Sombor.info

Radivoj Korać je bio prvi sportista koji je sahranjen u Aleji velikana. Na njegovom kovčegu nije bilo državnih obeležja. Stajala je samo olimpijska zastava, kao simbol čoveka koji je pripadao svetu.

Moglo je da bude sve drugačije. Da tog kobnog juna 1969. godine, na putu kod Vogošća, prst sudbine nije ugasio jedan far. Da je ruka na volanu Volkswagen skrenula samo nekoliko centimetara u stranu.

Danas bismo, možda, pričali o sedokosom inženjeru elektrotehnike koji na svom ćošku u Knez Mihailovoj sa prijateljima komentariše modernu košarku. Možda o čoveku koji je, nakon što je pokorio Evropu pod obručima, postao jedan od najvažnijih kulturnih ambasadora ovog prostora - piše Direktno.

Istina je da je Radivoj Korać od prvog trenutka bio mnogo više od običnog sportiste. U sivoj svakodnevici posleratne Jugoslavije izdvajao se riđom kosom, izuzetnim darom za matematiku i pločama koje su mirisale na London. Njegova priča svedoči o vremenu kada je košarka bila igra romantičara, a on njen najsjajniji simbol.

Karijera mu je počela gotovo kao urbana legenda. Kada je Bora Stanković čuo da je jedan mršavi dečak u juniorskoj konkurenciji sam postigao sve poene za svoj tim, pomislio je da je u pitanju greška u zapisniku. Nije bila. Taj riđi momak je sa šesnaest godina ušao u prvi tim OKK Beograd i započeo deceniju dominacije kakva se retko viđa.

Žućko nije igrao po pravilima iz udžbenika. Slobodna bacanja izvodio je „iz bunara“, hvatajući loptu odozdo, što je i tada delovalo neobično, ali kada bi izašao pred publiku, kao na čuvenom gostovanju na belgijskoj televiziji, taj stil donosio je neverovatnih sto pogodaka iz sto pokušaja. Njegov osećaj za koš bio je gotovo matematički precizan, a leva ruka neuhvatljiva za odbrane širom Evrope.

Dok su drugi sportisti bili deo sistema, Korać je bio prva autentična zvezda zapadnog kova. U torbi je, uz patike, donosio prve ploče The Beatles u Radio Beograd, otkrivajući sugrađanima zvuk nove ere. Njegova popularnost bila je tolika da je u Knez Mihailovoj izazivao isti metež kao i fudbalski mag Dragoslav Šekularac.

Ipak, slava ga nije promenila. Ostao je momak koji je mlađim saigračima, poput Vlade Đurovića, plaćao večere, jer je znao da nemaju. Bio je boem sa diplomom u džepu i loptom u rukama, čovek koji je spajao elitnu kulturu Narodnog pozorišta u Beogradu sa užarenom atmosferom košarkaških terena u Padovi i Liježu.

Koliko je bio ispred svog vremena, najbolje govore događaji nakon njegove prerane smrti. Bio je prvi sportista sahranjen u Aleji velikana, a njegov odlazak naveo je FIBA da napravi presedan. Kako bi OKK Beograd mogao da povuče njegov dres sa brojem pet, uveden je broj 16, čime je započela nova era numeracije u košarci.

Čak je i Josip Broz Tito priznao da je Žućko bio veći od Jugoslavije.

Na njegovom kovčegu nije bilo državnih obeležja. Stajala je samo olimpijska zastava, kao simbol čoveka koji je pripadao svetu.

I danas, on ostaje putokaz svim klincima koji sanjaju velike snove, podsećajući nas da se najveći rekordi ne beleže samo na semaforu, već u načinu na koji živimo.

Dvadeset godina posle prvog, drugi film "Đavo nosi Pradu" (The Devil Wears Prada) napravio je pravu senzaciju tokom prvog vikenda prikazivanja u bioskopima.

