Sombor.info

Udruženje sportskih ribolovaca “Bucov” Apatin 12. maja 2024. godine organizuje prvi “Tostolobik kup”. Takmičenje će se održati u rukavcu Dunava, na takmičarskoj stazi kod restorana “Plava ruža” a kotizacija iznosi 2.500 dinara po takmičaru. Organizatori su za najbolje pojedince obezbedili vredne robne nagrade i pehare. Pećace se u četiri sektora po petnaest takmičara, a nakon takmičenja biće organizovan ručak za sve ribolovce.

Skup takmičara je zakazan za 7.30, a pola sata kasnije takmičari će krenuti na poziciju kako bi se pripremili za takmičenje koje počinje u 9 i traje do 14 časova. Svaki takmičar peca na maksimalo dva štapa, a broj rezervnih štapova nije ograničen. Ribolovci sami biraju kojim sistemom će da pecaju, na plovak ili dubinski, a na sistemu ne sme da bude više od dve udice. Takmičari sami obezbeđuju tablete i primame i moraju da poštuju prostor svoga boksa, koji će biti obeležen. Ukoliko žele, učesnici mogu da pomognu jedan drugom oko merediranja ribe, a takmičari su dužni da ribu iznesu na vaganje do sudija i lično pogledaju kilažu. Bodovaće se samo tostolobik, a ostale vrste ulovljenje ribe neće biti vagane. Maksimalan broj takmičara je 60, a prijave i dodatne informacije se mogu dobiti putem telefona na broj 064/233-5401.

Izvor: Radio Dunav

Mada se, u odnosu na prošlu godinu, već nekoliko meseci uzastopno beleži statistički pad turističkih poseta Somboru i njegovoj okolini, ovdašnja Turistička organizacija ne posustaje u predstavljanju svoje ponude, kako u samoj Srbiji, tako i u okolnim zemljama.

Naime, posle nastupa na sajamskim manifestacijama u Beogradu i Budimpešti, TOGS je promovisao varošku i ponudu okolnih sela i salaških naselja i posetiocima 4. Međunarodnog sajma turizma u Banjaluci.

Turistička organizacija grada Sombora se predstavila u okviru štanda Turističke organizacije Vojvodine. Kako je saopšteno, uvid u raznovrsnost ponude grada dat je kroz promotivne materijale kulturnih ustanova, smeštajnih kapaciteta, vinskih kuća, gastro i ugostiteljskih objekata i bogatom ponudom okoline grada Sombora. Iz TOGS – a je navedeno da su na svečanom otvaranju sajma, somborski štand u dvorani Centar posetili ministar trgovine i turizma Republike Srpske Denis Šulić i gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

– Naše drage goste smo upoznali sa bogatom turističkom ponudom grada Sombora. Sa ponosom možemo da se pohvalimo da je naš štand bio veoma posećen, a mi smo se trudili da naše buduće goste upoznamo sa zanimljivim sadržajima koji ih čekaju u Somboru – navode u Turističkoj organizaciji grada Sombora, ističući da je ova sajamska manifestacija okupila više od 150 domaćih i stranih izlagača iz oblasti turizma, što je bila prilika da se predstave turističke organizacije, agencije, hoteli, nacionalni parkovi, turistički centri...

Izvor: dnevnik.rs

U organizaciji Asocijacije žena Republike Srbije OOGO Sombor, danas je održana izložba kolača „Deci s’ ljubavlju“ i izložba likovnih radova đaka prvaka „Cvet za moju mamu“. Događaj je održan u prostorijama Doma učenika u Somboru, a ispred lokalne samouprave, manifestaciji humanitarnog karaktera prisustvovali su gradska većnica za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.
Gradska većnica Miljević u svom obraćanju pozdravila je prisutne, zahvalila im se na učešću na ovoj manifestaciji i čestitala učesnicima na prelepim crtežima, ali i bogato pripremljenim kolačima.

„Draga deco, dragi organizatori i domaćini, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Okupili smo se ovde jednim slatkim i humanim povodom i drago mi je da je ova manifestacija postala sada već tradicionalna. Želim da se zahvalim Asocijaciji žena na organizaciji, đacima na trudu i angažovanju oko likovnih radova, kao i ženama koje su napravile ove raznovrsne poslastice, torte i kolače, koji će otići tamo gde će im se najviše obradovati. Grad će uvek podržati ovakve manifestacije i uvek će biti otvoren za saradnju. Proglašavam likovnu izložbu i izložbu kolača otvorenim“, rekla je gradska većnica Jovana Miljević.

