Sombor.info

Putarina je od danas u Srbiji skuplja 14 odsto ako se plaća gotovim novcem, a za osam odsto za vozače koji je plaćaju elektronski. Putarina za putničke automobile na deonici Beograd-Preševo poskupela je sa 1.490 dinara na 1.699, a ako se plaća elektronski, putarina je 1.609 dinara.

Na deonici Beograd-Paraćin putarina je sa 580 dinara, povećana na 661 dinar, a za elektronsko plaćanje je 626 dinara.

Putarina na deonici Beograd-Niš poskupela je sa 890 dinara na 1.015 dinara, a za e-naplatu na 961 dinar.

Vozači će na deonici Beograd-Subotica umesto 640 dinara putarinu će plaćati 730 dinara, a elektronski 691 dinar.

Putarina na deonici Beograd-Čačak (Pakovraće) je sa 470 dinara, poskupela na 536 dinara ili 508 dinara ako se plaća elektronski.

Gradsko veće Sombora donelo je odluku da se raspiše javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote u ovom gradu.

Za sprovođenje ovih mera, predviđeno je šest miliona dinara, od čega jednu polovinu obezbeđuje Ministarstvo rudarstva i energetike a drugu grad, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu, gde će biti objavljen i javni poziv.

Od ukupnog iznosa, pet miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, a milion za ugradnju kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote.

U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja, kaže David Firanj, direktor

U prepunom galerijskom prostoru Gradskog muzeja u Somboru otvorena je izložba „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz”, čiji su autori Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije i Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske. Ovo je prvo gostovanje izložbe koja je prošle godine u Novom Sadu bila izuzetno zapažena u okviru ciklusa „Heroine” i sa njom somborski Gradski muzej započinje obeležavanje svog jubileja 140 godina od osnivanja.

„Istorijsko društvo Bač – bodroške županije, formirano je 11. maja 1883. godine i tada su nastale i prve muzejske zbirke: arheološka zbirka i muzejska biblioteka, pa mi taj datum obeležavamo kao početak muzejske delatnosti u našem gradu”, kaže za „Politiku” David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru. Podseća da je prošle godine i Narodno pozorište u Somboru obeležilo 140 godina postojanja te da je lako pretpostaviti koliko kreativne i pozitivne energije pulsira u gradu.

U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja. Danas Gradski muzej funkcioniše u četiri odeljenja. Arheološko ima dve zbirke: numizmatička sa srednjim vekom i zbirku praistorije, tu je zatim likovno, pa zavičajno te istorijsko odeljenje. Takođe postoje i dva depadansa: Muzej podunavskih Švaba i Spomen-muzej Batinske bitke.

„Nastojali smo da ove godine programski luk bude na zavidnom nivou kakav priliči značajnoj godišnjici ovog regionalnog muzeja”, kaže Firanj. Izložbena godina započela je postavkom, realizovanom u saradnji sa Istorijskim arhivom, „Vekovi somborskog venca”, a ostvarenoj povodom dana grada. Usledila je izložba iz zaostavštine Jovanke Broz.

„Tokom maja i zvanično proslavljamo jubilej i to sa dve izložbe našeg arheološkog odeljenja. Na dan jubileja, 11. maja, otvorićemo zanimljivu izložbu srednjovekovnog prstenja kustoskinje Viktorije Uzelac, a 25. maja kustoskinja Anđelka Putica pripremiće izložbu najnovijih arheoloških saznanja sa našeg podneblja. Izložićemo ono do čega se došlo tokom iskopavanja poslednjih godina, a što se do sada nije našlo pred publikom”, nastavlja David Firanj. Istovremeno, Sombor će od 24. do 26. maja biti domaćin godišnje skupštine Srpskog arheološkog društva koje takođe obeležava 140 godina rada.

Uz vrednu arheološku građu Gradski muzej poseduje i bogatu likovnu zbirku najznačajnijih imena likovne umetnosti 20. veka na našem tlu, a nastalu kroz manifestaciju „Likovna jesen”, koju je osnovao Milan Konjović. Omaž modernom izrazu pripremljen je kroz izložbu likovnog odeljenja posvećenu performansu osamdesetih godina prošlog veka, koja će biti otvorena tokom leta. Posle toga, sledi još jedna gostujuća izložba za sada simboličnog radnog naslova „Povratak u Sombor”. „Realizujemo je u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog iz Novog Sada, a reč je o postavci koja je 1945. godine bila aktuelna u ovom muzeju. Tako povezujemo još jedan značajan datum u našoj istoriji jer je 27. oktobra 1945. godine Gradski muzej useljen u ovo zdanje, nekadašnju kuću porodice veleposednika Fernbaha”, objašnjava David Firanj.

