Sombor.info

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, danas je, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Savom Dojićem, obišao radove na rekonstrukciji fasade zgrade Srpske čitaonice „Laza Kostić“ u Somboru. Predstavnike Grada Sombora dočekali su predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice, Borislav Avramović, kao i članovi Upravnog odbora.

Radovi na rekonstrukciji objekta čije osnivanje datira iz 1845. godine, podrazumevaju sanaciju i adaptaciju fasade zgrade, te zamenu i restauraciju stolarije, a predviđeni su i radovi na instalacija dekorativne rasvete.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da je jedan od primarnih zadataka lokalne samouprave obnavlјanje zdanja od izuzetnog kulturno – istorijskog značaja za Grad Sombor, a upravo Srpska Čitaonica „Laza Kostić“ je jedna od najstarijih kulturnih institucija srpskog naroda.

Sredstava za realizaciju ovog projekta obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine i Grad Sombor, u ukupnom iznosu od 35.569.266,60 dinara, dok je naručilac radova Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Izvođači radova su „Somborelektro“ d.o.o. Sombor, „Granit-Liješće“ d.o.o. Sremska Mitrovica i „Premijus“ d.o.o. Beograd.

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 163. sednicu na čijem dnevnom redu se našla 1 tačka.

Gradsko veće prihvatilo je Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i polјoprivrednim zemlјištima nakon elementarnih i drugih nepogoda, u danima 13. i 21. jula 2023. godine, na teritoriji grada Sombora, kao i imenovanju predsednika i članova iste. Svi građani koji su pretrpeli štete nastale usled vremenkih neprilika, informacije mogu priložiti u mesnim zajednicama, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, u kancelariju br. 154, putem kontakt telefona 066/833-1-202, 025/468-130 ili mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

U utorak, 25.7.2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “INGRÁVIDO”, umetnika Milana Zulića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 18.8.2023. godine.

Na putu povratka ka izvornom stanju duše, U dubinama bezvremene tišine svetlost svesnosti pronalazim, Mesto gde univerzum beskrajni sjaj svoj daruje, I u čijem zagrljaju ponovo sebe susrećem. U plesu harmonije, u kosmičkom ritmu pulsa stvaranja, Iluzija o odvojenosti bledi, U mir i sveprisutnu milost stapam se, Kao što se talas sa okeanom sjedinjuje. U prepuštanju gubim sebe, a pronalazim sve, Nestajem od zadovoljstva postojanjem u večnosti, Blaženstvo i beskonačna dubina svesti postaju mi dom, Ujedinjen u univerzalnoj ljubavi, pesma tišine postajem. Da li je čuješ?

Milan Zulić

Biografija: Milan Zulić (Sombor, 1972)

Kreativno polje delovanja umetnika obuhvata spoj digitalne tehnologije i klasičnih likovnih disciplina, istražujući višedimenzionalne mogućnosti materijalizacije duhovnosti kroz jezik jedinstvene estetike i univerzalne lepote. Ovakav kreativni pristup rezultirao je brojnim međunarodnim nagradama i priznanjima u oblastima crteža, skulpture, fotografije, videa i dizajna. U proteklih 30 godina njegova umetnička dela prikazana su na 35 samostalnih i preko 300 grupnih izložbi u nekim od najznačajnijih galerija, muzeja i festivala širom sveta, u gradovima kao što su: Beograd, Novi Sad, Zagreb, Ljubljana, Sofija, Atina, Skoplje, Barselona, Valensija, Malaga, Marsej, Lugano, Cirih, Bazel, Varšava, Buenos Ajres, Sao Paolo, Rio de Žaneiro, Vankuver, Long Ajlend Siti, Majami, Sijetl, Tuluz, Štutgart, Berlin, Antverpen, Luksemburg, Moskva, Teheran, Kairo, Taos, La Paz, Gvadalahara, Meksiko Siti, Palma de Majorka, Rim, Milano, Madrid, Lisabon, Njujork, London, Seul, Kuala Lumpur itd. Umetnost Milana Zulića pronašla je svoje mesto u galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta, doprinoseći bogatstvu kulturne baštine i umetničkog nasleđa. Živi i radi u Cirihu, Švajcarska

HTELI DA ZATRPAJU POLUOTVOREN SANDUK, ISKOŠEN NA GOMILI ZEMLJE, OBRUŠENE PRILIKOM NJEGOVOG SPUŠTANJA!