Likovni konkurs „Cvet za moju mamu“ okupio je veliki broj mališana koji su pokazali svoj veliki talenat, a stručni žiri je odabrao tri najlepša rada i autorima uručio diplome i prigodne poklone. Najlepši likovni rad nacrtao je Aleksandar Livada iz OŠ „Laza Kostić“ Gakovo, drugi najlepši rad nacrtala je Anastasi Pap iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, a treće mesto osvojila je Milana Plavšić iz OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara. Kada je reč o izložbi kolača, najlepši kolač napravio je Silvijin slatki kutak, drugo mesto osvojila je Danijela Duduković, a treće mesto pripalo je Ani Gužvanj..

Slatke poslastice će po završetku manifestacije biti uručene Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor.

Celokupni program su svojim nastupom ulepšali dečiji hor „Teslini slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo i učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

MARIANNE Bachmeier pucala je u čoveka koji je silovao i ubio njenu sedmogodišnju ćerku Anu u nemačkom okružnom sudu u Libeku 1981. godine. Klaus Grabovski (35) je stradao na licu mesta, a Marijana je u njega ispalila sedam hitaca.

"Ubio je moju ćerku. Htela sam da se ubijem", rekla je Marijana Bahmajer, koja je kasnije nazvana majkom osvetnicom.

„Ana, uradila sam to za tebe“, rečenica je koju je Marijana napisala tokom veštačenja rukopisa.

Kasapin koji joj je oteo ćerku, silovao je i ugušio čarapama

Klaus Grabovski, 35-godišnji mesar, kidnapovao je sedmogodišnju Anu 5. maja 1980. godine. Držao ju je nekoliko sati u svom domu, seksualno je napao i na kraju zadavio čarapama. Prema rečima tužioca, on je devojku vezao i spakovao u kutiju, koju je ostavio na obali kanala. Njegova verenica ga je prijavila policiji.

Grabovski je ranije osuđen za seksualno zlostavljanje dve devojčice. Godine 1976. dobrovoljno je podvrgnut hemijskoj kastraciji, a kasnije je otkriveno da je naknadno bio podvrgnut hormonskom tretmanu kako bi pokušao da preokrene kastraciju.

Nakon što je uhapšen, Grabovski je izjavio da je devojčica htela da kaže majci da ju je maltretirao kako bi od njega iznudio novac. Rekao je da ga je strah od povratka u zatvor naterao da je ubije.

Unela je pištolj u sudnicu i ispalila sedam metaka u silovatelja i ubicu svoje ćerke

Na današnji dan pre 43 godine, trećeg dana suđenja, Marijana Bahmajer je nezakonito unela Beretu M1934 u sudnicu i pucala u Grabovskog.

Pucala je sedam puta, a 35-godišnja optužena je ubijena gotovo na licu mesta. Bahmajer je tada spustio pištolj i predao se. Uhapšena je bez pružanja otpora.

Prvobitno je optužena za ubistvo, a kasnije je tužilaštvo preinačilo optužnicu u ubistvo iz nehata i nedozvoljeno držanje vatrenog oružja.

Godine 1983. sud je osudio Marijanu Bahmajer na šest godina zatvora. Puštena je 1985. godine, nakon što je odslužila tri godine kazne

Umrla je mlada, 17. septembra 1996. godine, u 46. godini. Sahranjena je pored ćerke Ane.

Izvor: index.hr

UG "Bunjevačko kolo" organizuje humanitarnikoncert za Aleksandra Komazeca, kom je potreban odlazak na lečenje u Rusiju.

Na koncertu nastupaju: Zorana Iđuški (sopran), Iva Čičovački (sopran), Stefan Jančić (klavir), Slobodan Dančulović (gitara) i Devojačka pevačka grupa "Jule" GKUD-a "Ravangrad".

Koncert će biti održan 9. marta sa početkom u 19 časova u Gradskoj kući u Somboru.

Evropska unija je postigla dogovor o novom zakonu o smanjenju ambalažnog otpada i zabrani plastike za jednokratnu upotrebu, kao što su kese u supermarketima i mini boce šampona u hotelima, ali uz izuzetke za određene sektore.

Pregovarači iz Evropskog parlamenta i Belgije, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, dogovorili su se u ponedeljak kasno uveče o ciljevima smanjenja ambalaže za pet odsto do 2030. godine i za 15 odsto do 2040. godine, prenosi Rojters, navodi Tanjug.