Do kraja godine Gradski muzej pripremiće još jednu veliku izložbu svog etnološkog odeljenja, a posvećenu somborskim apotekama s početka 20. veka.

„Planiramo da imamo i tematske izložbe u našim depadansima, organizujemo gostujuće programe, radionice za decu, različite tribine”, kaže Firanj.

Neadekvatni depoi

Gradski muzej Sombora smešten je u centru grada u prostranom belom zdanju koje zajedno sa susednim Narodnim pozorištem tvori mali gradski trg. Međutim, i pored svoje veličine matična muzejska kuća postaje premala za bogati fond.

„Mi se kontinuirano uvećavamo. Novi predmeti iziskuju određeni tretman, da budu smešteni, pripremljeni i obrađeni. Depoi su nam gorući problem jer su vlažni i neadekvatni i tužno je da neki predmeti propadaju jer nemamo odgovarajuće uslove. Zbog toga sada intenzivno radimo na obezbeđivanju novca za elaborat za plan rekonstrukcije zgrade, kako bi ga bolje prilagodili našim potrebama. Konkurisali smo i kod pokrajine za obnovu sale za tematske izložbe kako bi ovaj prostor bio u skladu sa savremenim muzejskim radom i aktivnostima”, kaže direktor David Firanj.

Izvor: politika.rs

Na toranj zvonika na Gradskom groblju u Apatinu, u svoje gnezdo, stigle se dve mlade rode. Prvo mužjak, a pre par dana i ženka. Odmah su krenuli sa „popravkom“ starog gnezda, „pleteći“ u njega nove grane i grančice. Međutim, gnezdo se opasno nakrivilo i samo što nije palo...

Uočivši problem, komunalci JKP „Naš dom“ su odmah preduzeli hitnu akciju. Uz pomoć auto korpe obezbedili su gnezdo žičanim okvirom i mrežom, tako da je sada bezbedno. A bezbedni su i građani koji svakodnevno prolaze pored zvonika.

U sigurnom i uređenom gnezdu zaljubljeni par roda sada može mirno da čeka i ostale članove „porodice“. Važno je da imaju gde da se vrate.

Kao što je važno i da se vraćaju... Svake godine...

Izvor: apatinskenovine.rs

U organizaciji Turističke organizacije Grada Sombora, a uz podršku Oldtimers klub Des arts-a i pokroviteljstvo Grada Sombora, ovaj grad će još jednom biti domaćin velikog međunarodnog Susreta starovremenskih vozila, 28. po redu.

Kaako saznajemo, prijave za goste iz inostranstva traju do 1. maja, dok će za dnevni susret prijava moći da se izvrši na licu mesta.

Organizatori i ove godine očekuju veliku posećenost, te su njihove procene da će se na Ćelavom trgu naći minimum 80 izlagača.

Manifestacija će biti održana od 12. do 14. maja, a u nastavku vam donosimo kompletan program:

12. maj – PETAK

- od 18h smeštaj učesnika koji se prijave za noćenje

- večera za učesnike u restoranu „U hladu bođoša“

13. maj – SUBOTA

Od 09.00 - Trg Svetog Trojstva - okupljanje i registracija učesnika

- doručak

10.30 - Organizovana poseta sa vodičem zgradi Županije (slika Bitka kod Sente)

11.00 - pozdravna reč domaćina i svečano otvaranje izložbe

Oko 13.00 – Organizovan polazak učesnika za Riđičko vinogorje

14.30 - zajednički ručak u Riđici , druženje i dodela diploma i nagrada

Povratak u Sombor oko 19h i poseta vinariji uz degustaciju vina i hrane!

14. maj – NEDELJA

- Doručak u restoranu „Gradska kafana“

- poseta Galeriji „Milan Konjović“

11h – polazak za Stanišić

13h – ručak u restoranu „Novinar“

Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu javiti na broj telefona +381 64 120 28 21.

Izvor: Radio Apatin

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, otvoren je digitalni bioskop, opremljen modernim 3D platnom i najsavremenijim projektorom i ozvučenjem.

-Svima je poznato da je Sombor grad kulture, ove godine ćemo peti put po redu organizovati Filmski festival i ovo je bio samo logičan sled događaja da bioskop bude upravo u ovoj sali Kulturnog centra. Svakako da će puno značiti svim stanovnicima Sombora s obzirom da svi mi najviše volimo da pogledamo dobar film na platnu, jer je to poseban ugođaj - poručuje Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Izvor: novosti.rs

U okviru jednog od pratećih programa izložbe “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz”, koja je svečano otvorena 23. marta u Gradskom muzeju Sombor, biće predstavljena i digitalna rekonstrukcija salona nekadašnje prve dame velike Jugoslavije, u četvrtak, 6. aprila od 18 časova.

