Sombor.info

Jovana je policiji izjavila da već godinama trpi psihičko nasilje i da je Jovanović naziva ludačom, navodi "Telegraf".

Glumica Jovana Balašević, ćerka poznatog novosadskog kantautora Đorđa Balaševića, prijavila je u subotu svog vanbračnog supruga Aleksandra Jovanovića, inače bivšeg predsednika Skupštine Grada Novog Sada, za nasilje u porodici, navodi „Telegraf„.

Kako saznaje pomenuti medij, Jovana je došla u stan u Ulici Ilije Ognjanovića u kom je živela sa suprugom, da pokupi stvari i da se iseli, tada je došlo do verbalnog obračuna kada je Aleksandar izrekao niz uvreda, a potom je Jovanu zaključao u stan i rekao joj da neće izaći odatle i da zove policiju Jovana je potom pozvala majku, koja je kontaktirala policiju, a ubrzo nakon toga, Jovanović je otključao stan i pustio je da izađe.

Jovana je policiji izjavila da već godinama trpi psihičko nasilje i da je Jovanović naziva ludačom, te da joj govori da treba da se leči i da pije lekove. Inače njih dvoje iz vanbračne zajednice imaju dvoje maloletne dece. Kako saznajemo iz PU Novi Sad, Jovanoviću je određena hitna mera zabrane prilaska, i protiv njega je tužilaštvo podnelo krivičnu prijavu u redovnom postupku za nasilje u porodici.

Ranije se pričalo da već deset godina žive u srećnom braku.

Aleksandar Jovanović je domaćoj javnosti postao poznat 2008. godine, kao potpredsednik Skupštine grada Novog Sada.

Javno-komunalno preduzeće „PROSTOR“ Sombor, kao upravljač puta, obaveštava sve učesnike u saobraćaju da će zbog izvođenja radova na rekonstrukciji raskrsnice ul. Venac vojvode Petra Bojovića, Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića u Somboru, u periodu od 18. aprila do 16. avgusta za saobraćaj biti zatvorene sledeće ulice:

- Venac vojvode Petra Bojovića, kod NIS benzinske pumpe

- Venac vojvode Stepe Stepanovića, na raskrsnici sa ul. Mite Popovića i Dositejeve

- ulica Arsenija Čarnojevića, na raskrsnici sa ul. Belog goluba.

Pedagoški fakultet u Somboru organzuje izložbu kineskog umetnika Yao Liyonga uz koju će biti održana i radionica.

Otvaranje izložbe je u utorak, 18. aprila, sa početkom u 16 časova na Pedagoškom fakultetu.

Drugi dan Vaskrsa bio je oblačan u većini delova naše zemlje, a Sombor i Lovćenac je u popodnevnim satima pogodilo nevreme praćeno gradom.

U Somboru je padao grad veličine lešnika nekih desetak minuta, a nešto ranije jako nevreme zahvatilo je i Lovćenac.

RHMZ najavljuje da su u svim delovima zemlje mogući kiša i kratkotrajni lokalni pljuskovi sa grmljavinom.

Očekuje se da će tokom večernjih sati kiša pasti i na području prestonice.

"Na području Beograda takođe će preovlađivati oblačno vreme, uveče povremeno sa kišlom i kratkotrajnim lokalnim pljuskovima", stoji u najavi RHMZ.

Ovaj april hladniji je od proseka, a padavine su već uveliko premašile prosečne količine za ovaj mesec. Nažalost, promenljivo aprilsko vreme nastaviće se ne samo do kraja ove sedmice, već i do kraja meseca, ali dobra vest je da se od 20. aprila očekuje znanto više sunca i toplije vreme.

Tradicionalna međunarodna sportska manifestacija, 27. Dunavski polumaraton ove godine će se održati 15. oktobra. Proteklog vikenda započelo je prijavljivanje, a svi zainteresovani mogu da se prijave do 6. oktobra na sajtu trka.rs.

Uz polumaraton 21,097 km, 10 km i štafetnu trku 2x5 km, u okviru ovog velikog sportskog događaja, po prvi put, održaće se i takmičenje u kategoriji Nordijsko hodanje na 10 km.

Kako navode organizatori, preuzimanje brojeva biće organizovano u prijavnom centru (14.10.2023. od 15:00 do 19:00 časova) i na dan trke (15.10. od 08:00 do 10:15 časova).

Start i cilj obe trke je ispred glavnog ulaza u Banju Junaković. Start polumaratonske trke i trke zdravlja na 10 km predviđen je za 11.00 časova. Proglašenje pobednika i dodela priznanja je posle trke, a po obrađenim rezultatima trke u prostorijama restorana Banje Junaković. U istim prostorijama će biti organizovan i prigodan ručak i druženje do proglašenja pobednika.

Izvor: Radio Apatin

Međunarodna akcija usmerena na otkrivanje prekršaja prekoračenja brzine sprovodi se od 17. do 23. aprila, u 30 evropskih zemalјa koje su članice Evropske mreže saobraćajnih policija (ROADPOL).

