Sombor.info

Poslednji slučaj femicida u Bosni i Hercegovini, kada je Nermin Sulejmanović na svirep način ubio nevenčanu suprugu i majku svog deteta Nizamu Hećimović još jednom je otkrio gorku istinu - da žene na Balkanu nisu zaštićene ni na koji način. Nažalost, slučaj koji je šokirao region nije presedan, već samo jedan u nizu. Koren problema ostaje "netaknut". O manjku podrške institucija, okretanju glave komšija i dekrimnalizacije nasilnika u javnosti, po pravilu naširoko se debatuje tek kada se na naslovnim stranama pojavi ime nove žrtve. O tome u kojoj meri je situacija alarmantna najbolje svedoče izveštaji o femicidu, koji pokazuju da su od početka godine samo u Srbiji ubijene 24 žene, što je skoro ekvivalentno polovini žrtava femicida na teritoriji Zapadnog Balkana 2021. godine - kada je ubijena ukupno 51 žena.

O tome koliko žene na teritoriji Zapadnog Balkana strahuju za svoje živote, svedoči i podatak da je nakon zločina u Gradačcu, kada je Sulejmanović pored supruge, ubio još dvoje ljudi, drastično povećan broj prijava porodičnog nasilja, kao i broj žena za koje se traži smeštaj u Sigurne kuće na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Takođe, prema izveštavanju tamošnjih nevladinih organizacija, u Republici Srpskoj je od petka za oko 50 odsto povećan broj poziva na SOS telefon.

Slabo poverenje u institucije

Ipak, analitičari navode da, iako je primetan porast broja žena koje se ohrabruju da potraže pomoć i prijave nasilnike, i dalje postoji problem nepoverenja u institucije.

Da je ono donekle opravdano, govori podatak da je Nizama Hećimović u nedeljama pre masakra tražila da se njenom suprugu odredi zabrana prilaska zbog nasilja u porodici, kao i to da je Sulejmanović gnusni zločin emitovao na društvenoj mreži Instagram.

Za to vreme su institucije i organi reda ćutali. Nizama je Sulejmanovića prijavila za nasilje u porodici samo četiri dana pre ubistva. Tada je konstatovano da ne postoji medicinska dokumentacija koja može da opravda uvođenje zabrane prilaska. Nizama je, prema izveštajima, tada imala vidljive posledice nasilja na licu i telu. Rekla je da se plaši za svoj i život njihove bebe i da ne želi da se vrati u zajednički dom.

Reakcija je izostala.

Kada je Sulejmanović oteo Nizamu i bebu, policiji je trebalo nekoliko sati da locira krvnika, koji je na Instragamu emitovao čin ubistva supruge, ispred vikendice u mestu Sibovac.

Pored nje, Nermin je ubio još dvoje ljudi, oca i sina – Ondera i Denisa Džengiza. Nakon ova tri ubistva, Sulejmanović se ponovo obratio uživo – i policija ni tada nije uspela da ga locira. Na kraju, ubica je presudio sebi.

Protesti na ulicama

Gnusno ubistvo na ulice je izvelo na stotine žena i muškaraca, koji zahtevaju bolju zaštitu slabijeg pola od strane institucija.

„Stop femicidu“ i „Recimo ne nasilju“ neke su od poruka na transparentima koje su nosili demonstranti u Sarajevu. Na protestu je izneto 16 zahteva, koji bi trebalo da poboljšaju institucionalnu borbu protiv nasilja nad ženama, a pročitala ih je gradonačelnica Benjamina Karić. Trebalo bi napomenuti i da zakonodavstvo BiH ne prepoznaje ubistvo žene kao zasebno krivično delo.

Inače, ovo je drugi put, za manje od godinu dana, da protesti protiv femicida održavaju u BiH.

Prošle jeseni, demonstranti su izašli na ulice više od 18 gradova, nakon ubistva žene u Bihaću oktobra 2022. godine.

Femicid – neizlečiv problem Zapadnog Balkana

Ipak, čini se da oni koji bi trebalo da reše koren problema ostaju nemi. O ozbiljnosti situacije najbolje govore brojke iz zvaničnih izveštaja koje iz godine u godinu postaju samo veće.

