Sombor.info

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaposlila je 532 pripadnika Službe za obezbeđenje u više kazneno-popravnih ustanova u Srbiji od 2020. godine, a u toku je prijem 93 komandira u 11 kazneno-popravnih ustanova.

U ovom trenutku se sprovode dva konkursa za prijem komandira u Kazneno-popravnom zavodu Sombor, ali i u KPZ Požarevac (Zabela), KPZ Sremska Mitrovica, KPZ za žene u Požarevcu, KPZ Ćuprija, KPZ Beograd-Padinska Skela, Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, kao i u okružnim zatvorima u Leskovcu, Novom Sadu, Subotici i Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu.

Od početka ove godine sprovedena su dva konkursa za prijem 103 nova komandira u devet kazneno-popravnih ustanova.

Služba za obezbeđenje, kao najbrojnija služba u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, dobila je pojačanje u 2023. u KPZ Beograd-Padinska Skela, KPZ Pančevo, KPZ Beograd, KPZ za maloletnike u Valjevu, KPZ Šabac i u četiri okružna zatvora u - Beogradu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Smederevu.

U stalni radni odnos primljeno je i 127 komandira pripravnika u novom KPZ u Kragujevcu, koji je počeo sa radom 15. novembra prošle godine.

Osim prijema komandira, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija redovno prima u stalni radni odnos i nove radnike u Službi za zdravstvenu zaštitu, Službi za tretman, Službi za obuku i upošljavanje i Službi za opšte poslove.

Uprava sve konkurse objavljuje na internet adresi Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs, portalu e-uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i u listu „Poslovi“.

Izvor: Kurir.rs

U sklopu dečjeg igrališta, postavlјeno je sedam sprava za igranje najmlađih, kao što su lјulјaške, tobogan, klackalica… na kojima će moći da provode svoje slobodno vreme i da se druže sa svojim vršnjacima.
Prema gradonačelnikovoj najavi, pored Čičova, biće postavlјene dodatne sprave na Čonoplјanskom putu u Somboru, a novo igralište će dobiti i naselјeno mesto Klјajićevo.

Tokom svoje posete Čičovima, gradonačelnik Ratković je obišao i sportski teren gde je razgovarao sa stanovnicima o njihovim potrebama i planovima za dalјe ulaganje u ovo salaško naselјe.

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, u okviru projekta „ROADPOL dani bezbednosti“, započela je sprovođenje međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja na teritoriji čitave zemlje, a koja će trajati do petka, 22. septembra.

Kako navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ova akcija se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalja članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), dok je projekat podržan od strane Evropske komisije i ima za cilj podizanje svesti o značaju poštovanja saobraćajnih propisa i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i posledica nezgoda na evropskim putevima.

U akciji su angažovani svi raspoloživi policijski službenici, kao i svi uređaji za kontrolu saobraćaja.

Tokom sprovođenja projekta, policijski službenici saobraćajne policije tokom kontrole poseban akcenat usmeriće na otkrivanje prekršaja kojima se najviše ugrožava bezbednost saobraćaja, kao što su prekršaji prekoračenja brzine, nepropisnog preticanja, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje.

Takođe, u okviru projekta „ROADPOL dani bezbednosti“, u sredu, 20. septembra 2023. godine, obeležiće se Dan bez poginulih u saobraćajnim nezgodama na evropskim putevima.

U utorak, 26. 9. 2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Na krilima ljubavi“, umetnika Živojina Gajića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 20.10.2023. godine.

Živojin Gajić (1938, Borovo, Hrvatska)

Posle završene Gimnazije u Vukovaru odlazi u Beograd na studije Prava. Radni vek je proveo u Somboru kao sudija, a umetnost mu je hobi i velika ljubav. Osvajao je brojna priznanja i nagrade iz oblasti amaterskog stvaralaštva, od kojih izdvajamo: Bronzanu i Zlatnu plaketu koju dodeljuje Savez amatera Srbije (Beograd, 2002, Kovin, 2006); Specijalnu nagradu u okviru Smotre likovnog stvaralaštva amatera Srbije (Klub Vojske Srbije i Crne Gore, Zaječar, 2004); Prvu nagradu u okviru Smotri likovnih umetnika amatera Vojvodine (Dom kulture, Bečej, 2006, Galerija „Lazar Vozarević“, Sremska Mitrovica, 2009)

