Sombor.info

Javno-komunalno preduzeće “Naš dom” Apatin saopštilo je da zbog mikrobiološke neispravnosti vode, u naseljenom mestu Кupusina, ista nije za piće.

Na osnovu Rešenja sanitrane inspekcije Sombor, koje je doneto na osnovu sanitarnog nadzora, zabranjuje se upotreba vode za piće u naseljenom mestu Кupusina, a na osnovu izvršenih analiza.

JКP „Naš dom“ Apatin radi na dezinfekciji fabrike vode i vodovodne mreže, nakon čega će se izvršiti ponovno uzorkovanje. Nakon ponovne utvrđene mikrobiološke ispravnosti, građani naseljenog mesta Кupusina će biti blagovremeno obavešteni.

Za vreme trajanja zabrane upotrebe vode za piće, JКP „Naš dom“ Apatin obezbediće cisternu sa pijaćom vodom koja će biti postavljenja iza fabrke vode u Кupusini.

Izvor: Radio Apatin

Nevreme koje je sinoć pogodilo prvo Sombor, zatim i ostale delove Vojvodine, nije poštedelo ni meštane vikend naselja Baračka kod sela Bezdan, na obali Dunava.

Na desetine isčupanih stabala, polomljene grane, drveće koje je palo na vikendice i automobile danas je slika vikend naselja Baračka. Vikendaši kažu da ovakvo nevreme ne pamte.

"Sinoć smo bili tu kada je počelo nevreme, odjednom isto to drvo sa koga je palo i pre nekoliko dana, pale su dve ili tri grane na vikendicu i napravile veliku štetu. Komšije su mi pomogle, skinuli smo grane sa vikendice, ali nisu to grane,to je drveće", rekao je Joca Kolompar iz Sombora.

"Velika je šteta, kompletno drvo je palo na krov, znači treba kompletna sanacija krova", rekao je Ljubomir Nišić iz Subotice.

"Nevreme je trajalo nekih petnaest minuta i za tih petnaest minuta je napravilo takav haos da to ovde još nismo doživeli. Nemamo ni vode ni struje i ko zna kada će biti, jer su u celom naselju uništene žice, jer su grane pale preko žica", objasnila je Mara Marić iz Sombora.

Ni popularni ugostiteljski objekat ovog vikend naselja nije ostao pošteđen.

"Haos, pao nam je odžak na auto gostiju iz Mađarske, srećom nije niko nastradao, sve goste smo sklonili na bezbedno, sve je rastureno, grana je pala na krov", rekao je Siniša Maričić,ugostitelj iz Bezdana.

U vikend naselju Baračka stablo je palo i na strujne kablove, što je izazvalo prekide u snabdevanju strujom i vodom

Izvor: RTV

Jako nevreme pogodilo je teritoriju Grada Sombora.

Najviše problema olujno nevreme napravilo je u Kolutu, na Bezdanskom putu, ulicama Maksima Gorkog, uglu Dalmatinske i Ilije Birčanina...

Radnici JKP "Zelenilo" angažovani su na više lokacija u samom gradu, nakon čega će raditi naseljena mesta.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor potpisao je sa Ministarstvom rudarstva i energetike, potpisao Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova.

Ukupna sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora iznose 13 miliona dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 6.5 miliona dinara, a isto toliko Grad Sombor izdvojio je iz svog budžeta.

Predstavnicima gradova i opština ugovore je svečano uručila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Nakon potpisivanja ugovora pristupiće se realizaciji programa, najpre raspisivanjem Javnog poziva za izvođače radova, a kasnije i za građanstvo.

Izvor: novosti.rs

Nakon Italije, Slovenije, Hrvatske, jaka kiša, praćena grmljavinom i olujnim vetrom stigla je u Srbiju. Prvi na udaru je Sombor, gde je jak vetar obarao drveće. Kiša sa grmljavinom i u Subotici.

Nešto pre 19 časova u Somboru je počeo da duva vetar, uz kišu i grmljavinu, javlja reporter RTS-a.

Jak vetar oborio je nekoliko stabala u gradu i okolini.

Kiša pada i u Subotici, gde za sada ne duva jak vetar.