Naime, od početka godine – za manje od osam meseci, u Srbiji su ubijene 24 žene. Takođe, prema zvaničnom izveštaju, u 2022. godini je u Bosni i Hercegovini ubijeno 10 žena, a u Hrvatskoj 13.

Godinu dana ranije, 2021. godine u BiH ubijeno je devet žena, pokazuje izveštaj o femicidu na teritoriji Zapadnog Balkana. Najveći broj femicida te godine imala je Srbija – 22 ubistva žena od ukupno 51 slučaja u regiji.

Naime, te 2021. godine u Albaniji je ubijeno 12 žena, u Crnoj Gori dve, a u Severnoj Makedoniji šest.

Ono što posebno zabrinjava je podatak da je svaka druga žena ubijena od strane partnera u njihovoj zajedničkoj kući, što ukazuje da su žene u najvećem riziku u svom najbližem porodičnom okruženju. Takođe, podaci iz istraživanja pokazuju da žrtve femicida nisu imale gotovo nikakve šanse da se odbrane – budući da je svaka treća žena na teritoriji Zapadnog Balkana 2021. godine ubijena iz vatrenog oružja.

Dodatno je poražavajući podatak da su životi najmanje 12 ubijenih žena, obuhvaćenih ovim izveštajem, mogli da budu spaseni, budući da su registrovane njihove pređašnje prijave nasilnika.

Ipak, sve ovo kako se barem trenutno čini, nije dovoljno za uvođenje radikalnijih mera prevencije i kazni za prijavljene nasilnike.

Kada je reč o onima protiv kojih krivične prijave nikada nisu podnete, zaključak je da je neophodno raditi na osnaživanju žena, kako bi imale dovoljno snage za takav korak, ali i dovoljno poverenja u institucije da će procesuirati nasilnika.

Izvor: nova.rs

Javni poziv (konkurs) za prijavlјivanje kandidata za popisivače objavlјuje se 15. avgusta 2023. godine u 8.00 časova na veb-sajtu Zavoda (stat.gov.rs) i sajtu Popisa (popispoljoprivrede.stat.gov.rs), kao i u sredstvima javnog informisanja.
Građani koji su zaintresovani za rad u Popisu u svojstvu popisivača mogu da se prijave isklјučivo popunjavanjem elektronske prijave na pomenutim sajtovima, od 15. avgusta (od 8.00 časova) do 21. avgusta (do 20.00 časova) 2023. godine.

Uslovi koje kandidati treba da ispune su sledeći:

– državlјanstvo Republike Srbije,
– prebivalište ili prijavlјeno boravište u Republici Srbiji;
– najmanje 18 godina starosti u trenutku popunjavanja prijave;
– stečeno najmanje trogodišnje srednje obrazovanje;
– da kandidat nije osuđivan, da protiv njega nije pokrenuta istraga i da se protiv njega ne vodi krivični postupak.

Podrazumeva se poznavanje rada na računaru (MS Office, internet) i mogućnost pristupa internetu tokom perioda angažovanja.

Proces selekcije prijavlјenih kandidata se vrši u tri faze:
1. Izbor prijavlјenih kandidata za popisivače za predaju dokumentacije i intervju;
2. Rangiranje prema bodovima ostvarenim prilikom prijave i na intervjuu;
3. Selekcija nakon ostvarenog uspeha na obuci.
Detalјna objašnjenja u vezi sa angažovanjem popisivača mogu se naći u Proceduri za izbor popisivača.

U organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, u ulici Кralja Petra I u Somboru, pčelari somborske i apatinske opštine priređuju Međunarodni sajam pčelarstva.

Kako je najavljeno, pored raznovrsnih proizvoda od meda, na ovom velikom događaju biće izložena i pčelarska oprema najpoznatijih proizvođača iz zemlje i inostranstva.

Sajam je zakazan za subotu, 26. avgust.

Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti od Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, na e-mail adresi Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Radio Apatin

Uskoro će 14 najbolјih ženskih ekipa u ribolovu na plovak, iz celog sveta, odmeriti umeće u pecanju na rukavcu kod Apatina.

Treninzi ekipa na novopripremlјenoj stazi uz poluostrvo počinju od ponedelјka 21. avgusta, a svečana ceremonija otvaranja ovog događaja planirana je za četvrtak 24. avgusta 2023. godine od 18 sati na apatinskom Trgu „Nikola Tesla“.
Organizatori pozivaju sve zainteresovane sugrađane da prisustvuju svečanom otvaranju, a posebno najmlađe Apatince jer su za njih pripremlјene brojne nagrade.

Kako bi se izvršile završne pripreme, boravak i ribolov na samoj stazi nije moguć od 14.08 2023. godine do 27.08 2023. godine, do kraja takmičenja, kako piše na opštinskom sajtu.

Apeluje se na sve kupače i ribolovce da za rekreaciju i druge aktivnosti u navedenom periodu, koriste drugu stranu rukavca.

Izvor: Radio Dunav

Obaveštavamo građane grada Sombora da će u periodu od 21. avgusta do 11. septembra 2023. godine preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija“ AD Novi Sad sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca sa zemlјe. Tretmanom sa zemlјe će biti obuhvaćen grad Sombor sa pripadajućim naselјenim mestima.

Tretmani će se sprovoditi u danima sa povolјnom meteorološkom situacijom. Preparat koji će biti korišten je na bazi aktivne materije deltametrin. Upozoravaju se pčelari da je preparat štetan za pčele, te da košnice zatvore ili udalјe najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na Fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“ d.o.o. Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U toku je asfaltiranje zapadnog kraka saobraćajnice P-6 u dužini od 338m, a kada je reč o pešačko-biciklističkoj stazi, radovi su trenutno na postavlјanju ivičnjaka i behaton ploča. Dužina pešačko-biciklističke staze iznosi 1655m, dok je širina 2,5m, a sam završetak radova po projektu je planiran krajem septembra 2023. godine.

U sklopu ovog projekta, na ovoj deonici je rekonstruisana i izgrađena nova vodovodna i kanalizaciona mreža, koja će povezati okolne ulice i biti spremna za buduće projekte u industrijskoj zoni.

Poseban značaj ovih radova je u bolјem povezivanju i modernizovanju industrijske zone, što za cilј ima kvalitetniju ponudu i uslove za potencijalne investitore u našem gradu. Pored toga, izgradnja pešačko-biciklističke staze će doprineti povećanoj bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a naročito biciklista i pešaka koji se tim putem kreću. Projekat finansira Grad Sombor, dok je izvođač radova „Ekstra Autro Transport“ d.o.o. Vrbas.

U Apatinu je održana tradicionalna „Romska noć“, organizovana u saradnji Udruženja Roma „Zlatno sunce“, opštine Apatin, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Turističke organizacije Apatin.

Najatraktivniji momenat ove manifestacije bio je izbor za Mis na koji se prijavio 14 takmičarki iz Apatina i okoline. Sanela Nikolić iz Novog Sada osvojila je titulu Mis šarma, Aleksandra Balog -druga pratilja, Andrea Kastilja- prva pratilja, a Teodora Đurđević iz Apatina, po odluci žirija ovogodišnja je Mis Romske noći. Pobednicama su nagrade uručili zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić, pokrajinska poslanica Jelena Jovanović i predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta romske manjine u Srbiji Aleksandar Radulović. Posetioci su takođe uživali u nastupima brojnih folklornih grupa i muzičkog benda Cunami.

Kako izbeći neprijatnost?

U ove dane letnjih odmora često se pominju i one nenadane neprijatne situacije koje mogu da se dese na putu ka moru. Među njima je i scena da vam na granici ne dozvole prolaz – zbog neplaćene prekršajne kazne. Koliko je to verovatno da se desi?

O tome je za Nova.rs govorio advokat Emin Dešević. On ističe da takav problem može da snađe vlasnika automobila, ali najčešće tek nakon šest meseci do godinu dana od prekršaja.