O izložbi:
Slikarstvo, a ni vajanje nisam učio ni od koga. Moju prvu skulpturu – bistu moje supruge – sam napravio davne 1976. godine — samo sa jednim čekićem, turpijom i malim probojcem, tokom letovanja na poluotoku Čiovo kod Trogira. Godinama kasnije sam, na jednom skupu, upoznao našeg poznatog akademskog vajara, Jovana Soldatovića, koji me je, kada je čuo da se i ja bavim vajarstvom kao amater, pozvao da posetim njegov atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi. Žao mi je što nisam uspeo otići i upoznati njegov proces i tehnike rada. Po završetku Drugog svetskog rata u Borovu, na kraju ulice u kojoj sam odrastao, a koja se zove Gajićeva, bio je bagremar u kom su Nemci ostavili nezatrpane tranšeje i rovove. To su bila mesta na kojima smo se kao deca najčešće igrali rata – a za to su trebale puške, pa sam još tada sebi i drugoj deci pravio puške od drveta sa naslikanom petokrakom.U današnje doba, sa modernim tehnikama i medijumima nije lako definisati šta predstavlja likovno delo… Kojim putem krenuti, šta se smatra likovnom umetnosti, slikarstvo, skulptura, arhiktektura? Koja je danas razlika između umetnosti i zanata? Kad je došlo vreme za visoko obrazovanje još sam se u vozu za Beograd dvoumio između Prava i Arhitekture. Upisao sam Pravne nauke i ceo radni vek proveo kao sudija, razmišljajući kakav je odnos između prava i morala i sl. Na prvi pogled dve apsolutne suprotnosti. U pravu je relevantna samo suština „gola” istina i realnost, a u likovnoj umetnosti pored realizma – nečeg istinskog – ima mnogo drugih ’izama’, mašte i inventivnosti.Verujem da ima prožimanja i ove dve ljubavi: prava i umetnosti. Na skupovima pravnika vode se diskusije i suprostavljaju mišljenja. Jedan od mojih referata-članaka profesor Pravnog fakulteta iz Zagreba je ocenio kao „šarmantan”; drugom prilikom prof. Orlić iz Beograda je ocenio referat kao „lep”. Kad sam prvu skulpturu pokazao kolegama na poslu gledali su je sa nevericom, ali uz pohvale. Likovni kritičar iz Beograda, Dušan Bošković, je pohvalio neke moje radove uz komentar da sam „promašio“ profesiju. U mom nevelikom opusu dominira ljudska figura, vrlo često su to članovi moje porodice kao najveće inspiracije i svetinje.
Živojin Gajić

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je 25. sednicu Skupštine za ponedelјak, 25. septembar 2023. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na 25. sednici Skupštine grada odlučivati o 21 tački dnevnog reda, između ostalog o informaciji o izvršenoj eksternoj reviziji završnog računa budžeta Grada Sombora za 2022. godinu, o predlogu Lokalnog akcionog plana za upravlјanje migracijama u Gradu Somboru za period od 2023. do 2026. godine, izveštaju o radu Javnih komunalnih preduzeća JKP „Energana“ Sombor, JKP „Zelenilo“ Sombor, JKP „Vodovod“ Bezdan, JKP „Vodokanal“ Sombor, JKP „Prostor“ Sombor, JKP „Čistoća“ Sombor i JKP „Parking servis Sombor“ Sombor za 2023. godinu.

Na dnevnom redu 25. sednice Skupštine grada, naći će se i imovinsko – pravni predmeti, kao i nekoliko izbora i imenovanja.

Saziv 25. sednice Skupštine grada možete pogledati ovde.

Moto klub “Apatin” u subotu, 23. septembra 2023. godine u svom sedištu, nekadašnjem „Bermutskom trouglu“ (raskrsnica Srednje, Lađarske i ulice Kružni nasip) u saradnji sa Udruženjem građana „Moj Apatin“, a uz podršku Turističke organizacije Apatin organizuje festival kraft piva.

Ulaz na događaj je slobodan, a žurka pod vedrim nebom počinje od 19 časova. Ljubitelјi zanatskog piva imaće priliku da degustiraju proizvode četiri pivare: “Ravangrad”, “Vrač”, “3bir” i “Birokrate”. Za dobru atmosferu u uvodnom delu večeri biće zaduženi Igor Gnendiger i Ena Đorđević, a potom će nastupiti novosadski bend “Tragovi prošlosti”.

Iz Moto kluba “Apatin” pozivaju sve lјubitelјe rok muzike i piva iz domaće radinosti, da posete njihove nove prostorije kako bi zajedno uživali u pripremlјenom ambijentu i ispraćaju leta.

U Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“ u Apatinu, u sredu, 20. septembra, biće održano predavanje na temu „Žene i deca žrtve nasilja“. Organizator ovog događaja je apatinsko Udruženje žena „Ruža crvena“, koje je nosilac istoimenog projekta, podržanog od strane lokalne samouprave.

