Sombor.info

Ako ste ikada radili čak i osnovne „Uradi sam“ zadatke u svojoj kući ili stanu, onda su vam verovatno bile potrebne merdevine. Merdevine nam omogućavaju da bezbedno radimo na visini i okačimo slike ili oslikamo zidove u mnogo kraćem vremenskom periodu.

Da li ste se ikad zapitali o vrstama merdevina koje su najbolje za ovaj zadatak?

Merdevine se prave od raznih materijala, uključujući aluminijum, drvo i fiberglasa. Aluminijumske merdevine su možda najpopularnije, jer su male težine, a opet jake, izdržljive i otporne na koroziju.

Ovaj post će pokriti glavne prednosti merdevina napravljenih od aluminijuma.

Aluminijumske merdevine kao praktičan izbor

Ako kupujete aluminijumske merdevine, najbolji način da pronađete one koje odgovaraju vašim potrebama je da se upoznate sa svojstvima metala od kojeg su napravljene. Bilo da se radi o merdevinama za domaćinstvo ili nekim od onih praktičnih višenamenskih merdevina, izbor onih napravljenih od aluminijuma pogodan je iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je taj što se aluminijumske merdevine mogu držati na otvorenom bez štetnih posledica. Ovo je važna karakteristika, posebno za ljude sa ograničenim prostorom. Merdevine napravljene od aluminijuma takođe su veoma lake za rukovanje jednoj osobi.

Pouzdane i izdržljive merdevine za kućnu upotrebu

Aluminijum je najpopularniji izbor za merdevine koje se koriste u domaćinstvu. Pošto su lagane, aluminijumske merdevine se lako podižu i pomeraju.

Aluminijum neće rđati ili korodirati kao čelik i ne zahteva održavanje kao drvo. Štaviše, i one glomazne kao što su profesionalne aluminijumske merdevine su lake za rukovanje jednoj osobi. Pored toga što su lake za manevrisanje, za razliku od drvenih merdevina, aluminijumski modeli su potpuno otporni na vatru. Vatrogasci često koriste takve merdevine da bi došli do gornjih spratova zgrada koje su u plamenu.

Osnovna karakteristika aluminijumskih merdevina, posebno u poređenju sa merdevinama od drveta i fiberglasa, je svojstvo koje se zove konzistentna čvrstoća. Jednostavno rečeno, aluminijum je predvidljiviji i pouzdaniji jer se proizvodi pod strogim procedurama i smernicama koje osiguravaju da je ujednačeno jak.

Aluminijumske merdevine zahtevaju minimalno održavanje

Merdevine napravljene od aluminijuma ne zahtevaju preterano održavanje. Iako su podložne nekim manjim udubljenjima na površini koja ni na koji način ne ugrožavaju njihovu čvrstinu, aluminijumske merdevine ne zahtevaju periodično održavanje poput lakiranja kao što je to slučaj kod onih napravljenih od drveta.

Još jedna značajna prednost aluminijumskih merdevina je ta što mogu biti jeftinije od drvenih ili merdevina od fibergasa. Ovo je u suprotnosti s uobičajenim uverenjem da su proizvodi od aluminijuma skuplji.

Istina je da je aluminijum veoma rasprostranjen metal, ali je bitno razumeti da ne postoji u čistom obliku. Aluminijum se uvek nalazi u kombinaciji s drugim elementima, a procesi potrebni za njegovo izdvajanje i prečišćavanje su ono što objašnjava njegov relativni trošak.

Mogući nedostaci aluminijumskih merdevina

Aluminijumske merdevine su popularan izbor za upotrebu u domaćinstvu zbog svoje male težine i lakog manevrisanja. Međutim, važno je napomenuti da je aluminijum provodnik električne energije, što ga čini potencijalno opasnim za korišćenje u blizini izvora električne energije.

Osim toga, dok aluminijum ne rđa niti korodira kao čelik i zahteva malo održavanja u poređenju s drvetom, sprovodi toplotu i može biti oslabljen visokim temperaturama.

Čvrstoća aluminijumskih merdevina takođe može da varira u zavisnosti od vrste aluminijuma koji se koristi i konstrukcije merdevina, kao što su pune ili šuplje prečke. Ipak, i pored toga što aluminijumske merdevine možda nisu tako čvrste kao opcije od fiberglasa, one su i dalje dobar izbor za opštu upotrebu u kući, komercijalnim i industrijskim okruženjima.

