Sombor.info

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici - piše portal Biti roditelj!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?

Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?

Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?

To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?

Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?

Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?

Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

- Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?

Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?

Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Pripadnici policije u Novom Sadu uhapsili su 27-godišnjeg N.Z. iz Sombora kod kojeg su pronašli veću količinu marihuane kao i oružje i municiju.

"Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su N. Z. (27) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija", navodi se u saopštenju policijske uprave u Novom Sadu.

Pregledom vozila osumnjičenog, policija je, u gepeku, pronašla oko 1,1 kilogram marihuane.

Pretresom kuće u Somboru, u kojoj N. Z. neprijavljeno boravi, pronađena je marihuana i pištolj sa osam metaka u okviru, dodaje se u saopštenju.

Osumnjičenom je, kako se navodi, određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Novom Sadu.

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.

U julu ove godine na sednici SES-a dogovoreno je da minimalna cena rada u Srbiji od oktobra bude veća 9,4 odsto i da se sa sadašnjih 450 evra poveća na 500 evra.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da će od 1. januara „minimalac“ iznositi 550 evra - piše Danas.

Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ predložili su da „minimalac“ za 2026. iznosi 600 evra ili 70.000 dinara.

Unija poslodavaca Srbije ocenila je da, posle povećanja minimalne zarade na 500 evra od 1. oktobra, taj iznos ne treba više povećavati.

U slučaju da socijalni partneri Vlada Srbije, sindikati i poslodavci ne postignu saglasnost konačnu odluku o iznosu će doneti Vlada Srbije, najkasnije do 15. septembra.

Nekoliko poslednjih godina minimalnu zaradu i pre početka pregovora saopštavao je predsednik države Aleksandar Vučić, a to je učinio i ove godine, kada je rekao da će „minimalac“ za 2026. iznositi 550 evra.

Grad Sombor naručio je i sproveo postupak javne nabavke za izvođenje hidroizolaterskih radova na krovu Gradskog bazena. Kao jedini ponuđač posao je dobila firma Aquaseal sistemi d.o.o. Lipar po ceni od 13,9 miliona dinara sa uračunatim PDV-om.

Prema tehničkom opisu nabavke, izvođač radova najpre mora da ukloni nečistoće sa krova, a zatim da nanosi slojeve hidroizolacije, uključujući i završni UV sloj, kako bi se obezbedilo jednoliko i trajno zaptivanje površina. Na materijal i radove tražena je pisana garancija od minimum 10 godina.

- Sistem mora biti pogodan za direktnu izloženost vremenskim uslovima (sunce, kiša, sneg) bez potrebe za dodatnim zaštitnim slojevima - jedan je od zahteva naručioca. U tehničkom opisu piše i da je izvođač u obavezi da dinamiku radova na postavljanju hidroizolacije uskladi sa radovima na postavljanju solarnih panela, što je takođe novost u radu Sportskog centra Soko, koji upravlja zatvorenim bazenom Mostonga - piše eKapija.

Rok za izvođenje radova na hidroizolaciji krova je 90 kalendarskih dana.

Trivun Ivković je na Kurir televiziji pričao o manifestacijama koje organizuju iza velikih zidina i koji zatvorenici imaju privilegije

Nedavno je u Smederevu u okružnom zatvoru održan festival imitacije pod nazivom "Tajna". Ovo je jedna u nizu manifestacija gde osuđenici mogu da pokažu svoju kreativnost. Podsećamo i na, festivale literarnog stvaralaštva u zavodu za maloletnike u Valjevu i likovne kolonije u zavodu u Somboru - piše Kurir.

Kakav je život u zatvorima u Srbiji, za "Puls Srbije" na Kurir televizije pričao je Trivun Ivković, nekadašnji upravnik KP doma „Sremska Mitrovica“.

Istorijska evolucija zatvora

- Od kada je sveta i veka, jedni su radili, a drugi krali. Pronađeni su ostaci nekog zakona, a ti dokumenti datiraju od pre 1.700 godina. Dakle, oni svedoče da su ljudi bili osuđivani, ali nije bilo izdržavanje kazne kao danas. Recimo, neko je počinio delo ubistvo, on je bio kratko zatvoren u nekoj prostoriji, pa mu se sudilo da li će ići na vešanje, kamenovanje, bičovanje... Dešavalo s i da bude rob 4-5 godina, pa da tako odrobija svoju kaznu. Još od tada se neprestano usavršavaju zakoni i zatvori, pa smo danas došli do savremenih zatvora - započeo je Ivković.

Detalji svakodnevnice iza rešetaka

- Svaki osuđenik dnevno ima 175 grama mesa, imaju tri obroka dnevno, tako je u zakonu i ta pravila se održavaju. Vidite, ti ljudi sigurno nisu došli u pozorište ili obdanište, već u KP dom. Ako je zatvorenik korektan, onda je sve uredu, a ako nije, prvo će da ima problem sa okruženjem, a ako nastavi onda i sa stražom, postoje disciplinske mere u vidu specijalnih ćelija, pa čak i batine, da se ne stidimo, policajci ne nose palice za potpisivanje. Red mora da se poštuje. Ima privilegovanih, a to su isključivo oni koji su disciplinovani, dobri radnici i poštuju pravila. Nema nikakvih drugih privilegija, ovo su više nagrade za dobro ponašanje u vidu jedne posete više ili slično.

Da li izađu opamećeni iz zatvora

- Nisam baš siguran, ali zasigurno izađu obrazovaniji jer tamo dosta čitaju. Mi imamo tri biblioteke koje ukupno broje oko 200.000 knjiga, u zatvorima se jako puno čita. Imali smo čak i višu školu u KP domu. Dakle, mogu da nauče zanat, pa čak i da završe fakultet iz KP doma. Može sve, samo da se korektno ponaša. Njega su već osudili, nismo mi iz KP doma tu da mu ponovo sudimo, ali mora da zna gde se nalazi.

