Sombor.info

Prevremeno rođena deca ponekad imaju komplikacije u razvoju, a u najboljem slučaju lekari ih prate koristeći razne analize za vreme prve godine života, da bi se otpisale mogućnosti nekih zdravstvenih i razvojnih poteškoća.

Za vreme trudnoće žene često strahuju od prevremenog porođaja, a sudeći po najnovijem istraživanju grupa naučnika sa Univerziteta u Vašingtonu, jednostavan bris unutrašnje strane obraza majki i očeva mogao bi da pomogne u određivanju mogućnosti prevremenog porođaja.

Istraživači kažu da ovo otkriće može dovesti do šire primene vrlo korisnog testa

Saznanje o mogućnosti prevremenog porođaja moglo bi da pomogne lekarima da reagiraju pravovremeno, ali i budućim roditeljima da povećaju oprez i preduzmu potrebne mere, u dogovoru s lekarima. Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu „Scientific Reports“.

Radilo bi se o značajnom uticaju na sveukupno ljudsko zdravlje, a naučnici planiraju da rade na usavršavanju testova za širu primenu.

Trenutni tretmani za zaustavljanje ranog porođaja uključuju umetanje hormona vaginalno ili zahvate na cerviksu.

„Ako možda nećemo moći da rešimo problem, ako znamo da će se razviti zbog ove dijagnostike, možemo ga lečiti. Ovo bi moglo da pomogne pri prelazu sa reakcionarne na preventivnu medicinu“, rekao je profesor Skiner.

Autor:index.hr

Cene kirija u Beogradu, ali i celoj Srbiji u poslednjih par meseci počele su da padaju. Sada je nešto lakše pronaći stan po nižoj ceni nego što je to bio slučaj u prethodnih godinu dana. Cene kirija eksplodirale su pre godinu dana sa dolaskom Rusa u našu zemlju, ali tokom meseca marta primećuje se značajna stabilizacija.

Prema podacima sa sajta za oglašavanje nekretnina, nekretnine.rs pad cena kirija u mesecu martu jasno je vidljiv, posebno kada se uporedi sa prethodnim mesecima, a naročito sa prošlom godinom.

Grad koji je na vrhu liste po visini cena za zakup u mesecu martu, svakako je Beograd, a najjeftiniji su Kragujevac i Pančevo.

Boegrad
Najskuplji kvadrat zakupa na nivou celog grada je u centru Beograda i njegova cena iznosi 16.4 evra po metru kvadratnom, dok je najjeftiniji u Mirijevu gde je cena 8.8 evra. Odmah nakon centra, cena kvadrata najveća je u opštinama Vračar i Novi Beograd, a zatim na Paliluli.

Cena kvadrata zakupa na Vračaru iznosi 15.2 evra po metru kvadratnom ,dok je Novom Beogradu 14.3 evra. U obe opštine zabeležen je trend pada. Na Vračaru cene su niže za 1.30 odsto, a na Novom Beogradu za više od 2 odsto.

Odmah iza Vračara i Novog Beograda, najskuplji kvadrat zabeležen je na Paliluli. Prosečna cena kvadrata zakupa u ovoj opštini iznosi 12.5 evra po metru kvadratnom. Nakon Palilue tu je i Voždovac gde cena iznosi 11.7 evra po metru kvadratnom, što je takođe pad u odnosu na prethodne mesece za 2.50 odsto.

Na poslednjem mestu je već pomenuto Mirijevo, gde je cena kvadrata 8.8 evra, i to predstavlja pad za čak 3.30 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Nakon Beograda, najveće kirije su Novom Sadu i Nišu, ali cene su znatno niže kada ih uporedimo sa cenama kvadrata zakupa u glavnom gradu.

Novi Sad
Prosečna cena zakupa, kada govorimo o Novom Sadu najveća je u naselju Podbara i Grbavica. Cena zakupa u Podbari iznosi 10.4 evra po metru kvadratnom, a u naselju Grbavica neznatno niža i iznosi 10.1 evro. Trend pada cena prisutan je i u omo gradu.

Na trećem mestu se nalazi centar Novog Sada. Cena zakupa u ovom delu grada iznosi 10 evra po metru kvadratnom, i u minisu je od 9,09 odsto, dok je na poslednjem mestu po cenama zakupa Novo naselje, gde cena iznosi 8.2 evra po metru kvadratnom.