Omiljen uglavnom među ženama koje čine 76 odsto kupaca karata, "Đavo nosi Pradu 2" u produkciji "20th Century Studios" kompanije "Walt Disney", zaradio je 77 miliona dolara u SAD i Kanadi, a 156,6 miliona dolara u svetu, po današnjoj proceni - piše n1info.rs.

Lako je potisnuo film "Majkl" (Michael) na drugo mesto, iako se taj muzički biografski film dobro držao u svom drugom vikendu, i pao je samo 44 odsto.

"Đavo nosi Pradu 2" prikazuje se na 4.150 lokacija u Severnoj Americi.

Po izlaznim anketama PostTrak-a, 74 odsto žena koje su gldale taj film je reklo da bi ga "definitivno preporučille" prijateljima.

Kritičari imaju mešovite ocene nastavka u kojem Endi Saks, koju igra En Hatavej, ponovo radi za Mirandu Pristli koju igra Meril Strip u izmišljenom časopisu "Runway" u veoma osiromašenom medijskom pejsažu.

Produkcija filma je navodno koštala 100 miliona dolara - značajno više u odnosu na budžet prvog filma od 35 miliona dolara. Ali, kako je filmski stvaralac Dejvid Frankel nedavno rekao za Asošijejted pres: "Ispostavilo se, znate, kada završite sa plaćanjem svih najvećih filmskih zvezda na svetu, i dalje završite sa praktično istim budžetom za snimanje filma kao i za prvi".

Zvezde Strip, Hatavej, Emili Blant i Stenli Tuči nedeljama su u modnoj globalnoj reklamnoj akciji sa glamuroznim nastupima u Tokiju, Londonu i Njujorku. Čak je i Ana Vintur, inspiracija za đavola u Pradi, ovog puta bila uključena, pojavljujući se sa Hatavej na dodeli Oskara i sa Strip na naslovnoj strani "Voga".

Prvi film je premijerno prikazan u junu 2006. godine i zaradio je preko 326 miliona dolara širom sveta, ne računajući inflaciju. I možda još važnije, čvrsto je postao deo kulture delimično zahvaljujući svojim stalno citiranim frazama ("opašite se", "revolucionarno", "to je sve"). Nastavci filmova nikada nisu sigurna stvar, ali ovog puta očekivanja su bila velika: Prema Nilsenu, gledanost filma „Đavo nosi Pradu“ porasla je za 428% od marta 2026. do aprila 2026. godine.

Drugo mesto zauzeo je biografski film o Majklu Džeksonu "Majkl" studija Lajonsgejt, koji je zaradio 54 miliona dolara u drugom vikendu prikazivanja u Severnoj Americi, gde se prikazuje na 3.955 bioskopska ekrana. Njegova ukupna zarada širom sveta već je 423,9 miliona dolara. Juniversal Pikčers je zadužen za međunarodnu premijeru.

Ovaj vikend označava početak letnje filmske sezone u Holivudu, ključnog 18-nedeljnog perioda koji često donosi oko 40% godišnje zarade na blagajnama. Često se kao početak sezone pojavljuju Marvelovi blokbasteri, ali kombinovana snaga filmova „Đavo nosi Pradu 2“ i „Majkl“ nije bila loša zamena.

"Ovo je zaista solidan vikend", rekao je Pol Dergarabedijan, šef odeljenja za trendove na tržištu u kompaniji Comscore. "Upravo je ova neodoljiva kombinacija više nego nadoknađuje činjenicu da nema Marvelovog filma koji bi počeo letnju filmsku sezonu", dodao je on.

Sam film „Prada“ je zapravo bolje prošao od prošlogodišnjeg letnjeg Marvelovog filma "Thunderbolts".

Ovog vikenda u bioskopima je bilo i nekoliko drugih novih filmova, uključujući horor "Hokum" sa Adamom Skotom, animiranu adaptaciju "Životinjske farme" Endija Serkisa i film o preživljavanju "Deep Water" sa Aronom Ekhartom i Benom Kingslijem.