Odlazak najdražih je velika tuga i trauma za najbliže srodnike. Sam čin sahrane, obred koji zahteva dostojanstvenost i pijetet, više nego bilo koji drugi. U tim momentima svi su osetljivi na svaki detalj. Od načina obraćanja zaposlenih, primanja informacije, saveta kojim redom šta treba da obave, dogovora o vremenu prenošenja tela u kapelu... upoznavanja sa korišćenjem kuhinje i toaleta, određivanja ljudi za nošenje krsta i guranje kolica, pa do samog zatrpavanja kovčega...
Puno je obaveza ali i izražene potrebe da se sve organizuje što bolje i protekne u redu. Ako tu nešto krene po zlu, posledice su vidljivije i bolnije nego na bilo kom drugom mestu. Popravke, uglavnom, nema.

Znajući sve to, Damir i Đorđe Petrović su pažljivo i sa puno emocija pripremali sahranu svoje majke, pok. Smilje, vodeći računa o svim detaljima. Na vreme su, kažu, znajući da je majčino telo dosta teško, obezbedili četvoricu jačih prijatelja da guraju kolica sa sandukom (čak se i dogovorili koji će na koju stranu da stane, kako bi adekvatnije raspodelili težinu prilikom spuštanja u raku), pripemili su i ikebanu za poklopac sanduka (koja se negde zagubila među vencima), uredili kako navode, dosta zapuštenu kuhinju, kao i toalet, mada su smatrali da to ne bi trebalo da bude njihova obaveza ali, kako kažu, nisu imali izbora...

Međutim, i pored vođenja računa o svim detaljima, dosta toga je, tvrde, tokom čina sahrane krenulo naopako, što im je, uz svu tugu koju su osećali zbog gubitka majke, donelo dodatni stres.

-Uz nekoliko propusta neposredno pre i za vreme sahrane, dogodilo se i nešto preko čega ne možemo da pređemo i zbog čega smo se i odlučili za tužbu. Naime, iako smo, zbog težine tela pokojnice, pripremili za spuštanje kovčega u raku četvoricu naših prijatelja, dvojica radnika JKP-a su insistirali da im je dovoljna pomoć samo jednog od njih. Prilikom spuštanja, kovčeg se zanosi, kači deo zemlje, usled čega dolazi do njenog obrušavanja. Pri tom, poklopac udara o betonsku ivicu spomenika, toliko jako da smo pomislili da je telo pokojnice ispalo iz sanduka, na šta je jedan od radnika, na zaprepašćenje prisutnih, glasno prokomentarisao: „E, sada je pala na dedu!“ Došlo je i do pucanja šrafa na poklopcu, što su radnici ignorisali i sanduk ostavili tako ukošen na odronuloj zemlji, na dnu rake. Odmah sam zamolio brata da prijatelje uputi u restoran gde se održava podušje, kako to ne bi gledali, a ja sam, sa nekolicinom rođaka i prijatelja ostao, pokušavši da ubedim radnike da sanduk ne može tako da ostane. Uz negodovanje izvadili su sanduk, stavili ga sa strane, jedan od njih je ušao u raku i iz nje izbacio na desetine lopata zemlje, nakon čega je sanduk opet spušten u raku u redovan, vodoravan položaj, prepričava nemio događaj sa sahrane majke, još vidno potresen Damir Petrović.

On još dodaje da je pored humke, na koju su bili nabacani venci i buketi, ostala gomila zemlje, koja nije sklonjena ni narednog dana, te da su brat i on bili prinuđeni da sami urede grob svojih roditelja onako kako treba. Ističu i da im je, bez obzira na to, uredno ispostavljen račun i za usluge koje im nisu pružene ili nisu adekvatno odrađene, kao što su pomenute spuštanje posmrtnih ostataka, zatvaranje rake i izrada humke.

-Odredbom čl. 3 Zakona o sahranjivanju i grobljima je propisano da se sahranjivanje vrši u skladu sa odgovarajućim propisima, a na način koji odgovara pijetetu prema umrlom, dostojanstvu mesta na kojem on počiva i uz poštovanje osećanja srodnika umrlog i drugih osoba koje su bile bliske sa umrlim. Odlukom o sahranjivanju i grobljima na teritroriji opštine Apatin je delatnost održavanja groblja čistim i urednim povereno JKP „Naš dom“ Apatin, što je u konkretnom slučaju potpuno izostalo, naglašava Petrović.

On dodaje da je, tim povodom, u dva navarata pokušavao da dođe do direktora JKP „Naš dom“, ali nije uspeo. Primio ga je tehnički direktor koji mu je, kako kaže, rekao da je sve što može da dobije – izvinjenje, te da će se taj problem rešavati unutar firme „u smislu disciplinske odgovornosti zaposlenih“, te da je porodicu preminule zadesila „najgora kombinacija postupajućih radnika“.

Na upućenu opomenu pred tužbu, Petrovići su dobili odgovor JKP „Naš dom“, putem punomoćnika.