„Ako su u pitanju neke skorije kazne, konkretno kazne od „Oka sokolovog“ ako je imate, ne mogu vas vratiti sa graničnog prelaza odmah po uručenju iste zbog obaveznog poštovanja pretpostavke nevinosti i obaveze da vam se omogući upotreba svih pravnih sredstava koje sistem obezbeđuje“, priča Dešević.

On objašnjava da najveći problem može da predstavlja neprihvatanje pošte koja se uručuje osobi koja je napravila prekšaj jer se tada, posredno, odričete svih zakonsih pravnih sredstava na koja biste inače imali pravo.

„Prvo dolazi obaveštenje od komunalne milicije, kojim vas ovaj organ obaveštava o eventualnom učinjenom prekršaju i kojim zahteva pružanje informacija o identitetu lica koje je potencijalni prekršaj učinilo. Kada obaveštenje stigne, ako prvi put niste u mogućnosti da primite pismeno, dostavljač će pokušati da vam ga uruči još jednom, u roku od 24 sata. Nakon toga, ukoliko niste primili obaveštenje, ono se vraća komunalnoj miliciji koja smatra da ste uredno obavešteni, pa ste samim tim propustili rok da se izjasnite o identitetu lica i izdaje vam prekršajni nalog za ‘ozbiljniji‘ prekršaj u fiksnom iznosu od 25.000 hiljada dinara”, objašnjava advokat.

Dešević navodi da nadležni organ takođe dva puta pokušava da uruči prekršajni nalog kojim je već izrečena kazna od 25.000 dinara.

„Ukoliko ga niste primili ni posle ta dva puta, on postaje izvršan. Izvršni postupak sprovodi Prekršajni sud, te ako stranka kaznu ne plati u ovom postupku, vlasniku vozila novčana kazna može da se zameni kaznom zatvora, što može napraviti problem na graničnom prelazu”, kaže advokat.

Dešević ističe i da neprimanje pošte olako može da dovede do toga da građanima bagatelno nepropisno parkiranje, u nekoliko koraka, napravi problem na granici, kao i da kazna od nekoliko hiljada dinara u izvršnom postupku preraste u 25.000.

Saobraćajna policija i „Parking servis“, ukoliko počiniocu prekršaja na licu mesta ne uruče kaznu, to čine slanjem obaveštenja o prekršajnom nalogu na kućnu adresu vlasnika automobila. Prekršajni nalog stupa na snagu posle 15 dana, a nakon što stupi na snagu, u roku od osam dana moguće je platiti upola manju kaznu.

S druge strtane, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović istakla je da problem na granici neće imati svi koji su učinili neki prekršaj, već samo građani za kojima je raspisana poternica. Poternica se, ističe, može raspisati i za dug od 2.500 dinara.

Naime, ukoliko ne izmirite kaznu u dostavljenom roku, izdaje se naredba da ne možete da izađete iz zemlje ili da u nju uđete.

„Ako imate neplaćenu novčanu kaznu, to ne znači da će vam biti onemogućeno da napustite Republiku Srbiju. Republiku Srbiju ne možete napustiti samo ako vam je po toj kazni izdata opšta naredba koju će sprovesti stanica policije na čijoj teritoriji imate prebivalište. To znači da je za vama raspisana poternica“, objašnjava sudija Ristanović.

Ona ističe da visina iznosa novčane kazne ne utiče na to da li će poternica biti raspisana ili ne.

„To može biti novčana kazna i od 2.500, može od 100.000 dinara“, kazala je Ristanović za RTS.

Navela je da se to odnosi i na kazne za parking, saobraćajne kazne, kazne za neplaćeni porez, ali i na kazne iz krivičnih postupaka.

„Apsolutno je nebitno koji dug imate prema nekom sudu ukoliko taj dug niste platili u roku koji je ostavljen, ukoliko prekršajni nalog niste platili u roku od osam dana od dana kada vam je izdat, u polovini iznosa, vama će od suda ta kazna koja je preostala biti zamenjena u kaznu zatvora, ili u rad u javnom interesu, ili će biti prinudno naplaćena, a ako sud nikako ne može da dođe po vas, onda će biti izdata opšta naredba za raspisivanje poternice“, kaže.

