pojave akni.
"S druge strane, za mnoge ljude koji imaju ekcem ili hronično suvu kožu koja svrbi, toplota donosi olakšanje, ali ono što može pogoršati situaciju je često tuširanje. Više se znojimo, pa se više tuširamo. Zato ne zaboravite da nanesete losion i hidratantnu kremu na kožu posle svakog tuširanja", podseća dr Raf.
Moguća je i alergijska reakcija na sunčeve zrake, koja se manifestuje crvenim osipom i svrabom kože. Najbolja zaštita su kreme sa SPF-om i odeća koja pokriva kritična područja.
"Niste izloženi opasnostima samo kada ste na plaži ili bazenu. Ljudi su najviše izloženi suncu tokom rutinskih aktivnosti poput baštovanstva ili šetnje psa", podseća dr Mina.
Autoimune bolesti
Toplota ublažava simptome Rejnoovog sindroma, povećane i bolne osetljivosti na hladnoću koja se javlja kod skleroderme, a moguća je i kod Šegrenovog sindroma, lupusa, reumatoidnog artritisa i nekih drugih autoimunih bolesti.
S druge strane, direktna sunčeva svetlost može povećati umor i bolove u zglobovima kod ljudi sa autoimunim bolestima. Preporučljivo je zaštititi se od sunca kremama sa mineralnim filterima (cink ili titanijum dioksid) i odećom sa dugim rukavima.
Kod multiple skleroze i drugih bolesti koje utiču na mijelinsku ovojnicu, neurološki simptomi se mogu pogoršati čak i uz malo povećanje telesne temperature.
Fenomen se naziva Uhtofov fenomen i može se javiti po vrućem vremenu, tokom vežbanja, povišene telesne temperature usled bolesti, u saunama i toplim kupkama, pa čak i pri konzumiranju veoma tople hrane ili pića.
Povišena temperatura usporava ili blokira provodljivost nervnih impulsa, ali tačan mehanizam nije objašnjen. Kada se telesna temperatura normalizuje, znaci i simptomi obično nestaju.
Saveti stručnjaka
Uvek ostanite dobro hidrirani. Letnje sunce i visoke temperature mogu vas iscrpeti i prouzrokovati gubitak vode, određenih hranljivih materija i elektrolita. Pored vode i "obogaćenih" napitaka, održavajte njihov poželjan nivo jedući dovoljno voća i povrća – povećaćete rezerve vitamina i minerala u telu i istovremeno ostati hidrirani.
Dobro se rashladite. Ponekad je toliko vruće da ventilator i suncobran nisu dovoljni. Ponesite flašu vode i ventilator na baterije, i razmislite o kupovini rashladnog prsluka.
Zaštitite se od UV zraka i opekotina od sunca. Kada ste napolju, nosite sunčane naočare i svetlu odeću (ili odeću koja blokira sunčeve zrake, sa UPF zaštitom) i šešir širokog oboda. Ne preskačite nanošenje i ponovno nanošenje SPF kreme. Opekotine od sunca mogu povećati rizik od toplotne iscrpljenosti i moždanog udara.
Pročitajte uputstva za svoje lekove. Proverite da li lekovi koje uzimate pogoršavaju nelagodnost i simptome bolesti povezanih sa toplotom, na primer, neki antidepresivi mogu povećati štetne efekte ukoliko su izloženi toploti. Obavezno se konsultujte sa lekarom i upoznajte se sa znacima bolesti povezanih sa toplotom, kao što su bol u grudima ili vrtoglavica. Vodite računa o svom srcu, jer ga toplota dodatno opterećuje, pa pravite redovne pauze, rashladite se, potražite klimatizovan smeštaj, pokušajte da izbegavate naporne aktivnosti na otvorenom i pazite na simptome kao što su povećana žeđ, nedostatak znojenja, bol u grudima...
Bezbedno čuvajte svoje lekove. Ako nosite lekove sa sobom, uverite se da su pravilno skladišteni, jer toplota može uticati na njihovu efikasnost. Za savet o tome kako da ih pravilno čuvate, konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Slušajte svoje telo. Svako drugačije doživljava toplotu, zato se prilagodite onome što vaše telo traži. Ako osetite bilo kakve neobične simptome, ne oklevajte da potražite medicinsku pomoć.
Budite informisani. Pratite upozorenja o visokim temperaturama u vašem području. Budite svesni u kojim hladnim područjima možete da se sklonite. Pripremite se za moguću vanrednu situaciju – imajte pri ruci kontakte za hitne slučajeve, nosite vodu i zdrave grickalice, ponesite sve lekove koji su vam potrebni.