Uz ostalo, u odgovoru je navedeno da je učestvovanje samo dva radnika u postupku sahranjivanja „uobičajena praksa“ na apatinskom groblju:
-Uobičajena je praksa na mesnom groblju u Apatinu da dva radnika učestvuju u postupku sahranjivanja pokojnika, jer srodnici i poznanici pokojnog žele da učestvuju u tim radnjama i na taj način svojim ličnim učešćem odaju počast pokojniku koji se sahranjuje, pa otuda i razlog zašto su dvojica lica uz grobare učestvovala u postupku polaganja tela pokojnika u raku, stoji u odgovoru.

Još je detaljno i objašnjeno kako je došlo do problema sa spuštanjem sanduka u raku:
-Tip serklaža porodičnog groba je takav da izabrani sanduk ne može da prođe kroz otvor bez manevrisanja u raku, tako da je jedini način polaganja kovčega u raku da se taj postupak izvede konusno, odnosno tako što prvu u raku ulazi jedan deo kovčega, a potom drugi deo jer se samo tako kovčeg može položiti u vodoravan položaj, a postupak je uobičajen kod ove i sličnih situacija. Tom prilikom došlo je pod pritiskom težine kovečga do delimičnog odrona zemlje koja je nastala kopanjem rake u koju se kovčeg imao položiti što je i uslovilo delimično zakošivanje položenog kovčega u raki, a koja je zemlja po nalogu sina pokojnice naknadno izvađena a potom je kovčeg ponovo položen u vodoravan položaj i raku, stoji u odgovoru punomoćnika „Našeg doma“.

U odgovoru se (primereno ili ne) našla i opaska na račun radnika na groblju, odnosno nivoa njihovog obrazovanja i ophođenja, čime se (valjda) pokušavalo opravdati njihovo ponašanje.

-Nivo obrazovanja pojedinca uslovljava njegovo ponašanje, tako da je način međusobnog ophođenja grobara između sebe takav kakav je za njih međusobno prihvatljiv, bez namere da takvim svojim međusobnim ophođenjem oni vređaju ma koje treće lice, pa se i ne može očekivati da lica koja su visokoobrazovana i sa manirima te poslove obavljaju, navedeno je u odgovoru JKP „Naš dom“, uz zaključak da za zahtev za isplatu štete, nema osnova.

Nakon ovog odgovora braća Petrović su odlučili da protiv JKP „Naš dom“ podnesu tužbu i pravdu potraže na sudu.

Izvor: apatinskenovine.rs

PREDAJOM hleba od novog brašna gradonačelniku Sombora, Antoniju Ratkoviću, UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD „Vladimir Nazor“ obeležili su "Dužionicu", tradicionalnu žetelačku svečanost.

Predsednik „Bunjevačkog kola“ Dejan Parčetić i predsednik HKUD „Vladimir Nazor“ Mata Matarić, zajedno sa bandašima i bandašicama, te predstavnicima svog naroda, odeveni posebno za ovaj dan u narodnu nošnju, kako im nalaže tradicija, predali su blagoslovljena dva hleba gradonačelniku, Antoniu Ratkoviću, kao zahvalu Bogu za dobar završetak žetve, a prirodi za plodnost.

Zahvalivši se na hlebu, gradonačelnik Ratković je poručio da je „Dužionica“ jedna od najstarijih i najznačajnijih tradicija koja se neguje u Somboru.

-Ona predstavlja simbol zajedništva, a Sombor je sredina u kojoj se ljudi međusobno poštuju, razumeju, uvažavaju, sredina u kojoj se ne ističe različitost, već neguje posebnost. Ponosan sam na sve nas Somborce, kada ovako zajednički u radosti i veselju proslavljamo ovako značajan žetveni običaj kojim, slaveći završetak žetve, ujedno slavimo i plodnost i njeno obnavljanje, kao simbol ciklične prirode života - istakao je gradonačelnik.

Izvor: novosti.rs

Gradsko veće Novog Pazara, na današnjoj sednici, donelo je odluku da finansijski pomogne gradove, koji su minulog vikenda, pretrpeli najveću štetu od olujnog nevremena.

Po 500.000 dinara, za sanaciju štete, uputiće Novom Sadu, Somboru i Kraljevu.

“Novi Pazar na ovaj način nastavlja tradiciju pružanja podrške drugima, ne zaboravljajući da je u mnogim teškim momentima Novopazarcima pomoć iz okruženja bila više nego dragocena” – navodi se u saopštenju novopazarskog Gradskog veća.

Nevreme je nanelo veliku štetu na stambenim i javnim objektima, energetskoj infrastrukturi i poljoprivrednim usevima.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 26. jula, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane koji se osećaju zdravo i sposobno da se odazovu akciji i daju krv.