Mališani iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ iz Кikinde zajedno sa članom Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine ovog grada Đorđem Tešinom pozvali su Somborce da posete jubilarne 40. „Dane ludaje“ u Кikindi.

Pod sloganom „Ludaji u čast“ ovogodišnja tradicionalna manifestacija održaće se od 18. do 21. septembra, a posetioci će moći da uživaju u najvećoj gostinskoj sobi Evrope u kojoj kulturno-umetnička društva prikazuju svoj program, Banatskom fruštuku gde mogu da se probaju specijaliteti ovog kraja, Evropskom kutku, igrama sa ludajom, ulici starih zanata, a maskirani predškolci napraviće pravu atrakciju defileom u kostimima plodova jeseni. Neizostavni su i večernji koncerti koji upotpunjuju program manifestacije, a ono što čini srž manifestacije jeste merenje najteže i najduže ludaje.

„Trećeg vikenda u septembru, evo već 40. godina, Кikinda postaje jedna velika gostinska soba i Кikinda postaje jedna raskošna trpeza svih jesenjih plodova, gde, pored tog jednog centralnog dela – takmičenja u merenju najteže ludaje i posle smo uveli i najdužu ludaju, ljudi mogu da posete i vide razne štandove, da probaju razne kulinarske specijalitete, da vide neke stare zanate kako se rade, da prisustvuju i čuvenom kinderbalu – to su predivna naša dečica iz predškolskih ustanova i iz nižih odeljenja osnovne škole koji kroz jednu paradu, obučeni u jesenje plodove i prirodne materijale defiluju gradom, promovišu i tako otvaraju svečanost“, istakao je Tešin pozivajući Somborce da posete čuvenu tradicionalnu manifestaciju.

Mladi promoteri iz Кikinde ovom prilikom prošetali su centralnim gradskim ulicama, gde su pesmom i igrom najavili „Dane ludaje“ u Кikindi.

Odigrano je prvo kolo poslednjeg somborskog fudbalskog ranga. Na programu su bila tri duela. Najubedljiviji trijumf ostvarila je ekipa Dunava iz Bačkog Monoštora koja je „deklasirala“ Dinamo iz Sonte. Monoštorci su pitanje pobednika rešili u drugom delu meča kada su postigli pet golova.

U somborskom derbiju sastali su se Sport i Telečka.

Bezdanci su bili bolji i odneli su pobedu golovima Stefana Lerića (2) i Nemanje Đenića. Poraz gostiju ublažio je Stiven Nikolić. U poslednjem meču snage su odmerili Jedinstvo Lemeš i PIK 2023. Ekipa sa somborskog kanala do pobede je došla pogotkom rezerviste Daniela Kokrehelja u 57. minutu susreta.

U uvodnom kolu odmarala je ekipa Omladinca sa Bukovca. Narednog vikenda sastaju se: Telečka – Dunav, PIK 2023 – Sport, Omladinac – Jedinstvo Lemeš. Slobodna je ekipa Dinama iz Sonte - piše somborsport.org.

U nedelju, 14. septembra, u Sivcu, održaće se manifestacija pod nazivom „Štraparijada“. Takmičari koji uzmu učešće takmičiće se u četiri kategorije: pero laka, laka, srednja i samci.

Takođe, za sve posetioce obezbeđen je i prigodan muzički program, a podršku u realizaciji događaja pružila je opština Kula, Turistička organizacija i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Informacije o tačnoj satnici biće dostavljene naknadno.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. septembar

Većina radne populacije provodi veći deo dana na poslu, pa je prirodno da zanimanja i radni uslovi direktno utiču na nivo stresa.

Stres na poslu može da nastane iz različitih razloga. Rokovi i stalna konkurencija vrše pritisak da se zadaci završe na vreme, dok poslovi sa velikom odgovornošću, gde su životi ljudi, pa čak i sopstveni, ugroženi, prirodno povećavaju nivo stresa.

Izloženost opasnim uslovima rada ili stalna pažnja javnosti dodatno opterećuje, a osećaj da vam se ne veruje i da nemate autonomiju može da izazove frustraciju, prenosi Bizlife.

Pored toga, ometanja na poslu, nedostatak komunikacije, niske plate i ograničene mogućnosti napredovanja spadaju među česte izvore stresa.

Najstresniji poslovi danas

Medicinska sestra u hitnoj pomoći – rad u hitnoj je izuzetno stresan, jer odluke treba donositi stalno, pod pritiskom, a pogrešne odluke mogu da imaju katastrofalne posledice.

Anesteziolog – odgovornost za život pacijenta dok je u kontrolisanom stanju bez svesti, sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama, čini posao izuzetno zahtevnim.

Savetnik za mentalno zdravlje – emotivna dostupnost i rad sa osetljivim situacijama može da bude psihički iscrpljujuća.

Dispečer u hitnim službama – odluke koje donose mogu bukvalno odlučiti o životu ili smrti, uz potrebu za smirenom i preciznom komunikacijom.

Novinar i voditelj – duge smene, striktni rokovi, javna izloženost i visok nivo odgovornosti za informacije povećavaju stres.

Socijalni radnik – svakodnevno se suočava sa nasiljem, zlostavljanjem i tužnim situacijama, što emocionalno iscrpljuje.

Vatrogasac – visok rizik po život i odgovornost za živote drugih stvaraju intenzivan stres.

Policajac – posao visokog rizika sa stalnim pritiskom i ozbiljnim posledicama.

Vojno osoblje – ekstremna fizička i psihološka zahtevnost, posebno u ratnim sukobima, čini ovaj posao jednim od najstresnijih.