Svi su izašli u bioskope posle filma "The Super Mario Galaxy Movie" koji je zaradio 12,1 milion dolara u petom vikendu, i filma "Project Hail Mary" koji je zaradio 8,6 miliona dolara u sedmom vikendu. Neonov "Hokum" je predvodio nove filmove sa 6,4 miliona dolara, zaokružujući prvih pet, a sledi ga veoma loše ocenjena "Životinjska farma" sa 3,4 miliona dolara. "Duboka voda" je krenula sa zaradom od 2,2 miliona dolara.

Dergarabedijan je primetio trend kod četiri najbolja filma: "U poslednjih nekoliko meseci, gledaoci su zaista prihvatili čistu, eskapističku zabavu", rekao je on.

Godišnja zarada na blagajnama je sada oko 14 odsto veća nego prošle godine, sa oko 2,8 milijardi dolara prodaje domaćih karata do danas.

Deset filmova sa najvećom zaradom od bioskopskih karata od petka do nedelje u SAD i Kanadi po sajtu Comscore:

"Đavo nosi Pradu 2", 77 miliona dolara
"Majkl", 54 miliona dolara
"Super Mario Galaksi Film", 12,1 milion dolara
"Projekat Zdravo Marija/Bože pomozi", 8,6 miliona dolara
"Hokum", 6,4 miliona dolara
"Životinjska farma", 3,4 miliona dolara
"Li Kronin: Mumija", 2,2 miliona dolara
"Duboka voda" 2,2 miliona dolara
"That Time I Got Reincarnated as a Slime the Movie: Tears of the Azure Sea", jedan milion dolara
"Drama", 908.303 dolara

Novo istraživanje otkrilo je povezanost između učestalog dremanja i veće smrtnosti kod starijih osoba, što upućuje na to da ova navika može signalizirati skrivene zdravstvene probleme. Iako povremeni odmor nakon napornog dana nije zabrinjavajući, naučnici ističu da redovno dremanje, naročito u jutarnjim satima, može biti znak za uzbunu.

Uznemirujući rezultati dugoročne studije

Studija pod nazivom „Objektivno mereni obrasci dremanja tokom dana i smrtnost od svih uzroka kod starijih osoba“, nedavno objavljena u časopisu JAMA Network Open, došla je do nekih uznemirujućih zaključaka. Istraživači su analizirali podatke prikupljene tokom 19 godina na uzorku od 1.338 odraslih starijih od 56 godina. Otkrili su da je često dremanje tokom dana, definisano kao dremanje između 9 i 19 časova, povezano sa većom stopom smrtnosti. Oni koji su prekomerno dremali, posebno ujutru, bili su posebno ugroženi, prenosi Index.hr.

Simptom postojećih bolesti

Autori studije navode da kratke dremke mogu ublažiti umor i poboljšati budnost na kraći rok, ali upozoravaju da je „prekomerna dremka u kasnijem životu povezana sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima, uključujući neurodegeneraciju, kardiovaskularne bolesti, pa čak i veći rizik od bolesti“.

Studija sugeriše da ljudi koji često dremaju ujutru možda već imaju višestruke osnovne zdravstvene probleme. Dokazi takođe podržavaju ideju da jutarnji i popodnevni umor mogu imati različite uzroke. Jedan od mogućih uzroka dnevnog umora i povećane potrebe za dremkama može biti hronična upala u telu.

Važnost praćenja navika spavanja

Na osnovu ovih nalaza, istraživači su istakli potencijalnu vrednost praćenja obrazaca dremanja pomoću nosivih uređaja kao dela rutinskih zdravstvenih pregleda. Ovo nije prva studija koja je došla do sličnih zaključaka. Prošle godine, studija Odeljenja za medicinu spavanja na Medicinskom fakultetu Harvard i Opšte bolnice Masačusets analizirala je podatke od skoro 90.000 odraslih i takođe pronašla jasnu vezu između čestog dremanja i lošijeg zdravlja.