Predavanje je zakazano za 18 sati, a predavač će biti diplomirani psiholog Duško Bursać.

Izvor: Radio Apatin

Razlikovanje depresije od obične lenjosti može biti izazovno jer se neki simptomi depresije, kao što su gubitak energije, niska motivacija i nedostatak interesovanja za aktivnosti, mogu činiti sličnim simptomima lenjosti. Međutim, postoje ključne razlike između ova dva stanja:

Trajanje i upornost simptoma:

Depresija je ozbiljno mentalno stanje koje traje najmanje dve nedelje ili duže. Simptomi depresije obično su prisutni veći deo dana, svakog dana.
Lenjost, s druge strane, obično je prolazno stanje i može biti uzrokovano privremenim faktorima kao što su umor ili nedostatak motivacije za kratko vreme. Lenjost obično ne traje duže od nekoliko dana ili nedelja.

Osećaj praznine:

Depresija često prati dubok osećaj praznine, tuge, bezvrednosti ili bespomoćnosti. Osoba može izgubiti interesovanje za stvari koje su ih nekad ispunjavale.
Lenjost se obično manifestuje kao nedostatak volje da se bilo šta radi, ali osoba ne mora nužno osećati duboke emocionalne simptome.

Fizički simptomi:

Depresija može izazvati fizičke simptome poput nesanice ili prekomernog spavanja, promena u apetitu i telesnih bolova.
Lenjost obično ne prati takve fizičke simptome.

Uzrok:

Depresija često ima dublje uzroke, uključujući genetsku predispoziciju, stres, traumu ili hemijske neravnoteže u mozgu.

Lenjost obično nema dublje psihološke uzroke i često se javlja kao reakcija na privremeni stres ili preopterećenost.

Reakcija na podsticaje:

Osobe s depresijom često ne reaguju na pozitivne podsticaje ili stimuliše teško da ih iskuse kao zadovoljstvo.
Lenje osobe mogu reagovati na pozitivne podsticaje, ali jednostavno nemaju volju ili motivaciju da se pokrenu.

Ako imate sumnje da imate depresiju ili da neko drugi može patiti od depresije, važno je potražiti profesionalnu pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje. Depresija je tretabilna i može se upravljati efikasnim terapijama i tretmanima.

I naravno: važno je razgovarati sa stručnjakom kako biste postavili tačnu dijagnozu i započeli odgovarajući tretman.

Broj obolelih od korona virusa raste. Prema zvaničnim podacima, u proteklih nedelju dana u Srbiji se testiralo više od 7.000 građana, od kojih je čak 1.500 zaraženo. U zdravstvenim ustanovama u kojima građani mogu da se testiraju, sve su veće gužve.

Doktorka Snežana Jovanović iz laboratorije "Vatreno oko" kaže za RTS da je od ukupnog broja testiranih oko 20 odsto pozitivnih uzoraka. Ističe i da će se Radna grupa za kovid sastati u toku sledeće nedelje.

Doktorka Snežana Jovanović navodi da je u poslednje dve nedelje došlo do porasta broja testiranja na dnevnom nivou.

"Ono što možda jeste malo zabrinjavajuće, to je da je od ne tako velikog broja uzoraka oko 20 procenata pozitivno", kaže Jovanovićeva.

Navodi da u svetu, ali i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta koja je nazvana "eris", a koja se lakše i brže prenosi. Registrovana je i u našoj zemlji.

"Zabeležena je u preko 57 zemalja i kod nas, tako da očekujemo i neznatno povećanje ne samo broja testiranih, nego i broja pozitivnih", ističe Jovanovićeva i dodaje da verovatno cirkuliše i podvarijanta "pirola", ali nije još detektovana.

Navodi da će se Radna grupa za kovid sastati u toku sledeće nedelje.

"Razloga za zabrinutost onako kao što je nekada bilo, sigurno nema. Dosta ljudi je preležalo kovid, veliki broj ljudi je vakcinisan. Nadam se da će uskoro doći nove buster vakcine, koje će ustvari poboljšati zaštitu čak i od ovih novih sojeva", poručuje doktorka Jovanović.

Ko treba da se testira

Govoreći o tome ko bi trebalo da se testira, Jovanovićeva kaže da se testiraju samo osobe koje imaju simptome akutnih respiratornih infekcija i to najpre antigenskim testovima.