Birajte kvalitetne aluminijumske merdevine sa solidnom konstrukcijom

Vodeća karakteristika aluminijumskih merdevina je njihov superioran odnos snage i težine. To ih čini lakim za transport i skladištenje i mnogo jeftinijim od merdevina napravljenih od drugih materijala.

Ukoliko tražite kvalitetne aluminijumske merdevine, obratite pažnju na one koje su proizvedene od visokokvalitetnog aluminijuma i imaju solidnu konstrukciju. Isto tako, proverite da li su testirane i sertifikovane da ispune odgovarajuće standarde bezbednosti, te da li su dostupne u različitim dužinama i kapacitetima za različite potrebe.

Kupovinom kvalitetnih aluminijumskih merdevina i pridržavanjem sigurnosnih pravila, moći ćete da se oslonite na njih kako biste radili bezbedno i efikasno na visini.

Izvor: akter.rs

Pasivne kuće su u suštini zgrade koje troše vrlo malo energije za grejanje i hlađenje, a istovremeno pružaju visok nivo udobnosti. Ono što im je ipak najveća prednost jeste činjenica da prema predikcijama mogu uštedeti čak do 90 posto troškova grejanja.
Kako smo sve bliži grejnoj sezoni, predstavljamo vam pasivne kuće koje zaista prave razliku kada je reč o uštedi.

Da bi dobila sertifikat, pasivna kuća ne sme da propušta više vazduha od 0,6 puta zapremine kuće na sat. Tajna toga se krije u najsavremenijoj tehnologiji izolacije, trokomornim prozorima, solarno dogrevanje kroz prozore, uz minimalno dogrevanjem svežim vazduhom.

U svetu trenutno postoji 15 do 20 hiljada ovih kuća, a trend gradnji pasivnih kuća započet je u Nemačkoj pre 32 godine. Ono što je najbitnije jeste činjenica da je gradnja pasivnih kuća skuplja negde oko 15 posto u odnosu na obične kuće, što je zanemarljiva cifra na višegodišnjem planu. Ovaj princip gradnje, nije rezervisan samo na privatne kuće, već je moguće implementirati ga u sve objekte.

Na žalost, iako postoji već dugi niz godina, ovaj sistem gradnje nije uzeo maha u Srbiji, te se na prste mogu prebrojati kuće pasivnog karaktera u našoj zemlji. Ako uzmemo u obziz cenu energenata i globalni trend štednje, izgradnja ovakvih objekata, uštedela bi lepu svotu novca na godišnjem nivou.

Tehnički detalji pasivnih kuća

Minimalni standardi izgradnje pasivne kuće u Evropi su sledeći:

-Zgrada mora biti projektovana tako da ima godišnju potražnju za grejanjem, kako je izračunato prema paketu planiranja Passivhaus, od najviše 15 kVh/m² godišnje za grejanje i 15 kVh/m² godišnje energije za hlađenje ili da biti projektovana sa vršnim toplotnim opterećenjem od 10V/m²

-Ukupna potrošnja primarne energije ne sme biti veća od 120 kVh/m² godišnje.

-Zgrada ne sme da propušta više vazduha od n50 – max. 0.6/h (broj izmena vazduha)

Stolarija

Kako na ovim mestima gubimo najviše toplote, prilikom građenja pasivnih kuća, posebno se poklanja pažnja ovim detaljima. Upravo zato unutar domova ovog tipa gradnje, ugrađuje se najkvalitetnija PVC stolarija.

Iako ovo podiže cenu gradnje, trokomorni prozori čije komore su ispunjene argonom, doprineće toplini vašeg doma.

Isti princip važi i za odabir vrata, kako ulazna, tako i unutar kuće.

Kad kuća "sama" štedi

Izgradnja pasivnih kuća bazira se na sinergiji projektovanja, tehnologije, odabira materijala i samog oblika. Prilikom projektovanja, vodi se računa da dom bude izložen sunčevoj svetlosti odnosno, ka jugu. Pored kvalitetne PVC stolarije, bitna je i dobra termoizolacija koja će doprineti očuvanju i štednji električne energije.