Dremanje kao rani indikator

Vodeći istraživač studije, Čenlu Gao, rekao je tada za Medskejp Medikal Njuz: „Naši rezultati sugerišu da određeni obrasci dremanja mogu poslužiti kao rani indikatori lošijeg zdravlja.“ Objasnio je da produženo ili neredovno dremanje može biti odraz lošeg noćnog sna, poremećaja cirkadijalnog ritma ili već postojećih zdravstvenih stanja. „To uključuje kardiovaskularne bolesti, metaboličke poremećaje, depresiju ili rane neurodegenerativne promene“, zaključio je Gao.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenulo je inicijativu usmerenu na proveru i unapređenje bezbednosti saobraćaja na auto-putevima i moto-putevima u Srbiji, sa posebnim fokusom na uključenja sa ovih saobraćajnica.

Resorno ministarstvo uputilo je zvaničan dopis JP „Putevi Srbije“, kojim se zahteva provera stanja saobraćajne signalizacije na svim uključenjima koji su u njihovoj nadležnosti. Poseban akcenat stavljen je na jasno označavanje obaveznog smera kretanja vozila, kako bi se sprečile opasne situacije u saobraćaju.

Ova inicijativa dolazi kao odgovor na povećan broj zabeleženih slučajeva vožnje u suprotnom smeru, što predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost svih učesnika u saobraćaju - piše danas.rs.

Nadležni upozoravaju da ovakvi incidenti često imaju tragične posledice, uključujući i saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, zbog čega je neophodno ne samo proveriti postojeću vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, već i proveriti dodatne elemente puta koji bi doprineli većoj preglednosti i jasnoći na kritičnim deonicama.

„Na prvom mestu nam je bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Zato insistiramo na detaljnoj kontroli signalizacije i uvođenju dodatnih mera tamo gde je to potrebno, kako bismo sprečili situacije koje mogu imati teške posledice. Upućujemo apel i svim vozačima da dosledno poštuju saobraćajnu signalizaciju i propise, kako bismo smanjili broj rizičnih situacija i sačuvali ljudske živote“, poručila je ministarka Sofronijević.

Čonopljanska Sloga doživela je očekivani poraz na gostovanju u Staroj Pazovi. Novim porazom ekipa trenera Slobodana Bačića pala je na 13. poziciju na tabeli odnosno trenutno je nalazi u grupi klubova kojoj preti ispadanje iz lige. Jedinstvo je povelo u poslednjem minutu prvog poluvremena golom Nikše Delibašića. U četvrtom minutu nastavka Risović je duplirao prednost. Gosti su uzvratili golovima Uroša Pavlovića u 51. i 54. minutu. Petnaest minuta kasnije rezervista Vladimir Ilić vratio je domaćinu prednost, da u Delibašić svojim drugim golom na meču u 77. minutu povisio sa 4:2. Tri minuta pre kraja meča Vladimir Cvetković ublažio je poraz Sloge.

U ostalim današnjim mečevima postignuti su sledeći rezultati: Inđija – Omladinac 1:2, Vrbas – Sloboda 2:3, Sloven – Dinamo 1945 – 5:0, Mladost (BJ) – Željezničar (I) 6:0, Veternik – Kikinda 2:0. Sutra se sastaju: Mladost (O) – Naftagas, Hajduk – Bačka.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. maj

Kamion sa niskim utovarom, nekoliko saobraćajnih čunjeva i „par momaka koji mogu da organizuju koncert Metalike za 24 sata“ - Benksiju je samo tp bilo potrebno da postavi najnovije umetničko delo u centru Londona.

Pod okriljem mraka, legendarni ulični umetnik je prošle nedelje podigao statuu na postolju koja prikazuje čoveka u odelu kako hoda napred, zaslepljen zastavom koja mu prekriva lice. Kako je to uradio? I šta će se biti sa statuom?

