Sombor.info

Ženama je nudila konkretna rešenja.

„Bila je žena koja nije ništa prećutala“, napisala je Gordana Stojaković o Savki Subotić – Vojvođanki koja je zadužila generacije i koja je živela daleko ispred svog vremena.

Savka Subotić (1834–1918) bila je jedna od prvih srpskih feministkinja. Osnovala je Prvu žensku zadrugu, bila je prva predsednica Kola srpskih sestara (1903), pedagoškinja, a njeni vešti govori su oduševljavali Evropu.

Ona je oduvek shvatala kolika je moć obrazovanja za „žensko pitanje“, ali i ekonomskog osamostaljivanja – a aktivno je radila da to omogući što većem broju žena. Upravo ta dva segmenta i danas ostaju najvažniji stubovi ženskog osamostaljivanja.

Savkina biografija je zaista impresivna – ona je bila odvažna, pametna, solidarna žena čija je borba ostavila veliki trag u feminističkoj istoriji Srbije.

Savka je rođena u Novom Sadu, u bogatoj trgovačkoj porodici Polit, u kojoj se dosta cenilo obrazovanje. Njeni roditelji su želeli da se školuje jednako kao i njen brat Mihailo.

Mihailo je takođe bio značajna ličnost – političar, novinar i književnik. Školovao se u Beču i Parizu gde je diplomirao pravne i političke nauke. Bio je jedan od najbližih saradnika političkog vođe Srba, Svetozara Miletića, a posle raspada Srpske narodne slobodoumne stranke, postao je predvodnik srpskih liberala, kako piše Jovanka Simić za Kulturni centar Novog Sada.

Savka je imala samo četiri godine kada su je roditelji poslali u privatnu žensku školu za osnovno obrazovanje koje u to vreme nije bilo obavezno za žensku decu. U kući njenih roditelja takođe je postojala bogata biblioteka, koju je Savka rado izučavala. Od 1846. do 1848. godine školovala se u Temišvaru, ali su je na tom putu zaustavili izbijanje Mađarske revolucije i Srpsko-mađarski rat 1848/9. godine.

Savka nije odustajala. Školovanje je nastavila u Beču gde je 1951. godine upoznala Jovana Subotića (1817–1886), doktora prava, književnika i političara. Ubrzo su sklopili brak u kojem je rođeno sedmoro dece: Dejan, Žarko, Vida, Verica, Vojislav, Branislav i Ozrena. Žarko i Vida umrli su u ranom detinjstvu. Dejan je bio pukovnik u ruskom general-štabu a drugi sin, dr Vojislav Subotić (1859−1923) postao je ugledni hirurg i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Branislav je bio husarski kadet, a Jovan je pisao poeziju.

Kada se sa mužem vratila u Novi Sad, Savka je počela da uviđa težinu položaja žena tog vremena – većina nije imala nikakvo obrazovanje, a na njima su počivala čitava domaćinstva. Žene su radile od jutra do mraka, bez ikakvih prava i priznanja, gotovo u potpunosti potlačene svojim muževima, očevima i braći.

Savka nije na to gledala u očaju, već je brzo rešila da nešto preuzme. U svojoj rodnoj varoši, Novom Sadu, 1867. godine osnovala je Prvu žensku zadrugu koja je pomagala siromašnim devojčicama da se iškoluju za učiteljice. Na njen predlog otvorene su i Više ženske škole u Pančevu (1870) a potom i u Srpskoj Atini (1874).

Rado je širila svoje feminističke ideje ženama iz viših klasa, nadajući se da će zaživeti toliko da dopru i do sela. Potom se posvetila ženama koje su živele u selima tako što im je odlazila u duže posete.

Podučavala ih je i bila im podrška u vaspitavanju i nezi dece, isticala značaj obrazovanja. Upućivala ih je i u tajne ručne izrade tekstila, podsticala na izlaganje ručnih radova što je, smatrala je, bio jedan od načina da seoske žene pokažu društvu da i njihov rad treba da bude cenjen, piše Jovanka Simić.