Niš
Prosečna cene u Nišu su značajno niže od cena u Novom Sadu i Beogradu. Cena zakupa najveća je u Bulevaru Nemanjića i iznosi 8.9 evra po metru kvadratnom, dok je najniža u opštinama Durlan i Palilua i iznosi 6.3 odsto i u jednoj i u drugoj opštini. U naselju Pantelej cena zakupa po kvadratu iznosi 6.5 evra.

Kragujevac i Pančevo
Za sada najnižu cene zakupa su Kragujevcu. U ovom gradu prosečna cena kvadrata iznosi 5.5 evra, dok je u Pančevu nešto veća i iznosi 6.5 evra po metru kvadratnom.

Izvor: blic.rs

U Srbiji će danas biti oblačno, mestimično sa kišom, na planinama sa snegom, samo se u Vojvodini očekuje sunčano vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Najniža temperatura od dva do sedam stepeni, najviša od 11 na jugu Srbije do 17 u Negotinskoj Krajini.

Vetar slab i umeren, na planinama povremeno jak, severni.

U Beogradu će biti oblačno vreme povremeno s kišom uglavnom pre podne. Najniža temperatura oko šest stepeni, najviša oko 15. Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Uveče ponovo kiša.

U utorak će u Srbiji biti promenljivo vreme, s kratkotrajnom kišom mestimično. U sredu vetrovito i sunčano. Temperature u porastu pa se sredinom nedelje očekuje i do 20 stepeni Celzijusa. Od četvrtka popodne i uveče novo naoblačenje s kišom. U subotu suvo, zatim u nedelju i ponedeljak ponovo kišovito.

U Beogradu u utorak promenljivo s kratkotrajnom kišom. Do četvrtka suvo, zatim u petak, nedelju i ponedeljak ponovo kiša.

Biometeorološka prognoza za ponedeljak, 10. april, 2023. godine:

Na severu zemlјe očekuje se povolјna biometeorološka situacija, a u ostalim krajevima tegobe su moguće kod reumatičara i astmatičara. Smanjenje radne sposobnosti, glavobolјa i neraspoloženje su očekivane meteoropatske reakcije.

Četiri teretna vagona sa melasom iskliznula su na pruzi kod Crvenke. Nema povređenih, kao ni opasnosti po ljude i životnu sredinu, saopštila je "Infrastruktura železnice Srbije".

Četiri teretna vagona iskliznula su sa koloseka na železničkoj deonici Crvenka–Sivac, na pruzi Vrbas–Sombor, iz sastava teretnog voza koji je prevozio melasu.

Prilikom iskliznuća nije bilo povređenih, a voz nije prevozio opasne materije, pa nema nikakvih opasnosti po ljude i životnu sredinu, saopštila je "Infrastruktura železnice Srbije".

Železnički saobraćaj u prekidu

U sastavu teretnog voza bilo je osamnaest vagona, od kojih su iskliznula četiri (od trećih do šestih kola od lokomotive).

Železnički saobraćaj na pruzi je u prekidu. Inače, na pruzi nema putničkih vozova i saobraćaju samo teretni vozovi.

Na mesto iskliznuća upućen je pomoćni voz "Infrastrukture železnice Srbije" za raščišćavanje posledica vanrednih događaja, kako bi pruga što pre bila osposobljena.

Železnička komisija će utvrditi uzroke nezgode, navodi se u saopštenju.

(RTS)

Mada skoro sva naselјena mesta u okolini imaju svoje seoske slave, među kojima su najzastuplјenija Velika Gospojina i Sveti Ilija, sam Sombor nema svoju zvaničnu gradsku slavu.

Ovo bi moglo da se uskoro promeni, ukoliko se gradski oci pozitivno izjasne na inicijativu ovdašnje Srpske čitaonice „Laza Kostić“. Upravni odbor čitaonice je uputio gradonačelniku Antoniu Ratkoviću inicijativu da se za zvaničnog patrona varoškog izabere Sveti Georgije (Đurđevdan), hrišćanski praznik koji poštuju i pravoslavni i rimokatolički vernici (Sveti Juraj ili Jurjevo).

U obrazloženju inicijative da se predlog da patron Velike pravoslavne crkve Sveti Velikomučenik Georgije ujedno bude i gradska slava nađe i na dnevnom redu Skupštine grada, čitaoničari navode da je, istorijski gledano, datum praznovanja Svetoga Georgija povezan i sa svečanim proglašenjem Sombora za slobodan i kralјevski grad 1749., kao i kasnije za izbor sudija, činovnika, senatora, čak i pomoćnog osoblјa u gradsku službu.