Džejms Pik, autor BBC podkast serijala „Priča o Benksiju“, postavio je pitanje koje je mnoge ostavilo u nedoumici: „Kako je dovezao kamion pored svog tog obezbeđenja i postavio ogromnu statuu od smole?“

U videu objavljenom na Instagramu poslednjeg dana aprila, umetnik je otkrio par detalja o postavljanju statue tokom prethodne noći - piše BBC na srpskom.

Iako je umetničko delo nastajalo mesecima, sama operacija je bila brza.

Na snimku se mogu videti žuti saobraćajni čunjevi kojim je obeležen prostor dok se veliko vozilo zaustavlja pre nego što se uključe stabilizatore za teret, a pored je čovek u narandžastom signalnom prsluku.

Nakratko se vidi i čovek sa zaštitnim naočarima pre podizanja statue na postolje pomoću kuke.

Benksi ima „zaista veliki tim koji čini veoma, veoma iskusna ekipa", rekao je Pik.

„To su oni momci koji mogu da organizuju koncert Metalike za 24 sata: kul ljudi, ali zapravo izuzetno organizovani i profesionalni kada je u pitanju posao.

„Verovatno su nadgledali područje, shvatili šta se kada dešava, došli ​​rano ujutru kamionom sa niskim utovarom i verovatno su ga postavili za nekoliko minuta, u najtiše vreme.“

Gde se nalazi?

Statua je postavljena na Voterlu trgu u Sent Džejms oblasti, blizu Pal Mola i Karlton hausa u opštini Vestminster.

Blizu je drugih statua, među kojima su spomenici Edvardu sedmom, Florens Najtingejl i Krimskom ratu.

U blizini je nekoliko vladinih zgrada, brojne ambasade i tradicionalni privatni klubovi.

Šta misle prolaznici?

Sudeći po komentarima ispod Benksijeve objave na društvenim mrežama, statua je veoma dobro prihvaćena.

„Klasični Benksi“, piše u jednom komentaru.

„Uvek je u pravu“, objavljuje drugi korisnik.

„Recite mi da je trajno“, nastavlja se treći.

Kao i uvek, svaka Benksijeva akcija postaje vest ne samo u Velikoj Britaniji, već i širom sveta.

- Western Daily Press je objavio naslov

„Benksi je i dalje korak ispred“, piše australijski Dejli pres.

Pik kaže da je postavljanje statue „zaista pametno".

„Hvata veoma precizan trenutak u vremenu, što većina statua nikada ne uspeva, gde zastava nekako zaslepljuje ovog nadutog, karijeristu u odelu koji će uskoro da padne u provalije i izgleda zaista veoma glupo.

„Možda Benksi misli da ovakvo snažno liderstvo i borbeni osećaj zapravo nisu baš dobra ideja“, kaže Pik.

Šta kažu opštinske vlasti?

Iz gradskog veća Vestminstera su rekli za BBC da nisu dali dozvolu za postavljanje statue, jer nije unapred prijavljeno da Benksijev tim planira ovu instalaciju.

Portparol je rekao:

„Uzbuđeni smo što vidimo Benksijevu najnoviju skulpturu u Vestminsteru, koja predstavlja upečatljiv dodatak živoj javnoj umetničkoj sceni grada“, rekao je predstavnik za štampu ove londonske opštine.

Šta će biti sa statuom?

Ranije su neka Benksijeva umetnička dela, među kojima je čuvena Satelitska antena, bivala ukradena, mada sama veličina ove statue čini to manje verovatnim.

Međutim, 2004. godine, „Pijanica“, subverzivna verzija Rodenovog „Mislioca“, ukradena je iz Šaftsberi avenije u Londonu pre nego što je vraćena deceniju kasnije.

Druga dela su sačuvana i povremeno se izlažu u muzejima.