Savka je podsticala žene da motive na svojim rukotvorinama, uz očuvanje tradicionalnih srpskih detalja, unekoliko modernizuju tako da ti radovi postanu privlačni i bogatim ljudima u gradovima. Prve rukotvorine inspirisane etno motivima koje je modernizovala Savka Subotić pokazane su na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti (1885) i privukle su veliku pažnju.

Usledile su izložbe u evropskim gradovima poput Praga i Pariza. U prestonici Francuske 1889. godine, na međunarodnoj izložbi rukotvorina, Savka i njene žene dobile su priznanje – pirotski ćilim nagrađen je specijalnom nagradom, a povodom ovog uspeha, Udruženje žena iz Beograda proglasilo je Savku svojom počasnom članicom.

U to vreme, a reč je o drugoj polovini 19. veka, ženski ručni rad ne samo da je podignut na nivo umetnosti, nego je postao i deo industrijske proizvodnje. Ženske rukotvorine, prvenstveno u tkanju i vezu, izlagane su na brojnim izložbama, pokazane su svetu da svi vide tu lepotu, satkanu od tradicije, mašte, umešnosti i beskrajnog strpljenja. Žene su svoje radove, najzad, mogle i da prodaju i tako počnu sa sticanjem zarade.

Glas o neverovatnoj Savki čuo se i van Srbije. Piše se da je poznavala Imanuela Kanta i Artura Šopenhauera, a udruživala se za zamenitim feministkinjima svog vremena. Sarađivala je sa Keri Čepmen Ket koja je osnovala Međunarodnu alijansu za žensko pravo glasa (International Woman Suffrage Alliance), Rozikom Švimer – osnivačicom Ugarskog udruženja zaposlenih žena i Feminističkog udruženja Ugarske, te Bertom Papenhajm koja se borila protiv prostitucije i trgovine ljudima, i koja je u borbu protiv prostitucije uključila ženske organizacije iz Srbije, piše Jelena Mitrović za Kakva ženska.

Savka je pisala o narodnim običajima, a u jednom tekstu je pisala o običajima koje praktituju Grci, Bugari i Srbi kada se rodi dete, te zapisala da muško novorođenče otac tri puta digne u vis, a žensko spušta na zemlju da bi bila potpora kući, koja ne stoji na zemlji nego na ženi.

Umrla je u rodnom Novom Sadu 25. novembra 1918, na dan kada su delegati i delegatkinje Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, odlučili da se Baranja, Bačka i Banat prisajedine Кraljevini Srbiji. U tom činu učestvovalo je i sedam žena, koje su prethodno bile izabrane pod istim uslovima kao i muškarci na osnovu pasivnog i aktivnog prava glasa.

Zalaganjem Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja njeni posmrtni ostaci su preneti u Zemun i sahranjeni u porodičnoj grobnici Subotića. Danas jedna ulica u novosadskom naselju Veternik nosi njeno ime, piše ŽeNSki muzej.

Izvor: nova.rs

Kako nezvanično saznajemo, P.B. (28) osumnjičen za jezivo ubistvo bake Bosiljke, danas je uhapšen. Osumnjičeni je živeo u delu grada nedaleko od tragično stradale starice, a bio je i školski drug njene unuke.

Prilikom pretresa, kod uhapšenog u kući pronađen je krvav duks, farmerke i obuća, za koje se veruje da je je koristio prilikom zločina.

Nož kojim je ubijena starica nađen je na mestu zločina, a na nožu je primećen znak, pentagram. Osumnjičeni na telu ima istetoviran isti takav znak.

Kako nebismo ometali istragu, dodatne informacije ćemo objaviti naknadno.

Izvor: apatinskenovine.rs

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor oglašava prodaju rashodovanih vozila. Prodaja će se izvršiti na sledeći način:

PRODAJA VOZILA PUTEM PRIKUPLjANјA PONUDA

Rok za dostavlјanje pisanih ponuda je 10.03.2023. godine (petak) do 12 časova na adresu JKP “Čistoća” Sombor, 25000 Sombor, Rade Drakulića 12, lično u zatvorenim kovertama ili putem pošte. Otvaranje prispelih ponuda
izvršiće se 10.03.2023. u 12,15 časova pred komisijom i zainteresovanim ponuđačima.