U suštini, ništa se ne prepušta slučaju, zbog čega spoljašnja površina doma mora da bude što manja u odnosu na njenu zapreminu. Iako deluje zanemarljivo, čak se i položaj utičnica i sijalica projektuje prema prostoriji, zbog velikog broja kućnih uređaja koji takođe emituju toplotu. Unutar same kuće, nalazi se mehanički sistem ventilacije koji radi na principu povraćaja toplote.

Od krova za koji se koristi dobra izolacija i koji je pravljen od zelenih materijala sve do temelja sa hidroizolacijom, vodi se računa da kuća bude dobro "ušuškana", sa jako malom količinom vazduha koji "ulazi i izlazi" tamo gde ne bi trebalo. Na taj način sprečava se stvaranje kondenzacije i gubljenje toplog vazduha unutar prostorija.

Dotok svežeg vazduha, kao i idealna sobna temperatura od oko 20 stepeni, postiže se preko ventilacionog sistema (izmenjivač toplote) koji reguliše ulazak i izlazak spoljašnjeg vazduha, čime se i leti i zimi dobijaju idealni uslovi.

U slučaju da je zimi ipak potrebno dogrevanje, u pasivnim kućama se najčešće koristi sistem toplotnih pumpi, koji iz podzemnih izvora u sistem upumpava vodu u uređaje za grejanje. Ovaj način grejanja, u proteklim godinama, sve je popularniji u Srbiji.

Izvor: nekretnine.rs

Jesen i zima pred nama biće malo drugačiji po pitanju filmske ponude jer su i dalje u toku štrajkovi glumaca i scenarista.

Nekoliko filmova je već odloženo za narednu godinu jer njihove ekipe ne bi mogle da ih promovišu ove godine, ali ima i onih čije premijere se, za sada, ne pomeraju.

Ta ponuda uopšte ne deluje loše, tu su razni žanrovi i pojedini kultni reditelji, a mi smo u nastavku izdvojili 10 filmova koje ne smete propustiti.

The Creator (29. septembar)

U ne tako dalekoj budućnosti, mašine pod kontrolom veštačke inteligencije su se pobunile i proglasile rat čovečanstvu, a jedan vojnik mora da pronađe super oružje koje bi trebalo da istrebi čovečanstvo.

Problem nastaje kada shvati da je u pitanju jedna mala devojčica, a ovaj film režira Garet Edvards (Rogue One) i pisao je originalni scenario zajedno sa Krisom Vajcom.

Killers of the Flower Moon (20. oktobar)

Možda i najiščekivaniji film jesenje sezone, jer je u pitanju nova režija Martina Skorsezea i moglo bi da predstavlja nešto najbliže vesternu što je on ikada uradio.

Za osnovu je uzeta istinita priča o masakru plemena Osejdža, ali tu su teme poput sukoba tradicije i modernog, kao i spremnost na ubistvo zarad velikog bogatstva.

Pain Hustlers (20. oktobar)

Netfliks očigledno ne haje za štrajkove i angažovao je Emili Blant, Krisa Evansa, Endija Garsiju, Ketrin O’Haru i druge za ovaj film Dejvida Jejtsa.

Sjajna glumačka ekipa donosi priču o samohranoj majci koja pristaje da bude predstavnik jedne farmaceutske kompanije, da bi kasnije saznala kako je ušla u ogromnu kriminalnu zaveru.

Fingernails (27. oktobar)

Premisa filma je da postoji test po kome se može odrediti da li je neko nečija srodna duša i da par koji tumače Džesi Bakli i Džeremi Alen Vajt dobija baš takvu potvrdu.

Međutim, kada ona počne da radi u istraživačkoj kompaniji koja obavlja te testove i zbliži se sa kolegom kog tumači Riz Ahmed, stvari počinju da se komplikuju.

The Killer (10. novembar)

Neo-noar adaptacija francuskog stripa koji režira Dejvid Finčer i u kome glume Majkl Fasbender i Tilda Svinton donosi priču o profesionalnom ubici koji polako gubi svoj um.

To je prvi put da Finčer sarađuje sa Endruom Kevinom Vokerom još od filma Seven i bilo bi lepo da budemo u prilici da ga vidimo i na velikom ekranu.