U ovom slučaju, lokalne vlasti razmatraju svemogućnosti. Portparol je dodao:

„Preduzeli smo prve korake da zaštitimo statuu, u ovom trenutku ona će ostati dostupna javnosti da je vidi i uživa u njoj“, rekao je portparol Vestminstera.

Brakovi retko završavaju dramatičnim scenama i svađama kakve gledamo u filmovima. Njihov raspad najčešće je tih i dešava se kroz svakodnevne situacije, u razgovorima koji postaju sve kraći i tišini koja postaje sve duža.

Osoba koju smo nekad poznavali do najsitnijih detalja odjednom deluje kao stranac. Psiholog dr Džon Gotman decenijama je proučavao odnose i zaključio da razvod može da predvidi sa tačnošću od 94 odsto.

Ključno nije izbegavanje sukoba, već način na koji se parovi svađaju i mire. Dakle, prema psiholozima, ovo su znakovi koji ukazuju na neizbežan razvod.

Prezir umesto frustracije

Frustracija je normalna, ali prezir je znak dubljeg problema. Dok je kritika usmerena na ponašanje, prezir napada osobu i stvara osećaj nadmoći. Ispoljava se kroz sarkazam, prevrtanje očima i podrugljiv ton. Dr Gotman ga opisuje kao najopasniji obrazac jer uništava poštovanje. Kada nestane međusobnog uvažavanja, odnos gubi temelj - piše B92.

Telesna reakcija na hroničnu napetost

U napetim odnosima telo reaguje kao da je u opasnosti. Povišen puls, stezanje u grudima i osećaj teskobe znakovi su takozvanog "preplavljivanja".

Tada nestaje sposobnost smirenog razgovora i rešavanja problema. Sukob se doživljava kao pretnja, a ne kao prilika za rešenje. Dugoročno, takvo stanje vodi želji za udaljavanjem.

Odbijanje pokušaja pomirenja

U svakom odnosu dolazi do sukoba, ali važna je sposobnost smirivanja situacije. Pokušaji pomirenja mogu biti mali znakovi poput šale ili dodira. U zdravim odnosima oni se prihvataju, dok se u narušenima odbacuju. Kada takvi pokušaji prestanu da imaju efekat, sukobi ostavljaju trajne posledice. Bez tog "kočenja", odnos se postepeno raspada.

Promena percepcije prošlosti

Način na koji doživljavamo sadašnjost utiče i na sećanja. Ono što je nekad bilo simpatično počinje da smeta, a lepe uspomene gube vrednost.

Parovi u krizi često reinterpretiraju prošlost kroz negativnu prizmu. To je znak da je nezadovoljstvo duboko ukorenjeno. Kada i uspomene postanu negativne, odnos ulazi u ozbiljnu krizu.

Ako volite da predajete i tražite dodatni posao – ili posao sa punim radnim vremenom – koji možete raditi od kuće, razmislite o tutorstvu.

Potražnja za online tutorima naglo je porasla poslednjih godina, podstaknuta situacijom za vreme pandemije, padom rezultata u testovima iz ključnih predmeta i sve konkurentnijim prijemom na fakultete.

Iako potreba za uslugama online tutorstva „možda nije tako intenzivna“ kao tokom vrhunca pandemije, „i dalje je snažna“, kaže Keti Kristof, osnivačica i urednica sajta SideHusl.com, za CNBC Make It.

„Tutori mogu zarađivati između 15 i preko 150 dolara na sat, u zavisnosti od predmeta koji predaju“, dodaje ona.

Naime, u Srbiji i pre pandemije u porastu je bilo online tutorstvo naročito među ljudima koji dobro poznaju strane jezike i koji su držali časove strancima koji su bili zainteresovani za određeni strani jezik - prenosi Nova.