U Srbiju stigla oblačnost, koja se premešta iz Slavonije na istok, noseći sa sobom pljuskove, grmljavinu i kratkotrajno jak, olujni vetar.

Jako grmljavinsko nevreme prvo je oko 19 časova zahvatilo severozapad Vojvodine, a Republički hidrometeorološki zavod je saopštio da će se do 21.20 proširiti na veći deo pokrajine.

Kako se navodi, nevreme pratiti intenzivni pljusak, jaka grmljavina, jak i olujni vetar, kao i lokalna pojavu grada.

MUP je građane upozorio na opasnost od jakih vetrova, jakih i obilnih padavina, udara groma i mogućeg grada i apelovao na sve da se pridržavaju propisanih mera, u zavisnosti od toga da li se nalaze u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, u prirodi.

Prethodno je snažno nevreme pogodilo severni deo Lombardije u Italiji, gde je padao grad veličine teniske loptice. U predgrađu Milana duvao je olujni vetar nalik tornadu koji je rušio drveće. Grad je oštetio mnoge automobile, a dva podvožnjaka su poplavljena.

Nevreme je zatim pogodilo Sloveniju, pa Hrvatsku.

U Sloveniji oluja nije čupala drveće, a grad je padao u centralnom delu zemlje.

U Hrvatskoj je nekoliko gradova pogođeno jakim nevremenom. U Rijeci je pričinjena velika materijalna šteta, a u Zagrebu je voda probila u skupštinsku salu.

Sada već tradicionalni somborski Feelgood festival, sedamnaesti po redu, biće održan 28. i 29. jula u Kabareu. Kao i u svakom dosadašnjem izdanju, posetioci će u okviru ove manifestacije imati priliku da čuju niz domaćih i inostranih imena koja donose svoj paket ekstremnog zvuka.

Petak je rezervisan za dvojac Nikola i Aleksandar, Haste, Infectious Pit, War Engine i Prkos. U subotu stejdž će deliti Majak, Infest, Pestarzt, Nemesis, Cripple Fox i Centurion.

Pored standarnog asortimana pića, organizatori najavljuju i pivo iz „Ravangrad“ pivare, unikatne krpice iz Crucio.art radionice, a biće izložena i kutija za priloge koja će se kasnije preneti na račun za lečenje naše mlade sugrađanke Teodore. Za istu namenu možete poslati SMS 1517 na 3030.

Karte za festival će se prodavati na ulazu, za svaki dan pojedinačno i to po šemi:
Petak – 400 dinara
Subota – 500 dinara

Izvor: balkanrock.com

NAKON što je prošle godine opremljena i započela sa radom Jedinica za moždani udar na Odeljenju za neurologiju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, od 6. avgusta u sklopu odeljenja, počeće da radikabinet za dupleks ultrazvuk cervikalnih arterija za sve bolničke pacijente za koje se ukaže potreba za ovim vidom dijagnostike.

Ovom je prethodila nabavka ultrazvučnog kolor – dopler aparata opremljenog sa linearnom multifrekventnom sondom kao i dodatna edukacija lekara, specijaliste neurologije, iz oblasti „Primene ultrazvuka u neurologiji“.

Značaj zbrinjavanja pacijenata na Odeljenju za neurologiju je u ranoj detekciji faktora koji mogu biti uzrok moždanog udara a što će odrediti način lečenja.

Primena ove metode značajno će olakšati i ubrzati rad posebno iz razloga jer je Odeljenje dislocirano od Službe za radiologiju.

Izvor: novosti.rs

Leto, pogotovo kada je toplo kao ovih dana, donosi probleme sa pijaćom vodom u selima oko Sombora. Dok još nisu sva naselјa povezana na varoški vodovod, što je dugoročan projekat koji je do sada doveden otprilike do polovine realizacije, visoke temperature ali i dotrajale sekundarne vodovodne mreže, stvaraju probleme žitelјima.