Prodaja sledećih polovnih motornih vozila se vrši u viđenom stanju bez prava na naknadnu reklamaciju:

1. JUGO FLORIDA; broj šasije VX1103A0000052337; broj motora 160A1000-1399814; godina proizvodnje 2006; neregistrovan, početna cena 59.000,00 dinara;

2. JUGO FLORIDA; broj šasije VX1103A0000052391; broj motora 128A6.0640095001; godina proizvodnje 2007; neregistrovan, početna cena 47.000,00 dinara;

3. KAMION 12-13- autosmećar nadogradnja, nekompletan, neregistrovan, početna cena – 100.000,00 dinara.

4. “PEUGEOT PARTNER”, god. proizvodnje 2006., reg. oznake SO 063 AV , br. šasije VF3GCWJYB96235474, br. motora PSAWY10DXFZ6079211 – početna cena 270.000,00 dinara;

5. “ŠKODA SUPERB”, god. proizvodnje 2011., reg. oznake SO 033 EF, br. šasije TMBAF63T9b9043231, br. motora CFG114414, 1968 ccm – početna cena 998.000,00 dinara;

6. “ZASTAVA SKALA POLY”, god. proizvodnje 2004., reg. oznake SO 008 ON, br. šasije WX1128A0001301916, br. motora 128A0641587181, 1116 ccm – početna cena 118.000,00 dinara;

7. “TAM 75 T-5 BE”, god. proizvodnje 1983. r. šasije 820006669, br. motora Y698J31077, 3860 ccm – početna cena 493.000,00 dinara;

8. “FAP 1621”, god. proizvodnje 1994. br. šasije FAP162148RBD117023, br. motora OM3799805015800, 11040 ccm – početna cena 200.000,00 dinara;

Ponuda fizičkog lica sadrži:
1. Ime i prezime sa imenom jednog od roditelјa;
2. Fotokopija ili očitana lična karta;
3. Kontakt telefon;
4. Ponuđeni iznos za svako vozilo pojedinačno
Prijava pravnog lica ili preduzetnika sadrži:
1. Naziv pravnog lica, PIB i matični broj;
2. Dokaz o zakonskom zastupniku pravnog lica;
3. Fotokopija izvoda iz APR;
4. Broj LK ovlašćenog lica
5. Ponuđeni iznos za svako vozilo pojedinačno

Ponude sa dokazima i naznakom “prodaja vozila“ dostaviti lično ili putem pošte na adresu JKP „Čistoća”, Sombor, Rade Drakulića 12, 25000 Sombor najkasnije do 12,00 časova dana 10.03.2023. godine.

Ponuđena cena ne može biti niža od početne cene.

Dostavlјene ponude su konačne i na dan otvaranja se samo rangiraju, tako što se prihvata najveća ponuda.

Ukoliko ponude imaju isti iznos, prihvata se ona koja je pre pristigla.

Ponuđači, uz identifikaciju mogu prisustovati otvaranju ponuda, na dan 10.03. u 12,15 u prostorijama JKP “Čistoća” Sombor, Rade Drakulića 12.

Izabrani ponuđač po zapisniku Komisije zaklјučuje kupoprodajni ugovor sa JKP „Čistoća“ Sombor po kojem je dužan da izvrši uplatu ponuđene cene u roku od 3 dana od dana zaklјučenja ugovora, nakon čega preuzima
vozilo.

Kupac snosi troškove prenosa vlasništva.

Sredstva koja se prodaju mogu se videti radnim danom od 07.03. do 10.03. 2023. godine u vremenu od 9 do 12 časova na lokaciji JKP “Čistoća” Sombor – mašinska radionica, 25000 Sombor, Staparski put bb .

Ostale informacije mogu se dobiti na tel.: 025/ 415-788, lok. 111, kontakt osoba Zdravko Sogić.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena u utorak je u somborskom Domu učenika u organizaciji gradskog odbora Asocijacije žena Srbije održana humanitarna izložba torti i kolača pod nazivom „Deci s lјubavlјu“.