Rad na rekonstrukciji prostora vile u kojoj je Titova supruga živela posle njegove smrti, somborskoj publici prezentovaće Snežana Mijić, konzervatorka Galerije Matice Srpske u Novom Sadu, pomoću modula Virtuelne stvarnosti (VR).

„Digitalna rekonstrukcija nikada ne počinje samo softverskim modelovanjem, pogotovo ne ukoliko je određeni prostor trajno izgubljen. Ovakav postupak rada zahteva istraživanje i proučavanje dostupnog materijala koji je najčešće vezan za uspomene i lične predmete vlasnika. Na primeru salona Jovanke Broz to je najpre podrazumevalo analizu plana osnove i oskudnog broja fotografija, zatim utvrđivanje dimenzija predmeta koji su oblikovali salon i najzad softversko modelovanje pomenutih elemenata“, navodi se u saopštenju somborskog muzeja.

Koliko god bio tehnološki inovativan i realističan ovakav vid prezentacije, kako se ističe, ostaje činjenica da trenutni stepen tehnološkog razvoja ne može preneti iskustva i sećanja koje je vlasnica utkala u dotični prostor.

Podsećanja radi, autori izložbe „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz” su istoričari umetnosti Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske, i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, a u fokusu ove postavke je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela.

Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da što više imitira ambijent predsedničke rezidencije u Užičkoj 15, kojoj je živela sa Josipom Brozom Titom, i ova kolekcija nastala je spontano kao kulisa jednog života.

Izlaganje ovih dela ima dvostruki značaj: s jedne strane radi se o umetničkim predmetima koje publika do sada nije imala priliku da vidi, a s druge, ona predstavljaju imaginarni muzej sećanja Jovanke Broz (1924 – 2013), kroz koji se mogu rekonstruisati delovi i detalji njenog života.

Izložena umetnička dela, koja su poslednje trideset tri godine Jovankinog života oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način današnjoj javnosti objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost, osećaj za umetnost, ali i društvene i umetničke prilike u socijalističkoj Jugoslaviji.

Svih 36 dela ove kolekcije prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne konzervatorsko-restauratorske postupke, koje su sproveli konzervatori Galerije Matice srpske predvođeni višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.

Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Gradski muzej Sombor, kroz ovu izložbu pokazali su plodotvornost saradnje među nacionalnim ustanovama kulture, i jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije.

Ovu saradnju inicirao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj, prepoznavši izložbu „Partizanka i Fragonar.Kolekcija slika Jovanke Broz” kao jedan od programa koji dodatno doprinosi obeležavanju jubileja — 140 godina muzeološke delatnosti u Somboru.

Izložba, koja je svojevrsni vremeplov kroz uzbudljiv život jedne heroine socijalističke epohe, i velike tragetkinje postkomunističkog doba, biće otvorena do 26. aprila.

Izvor: danas.rs

Odelјenje lokalne poreske administracije obaveštava obveznike poreza na imovinu na teritoriji Grada Sombora, da počinje podela rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu.

Podelu poreskih rešenja vršiće JP Pošte Srbije.

Građanima će uz rešenja poreza na imovinu, biti uručena i odgovarajuća instrukcija za plaćanje.

Rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu će biti dostavlјena u elektronskom obliku, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, poreskim obveznicima koji imaju potvrđeno e-sanduče na portalu eUprava.

Uvid u stanje duga po računima lokalnih javnih prihoda građani mogu izvršiti putem internet portala na adresi www.lpa.gov.rs, ili lično na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“).

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“) ili na brojeve telefona 025/468-152, 025/468-147 i 025/468-198.

Kajli je otkrila koje pse nikada ne bi želela da ima.

Kajli trenira pse više od tri godine i na svom TikTok-u je podelila listu onih koje treba izbegavati, među kojima su čak i čau čau i bigl.

Svoju listu započinje sibirskim haskijem, govoreći: „Molim vas, prestanite da dižete buku. Vas je nemoguće obučiti. I prestanite da uzvraćate, molim vas.“

Sledeći je bigl.

„Bez pameti. Kao da pokušavate da dresirate plišanu životinju. Samo onjušite zemlju i nađete novog vlasnika.“

Australijski govedar je sledeći na njenoj listi jer se „neslavno problematino ponašaju i morate mnogo da radite sa njima“.

Međutim, ona se tu ne zaustavlja i otkriva da je i mops na listi, navodeći: „Ne možete da dišete. Ne mogu ništa da uradim sa tobom – bilo kojom malom rasom ili psima koji imaju zdravstvene probleme zbog ravnog lica.“

Prelazeći na čau čau, Kajli otkriva: „Ja jednostavno nisam obožavatelj. Psi poput mačaka nisu za mene. Imaju čudan ljubičasti jezik.“

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Kajli skreće pažnju na akitu.