Tako je u utorak Savet Mesne zajednice u Stanišiću obavešten od strane nadležnog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ da je rešenjem sanitarnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Odelјenja za sanitarnu inspekciju Sombor zabranjena isporuka vode za piće u njihovom selu. Prema navodima iz ovog rešenja voda je zdravstveno neispravna zbog povećanog sadržaja gvožđa i arsena. Kako bi se rešio ovaj problem „Vodokanal“ je započeo alternativno snabdevanje vodom za piće meštana Stanišića, pa je tako stacionarna cisterna postavlјena u Domu kulture, sa ulazom iz Nјegoševe ulice, odnosno nekadašnje biblioteke. Voda iz vodovoda može se koristiti isklјučivo za sanitarno-higijenske potrebe, navodi se u obaveštenju MZ Stanišić.

Ovakva situacija mogla bi uskoro dobiti trajno rešenje, pošto su u toku radovi na dovodniku vode iz pravca Svetozara Miletića, koji je već 2019. godine povezan na vodovod koji doprema ispravnu pijaću vodu iz gradske fabrike vode i izvorišta JKP „Vodokanal“ na Jarošu. Radovi su podrazumevali i izgradnju rezervoara i takozvane buster stanice, kako bi se omogućilo dopremanje vode upravo u Stanišić i kasnije još udalјeniju Riđicu. Postavlјanje dovodnika od Svetizara Miletića do Stanišića je uveliko odmaklo, a investicija vredna preko 150 miliona dinara bi, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, trebala da se završi sledeće, 2024.godine.

Mada su ovog proleća povezani na gradski vodovod, probleme sa vodom za piće ovog juna i jula imaju i meštani Stapara. Naime, nakon žalbi meštana da im je voda često zamućena i ponekad crvenkaste boje, ovdašnji Zavod za javno zdravlјe je izvršio kontrolu, kojom je potvrđeno da je voda u osnovi ispravna, dok su iz JKP „Vodokanal” potvrdili da su promene boje vode uzrokovane talogom koji se godinama nakuplјao u sekundarnoj, seoskoj, vodovodnoj mreži, odnosno dok se još koristila voda iz seoskog bunara.

Na sastanku upriličenom pre desetak dana meštanima su iz nadležnog komunalnog preduzeća pojasnili da do zamućenja vode dolazi usled velikih fluktuacija u potrošnji ili usled povremenih nestanaka struje, koji za posledicu imaju, nakon ponovnog uklјučenja pumpi, podizanje godinama taloženog mikro materijala „okrunjenog“ sa zidova starih cevi seoskog vodovoda, koje su, poput onih u gradu, u dobrom delu napravlјene od azbesta. Uz uveravanja stručnjaka iz somborskog Zavoda za javno zdravlјe da „azbest ne reaguje sa vodom i da u tom slučaju nije opasan“ Staparcima je pojašnjeno i da za ipak poželјnu zavenu dotrajale sekundarne vodovodne mreže nema dostatnih sredstava, baš kao ni kada je u pitanju sama gradska mreža.

Kako bi se rešio problem vode u Staparu radnici nadležnog „Vodokanala“ su pribegli, do potpune zamene seoske mreže, jedinoj mogućoj intervenciji – učestalijem ispiranju mreže.

Izvor: dnevnik.rs

Na listi "ludih diktatora" koji su stvorili kult ličnosti prvo mesto svakako zauzima Saparmurat Nijazov, koji je gvozdenom pesnicom vladao Turkmenistanom od 1991. do svoje smrti - 2006. godine. Za vreme njegovog režima svaki treći Turkmen dospeo je u zatvor, a svaki drugi ostao je bez posla.

Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana, što je bila najmoćnija politička funkcija u tadašnjem SSSR. Ovaj inženjer energetike bio je ujedno i najmlađi republički vođa.

Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova

Kada je 1991. Vrhovni sovjet Turkmenistana proglasio nezavisnost, Nijazov je izabran za predsednika novonastale samostalne države. Naredne godine je pobedio na izborima, a treba napomenuti i to da je bio jedini kandidat.

Na izborima 1999. je dobio 100 posto glasova, a na izbore je izašlo 100 posto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo, čak ni u Severnoj Koreji.

Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 posto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom.

Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena", i to po uzoru na Kemala Ataturka, "oca svih Turaka".

Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života.

Sliku svoju ljubi

Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu:

- Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na svim novčanicama. Nalazimo ga i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli... - priča Rigeti.

Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.

- Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi - izjavio je Nijazov, koji je 2001. kritikovao kult ličnosti.