Saobraćajna policija Ministarstva unutrašnjih poslova, kako informišu na sajtu ovog ministarstva, će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila. Napominjemo, navode u najnovijem saopštenju, da će u cilјu zaštite bezbednosti pešaka brzina biti merena i u zonama pešačkih prelaza.

U okviru ove akcije, u petak, 21. aprila, u vremenu od 00:00 do 24:00 časa, širom Evrope realizovaće se „Speed Marathon“, kada će na svim najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno u trajanju od 24 časa.

Roditelji često kritikuju decu kada se igraju hranom, a šta kažu pedjatri?

Mnogi roditelji susreću se sa jednom problemom kada je reč o jedenju njihovih mališana. Mnogi od njih usred jela skloni su da se igraju hranom, što roditelji često doživljavaju kao nešto loše. Ipak, istina je zapravo potpuno drugačija.

Grupa pedijatara objašnjavaju zašto je dobro da se tokom jela deca igraju sa hranom. To, zapravo, pozitivno utiče na njihov odnos sa hranom, ali i na njihov celokupan razvoj, prenosi Index.hr.

Kako objašnjavaju postoji nekoliko prednosti igranja hranom kod male dece.

To podrazumeva podsticanje i razvoj kreativnosti, stimulaciju čula dodira, vida, sluha, mirisa i ukusa, stvaranje pozitivne atmosfere za stolom, sprečavanje izbirljivosti u jelu izgradnjom znatiželje oko hrane, ali i razvijanje fine motorike.

Samo trudnice, deca, maloletne osobe i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, imaju pravo da u Srbiji dobiju lekarsku negu bez overene zdravstvene knjižice. Svi ostali su u obavezi da u dom zdravlja ili u bolnicu, donesu ovaj overeni dokument. Međutim, ukoliko im knjižica nije overena, a žele pregled državnog lekara u domu zdravlja, platiće ga kao da su došli kod privatnika, s tim što su cene daleko niže i razlikuju se od ustanove do ustanove, pa se kreću od 250 do 1.000 dinara.

„U januaru sam otišla u dom zdravlja zbog bolova u grudima, uplašena da imam srčanih problema i kada sam predala knjižicu na šalteru, rečeno mi je da nije overena. Radila sam kod privatnika do kraja prošle godine, a onda sam dala otkaz i ispostavilo se da mi nije uplaćivao doprinose i knjižica nije overena. Tokom pandemije sam par puta išla privatno na pregled, a pre toga godinama nisam odlazila u dom zdravlja. Rečeno mi je da pregled mogu da platim 500 dinara, kao da sam strani državljanin. Okrenula sam se i otišla u privatnu ustanovu gde sam saznala da moram da uradim EKG i da 24 sata nosim holter. Sve me je to koštalo mnogo više nego državno, gotovo 10.000 dinara“, priča za Nova.rs Mirjana Popović (55), frizerka iz Beograda.

Pravo na zdravstvenu zaštitu bez overene zdravstvene knjižice može se koristiti jedino u slučaju: pružanja hitne medicinske pomoći, preventivnih pregleda obezbeđenih o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao što je skrining na rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva, pod uslovima koji važe i za osiguranike, potom obavezne vakcinacije i palijativnog zbrinjavanja (u terminalnim fazama bolesti).

“Bez overene zdravstvene kartice mogu se lečiti maloletne osobe, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja. Građani Republike Srbije koji nisu osigurani i nemaju zdravstvenu karticu, ne mogu se lečiti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osim u prethodno navedenim slučajevima”, kažu za Nova.rs u RFZO.

U slučaju da osiguranik dođe kod lekara i sazna da zdravstvena knjižica, greškom poslodavca, nije overena, on može i državno da plati pregled, baš kao i kod privatnika, samo po daleko nižim cenama.

„Ukoliko je osiguranik uveren da je uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, treba da zatraži od zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi da provere podatke o zdravstvenoj kartici. Ukoliko se ispostavi da doprinosi nisu izmireni, može da zahteva da se obavi zakazani pregled i da ga u tom slučaju sam plati prema cenovniku koji svaka zdravstvena ustanova samostalno određuje”, kažu u Fondu.

U praksi se najčešće dešava da zdravstvena kartica nije overena jer poslodavac nije blagovremeno uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje za svog zaposlenog, koji može tražiti refundaciju troškova.

“U tom slučaju, poslodavac pribavlja uverenje poreske uprave o izmirenim doprinosima, na osnovu kojeg se naknadno overava kartica zdravstvenog osiguranja. Ukoliko zdravstvena kartica nije overena zbog neplaćenih doprinosa, osiguranik ima pravo na refundaciju troškova za pruženu zdravstvenu uslugu na teret poslodavca”, objašnjavaju u Fondu.

Nažalost, većina građana leči se u privatnim zdravstvenim ustanovama, ali kada osete teže simptome koji ukazuju na ozbiljno oboljenje, odlaze u dom zdravlja, kako bi ih tamo uputili dalje u sekundarne i tercijarne bolnice, jer se u ovim ustanovama leče o trošku osiguranja.