"Ukoliko je antigenski test negativan, a postoje simptomi, znaci akutne respiratorne infekcije, radi se pi-si-ar. Osim naravno za onkološke i hematološke pacijente gde je po sadašnjem stručnom metodološkom uputstvu neophodno da pre prijema u bolnicu imaju negativan pi-si-ar test ne stariji od 72 sata i naravno za prijem u domove za stara lica i na odeljenja gde su osobe sa primarnim imunodeficijencijama", objašnjava Jovanovićeva.

Testiranje može da se uradi u domovima zdravlja, a Jovanovićeva navodi da svaki dom zdravlja ima izdvojenu jedinicu ili jedan deo za pacijente koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije.

"Taj deo može biti izdvojen, u tom delu mogu da rade zaposleni koji su samo za to ili da pri prelasku iz jednog u drugi deo ili jedinice doma zdravlja naravno nose ličnu zaštitnu opremu. I naravno da postoje pojedina odeljenja na klinikama koja su opredeljena za lečenje pacijenata koji su oboleli od kovida. Kod nas je to i Klinika za infektivne i tropske bolesti i jedinice intenzivnog lečenja na Klinici za pulmologiju", dodaje doktorka.

U bolnici ima obolelih od kovida, uglavnom su to starije osobe, a nema pacijenata na respiratorima.

Koji su simptomi?

Poručuje da sve osobe koje primete neku promenu zdravstvenog stanja trebalo bi da se obrate svom izabranom lekaru, kao i ako imaju simptome.

"Simptomi su povišena temperatura koja može i ne mora da se javi, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja i takođe pojedini pacijenti imaju dijareju, osip po koži i curenje nosa", zaključuje Jovanovićeva.

Institut za onkologiju i radiologiju ponovo zabranio posete

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije od petka je ponovo zabranio posete toj ustanovi zbog porasta broja obolelih od koronavirusa.

Neophodno je nošenje maski, kao i pi-si-ar test za one koji se primaju na hospitalno lečenje.

Izvor: telegraf.rs

Smrt kućnih ljubimaca je jedan od najtužnijih trenutaka za sve vlasnike i ljubitelje životinja.

Kada se to dogodi, postavlja se pitanje gde se životinje sahranjuju ili kremiraju.

Svetska Asocijacija groblja i krematorijuma za kućne ljubimce (IAOPCC) osnovana je 1971. godine, sa sedištem u Čikagu. Kako se navodi na njihovom sajtu, oni su neprofitna organizacija, čija je misija da stalno postavljaju i podižu standarde i etiku za sahranjivanje i kremaciju kućnih ljubimaca.

IAOPCC je jedina organizacija sa objavljenim preporučenim procedurama za svaki korak u procesu kremacije kućnih ljubimaca, uključujući transport, evidenciju, standarde objekta (krematorijuma) i kontinuiranu edukaciju za osoblje.

U Srbiji se kremiranjem kućnih ljubimaca bavi kompanija Pet Bye, koja je punopravna i akreditovana članica IAOPCC od 2020. godine. Takođe, kako su naveli na sajtu, oni su jedino preduzeće na teritoriji Srbije koje poseduje dozvolu za rad kremiranja kućnih ljubimaca, sa dozvolom Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – Uprave za veterinu.

Operater kompanije Pet Bye Zoran Tomić rekao je za N1 da vlasnici koji se odluče za kremaciju nakon uginuća ljubimca, kod njih dobijaju kompletnu uslugu.

„Kompletan proces kremacije radi se po svim svetskim standardima. Svi koji se odluče za indiviualno kremiranje, može da izabere urnu u kojoj će im pepeo biti isporučen. Nudimo i opciju da se od pepela kućnog ljubimca izradi dijamant, sertifikovan od Gemološkog instituta Amerike, kao i Međunarodnog gemološkog instituta“, navodi Tomić.

Dodaje da je proces kremiranja životinja isti kao kod ljudi.

Kremacija se dešava u krematoru, koji se nalazi u krematorijumu. U mnogim zemljama, krematorijum je mesto za sahrane, kao i za kremaciju.

Kremator je industrijska peć, koja je u stanju da generiše temperature od 871-982 stepena Celzijusa, kako bi obezbedila dezintegraciju leša.

Moderna goriva za krematore uključuju naftu, prirodni gas, propan i, u Hongkongu, gas od uglja. Moderni krematori automatski nadgledaju svoju unutrašnjost kako bi utvrdili kada je proces kremacije završen i imaju špijunku, tako da operater može da vidi unutra.

Nude usluge individualnog i grupnog kremiranja.

Ukoliko se vlasnici odluče za individualno kremiranje, njihov ljubimac će biti zasebno kremiran, a pepeo će biti isporučen vlasnicima.