Po njemu se zovu meteorit, jogurt, parfem...

Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.

Državna televizija takođe se zove po njemu - Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.

Promenio nazive meseci i dana u nedelji

Na godišnjem zasedanju parlamenta, u leto 2002. godine, Nijazov je obznanio da menja međunarodne nazive meseci. Januar je tako dobio ime Turkmenbaši, po njemu, naravno, dok je april nazvan po njegovoj majci Gurbansoltan. I ostali meseci dobili su imena po raznim istorijskim turkmenskim ličnostima.

Kada je već promenio imena meseci, odlučio je da promeni i nazive dana u nedelji u (redom od ponedeljka do nedelje) - glavni, mladi, dobri, blagosloveni, četvrti, duhovni i odmorni dan. Uveo je i nove državne praznike - 6. aprila praznik "Kapljica vode je zrno zlatnog dana", 1. decembra "Praznik neutralnosti", 27. aprila "Dan konja" i najpopularniji praznik "Dan lubenica" koji se slavi 10. jula.

Njegovu knjigu svi moraju da znaju napamet

"Otac svih Turkmena" je 2001. objavio knjigu "Ruhnama", što u prevodu znači "Knjiga duhovnosti". Ona je ravna ustavu i Kuranu i svaki je čestiti građanin mora znati napamet.

Nijazov je tražio od islamske zajednice da je preporuči vernicima umesto Kurana, a kada je poglavar to odbio, odlučio je da ga zatvori.

Osim što se "Ruhnama" 24 sata dnevno čitala na državnoj televiziji, deca su mogla da prijave sopstvene roditelje ako nisu dovoljno poznavali Nijazova učenja. Turkmenbaši je tvrdio da svako ko tri puta pročita njegovu knjigu direktno odlazi u raj.

Nijazov je napisao i novu turkmensku himnu, koja je zapravo oda njemu samom. Mnoge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile su himnu, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Sulude zabrane i dekreti

- Ukinuo je državnu operu i balet, jer "takve stvari nikom ne trebaju", a i "nisu deo turkmenske kulture". Nagađa se da je to učinio jer ni opera ni balet nijedno delo nisu posvetili njemu. Takođe je zabranio i cirkus.

- Zabranio je nošenje šminke TV voditeljima, jer je teško razlikovao voditelja od voditeljke.

- Zabranio je zlatne zube. Jednom prilikom je sreo mladu devojku koja je imala zlatni zub. Nije mu se to svidelo, pa je na licu mesta doneo dekret o zabrani zlatnih zuba, a devojci je rekao da se javi njegovom zubaru, koji će joj umesto zlatnog zuba staviti belu krunu. Mladim Turkmenima je poručio da glođu što više kosti kako bi očuvali zube

- 2001. je zabranio muškarcima nošenje brade, brkova i duge kose. Tvrdio je da mladići nose dugu kosu pod uticajem zapadnjačke kulture i mode. Na sve državne granice poslao je frizere i brijače da ošišaju i obriju svakoga ko ulazi u državu da svojim izgledom ne pokvari tamošnju omladinu. Kasnije je odredbu malo ublažio dopustivši starcima bradu i brkove.

- Zabranio je pušenje nakon što je on prestao da puši kako ne bi došao u iskušenje.

- Zabranio je emitovanje muzike s bilo kakvog nosača zvuka. Zabrana je važila za državnu televiziju i radio, kao i za sve javne muzičke priredbe, odnosno javna okupljanja. Učinio je to zbog, kako je pojasnio, zaštite istinskih kulturnih vrednosti. Muzika je morala da se izvodi uživo, a zabranjen je i "plejbek". Takođe je zabranio i slušanje muzike u automobilu.

- U decembru 2005. je zabranio video igre, uz napomenu da su suviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali.

- Strancima u Turkmenistanu zabranio je izlazak u javnost nakon 23 sata. Naredio je i da svaki stranac koji želi da se venča Turkmenkom mora pre braka da uplati 50.000 dolara.

- Naredio je da se zatvore sve bolnice van Ašgabata, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu doći u glavni grad. Veruje se da je to učinio jer je bio teško bolestan, pa je želeo da ima sve lekare na raspolaganju.