Maestro (22. novembar)

Uprkos pojedinim kontroverzama, film privlači mahom pozitivnu pažnju, pre svega zbog toga što svi čekaju da vide narednu režiju i scenario Bredlija Kupera i sjajnu ekipu koju je okupio.

U priči o Leonardu Bernštajnu, koga on tumači, pojavljuju se Keri Maligan, Feliija Montealegre, Džeremi Strong, Maja Hok, Met Bomer i Sara Silverman.

Napoleon (22. novembar)

Priča o Napoleonu Bonaparti je već viđena na velikom ekranu, ali sad je na red došla i verzija Ridlija Skota, a svi znamo da on voli istorijske spektakle.

Verujemo da je Hoakin Finiks ozbiljno shvatio naslovnu ulogu, kao i da će Vanesa Kirbi biti odlična Žozefina, samo ostaje da dočekamo ovaj film.

Saltburn (24. novembar)

Emerald Fenel je najavila šta može u filmu Promising Young Woman, a sada donosi klasnu satiru koja deluje kao da će biti ekplozivna.

Pratimo susret radničke klase i elite na imanju na kome se događaju razne bahanalije i nadamo se da će sjajni Bari Kogan još jednom pokazati šta sve ume kada mu se da prostor.

Leave the World Behind (8. decembar)

Par (Džulija Roberts i Itan Hok) odlazi na odmor na Long Ajlend sa svojom decom, ali ubrzo celo ostrvo gubi struju i njima se priključuju vlasnici kuće (Maheršala Ali i Mahajla Herold).

Oni svi čekaju da se stvari vrate u normalu, ali kako vreme ide, to se čini sve manje mogućim u ovom filmu Sema Esmaila po knjizi Rumana Alama.

Rebel Moon (22. decembar)

Ako ćemo već da čekamo Dinu 2 do sledeće godine, Zek Snajder ima da nam ponudi svoju viziju Ratova zvezda napumpanu akcijom, efektima i velikim glumačkim imenima.

Tu je miran narod pod napadom, zla imperija, mala grupa heroja koji su jedina nada za povratak reda i blagostanja u galaksiji, kao i obavezni vanzemaljci različitih oblika.

Izvor: Rolling Stone

Nakon što je TikTokerka Andrea Eder objavila video u kojem tvrdi da je izlečila migrenu za samo četiri minuta, njen trik je postao viralan. Naime, ona je potopila stopala u vruću vodu i, kako kaže, rešila se jakog pulsirajućeg bola u glavi, prenosi Index.

„Pre četiri minuta nisam mogla da vidim na oči. Zahvalna sam ljudima koji su ovo podelili jer su mi spasili život“, dodala je u videu.

Dr Kunar Sud pogledao je video i potvrdio da trik zaista deluje. Pojasnio je da stavljanje stopala u toplu vodu može pomoći u oslobađanju od bolova bez ikakvih nuspojava koje mogu imati lekovi.

„Vruća voda pomaže da se prošire krvni sudovi u vašim stopalima, što tera krv iz glave prema stopalima. To ublažava pritisak u glavi“, pojasnio je.

I njegov video je postao viralan s preko 3 miliona pregleda i ponovo su se nanizali komentari korisnika koji tvrde da djluje.

„Migrena je nestala za otprilike 10-15 minuta bez ikakvih neugodnih osećaja“, komentarisao je jedan TikToker i mnogi su se složili s njim.

Ovde ćemo se skoncentrisati na kočione diskove, kako se održavaju i šta pokušavaju da vam kažu kada vibriraju, grebu i cvile. Čuvajte diskove tako što ćete ih slušati. Znajte da ako sa vrućim kočnicama prođete kroz baru (vodu) gotovo sigurno ćete prouzrokovati krivljenje diskova.

Bitno je znati i kako se ovi diskovi održavaju i šta podrazumeva njihova obrada i o čemu tu treba voditi računa. Ukazaćemo i na neke pojave na njima koje treba, odnosno ne treba da vas zabrinu. Naravno, jedan od glavnih delova teksta biće i dešifrovanje zvukova koji dopiru iz točkova a koji će vam pomoći u tome da sami ustanovite potencijalni problem sa kočnicama.

Ove savete možete koristiti i pri kupovini polovnog vozila kako biste na vreme proverili da li je sa disk-kočnicama sve u redu.