Dogovor takođe predviđa da sva ambalaža do 2030. godine mora da se pravi od materijala koji mogu da se recikliraju.

Do tada će se zabrana odnositi na plastične predmete za jednokratnu upotrebu kao što su tanjiri, šolje i kutije koje koriste restorani brze hrane, plastična pakovanja voća i povrća u supermarketima, folije za kofere na aerodromima i sličnu robu.

U predlogu se navodi da takozvane "hemikalije koje zauvek ostaju" (PFAS) neće moći da se koriste u amabalaži koja je u kontaktu sa hranom.

Svaki Evropljanin proizvede skoro 190 kilograma ambalažnog otpada godišnje, navodi Rojters.

Izvor: Blic.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. i 8. mart

Grad Sombor će prvi u Srbiji turistima, ali i drugim zainteresovanim, ponuditi turističku karticu. Ideja je da se kupovinom jedne kartice omogući ulazak u razne ustanove kulture i obezbede popusti na turističkim lokacijama.

Posetioci će u okviru ovog programa moći da obiđu turističke lokacije, a ovako objedinjenoj ponudi se mogu priključiti i preduzetnici i ugostitelji . Te pogodnosti će ostvariti tako što će biti deo jedinstvene turističke kartice pod nazivom „Sombor siti kard".

"Kroz kupovinu jednog proizvoda, jedne kartice omoguće sebi ulazak u gradski muzej, galeriju "Milan Konjović", u Muzej Podunavskih Švaba, Muzej Batinske bitke, dobijaće određeni popust na kupovinu pozorišnih karata kao i mogućnost da u okviru te iste cene ulaznice posete zgradu Županije i vide čuvenu sliku "Bitka kod Sente", kao i da se provozaju fijakreom centralnim gradskim ulicama i vencima", kaže Branislav Svorcan, pomoćnik načelnika odeljenja za privredu i turizam.

Razvoj turističke ponude u Somboru na ovaj način podržava i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Oni su promociju nazvali „domaćinski turizam".

"Napravili smo jedan paket ponuda, takvih usluga gde zaista možete da osetite onu pravu supu iz Vojvodine, onu žutu supu gde možete da vidite autentična umetnička dela koja su odavde potekla, gde možete da prošetate gradskim trgovima na svežem vazduhu, da vidite tu lepu arhitekturu i da odete kući puni utisaka da ste zaista videli i doživeli nešto lepo autentično i vama ono što prija duši", kaže Jelena Manić Petronikolos iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Turistička kartica je nedavno predstavljena na sajmu turizma u Beogradu. Kartica će biti dostupna na portalu domaćeg turizma, kao i na interaktivnim terminalima u Somboru.

Izvor: RTS

U Somboru, ali i u drugim delovima Vojvodine, sinoć je pao grad. Na Instagram stranici 192 objavljena je fotografija ledenica veličine zrna graška.

Vremenska prognoza za četvrtak

U četvrtak (07. 03.) u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Velikom Pomoravlјu, kao i u Timočkoj Krajini biće pretežno oblačno i hladnije, mestimično s kišom i lokalnim plјuskovima.

U ostalim krajevima, južnije od ovih oblasti, smenjivaće se sunčani i oblačni intervali, a pojava kiše biće učestalija u drugom delu dana, kada će lokalni plјuskovi biti praćeni i grmlјavinom. Na planinama sneg.

Duvaće slab i umeren vetar iz različitih smerova, a na jugu Banata, u donjem Podunavlјu i Braničevu vetar će biti jak, jugoistočni, ujutro i pre podne i sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od 3 do 7 stepeni Celzijusovih, a najviša od 8 stepeni na severu i zapadu Srbije do 15 stepeni u južnim krajevima.

Oglas za posao koji je postavila britanska zdravstvena služba isprva deluje kao plaćena idila. Nudi se godišnja plata od 150.000 britanskih funti, što je više od 170.000 evra, za pojedince koji bi pristali da rade na jednom od najlepših predela u Škotskoj. Postoji, naravno, jedna caka.
Oglas traži lekara i medicinsko osoblje za ordinaciju koja je zadužena za grupu hebridskih ostrva Uist i Benbekula koja su vrlo udaljena od velikih gradova i na kojima živi manje ljudi nego u mnogim srpskim selima. Zbog udaljene pozicije tamošnje zdravstvo nudi visoku platu kako bi privuklo nove lekare koji bi živeli i radili tamo.