Gradsko veće Grada Sombora je na 163. Sednici formiralo Komisiju za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i polјoprivrednim zemlјištima nakon elementarnih i drugih nepogoda i to u danima 13. i 21. jula 2023. godine, na teritoriji grada Sombora.

Građani mogu da prilože informacije o pretrplјenoj šteti popunjavanjem podataka u Obrascu, i to svakog radnog dana od 8 do 15 časova, putem brojeva telefona: 066/833-12-02 i 025/468-130. Za prijavu štete, građani mogu doći i lično u mesnu zajednicu u naselјenom mestu u kojem žive ili u zgradu Županije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, u kancelariju br. 154. Prijava štete se može obaviti i elektronskim putem, slanjem popunjenog Obrasca na sledeću elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Elektronski možete preuzeti Obrazac ovde.

Nakon popunjenog Obrasca, formirana Komisija izlazi na mesto prijavlјene štete.
Molimo građane da unapred pripreme podatke za unos u Obrazac za prijavu štete.

Zbog rekonstrukcije mosta u Somboru vozila koja dolaze iz pravca Apatina se usmeravaju na alternativne puteve: preko Bukovca i Čičova ili Prigrevice i Lugova, do Sombora. Put preko Bukovca je posebno loš i uzak, te nije predviđen za veća vozila, odnosno kamione i šlepere, koji ga dodatno uništavaju. Pošto apeli meštana Bukovca i Centrale da se kamionima ne dozvoli prolaz tim putem nisu urodili plodom, krenule su blokade. Prvo, raskrsnice prema Bukovcu, a poslednjih nekoliko dana i pružnog prelaza na putu Apatin – Sombor.

Sa druge strane, pošto je i u Prigrevici počela rekonstrukcija Apatinskog puta, on je zatvoren, a vozači se usmeravaju na put – koji prolazi kroz centar sela. Pojačan saobraćaj, posebno velikih kamiona, napravio je i prve probleme – na nekoliko mesta kocka se rasula i ostale su velike rupe. Meštani negoduju na društvenim mrežama, ali (za sada) konkretnih akcija nema.

Ovim povodom oglasio se Perica Popić, odbornik u SO Apatin koji je javno predložio MZ Prigrevica da hitno organizuje Zbor građana na koji bi pozvali i predsednicu opštine i njene saradnike, kao i sve odbornike iz Prigrevice u SO Apatin.

-Dnevni red bi se prevashodno odnosio na probleme sa tranzitnim saobraćajem koji se odvija kroz selo, kao i određivanje drugog alternativnog pravca za teretni saobraćaj, neadekvatnu pripremu alternativnog puta, kao i druge teme vezane za Prigrevicu kojih je na pretek, naveo je Popić.

Među brojnim komentarima nezadovoljnih Prigrevčana našlo se i nekoliko predloga za blokadu puta kao na Bukovcu kako bi spasili dalje uništavanje saobraćajnica kroz svoje selo.

Inače, juče su predstavnici stanovnika Bukovca i Centrale razgovarali sa gradonačelnikom Sombora, ali i pored toga, blokade će se nastaviti. Pružni prelaz na putu Apatin – Sombor biće i dalje u dvočasovnoj blokadi od 5 i 30 do 7 i 30 časova, a najverovatnije da će biti organizovane i u večernjim satima.

Izvor: apatinskenovine.rs

Takmičenje u pripremanju tradicionalnog specijaliteta „Riđička peka“, danas su Mesna zajednica „Riđica“ i udruženja građana iz ovog naselјenog mesta, organizovali treću godinu zaredom. Ispred Grada Sombora, ovugastronomsku manifestaciju je posetila zamenicagradonačelnika Sombora, Ljilјana Tica, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životnesredine, Slobodanom Stanićem i pomoćnicomgradonačelnika Sombora za oblast ekonomskog razvoja i turizma, Jovanom Milјević.

Zamenica gradonačelnika je uvodnim govorom toplopozdravila sve prisutne takmičare i lјubitelјe „Riđičke peke“, a zatim, simboličnim palјenjem prve vatre, zvanično proglasila početak ove tradicionalne manifestacije. Domaćini su srdačno dočekali sve sladokusce kulinarskogspecijaliteta pod pekom uz čuvena riđička vina, a celodnevni događaj je bio upotpunjen kulturno -umetničkim sadržajem, kao i pena zabavom za najmlađe posetioce.

Slogan smotre je nosio naziv „Vraćamo se našim korenima“, što se simbolično i pokazalo najvećim odazivom do sada, čak 41. učesnika i mnogo gostiju koji ovom manifestacijom čuvaju svoju tradiciju od zaborava kako bi je preneli svojim naslednicima.