Kortizol je hormon koji je ključan za normalno funkcionisanje organizma, a problem nastaje kada svakodnevne navike, kao što su hronični stres i loš san, narušavaju njegov prirodni ritam.
Kortizol je poslednjih godina stekao lošu reputaciju, a često se ističe kao krivac za natečeno lice, bubuljice, umor i višak kilograma. Ali lekari upozoravaju da je kortizol važan za svakodnevno funkcionisanje. Bez kortizola, ne bismo normalno ustajali iz kreveta ujutro, reagovali na stres, regulisali šećer u krvi ili držali upale pod kontrolom.
Kako prenosi Eating Vell, kortizol je ugrađeni alarmni sistem našeg tela. Njegov nivo prirodno dostiže vrhunac ujutro kada se probudimo, a uveče pada na najniže vrednosti kako bismo mogli da zaspimo.
Kod većine zdravih ljudi, to je hormon koji obično varira tokom dana, a postoje određene navike koje ga mogu podići, a da ih nismo ni svesni. Kao dve navike koje negativno utiču na nivo kortizola, lekari izdvajaju hronični stres i loš san.
Hronični stres: tihi pojačivač kortizola
Zauzet raspored, stalna provera mejlova, finansijske brige i napeti odnosi lako postaju nova normala. Kratki, povremeni stresni trenuci nisu problem, oni podižu kortizol u kratkom roku. Ali hronični, tihi stres svakodnevnog života funkcioniše drugačije, prenosi tportal.
"Kratkoročno, stres podiže kortizol na blagotvoran način, ali kada postane konstantan, telo održava kortizol povišenim duže nego što je normalno i narušava uobičajeni dnevni ritam, posebno tako da večernje vrednosti rastu baš kada bi trebalo da budu niske", objašnjava dr Maram Kalifa.
U takvim uslovima, simpatički nervni sistem, zadužen za stanje borbe i aktivacije, stalno je "upaljen", dok parasimpatički sistem koji nam omogućava da se odmorimo i oporavimo, teško dolazi do izražaja.
Posledice se ne vide samo u raspoloženju. Dugoročna pozadinska napetost povezana je sa većim rizikom od insulinske rezistencije, srčanih bolesti, anksioznosti i depresije. Stres, koji često doživljavamo kao "samo mentalni", tako ostavlja vrlo konkretan trag na fizičko zdravlje.
Kratak i/ili loš san
Još jedna navika koja može podići kortizol je spavanje ili hronični nedostatak sna. Ako redovno odlažete odlazak u krevet provodeći vreme na mobilnom telefonu, gledajući televiziju ili odlaziete u krevet kasno, nesvesno negativno utičete na ritam hormona.
U zdravom ritmu, kortizol je najniži ranije uveče, a zatim se polako penje prema jutarnjem vrhuncu. Kada spavate premalo, razlika između najviših i najnižih vrednosti se smanjuje i kriva se izravnava. Rezultat nisu samo očigledni simptomi kao što su umor i maglovit osećaj tokom dana, već i tihi poremećaji u pozadini.
"Relativno visoki večernji nivoi kortizola podstiču insulinsku rezistenciju, narušavaju toleranciju glukoze i pojačavaju hormonske nepravilnosti koje promovišu veći unos kalorija i nakupljanje visceralne masti i razvoj metaboličkog sindroma", upozorava dr. Kalifa.
Zato stručnjaci sve više naglašavaju važnost konzistentnog, kvalitetnog sna kao jednog od najlakših načina za resetovanje hormonske ravnoteže. Kako prenosi Eating Vell, cilj je sedam do devet sati sna sa što redovnijim vremenom za odlazak u krevet i buđenje.