I za britanske uslove u velikim gradovima imali bi odličnu platu, posebno u odnosu na lokalno stanovništvo. Britansko zdravstvo nudi kandidatima „poboljšanu stopu“ zarade i do 40 odsto veće od njihovih kolega koje rade u ustanovama u gradovima.

Ukoliko prihvate, lekari bi bili zaduženi da brinu o regionu od šest ostrva sa ukupnom populacijom od oko 4.700 ljudi. Uspešnim kandidatima, kaže oglas, biće obezbeđeni troškovi preseljenja, kao i dodatna stimulacija od preko 10.000 evra. Nije dovoljno samo raditi savesno, budući doktor bi morao da bude spreman i na specifičnost zajednice u koju ide.
„To mora da bude osoba koja želi taj posao i odgovornost. Očigledno je da ne želimo samo da ih zaposlimo, već i da ih nagradimo. Nije to za svakoga. Postoje ljudi iz celog sveta koji traže ovakvo iskustvo a rade u zdravstvu, a mi mučimo muku da nađemo medicinske sestre, tehničare i lekare", rekli su iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije.

Hebridi, divlja lepota Škotske

Kada pogledate mapu velike Britanije Hebridi su ona razbacana ostrva na "kruni" Škotske na krajnjem severu zemlje. Ovaj zabačeni arhipelag sastoji se od 40 ostrva od kojih je veliki broj nenaseljen. Kelti su bili neki od prvih stanovnika Hebrida, ali danas na mnogim ostvima živi više jelena nego ljudi. Mladi su napustili ovo područje tokom dvadesetog veka zbog loših ekonomskih prilika. Ljudi ovih zabačenih krajeva najčešće žive od stočarstva i pecanja, mada postoje mesta poput ostva Skaj koja su doživela ekonomski bum kao direktnu posledicu turizma. Ostala ostrva pokušavaju isto, ali za to im je potrebna radna snaga koja se koncentriše na najgušće naseljena mesta u arhipelagu. Klima ovih ostrva često je surova, a škotske hladne zime i česta kiša nude lepe plaže na kojima se retko ko kupa. Pored toga što su Hebridi predeo izuzetnih odlika, takav bi vam bio i komšiluk. Lep i pust.

Ostrvo sa samo 40 stanovnika
Nisu samo lekari potrebni u ruralnim delovima Škotske. Hebridi vape i za kadrom u obrazovanju, a baš kao i na Benbekuli, škole se služe finansijskim podsticajima ne bi li privukle mlade.
Na obližnjem ostrvu Rum, roditelji traže novog učitelja za petoro osnovaca i dvoje dece iz vrtića – za godišnju platu od oko 79,496 evra u domaćoj valuti. Na ostrvu živi samo 40 ljudi, a svi žive u okolini sela Kinlok. Osnovna škola na ovom ostrvu ima samo petoro učenika, uzrasta od pet do 11 godina, i dvoje dece u jaslicama uzrasta od tri do četiri godine. Za sada im se javljaju samo ljudi za oglas na mesto direktora škole.

Putovanje do ostrva traje 90 minuta trajektom sa kopna, a život na ostrvu Rum opisan je kao život "van mape" sa malim hidroelektranama koje obezbeđuju struju.

Ostrvo je poznato po velikoj populaciji crvenog jelena, a većina njegovog zemljišta je u vlasništvu škotske vladine agencije Nejčur Skot.

Pre četiri godine u Kinloku su izgrađene četiri nove kuće. Ostrvska zajednica Trast rekla je da se nadaju da će to privući mlade porodice i „učiniti život na ostrvu prikladnim“.

Lokalne vlasti su saopštile da su obezbedile „velikodušan paket za preseljenje“ za nastavnike koji se sele u oblast ovih ostrva na stalna radna mesta, što uključuje doprinos za iznajmljivanje i putovanja.
Škotska ima preko 790 ostva, a samo 93 su naseljena. Veliku pažnju ova zemlja je privukla prošle godine kada je oglasila čitavo ostrvo na prodaju i to za oko 180.000 evra. Ostrvce Barloko koje se nalazi na zapadu Škotske ponuđeno je internacionalnim kupcima, a iako na njemu nema nijedne građevine javili su se potencijalni kupci iz Italije i Norveške.

Izvor: nin.rs