Na izložbi su svoje veštine u pravlјenju poslastica prikazale predstavnice Udruženja žena „Rubac“ Klјajićevo, Sekcije žena Udruženja penzionera „Stanišić“, Sekcije žena OKUD „Ivo Lola Ribar“ Sonta, Udruženje žena „Bačko Vranje“ Karavukovo, Udruženja žena „Majčino srce“ Lalić, Kolo srpskih sestara Sombor, Udruženje žena „Prijatelјi dece“ Riđica, Udruženje žena „Zlatne niti“ Deronje i Udruženje žena Stapar. Žiri je imao nimalo lak zadatak da odabere pobednička mesta, a prvo mesto pripalo je Danijeli Duduković, drugo Gordani Tasković, a treće Ani Mihalјev.

Ovom prilikom otvorena je i izložba dečijih radova đaka prvaka Zapadnobačkog okruga pod nazivom „Cvet za moju mamu“. Za izložbu je bilo prijavlјeno oko 60 radova, a umetnik Zdravko Borojević je proglasio i uručio prigodne nagrade za najbolјa tri rada Nikoli Romaniću, Veri Pavlović i Miroslavi Brinjak.

Manifestaciju je zvanično otvorio član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, prisutne su pozdravili i predsednica somborskog odbora Asocijacije žena Jelica Polovina, kapetan Vojske Srbije Dušica Žižić, a svoje stihove kazivao je Zdravko Borojević, te je recitaciju izvela Klara Menđan.

Torte i kolači, nakon predstvlјanja na izložbi, poklonjeni su Domu za nezbrinutu decu „Mika Antić“ i ŠOSO „Vuk Karadžić“.

Milenko Pavlov otkrio je da je legenda srpskog glumišta, Velimir Bata Živojinović, navodno koristio prijateljstvo sa Josipom Brozom Titom.

Bata Živojinović preminuo je 2016. godine, a njegov odlazak rastužio je ceo region.

Sada je njegov kolega Milenko Pavlov progovorio o Batinom prijateljstvu sa Josipom Brozom Titom.

„Dok sam ja studirao još je bio živ Tito. Gde si smeo da ispričaš neki vic za Tita. Jedan moj drugar je to uradio, pa zaglavio Goli otok. Nije to ništa novo. Mada moram da priznam da se u to vreme mnogo izdvajalo za kulturu. Nakon rata taj socijalistički realizam bio je neverovatno naglašen. Igrale su se razne predstave i snimljeno je mnogo filmova. Dan danas ti filmovi idu preko televizije, jeste da su oni vukli ka komunizmu ali su umetnički jako sdobro urađeni. Tito je davao ogromne pare“, rekao je glumac za Kurir, pa spomenuo Živojinovića:

„Bata je značajan u tome da se družio sa Titom. Tako je on znao da ode u ‘Komitet’ i kaže da je Tito naredio da se snima nešto. Ko je smeo da proveri i slušali su ga. Bata je bio jedna veličina, ne samo kao glumac, već i kao pokretač raznih filmova. Jednom tako Slovenci nisu imali dovoljno para kada su snimali i Bata im je rekao ‘sutra će vam biti uplaćeno’. On je našao neke pare i uplatio Slovencima da nastave snimanje“, rekao je glumac.

Izvor: nova.rs

Neće biti više proletanja na trotinetima brzinom svetlosti pored pešaka na trotoarima.

Nakon nekoliko godina u sivoj zoni, vožnja električnih trotineta će konačno biti regulisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja, čiji nacrt već nagoveštava pravila kojih će vozači ovih dvotočkaša morati da se pridržavaju.

Odmah da rešimo ono ključno – gde će električni trotineti moći da se voze. Prema nacrtu, vožnja električnih trotineta po trotoaru biće zabranjena! Kako stoji u ovom nacrtu zakona, koji tek treba da prođe Vladu, a zatim i usvajanje u Skupštini, trotineti će moći da se voze i na biciklističkim stazama, kao i kolovozom i to najviše jedan metar od ivice.

Takođe, izmene previđaju da mlađi od 14 godina neće smeti da voze električni trotinet, a osobe koje imaju manje od 18 godina moraće da koriste zaštitnu kacigu i prsluk.