Kočioni diskovi su tokom godina doživeli veliki broj unapređenja. Počevši od sastava materijala od kojeg se prave sve do izmena na konstrukciji samog diska. U suštini, grubo ih možemo podeliti na standardne diskove od punog materijala i samoventilirajuće. Naravno, tu je još nekoliko raznih egzotičnih varijanti koje se ređe koriste, ali hajmo odmah da upozorimo na to šta znače određeni zvukovi, a potom pročitajte o vrstama diskova.

Škripa, grebanje, vibriranje…

Ovo su samo neke pojave koje se vozači mogu primetiti u toku vožnje i u skladu sa tim reagovati. Međutim, šta znače ove poruke tumačimo u ovom delu teksta. U skladu sa savetima i vi reagujte opa što pre uklonite problem, jer kočnice moraju da rade besprekorno i tu nema mesta odlaganja, tipa, sutra ću…

ZVUK GREBANJA PRI KOČENJU: Uzroka može biti više, od iskrivljenog ili potrošenog diska, pogrešno postavljene pločice, problema sa kočionim kleštom… Proverite u servisu.

ZVUK CVILJENJA PRI KOČENJU: Najčešće bude reč o istrošenim pločicama pa se čuje cviljenje metala o metal, odnosno o kočioni disk. Zamenite pločice.

VIBRACIJE PRI KOČENJU: Ovde je najčešće reč o oštećenom disku koji je ili kriv ili istrošen. Provera u servisu obavezna.

PRI KOČENJU VOZILO VUČE U JEDNU STRANU UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Provera u servisu obavezna! Ovo se dešava kada se pločice ne troše ravnomerno, što se dešava ukoliko nisu bile dobro montirane. Još jedan razlog može biti i iskrivljen kočioni disk.

SLABIJE KOČENJE UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Zamena pločica obavezna. Ovo se dešava kada se zbog loše montaže pločice troše sa zadnje strane, što uzrokuje ubrzano trošenje i pločica i diska.

GREBANJE I JAKE VIBRACIJE: Zamena pločica i provera diska obavezna. Ovo se najčešće dešava kada je disk iskrivljen ili ako je pločica nejednaka.

PRETERANO GREJANJE DISKOVA: Ovo se dešava kada kočiona klješta ne rade dobro i ostanu zaglavljena iako je vozač popustio papučicu kočnice. Obavezna poseta servisu.

Koje vrste diskova su najčešće u upotrebi:

Standardni diskovi

Ovo su klasični, ispunjeni diskovi ravne površine kakvi gotovo svi imamo na našim automobilima. U odnosu na diskove sa izbušenom i izrezbarenom površinom. Mana im je što se usled intenzivnog kočenja brzo pregreju usled čega dolazi do značajnog slabljenja kočione sile. Pregrejani diskovi skloni su krivljenju, a to se naročito odnosi na one napravljene od materijala slabijeg kvaliteta. Takođe, kada su diskovi pregrejani, vrlo lako se mogu iskriviti ako sa takvim prođete kroz vodu (baru), pa povedite računa.

Samoventilirajući diskovi

Za razliku od klasičnih koji se sastoje iz jedne metalne ploče, samoventilirajući diskovi su sendvič konstrukcije. Između spoljnih ploča koje su u kontaktu sa kočionim pločicama nalazi se sistem rebara ili lopatica. Kako se disk okreće, kroz lopatice cirkuliše vazduh koji uklanja višak toplote sa površine diska i sprečava pregrevanje. Ovakvi diskovi koriste se na težim i snažnijim automobilima. Za ekstremne uslove primenjuje se još jedan recept – bušenje rupa na površini diska. Na ovaj način se povećava površina preko koje se prenosi toplota i dodatno olakšava hlađenje, ali i efikasnije uklanjaju nečistoće od kočionih pločica. Loša strana bušenih diskova je to što su skloni pucanju usled manje površinske čvrstoće uzrokovane brojnim rupama, doduše u ekstremnim situacijama.

Postoje i tzv. ožlebljeni diskovi čija je površina prekrivena dijagonalnim žljebovima. Ponašaju slično rupama pomažući u prenosu toplote čime se olakšava hlađenje diskova. Ipak, glavna uloga žljebova je da sa površine diska izbace tečnost (vodu), blato i kočionu prašinu kako ne bi ometali efekat kočenja. Ovakvi diskovi se gotovo isključivo koriste na sportskim automobilima.