„Poštujući multietničnost našega grada, ličnost Svetoga Velikomučenika Georgija ne vređa niti ugrožava verska osećanja drugih konfesija, što nam svakako i nije namera”, navodi se u inicijativi UO Srpske čitaonice „Laza Kostić“, očigledno imajući na umu 23.-24. april koji je po starom kalendaru te 1749. godine proslavlјen kao Sveti Georgije kod pravoslavno verujućih ali i Sveti Juraj kod katolika, kada je obavlјen svečani čin predaje elibertacione povelјe, potpisane od strane austrijske nadvojvotkinje, ugarske kralјice i imperatorke Svetog rimskog carstva Marije Terezije.

Ukoliko odgovor bude pozitivan, inicijatori očekuju da gradski oci zatraže i arhijerejski blagoslov episkopa bačkog Irineja. U iščekivanju reakcije gradskih vlasti na ovu inicijativu somborskih čitaoničara treba reći da je godinama unazad najviše proslavlјan Vidovdan na istoimenom trgu, što se uobičajilo zahvalјujući rukovodstvu gradske Mesne zajednice „Crvenka“ kojoj je to i slava, a koja ima i prostorije na ovom trgu koji se nalazi na obodu Venca, odnosno strogog centra grada.

Jedina proslava koju prati i litija varoškim ulicama je Lazareva subota, odnosno Vrbica, koja bivajući tumačena i kao praznik posvećen pre svega deci, okupi veliki broj somborskih mališana i njihovih roditelјa bez obzira na veroispovest, koji nakon liturgije u velikoj pravoslavnoj crkvi Svetog Georgija i trostrukog ophoda obeleži i masovna litija glasovitim somborskim vencima koji nose imena četiri srpske vojvode iz Prvog svetskog rata.

Izvor: dnevnik.rs

Povodom Svetskog dana Roma, u zgradi Županije, gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima, upriličio je prijem za pripadnike romske zajednice. Sastanku su prisustvovali predsednik Upravnog odbora Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga, Stevan Oršoš, predsednik Udruženja mladih Roma Sombor, Stevan Nikolić, predsednik Udruženja Roma Doroslovo, Jovan Nikolić, kao i predstavnici Roma iz Bezdana, Branka Bošković i Savo Jovanović.

Na sastanku se razgovaralo o saradnji Grada i romske zajednice, te implementaciji mera iz Lokalnog akcionog plana Roma.

Kako je istakao Antonio Ratković, Grad Sombor uvažava i ceni spremnost romske zajednice na zajedničku saradnju na svim pitanjima iz oblasti vezanih za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja.
Aleksandar Radulović, koordinator za romska pitanja, naglasio je dobru saradnju Grada sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine i pohvalio saradnju sa romskom zajednicom.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić saopštio je da su objavljena dva tendera za projektovanje rekonstrukcije i modernizacije dve železničke regionalne pruge u Vojvodini.
„Tražimo kompanije koje će uraditi Idejni projekat sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Banatsko Miloševo – Subotica, kao i pruge Sombor – Vrbas”, rekao je Vesić.

Otvaranje ponuda biće obavljeno 11. i 12. maja 2023. godine.

Ministar Vesić je prilikom radne posete Evropskoj komisiji u Briselu u januaru ove godine zatražio da Evropska unija finansira obnovu pet regionalnih železničkih pruga ukupne dužine oko 600 kilometara.

Tada je obećao da će Srbija da uradi projekte modernizacije tih pruga.

Izvor: Politika, Tanjug

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da će u narednom periodu saobraćajna policija pojačano kontrolisati saobraćaj, a s obzirom da uskoro počinje prolećni raspust, fokus će između ostalog biti i na kontroli prevoženja dece u vozilima.

Kako se navodi u saopštenju MUP, zbog povećane frekvencije saobraćaja, koja se očekuje na svim putnim pravcima u Srbiji usled predstojećeg verskog praznika Uskrsa i početka prolećnog raspusta za učenike osnovnih i srednjih škola, pripadnici saobraćajne policije preduzimaće pojačane mere u cilju omogućavanja nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja.

Kako prenosi N1, načelnik Uprave saobraćajne policije, pukovnik Slaviša Lakićević, izjavio je da će kontrola saobraćaja biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, prekoračenja brzine, nepropisnog preticanja, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

„Apelujemo na sve građane da budu strpljivi u saobraćaju, da poštuju propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja, zato što se tokom praznika dešava veći broj saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama, a najčešći uzrok je vožnja pod dejstvom alkohola“, poručio je načelnik saobraćajne policije.