„Najnovija vest, od pre nekoliko dana, je to da je Evropski komitet za bezbednost saobraćaja doneo preporuke za regulativu električnih trotineta i preporuka broj jedan je da se ne dozvoli njihovo kretanje na trotoarima i u pešačkim zonama. Rešenje po kojima će se trotineti kretati biciklističkim stazama, odnosno, kolovozom ako nema biciklističkih staza, u potpunosti je sa dobrom evropskom praksom“, kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

On napominje da su problem needukovani mladi ljudi u saobraćaju zato što u školama nema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja kakvog bi trebalo da bude.

„Naime, u srednjim školama i vrtićima ga nemamo uopšte, ima ga simbolično u osnovnim školama, i zato ne treba da čudi što se deca, kada dobiju vozačku dozvolu ili stanu na trotinet, ponašaju tako kako se ponašaju“, smatra Okanović.

Pukovnik Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave Saobraćajne policije u Direkciji policije, kaže za „Blic“ da je konačan predlog kada je infrastruktura u pitanju, da je „vozač lakog električnog vozila obavezan da koristi biciklističku stazu ili pešačko–biciklističku stazu“.

Iako će trotineti moći da se voze po kolovozu, pod onim uslovom – maksimalno jedan metar od ivice, to neće biti moguće na svim saobraćajnicama, već samo na onim gde je ograničenje brzine 30, odnosno 50 kilometara na čas.

„Ukoliko biciklistička staza ili pešačko–biciklistička staza ne postoje ili ne postoji mogućnost korišćenja trotineta, onda je maloletnom licu dozvoljeno da se kreće kolovozom puta na kome je brzina kretanja ograničena na 30 km/h. Punoletni građani koji koriste ta vozila mogu da koriste i kolovoz puta na kojem je brzina kretanja ograničena na najviše 50 km/h“, objašnjava Nikolić.

On ističe da su ovo predlozi izmene u formi Nacrta, dakle ovo nije Zakon koji je donet, već tek treba da bude predlog Vlade i može i da se menja.

„Ako neko ima 14 godina, a nema pešačko–biciklističke trake, i nema saobraćajnice koja je ograničena najviše na 30 km/h, onda ne može da koristi trotinet. Zato naš zakon prepoznaje laka električna vozila i ograničili smo mu masu. Neka u tom slučaju uzme trotinet u ruke i neka ga nosi“, kaže Nikolić.

„Pukovnik Vladan Nikolić i ja smo još 2019. predlagali da se definiše električni trotinet, ali ni Evropa u tom trenutku nije bila spremna za to. EU je poručila da to treba da se reguliše na nacionalnom nivou zbog toga što je infrastruktura svake zemlje drugačija. Na primer, ni u Srbiji ne može i neće moći isto da se odvija saobraćaj u Vranju ili u Vojvodini“, kaže pukovnik prof. dr Zlatko Belencan.

Izvor: nova.rs

Jelena Vukelić, satiričarka, profesorka filozofije i pesnikinja iz Sombora, prva je mlada autorka aforizama koja je dobila Vibovu nagradu „Politike”, a ovo prestižno priznanje, baš na Dan žena i dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba (1931 – 1994), uručio joj je Marko Albunović, v. d. glavnog i odgovornog urednika lista Poliitka.

Žiri je odluku doneo jednoglasno, radeći u sastavu: predsednik Dragutin Minić Karlo, ujedno i predsednik satiričara Udruženja književnika Srbije i urednik „Satirikona” u „Politici” i članovi– Aleksandar Apostolovski, novinar, urednik i kolumnista našeg lista, satiričar Aleksandar Čotrić, satiričar Mitar Đerić Laki i prošlogodišnji dobitnik Vibove nagrade Jovan Zafirović.

Po rečima Aleksandra Čotrića, u najužoj konkurenciji bile su još dve mlade dame: Esma Sarić, iz Sarajeva, i Radojka Draganić, iz Nikšića.