Keramički (kompozitni) diskovi

Vrhunac tehnologije izrade kočionih diskova predstavljaju kompozitni diskovi napravljeni od keramike ojačani ugljeničnim vlaknima. Osnova karakteristika ovakvih diskova je izuzetno velika otpornost na pregrevanje, a tu su i visoka čvrstoća kočione površine pa samim tim i dug vek trajanja kao i otpornost na koroziju, i naravno, težina koja je značajno manja u odnosu na klasične diskove. Sa druge strane tu je veoma visoka cena koja praktično uslovljava da se ovakvi diskovi koriste kod vrhunskih sportskih automobila.

Održavanje diskova

U zavisnosti od toga koje diskove imate na svom vozilu, postoje i različiti načini održavanja. Rđa koja se stvara na njima u većini slučajeva ne treba da vas brine, jer je ona samo površinska i najčešće se ukloni posle samo par kočenja. Takođe, ona se često javlja kada automobil stoji neko vreme koje čak i ne mora da bude toliko dugo. Kako bilo, diskovi se održavaju tako što ih s vremena na vreme treba pregledati i, kako smo pisali u posebnom delu teksta, potrebno je da obratite posebnu pažnju ukoliko cvile, grebu ili vibriraju i posetite servis. Kad su diskovi oštećeni često se obavlja obrada. Ali, ovde morate voditi računa jer zavisno od oštećenja i minimalne dozvoljene debljine diska (postoji mera za svaki disk), nekada se ne može obraditi već se mora zameniti novim.

Disk se obrađuje tako što na strugu i nožem se uklanjaju sve neravnine do ravne površine, vodeći se računa da se poštuje granica istrošenosti diska. Posle toga treba staviti nove pločice.

Izvor: nova.rs

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Grad Sombor će u saradnji sa Pedagoškim fakultetom Sombor, organizovati tribinu na temu „Srpska nacionalna ideja i savremeni izazovi 1804-2023.“

Predavanje će održati istoričar prof. dr Saša Marković, dekan somborskog Pedagoškog fakulteta.Tribina će biti održana u petak 15. septembra, u Skupštinskoj sali u zgradi Županije sa početkom u 18 časova.

Umetnički festival studenata “Art okupacija“ biće održan u Somboru, u petak 15. septembra i to na tri lokacije - na Trgu Svetog Đorđa, u Atrijumu Gradske kuće u Somboru, i na Trgu Koste Trifkovića – plato ispred Evangelističke crkve.

U okviru “Art okupacije“ predstaviće se studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i Univerziteta primenjenih umetnosti Beč.

Studenti će, tog dana, “okupirati” Sombor umetnošću, odnosno izvedbama u javnim prostorima – predstavama, koncertima, i likovnim performansima.

Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor je pokrenuo festival 2017. godine u nameri da promoviše savremenu umetnost I podrži mlade umetnike i stvaraoce.

Program “Art okupacije”:

18,00h Street art, Trg Svetog Đorđa

Studenti slikarstva Akademije umetnosti Novi Sad:
Anastasija Maletaškić
Ana Nišić
Jana Kujundžić

Student Univerziteta primenjenih umetnosti Beč
Ilija Nestorović

20,00 h Koncerti, Trg Svetog Đorđa

Studenti muzičkih odseka Akademije umetnosti Novi Sad:

1. Kristina Kovač – klavir i vokal
Akademija umetnosti u Novom Sadu
Program: Autorska muzika i aranžmani pesama, Kristina Kovač.