„Kada pacijent koji se godinama leči privatno, dođe u dom zdravlja i shvati da mu nije overena knjižica, nastane haos. Dođe i do saznanja da doprinosi nisu uplaćivani i sve se to oduži i zakomplikuje. Pacijentima koji su nam poznati i godinama dolaze, ne naplaćujemo preglede, jer znamo da će to rešiti blagovremeno, ali bez overene knjižice ne mogu da podignu lek u apoteci i to je dodatni problem“, priča dr Dragana Jovović, doktorka Opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja.

Cenovnik usluga u domovima zdravlja svaka ustanova samostalno određuje, ali u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Naime, svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio, a rok za odlučivanje po ovim zahtevima je 60 dana.

Prema poslednjim podacima koji stoje na sajtu RFZO, a koji su poslednji put ažurirani 31.12.2017., broj osiguranika u Srbiji je 6.901.482. Danas, 2023. godine, ovaj broj sigurno nije isti, jer prema najnovijim informacijama Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji živi manje ljudi nego što je šest godina bilo osiguranika, tačnije prema procenama iz jula 2022., ima nas 6.834.326.

Cenovnik u domovima zdravlja prema Pravilniku iz 2019.:

Preventivni pregled dece 290

Pregled odraslih 320
Skrininzi od 290 do 350
Vakcinacija 160
ORL pregled 380
Fizijatrijski pregled 405
Ultrazvuk od 150 do 350

Rendgen od 370 do 700

Napomena: Cene su izražene u dinarima

Izvor: nova.rs

Somborski polumaraton proglašen je za drugu najbolju trku u Srbiji u kategoriji polumaratoni/maratoni za 2022. godinu. U izboru sajta trčanje.rs za najbolje organizovane trke u 2022. godini učestvovalo je 1.500 trkača koji su Somborskoj trci dodelili ovu laskavu titulu. Dodela nagrada je organizovana u hotelu Hyatt Reagency u Beogradu, a nagradu je primio Aleksandar Marković, izvršni direktor Somborskog polumaratona.

Grad Sombor za nešto manje od mesec dana očekuje 43. Izdanje najstarije ulične trke u Srbiji. U nedelju 14. maja ponovo će se trčati centralnim gradskim ulicama i kroz najlepši gradski park – Park heroja.

Trasa Somborskog polumaratona je zvanično izmerena i sertifikovana od strane Svetske Atletike (World Athletics) i Asocijacije svetskih maratona i trka na daljinu (AIMS) te gradskoj trci dodeljen petogodišnji sertifikat.

Do sada je za 43. Somborski Intesport polumaraton prijavljeno oko 600 trkača iz celog regiona, a među njima su i neki od pobednika ove trke kao i neki od trenutno najspremnijih dugoprugaša iz naše zemlje. Pored glavne polumaratonske trke na 21 kilometar, trčaće se i trka na 7 kilometara kao i štafeta 3 x 7 kilometara, a po prvi put i takmičenje u Nordijskom hodanju na 7 kilometara. Ono što raduje jeste činjenica da je četvrtina prijavljenih trkača iz Sombora i okolnih naseljenih mesta.

Organizatori kao i svake godine pripremaju i najslađu trku za preškolce ‘’Trku pužića’’ koja će se održati pre starta glavnih trka, a u planu je i održavanje kratkih trka za školarce uzrasta od prvog do četvrtog razreda.

43. Somborski Intersport polumaraton održava se pod pokroviteljstvom Grada Sombora bez čije podrške ova trka ne bi mogla biti organizoavna na ovaj način, kao i Pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu kao i uz punu podršku svih gradskih institucija, javnih preduzeća privatnih kompanija i pojedinca. Raduje činjenica da od ove godine Somborski polumaraton podržavaju i kompanije ‘’Gomex’’ i ‘’MerkurXtip’’.

U Kljajićevu kod Sombora prevrnuo se automobil, a dvojici muškaraca koji su nalazili u autombilu bila je potrebna pomoć da se izvuku na asfalt.

U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Kljajićevu kod Sombora, kako prenose na instagram nalogu 192.rs, nije bilo teže povređenih kada se automobil prevrnuo.

Kako se navodi, dvojicu muškaraca koji su bili u vozilu izvukli su mladići koji su videli šta se dogodilo i pohitali su da pomognu.

Iako nije poznato kako je došlo do saobraćajne nesreće, sudeći po snimku, muškraci iz automobila koji se prevrnuo verovatno su bili pod dejstvom alkohola.

„Moraju da ti pruže pomoć, glava ti je ranjena. Izvučen si zahvaljujući ovim mocima i devojkama…“, kaže jedan od njih, čini se vozač, oslonjen na bankinu pokušavajući da upali cigaretu.

„Ma ti si za**ao, Laci“, odgovara saputnik.

„A ne, o nou, nou“, odgovara čovek pod nadimkom Laci.

Izvor: nova.rs