Zato je dobro znati da postoji Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih neplaćenih iznosa. To je javno dostupna i jednostavna alatka uz pomoć koje možete da lako proverite da li u sistemu na vaše ime postoji neplaćena kazna.

Dovoljno je unesete svoje lične podatke – ime, prezime, i matični broj (JMBG) i videćete da li možete mirne glave na more.

Izvor: nova.rs

Saobraćajna policija u Somboru kontrolisala je prošle nedelje 997 učesnika u saobraćaju, od kojih je 918 sankcionisano zbog nepoštovanja propisa, saopšteno je danas iz Pulicijske uprave u tom gradu.Zbog prekoračenja dozvoljene brzine kretanja, sankcionisano je 708 vozača, a otkriveno je i 59 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, kako od strane vozača, tako i putnika.

Iz saobraćaja je isključeno 28 vozača, od kojih je 19 bilo pod dejstvom alkohola, a devet pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, navodi se u saopštenju policije.

Uhapšen muškarac u čijoj kući su pronađena dva karabina

Međunarodna akcija pojačane kontrole saobraćaja sprovedena je od 7. do 14. avgusta, prenosi Beta.

Takmičari somborskog "Lotus tima" osvojili su sva tri mesta na pobedničkom postolju međunarodne kadetske biciklističke trke "Beogradski pobednik", koja je proteklog vikenda okupila 70 takmičara oba pola iz Srbije i okruženja. Zanimljivo je da su se na postolju našli osvajači odličja istog tima ali iz dve države, dvojica sa srpskim i jedan sa mađarskim pasošem jer ovaj klub deluje u Srbiji i Mađarskoj.

Pobedio je Mihajlo Lazarević, sa 3:36 minuta prednosti u generalnom plasmanu, ispred Daniela Kalmana koji je bio na drugom mestu, dok je trećeplasirani Gavrilo Marković, posle tri trke, bio 20 sekundi sporiji od Kalmana, klupskog druga iz Mađarske.

Naročito je impresivna bila završna etapa, duga 60 km vožena novobeogradskim bulevarima, koju je Lazarević vozio praktično sam, testirajući sopstvene mogućnosti.

Ovo je moja prva velika pobeda na etapnoj trci, komentarisao je uspeh Lazarević. "Želeo sam pobedu kao što je svako želi, ali nisam je očekivao na ovako ubedljiv način. Hvala mom timu. Sve smo realizovali u skladu sa dogovorom na startu. Zahvalio bih i treneru Marku Sudariću, koji je najzaslužniji za moj takmičarski razvoj. Ne bih da najavljujem bilo kakve domete u budućnosti osim želju da dostignem bar deo svega što je postigao moj uzor na dva točka, takođe Somborac, Veljko Stojnić".

Ovako briljantan nastup takmičara Lotus tima jasno govori da su biciklistički radnici u Somboru na pravom putu stvaranja nove generacije uspešnih biciklista. Dokazali su to njihovi učenici u tri trke, brdskoj do vrha Avale, kriterijumu na stazama u Parku prijateljstva i drumskom takmičenju.

U konkurenciji mlađih kadeta pobedio je Joakim Klačar iz kragujevačkog Radničkog, ispred Valjevca u dresu kraljevačkog Metalca Lazara Bojičića na drugom i člana Metalca Ognjena Aleksića na trećem mestu. Među kadetkinjama je pobedila članica Lotus tima Greta Pakolić, ispred Nikoline Perčić iz Spartaka, dok je u mlađoj kategoriji Sputnjikova Mila Starčević ostavila iza sebe Evu Lončarević iz Zvezdarice, kluba suorganizatora odličnog biciklističkog takmičenja mladih koje je organizovao gradski Savez, pod pokroviteljstvom grada Beograda.

Start i završetak trke je bio kod Palate Srbije na Bulevaru Nikole Tesle.

Izvor: RTV