– Autorka je nagrađena, pre svega, za svoje satirične aforizme koje niz godina piše i objavlјuje u „Politici”, „Večernjim novostima”, „Enigmatici”, „Razbibrizi”, „Etni”, i drugim listovima, časopisima i portalima. Zastuplјena je u zbornicima „Aforizam i žena” i „Žensko pismo”, koje je priredila Deana Sailović. Za sada Jelena nema svoju autorsku knjigu najkraće književne forme, ali nadamo se da će joj ovo visoko priznanje pomoći da dođe do nje – rekao je Čotrić.

Uz zahvalnost na uručenoj nagradi, Jelena je pročitala nekoliko svojih aforizama:

„U Srbiji nije baš sve crno. Eto, na primer–bela kuga”.

„Kažu da treba pozitivno govoriti. Sada neću reći da nemam para nego da imam nula dinara”.

„Šta jedan profesor filozofije radi u Srbiji? Pa ne radi”...

Izvor: Politika

Borac (BG) - ŽAK 2:4 (1:0)

Domaćin je bio bolјi u prvom delu. Mladi Stojanović je postigao gol i u dva navrata pogodio prečku. U nastavku su gosti bili dominantni, za šest minuta postigli su četiri gola posle greške domaće odbrane.

Mladi Krstić, dvostruki strelac, najbolјi je akter susreta.

ŽAK trenutno zauzima deseto mesto na zabeli Somborske lige.

BAČKI GRAČAC: Igralište Borca, gledalaca 100, sudija: Leđanac (Kula), strelci: Stojanović u 24. Ivanić u 88. za Borac, a Krstić u 84. i 85. Hoscieslavski u 87. i Opačić u 90. minutu za ŽAK. Žuti kartoni: Ivanić (Borac).

BORAC (BG): Bagić 6, Krnatić 6 (Stokić 6), Kovačević 6, Radaković 6, Stojanović 7 (Jokić), Đurđev 6 (Ivanić 6), Pokrajac 7, Žegarac 7, Končarević 6 (Dobrić 6), Obradović 6, Dautović 7.
ŽAK: Kozlina 7, Šimunov 7, Dabić 8, Glamočanin 7, Bogić 7, Vidović 8, Štimac 6 (Banić 7), Hoscieslavski 7 (Sladojević), Vulin 6 (Šarčanski 7), Vujinović 6 (Opačić 7), Krstić 8.

Tabela:

1. Хајдук 16 12 4 0 48:7 40

2. Русин 16 12 2 2 39:16 38

3. Црвенка 16 11 2 3 37:14 35

4. ЧСК Пивара 16 10 2 4 24:12 32

5. Липар 16 10 2 4 34:24 32

6. Будућност (П) 16 8 2 6 32:25 26

7. Полет 16 7 3 6 22:23 24

8. Будућност (Г) 16 6 3 7 29:24 21

9. Будућност (М) 16 6 3 7 23:21 21

10. ЖАК 16 6 1 9 25:27 19

11. Соко 16 4 4 8 17:28 16

12. Борац (О) 16 5 1 10 16:39 16

13. Борац (БГ) 16 5 0 11 22:41 15

14. Наша звезда 16 4 1 11 26:41 13

15. Тврђава 16 4 0 12 18:38 12

16. Кордун 16 3 0 13 12:44 9

Osumnjičenom za zločin na teret se stavlja teško ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godine

Bosiljka Miljanović (83) ubijena je 6. marta ove godine u svojoj kući u Apatinu, a Više javno tužilaštvo u Somboru tvrdi da nema svedoka zločina i da je telo poslato na obdukciju. Nju je zaklanu našla komšinica, a veruje se da je motiv ubistva koristoljublje.

Prema njihovim rečima, osumnjičenom za zločin na teret se stavlja teško ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godine.

- Miljanović Bosiljka nasilno je lišena života, nema svedoka krivičnog dela i telo je poslato na obdukciju- kažu iz Višeg javnog tužilaštva u Somboru.

Podsećanja radi, starica je u ponedeljak rano ujutru nađena mrtva u kući, a imala je veliku posekotinu na vratu. Sumnja se da je ubica čekao da Bosiljkina unuka ode na posao.