- Takođe je naredio da se zatvore sve biblioteke u manjim mestima jer "seljaci ionako ne čitaju knjige".

- Problem izdvajanja novca za penzije rešio je tako što ih je ukinuo 2006. godine i naredio mladima da se brinu o starijima. Uz to, svi koji su primali penzije unazad dve godine od dana donošenja odluke morali su dobijeni iznos da vrate državi.

Mislili ste da ste pročitali sve? Evo nešto još malo luđe...

"Otac svih Turkmena" predložio je i izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu. Jedno takvo čudo trebalo je da bude "Ledena palata". Obećao je da će pobediti pustinjsku klimu tako što će nedaleko od Ašgabata, u planinama Kopet-Daga, sagraditi ledeni dvorac u kom će hiljade turkmenske dece učiti da skijaju dok je napolju paklena vrućina.

Druga (suluda) ideja bila je veliki zoološki vrt u pustinji. Nijazov je uložio 18 miliona dolara u izgradnju zoološkog vrta za pingvine kako bi, prema njegovim rečima, "spasao tu životinjsku vrstu od globalnog zagrevanja".

Izvor: direktno.rs

Prema podacima Eurostata, radnici u Srbiji su u poslednjem kvartalu 2022. radili prosečno 42,1 sat nedeljno što je 6,4 sati više od proseka svih zemalja Evropske unije.

To znači da su građani naše zemlje na poslu ostajali duže od zakonski definisanih 40 radnih sati nedeljno, zbog čega se postavlja pitanje iz kog razloga su ljudi radili prekovremeno.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da do toga dolazi jer se ne primenjuju zakoni koje Skupština i Vlada predlažu, te da se zadovoljavaju interesi sveta kapirala i političke elite – nauštrb radnika.

„Srbija ne poštuje sopstvene zakone u tom pogledu. Redovna radna nedelja kod nas je propisano da ima 40 radnih sati. Najodgovornija za primenu zakona je izvršna vlast kroz svoje organe. Kada bi inspekcija vršila nadzor i kažnjavala sve poslodavce koji teraju radnike da rade duže od redovnog radnog vremena, onda bi radna nedelja u Srbiji trajala u Srbiji kao i u Evropi. Ipak, standard i praksa u našoj zemlji pokazuju da politička elita i svet kapitala uopšte ne cene radnike, i dovode ih u takav položaj da zadovoljavaju njihove interese“, smatra Vuković.

Činjenica da Srbija ima najdužu radnu nedelju u Evropi ne izenađuje ni Čedanku Andrić, predsednicu UGS Nezavisnost, koja pojašnjava da problem u prekomernom radu nije neplaćanje, već i iscrpljenost radnika.

„To je samo jedan od dokaza da su ljudi u našoj zemlji vredni, ali i da se maksimalno izrabljuju u radno-intenzivnim industrijama. Beležimo jako puno prekovremenih sati, kao i zloupotrebe preraspodele radnog vremena. Ovo se posebno odnosi na firme u kojima nema sindikata. U njima je teško ispratiti da li se poštuju odluke o radnom vremenu. Problem sa prekovremenim satima i zloupotrebom preraspodele nisu samo pare, već ljudi se razbole od preteranog napora. A obično je reč o industrijama u kojima su plate oko 20 odsto iznad minimalca, gde se radnici izrabljuju za male pare“, kaže naša sagovornica.

I predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović sugeriše da se nalazimo na početku surovog kapitalizma, u kom se radnici maksimalno eksploatišu – što uzrokuje opšte nezadovoljstvo.

„Uglavnom je propisanih 40 radnih sati plaćeno, dok se prekovremeni rad ne plaća. To uzrokuje da svi budu nezadovoljni – i radnici i poslodavci, jer radnici odlaze preko, te nastaje problem na tržištu radne snage. Pohlepa kapitala je nemilosrdna u Srbiji, a zakon se ne primenjuje što ide na ruku ovakvoj praksi. IsIskorišćavanje radnika na maksimumu odražava se u odlasku radnika, što svedoči sve više radnika iz Indije i Nepala, dok se naši trude da pobegnu“, zaključuje Torodović.

Izvor: danas.rs