„Jednostavno ne volim pse koji su genetski agresivni. Previše su nezavisni.“

Pošto je znala da će video izazvati burne reakcije, postavila je snimak uz natpis: „Nemojte da se ljutite, ni moj pas nije za svakoga. Ali mopsovi su jedno veliko NE.“

Govoreći o svojoj karijeri, Kajli je napisala: „Imam spasilačkog nemačkog ovčara koji je promenio vlasnika tri puta pre nego što je došao kod mene i to je definitivno bilo iskustvo koje je promenilo moj život i koje me je na kraju dovelo do profesionalnog dresiranja pasa, nakon što sam se edukovala o ponašanju pasa.“

Izvor: nova.rs

Sredinom marta 40 radnika firme Aerodrom ketering preko noći je dobilo otkaz. Na njihovo mesto je, kako tvrde, dovedeno 65 stranih državljana.

Sindikati i bivši radnici ubeđeni su da je strani vlasnik rešio da dovede jeftiniju radnu snagu, a državljane Srbije proglasi tehnološkim viškom, rečeno je danas na konferenciji za medije koju je organizovao Savez samostalnih sindikata Beograda.

Oni smatraju da su baš ovi radnici izabrani da dobiju otkaz, jer su stupili u štrajk zbog kašnjenja plata i neuplaćivanja poreza i doprinosa od strane poslodavca.

„Imamo nesvakidašnju situaciju da ne da nema radne snage u Srbiji, već da se dovode stranci za mesta koja su popunjena. Sa tim idejama nisu prethodno upoznati ni radnici ni sindikat. Prekršeno je mnogo zakona, od Zakona o zapošljavanju stranaca do Zakona o radu“, tvrdi Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalih sindikata Beograda.

On navodi da radnicima nisu plaćeni porezi i doprinosi, dok su im uplaćivane plate.

„Ovo znači da je neko morao to da omogući, jer naš zakon tako ne propisuje. Postavlja se pitanje i zašto država sve to dozvoljava? Da li je to neka nova ekonomska politika, da država želi da zameni naše radnike jeftinijom radnom snagom?

Ono o čemu se razgovara u novom Zakonu o zapošljavanju stranaca jeste da se dovede radna snaga za poslove na kojima fali naših radnika, a ne da se oni smenjuju. Neoglašavanje države na slučaj sa Aerodrom keteringom nam govori da sve ovo nije slučajno. Ako na ovaj način krenemo da zamenjujemo ljude, moraćemo da stvorimo novu državu“, kaže Todorović.

Predstavnik sindikata upozorio je da, ako naša Vlada razmišlja i o subvencijama za strance, da razmisli o istima i za naše radnike, ali – za karte da odu odavde.

Todorović najavljuje i radikalizaciju protesta, ukoliko nadležni ne budu reagovali.

„Obratićemo se Vladi, a ako odgovora ne bude, pozvaćemo na proteste. Ne samo radnike već i učenike i penzionere, trudeći se da ih radikalizujemo što više, od auto puta do aerodroma“, poručuje Todorović.

Kada je reč o neuplaćivanju poreza i doprinosa, sindikat je najavio podnošenje krivičnih prijava.

„Obavestićemo i međunarodne organizacije. Imali smo jedan Linglong, mislim da ovo nije dobra slika o Srbiji“, zaključuje Todorović.

Prema rečima Dragana Kabića, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Beograda, kašnjenje uplate poreza i doprinosa izazvalo je proteste, a potom i otkaze.

„Ovo u svojoj karijeri nisam video. Sve kolege su od početka osnivanja firme radile u njoj. Ako ovo sada prođe, dešavaće se u celoj Srbiji. Takođe, nikome nije bilo jasno čemu otvaranje više firmi.

Za novootvorena preduzeća imali smo velike probleme – u dva su kasnile isplate zarade, uz probijanje zakonskog roka. To je izazvalo protest. Poslodavac se nije oglasio, a 28. februara stigla je informacija da će vlasnik doći. Svi zaposleni su ga čekali, ali nije došao“, objašnjava Kabić.

On dodaje da je potom suspendovan, a da ni jedan papir o progašenju tehnološkog viška nisu videli.

Kako objašnjava, među onima koji su dobili otkaz našla se i jedna smaohrana majka sa malim detetom, kao i jedan bračni par.

„Ja sam tamo 33 godine, a onda sam proglašena tehnološkim viškom. Razmišljala sam gde sam pogrešila, uplašena i prestavljena. Nikakvu najavu nismo imali, samo smo preko noći dobili otkaz“, kaže bivša radnica Angelina Pajić.

Kako predstavnici sindikata tvrde, radnici nisu otišli u firmu da preuzmu rešenja, već u iznajmljeni prostor, a uručio im ih je vozač direktora.

Izvor: danas.rs