„Odličan dodatni posao“

Tutorstvo je popularno jer vam omogućava da „postavljate sopstvene cene i birate dostupnost“, kaže Kristof. Nema manjka tema za podučavanje, bilo akademskih ili neakademskih, a na raspolaganju je veliki broj platformi. „Zaista je odličan dodatni posao,“ ističe.

Na primer, na Outschool-u, platformi za virtuelne časove za decu, jedan tutor nudi sesije o Dungeons & Dragons igri, dok drugi podučava tamburin i bubnjeve.

Ipak, „posebno je velika potražnja“ za tutorima za prijemne ispite.

Alisija Karpenter, tutor i predsednica agencije Forum Education sa sedištem u Njujorku, kaže da je Forum zabeležio porast zahteva za podršku u pisanju i analitičkom čitanju nakon pandemije. „Posledice online školovanja i izolacije stvorile su pravu krizu u veštinama pisanja, koja pogađa učenike od osnovne škole do fakulteta“, objašnjava ona.

Među platformama koje Kristof preporučuje je Wyzant, koju opisuje kao „dobro uspostavljenu“ i sposobnu da privuče „milione posetilaca“ mesečno, što olakšava pronalaženje klijenata. Druge popularne platforme uključuju Varsity Tutors i Udemy, gde možete kreirati i prodavati unapred snimljene kurseve.

Kako početi sa tutorstvom bez obrazovne pozadine

Young woman student studying or doing online research on internet using laptop computer in library,Image: 938887210, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Sergiy Tryapitsyn / Panthermedia / Profimedia
Kako početi sa online tutorstvom Foto: Sergiy Tryapitsyn / Panthermedia / Profimedia
Stiv Menking, koji je radio kao trgovac akcijama u SMB Capital, bez prethodnog iskustva u obrazovanju, postao je tutor sa punim radnim vremenom 2014. godine. Kaže da su ga godine provedene na Wall Street-u dobro pripremile za podučavanje srednjoškolaca i studenata iz predmeta poput računovodstva i matematike.

Izgradio je uspešnu karijeru sa dva glavna izvora prihoda: radom za Forum Education i vođenjem sopstvenog online posla, Menking Tutoring LLC, koji je pokrenuo 2020. godine.

U 2023. godini Menking je zaradio preko 500.000 dolara kroz privatno tutorstvo, a na putu je da postigne isti iznos i u 2024. Njegova trenutna cena je oko 1.000 dolara na sat.

Njegov savet za buduće tutore? Pronađite specijalizovanu oblast u kojoj ste odlični. Na primer, ako radite u marketingu, mogli biste se specijalizovati za podučavanje engleskog jezika ili pomoć učenicima u pisanju eseja za prijem na fakultete.

Pre nego što se odlučite za jednu platformu ili agenciju, Menking preporučuje istraživanje više opcija kako biste pronašli najbolje cene i pristup učenicima.

Nakon što je napustio finansije, Menking je poslao svoj CV desetinama agencija za tutorstvo u Njujorku i kreirao profil na Wyzant-u. U početku je postavio cenu ispod 100 dolara na sat, ali ju je povećavao kako je sticao iskustvo i preporuke. Do 2017. godine naplaćivao je 150 dolara na sat.

Najvažnija veština za uspešno tutorstvo, kaže Menking, nije diploma iz obrazovanja – iako ona može pomoći. Umesto toga, „najviše mi je pomogla spremnost da razumem kako različiti ljudi uče.“

„Možete se usavršavati u različitim oblastima pomoću knjiga, podcasta i drugih resursa, ali ono što izdvaja najbolje tutore je njihova sposobnost da aktivno slušaju, budu strpljivi i iskreno žele da pomognu nekome da savlada gradivo,“ dodaje Menking.

Poremećaji ishrane, na koje utiču mnogobrojni faktori, prisutni su u celom svetu, i predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem o kom se ne govori dovoljno.

Ovi poremećaji često prođu neopaženo, naročito u ranoj fazi, a ta faza je najvažnija kada je u pitanju njihovo lečenje.