2. Trio:
Julija Grković – violina
Maša Bogićević – klavir
Radmila Stoiljkovoć – flauta

Program: Mel Bonis , Dmitri Shostakovich, Astor Piazzola

20,30h Dramski program,Atrijum Gradske kuće

“Lala”
Igra : Stefan Ostojić – Student master studija glume Akademije umetnosti Novi Sad
Režija: Li Delong
Tekst: Stefan Ostojić i Li Delong

21,00h Filmski program, Trg Koste Trifkovića – Plato ispred Evangelističke crkve

Studenti filmske režije

1. “Pobeći od Irene”
Rediteljka : Irena Antin
7min
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

2. "Dijagnoza"
Reditelj : Damjan Paunković
26min
Produkcija: Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

3. “Želim samo da me nađu”
30min
Reditelj: Lazar Vranić
Scenarista: Nina Plavanjac
Produkcija: Akademija umetnosti u Beogradu

4. Film “Velikani”
30min
Reditelj:Milorad Savanović
Adaptacija: Milorad Savanović
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

Međunarodni Limenka teatar fest, nastao s idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju, posle prošlogodišnjeg izdanja u Novom Sadu ove godine se odvijao u Somboru i zabeležio je veliki uspeh – upriličena je velika karnevalska fešta, prikazano je sedam predstava iz šest država, i sakupljeno je 38.250 limenki za reciklažu.

U Narodnom pozorištu u Somboru najmlađa publika uživala je u predstavama “Jedna gomila Kufli” (Pozorišta lutaka Bela Kover, Segedin), „Ritualni ples makazama“ (Hoze Navaro teatar, Peru), „Tri junaštva Kraljevića Marka” (Dečje pozorište “Čarapa”, Beograd), “Vrijeme za bajku” (Dječje kazalište Branka Mihaljevića, Osijek).

Izvedena su i „Šest pingvinčića” (Ilkova teatar, Sofija), “Cirkus” (Lutka scena “Pepino”, Niš), poučna basna “Cvrčak i mrak” (Pozorište mladih, Sarajevo), a iza ovogodišnje selekcije stoje Ana Radivojević Zdravković, glumica Pozorišta na Terazijama, rediteljka i umetnička direktorka Teatra Madlenianum, i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.

Sedam predstava iz šest država i više od 38.000 limenki sakupljenih za reciklažu: Epilog somborskog Limenka teatar festa 2
Foto promo V. Veličković
Jedna od mnogih važnih kulturno-ekoloških poruka koje su deca ponela sa ovog festivala je da kroz umetnost mogu da doprinesu ekologiji.
Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem! Da bi se gledala predstava, mora da sakupi i donese pet limenki, za koje se potom dobija jedan alu-coin.

To je prva ekološka valuta na svetu, načinjena od aluminijuma, kojom može da se kupi ulaznicu. Ukoliko je neko vredan da tokom dana sakupi i više od pet limenki, može da dobije još alu-coina.

Ovom valutom može da kupi nešto od školskih potrepština na Limenkica bazaru, eko olovke, blokčići od recikiranog papira, zanimljive knjige odštampane takođe na eko papiru…

Limenkica ulaznice postoje još od 2009. godine, a idejni tvorci ovog projekta su Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje Eko art i Škola plus.
On već 14 godina okuplja decu, roditelje, mlade, njihove bake i deke koji se kroz razne programe edukuju o zaštiti životne sredine i reciklaži.

Za to vreme, kroz njegove programe je prošlo 80 hiljada dece i roditelja, a prikupljeno je preko pola miliona limenki za piće, koje su reciklirane.

Manifestaciju Limenka teatar fest podržale su kompanije Ball packaging i projekat „Svaka limenka se računa“, koji aktivno rade na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće, kao i Naftna industrija Srbije.

Izvor: danas.rs

Na 27. sednici skupštine, danas je usvojena Odluke o davanju saglasnosti i usvajanju predloga Projekta javno privatnog partnerstva za dugoročnu isporuku toplotne energije za grejanje 11 javnih objekata uz rekonstrukciju sistema za proizvodnju toplotne energije u opštini Apatin.

Odbornike je o tekstu odluke bliže upoznao predsednik SO Apatin Milan Škrbić, ističući važnost realizacije ovog projekta.

„Stanje sa grejanjem u školama je jako loše, što pored energenata podrazumeva i velike troškove za remont trenutnih postrojenja. Zahvaljujući partnerstvu koje smo ćemo realizovati, sve škole naše opštine će mazut i ugalj zameniti sa gasom, a prethodno će dobiti nove kotlove i kompletnu mrežu za grejanje“, rekao je Škrbić.

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 16 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, dok su četvorica zadržana zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a tri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam, a zbog nasilničke vožnje tri vozača.

U pomenutom periodu napisana su 92 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 368 prekršajnih naloga.