Ministarstvo za lјudska i manjinska prava i društveni dijalog strateškim aktom Vlade Republike Srbije prvi put započinje tradiciju obeležavanja najznačajnijeg nacionalnog praznika pripadnika romske nacionalne manjine, a to je Svetski dan Roma.

Svetski dan Roma biće obeležen nizom programa i aktivnosti koje će se održati 08. aprila 2023. godine sa početkom u 12.00 časova u Somboru, u sali Skupštine grada (zgrada Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor).

Prisutnima će se obratiti Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture, Antonio Ratković, gradonačelnik grada Sombora, Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionale manjine, Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP, Slađana Bursać, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, a događaj će zvanično otvoriti Tomislav Žigmanov, ministar za lјudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Obeležavanje ovog veoma značajanog dana nastaviće se tematskim dijalogom o govoru mržnje i diskriminacije. Učesnici će biti mladi Romi i Romkinje, pripadnici ostalih marginalizovanih grupa, kao i pripadnici većinske zajednice. Na dijalogu će se interaktivno razmeniti iskustva i dobiti jasne poruke koje vode ka cilјu smanjenja diskriminacije prema svim marginalizovanim grupama, uklјučujući Rome i Romkinje.

Romska kultura biće predstavlјena na savremen i edukativan način, ukazujući na značaj i doprinos romske populacije u našoj državi, naglašavajući univerzalne vrednosti koje su nam zajedničke. Muzički program pratiće narativ o istoriji i kulturi Roma na našim prostorima i njihovom doprinosu kulturnom stvaralaštvu u Republici Srbiji, kao veoma bitan segment koji ruši stereotipe o romskoj zajednici.

SVETSKI DAN ROMA
8. april 2023. godine

sala Skupštine grada Sombora, zgrada Županije
Trg cara Uroša 1

11:30 – 12:OO Dolazak učesnika/ca, registracija
12:OO – 13:00 Otvaranje skupa uz intoniranje himni (Delem, Đelem i Bože pravde)
Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost ı ministarka kulture
Antonio Ratković, gradonačelnik grada Sombora
Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionale manjine
Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP
Slađana Bursać, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice
Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
13:OO – 13:10 Izjave za medije
13:15 + 15:15 Interaktivni tematski dijalog o govoru mržnje i diskriminacije
Robert Čoban, osnivač kompanije Color Press Group, Nina Mitić,
pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava ı društveni dijalog,
Goran Nonković, načelnik zapadno-bačkog upravnog okruga
Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma
15:15 – 16:30 Pauza za ručak
16:30 – 17:00 Povratak učesnika u salu Skupšine grada
17:OO – 18:00 Prezentacija kulturnog dostignuća poznatih Roma i Romkinja koji su „razbili stereotipe o Romima širom sveta uz muzičku pratnju na klaviru u izvođenju pijanistkinje Mine Rusche Krajnović
18:OO – 20:00 Koktel
2O0:OO – 23:00 Nastup romskog benda „KAL – Rock 'N'Roma i Zejne Murkić
Velika sala, Gradska kuća, trg Sv. Trojstva 1

 Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje predstavlјanje knjige „Hangar za snove“ Darka Tuševlјakovića, dobitnika Evropske nagrade za književnost, u četvrtak, 13. aprila u 18 časova, u sali Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Nakon nekoliko romana i zbirki priča, Darko Tuševlјaković se predstavlјa u jednom rubnom obliku savremene prozne produkcije, u pričama koje su najkraćeg mogućeg oblika. Bez viškova, bez preterivanja, bez okolišanja, ove sažete priče su – da pozajmimo opis Davida Albaharija – najupečatlјiviji mogući pristup pisanju proze danas, a postojanje ovog oblika može se trasirati od Tomasa Bernharda i Danila Harmsa do Lidije Dejvis i Semezdina Mehmedinovića. Uz nekolicu blago obimnijih tekstova i jednu pesmu (!), Tuševlјakovićevi sažeti narativi savršeno odgovaraju današnjem čitaocu jer daju najviše u najkraćem vremenu.

Dragan Babić

U programu učestvuju: Darko Tuševljaković, Dragan Babić i Nataša Turkić.

DARKO TUŠEVLjAKOVIĆ je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavlјuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlјi i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolјu novelu. Dosad je objavio dve zbirke priča (Ljudske vibracije i Naknadne istine), kao i četiri romana (Senka naše želјe, Jaz, Jegermajster i Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za NIN-ovu, Andrićevu i Vitalovu nagradu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost. Jaz je dosad preveden na engleski, italijanski, bugarski, albanski, rumunski, slovenački i španski jezik.

Izvor: Novi Radio Sombor