Komšije u strahu

„Imala je sina jedinca koji je davno preminuo. Nesrećna žena je tada sa svojim suprugom otišla u Crnu Goru. Imali su neke apartmane dole i njih su izdavali preko letnje sezone. Verovatno su zbog toga mislili da ima para. Ovo je sigurno uradio neko koga je ona poznavala, čim ga je pustila u kuću“, navode komšije i dodaju da žena sigurno ne bi pustala nepoznate ljude u kuću.

„Nakon smrti supruga ona se vratila u Apatin da živi jer nije mogla više da bude sama tamo. Bosin sin i snaja su preminuli rano i zbog toga je unuka živela s njom. Srce nam se svima slomilo zbog toga, ali smo se i mnogo zabrinuli jer još uvek nije niko uhapšen, ne izlazimo napolje i vrata su nam zaključana. Nadamo se da će ubica biti pronađen uskoro“, rekla je komšinica za Nova.rs.

Izvor: telegraf.rs

Ako ste se pitali zašto neki kuvari na glavi imaju kape koje podsećaju na visoke bele tornjeve, postoji odgovor i na to pitanje. Za toques blanches, odnosno bele kape (na francuskom) postoji vrlo dobar razlog, no krenimo redom..

Početkom 18. veka bele kape nosile su se iz higijenskih razloga, kako bi se jasno videlo kada je uniforma prljava i kako kosa ne bi dospela u hranu. Navodno je još Henrik VIII posebno mrzeo nedostatak higijene u kuhinji. Prema jednoj legendi, on je naredio da se kuvaru odrubi glava, nakon što je u svom tanjiru našao dlaku. Nakon tog incidenta, svi su kuvari morali da stave kapu na glavu kako ne bi ostali bez nje.

Prve kape bile su spljoštene, a s vremenom su postale više. Visoke kape omogućile su bolju cirkulaciju vazduha i barem malo pomogle kuvarima da ne svisnu od vrućine u kuhinji, piše Punkufer.

Smatra se da je Mari Antoen-Karem, jedan od ranih šefova visoke francuske kuhinje zaslužan za stvaranje standardne kuvarske kape koju poznajemo danas, ali postoji niz priča koje objašnjavaju kako se kuvarska kapa prvi put pojavila i kako se razvijala tokom godina.

Visina kape je važna jer što je viša kapa, to je i viši rang u kuhinji. To se pravilo prvenstveno odnosi na tradicionalnu hijerarhiju brigade, kakvu je uveo francuski kuvar Ogist Eskofije, kada je kao mladi šef došao da radi u kuhinju pariskog hotela Ric.

Brigada kao zapovedni lanac i danas vlada u kulinarskom svetu jer donosi red u užurbane i često haotične kuhinje. Ogist Eskofije navodno je imao kapu visoku 45 centimetara, delimično poduprtu komadićima kartona – kako bi pokazao svoju stručnost. Iako to nije uvek slučaj u modernim kuhinjama, nekada je najviša kapa u kuhinji obično pripadala glavnom šefu.

Tradicionalno, visina kuvarske kape trebalo bi da označava položaj i rang u kuhinji. Glavni kuvar nosio je najvišu kapu u kuhinji, a što je titula bila slabija to je kapa imala manje centimetara. Drugim rečima, visina kape je označavala poziciju u tradicionalnoj hijerarhiji.

Osim visini kape, nekada se velika pažnja pridavala broju nabora na kapi – u ranim danima toque blanchea govorilo se da broj nabora često predstavlja koliko je tehnika ili recepata kuhar usvojio. Primera raid, 100 nabora na kapi može predstavljati 100 načina na koje kuvar ume pripremiti jaja.

Današnji nabori ne odnose se na veštine, nego služe kao oda tradiciji, a iako to nije uvek slučaj, u modernim kuhinjama i dalje se mogu naći one u kojima najviša kuvarska kapa pripada najvišem rangu šefa kuhinje. Tokom godina kuvari su zaminili toque drugim odevnim predmetima za glavu, pa nije retkost videti šefa kuhinje sa kačketom, mrežicom za kosu ili jednostavnom trakom.

Izvor: danas.rs