Grupno kremiranje se vrši zajedno sa dva do tri druga ljubimca, ali u tom slučaju ne postoji mogućnost isporučivanja pepela.

Takođe naglašavaju da, ukoliko se vlasnici ne odluče za kremiranje, onda su veterinari dužni da posmrtne ostatke životinja predaju u kafileriju, gde se termički obrađuju zajedno za ostalim životinjama, ostacima iz klanica i otpacima iz hrane.

„Samom preradom nastaju proizvodi poput koštanog brašna ili masti, koje se dalje koristi u različitim industrijama“, ukazali su.

Beograd uskoro dobija groblje za kućne ljubimce
U Beogradu je u toku i izgradnja groblja za kućne ljubimce. Izgradnja je počela u martu 2021.

Kako je za N1 nedavno rekao Zdravko Kurćubić, projekt menadžer firme koja izvodi radove, rok za završetak radova je početa oktobra. Biće smešteno na Bežanijskoj kosi, na površini od oko 15.376 kvadratnih metara, a, prema saznanjima N1, planirano je oko 850 pogrebnih mesta za kućne ljubimce.

Cene kremiranja kućnih ljubimaca

Kako se navodi na petbye.rs, cene individualnog kremiranja se kreću od 6.500 do 24.000 dinara i variraju od veličine i kilaže životinja.

Za vrlo male kućne ljubimce, poput hrčka i papagaja, cena je 6.500 dinara. Mali ljubimci, kao što su zec i mačka, težine do deset kilograma, biće kremirani po ceni od 10.000 dinara.

Kremacija ljubimaca teških od 10 do 20 kilograma košta 14.000 dinara, a od 20 do 30 kilograma 18.000.

Što se tiče velikih ljubimaca (od 30 do 40 kg), cena je 20.000 dinara, za najveće pasmine pasa (od 40 do 50 kilograma) 22.000 dinara, a za ljubimce teže od 50 kilograma – 24.000.

Grupno kremiranje

Ukoliko se vlasnici odluče za opciju grupnog kremiranja, za hrčka i papagaja bi trebalo da izdvoje 5.000 dinara, za zeca, mačku ili psa težine do deset kilograma 8.000, a za ljubimce srednje veličine (od 10 do 20 kg) 12.000 dinara.

Ljubimce i dalje sahranjuju u dvorištima, šumama…
Zoran Tomić kaže da je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju u poslovanju nedovoljna informisanost građana.

„U našoj zemlji malo ljudi uopšte zna da postoji kremiranje kućnih ljubimaca. Delatnost nam je takva da nije baš zahvalno da se reklamiramo na klasičan način“, naglasio je.

Zato, objašnjava, ljudi još uvek u velikoj meri svoje ljubimce zakopavaju u svojim dvorištima, u šumama ili sličnim lokacijama.

Otkrio je i da se u okviru njihovih prostorija u Vrčinu gradi i Vrt sećanja na kućne ljubimce.

Šta kaže zakon?

Sahranjivanje uginulih životinja rešeno je i zakonskim odredbama, preciznije u Zakonu o veterinarstvu. Za tu temu je nadležna Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na osnovu tog zakona, predviđene su novčane kazne dinara za osobe koje bacaju životinjske leševe u reke ili druge vodene tokove, ostavljaju ih na putevima, otvorenom prostoru, šumama ili na drugom mestu i one koji ne prijave uginuće ovlašćenom veterinarskom inspektoru. Za pravna lica te kazne mogu biti i do milion dinara.

„Zabranjeno je bacati leševe životinja u reke ili druge vodene tokove ili odvode ili ih ostavljati na putevima, otvorenom prostoru, u šumama ili na drugom mestu. Vlasnici i držaoci životinja dužni su da prijave uginuće životinje zoohigijenskoj službi i da se pridržavaju svih uputstava koje je ova služba izdala u vezi sa odlaganjem leševa, kao i da o uginuću životinje, osim kućnih ljubimaca, obaveste Centralnu bazu. Kada se sumnja da je životinja uginula od zarazne bolesti koja se obavezno prijavljuje, veterinar ili veterinarski inspektor uzima patološki materijal i šalje ga na ispitivanje radi ustanovljavanja uzroka uginuća. Zoohigijenska služba je dužna, kada je to potrebno, da obezbedi prevoz leša sa mesta uginuća do objekta za pregled leševa ili za sakupljanje, preradu ili uništenje, kao i da obezbedi dezinfekciju mesta uginuća, vozila i opreme“, navodi se u članu 136 Zakona o veterinarstvu.

Izvor: n1info.rs