"U savremenoj medicini poremećaji ishrane se smatraju multifaktorijalnim bolestima. U njihovom nastanku i razvoju učestvuju brojni faktori I to genetski, neurobiološki, psihološki (intrapsihički i interpersonalni) i sociokulturološki faktori, koji deluju u međusobnoj interakciji", navodi za portal N1 prim. dr Marija Đurović, psihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa pacijentima koji se leče od ovih poremećaja.

Takođe dodaje - da bi se desio poremećaj ishrane, potrebno je sadejstvo svih navedenih faktora.

Genetski faktori

"Porodične studije su pokazale da postoji i do 10 puta veći rizik za razvoj anoreksije nervoze kod osoba koje su u prvom stepenu srodstva sa obolelima, u poređenju sa osobama bez takvog porodičnog opterećenja. Često u kliničkom setingu srećemo pacijente čija je tetka, ili majka obolela od poremećaja ishrane a da se o tome nije ni govorilo niti je osoba lečena", kaže ona.

Blizanačke studije pružaju dodatne dokaze o ulozi genetike. Utvrđeno je da su poremećaji ishrane češći kod jednojajčanih nego kod dvojajčanih blizanaca, što ukazuje na značaj genetskih faktora. Ipak, rezultati takođe potvrđuju da i faktori okoline imaju važnu ulogu, naročito u razvoju bulimije nervoze.

Istraživanja pokazuju da se poremećaji ishrane nasleđuju slično kao i poremećaji raspoloženja i anksiozni poremećaji.

Neurobiološki faktori

Istraživanja su posebno usmerena na ulogu serotonergičkog i dopaminergičkog sistema. Serotonin (5-HT) ima važnu ulogu u regulaciji apetita, raspoloženja i impulsa. Smatra se da poremećaji u serotonergičkoj neurotransmisiji doprinose poremećaju ishrane.

"Serotonin je povezan sa simptomima kao što su opsesivnost, anksioznost, depresija i poremećen odnos prema hrani - simptomi koji su prisutni u kliničkoj slici obolelih od poremećaja ishrane. Osim toga određeni lekovi, na primer antidepresivi, koji deluju na serotoninski sistem pokazuju efikasnost u tretmanu ovih poremećaja", objašnjava dr Đurović.

Poslednjih decenija istraživanja pokazuju da postoji stvarna i klinički relevantna povezanost između bolesti autističnog spektra i ADHD-a sa poremećajima ishrane. Posebno je važna činjenica da je autizam dugo bio nedovoljno prepoznat kod devojčica i žena.

"Mnoge osobe koje su godinama lečene zbog poremećaja ishrane kasnije su dobile dijagnozu autizma. Kada se to otkrije, postaje jasnije da su oba stanja bila povezana. U nekim studijama do oko 30 odsto žena sa anoreksijom nervozom ima značajne autistične karakteristike ili dijagnozu autizma", kaže doktorka.

Metaanaliza iz 2025. pokazala je da oko 16 odsto osoba s ARFID-om ima autizam, dok se ARFID javlja kod oko 11 odsto autističnih osoba.

Psihički faktori

Kako navodi doktorka, psihičke faktore možemo podeliti na intrapsihičke I interpersonalne.

Intrapsihički faktori se odnose se na unutrašnje emocionalne procese, ličnost i način doživljavanja sebe i okoline. Kod osoba sa poremećajima ishrane često se uočavaju:

nizak nivo samopoštovanja i negativna slika o telu
strah od neuspeha i odbacivanjantrolom
strah od neuspeha I odbacivanja
teškoće u prepoznavanju i izražavanju emocija

"Intrapsihički konflikti, poput sukoba između potrebe za autonomijom i zavisnosti, mogu se ispoljiti kroz kontrolu hrane i telesne mase. Restrikcija hrane ili epizode prejedanja mogu predstavljati način regulacije neprijatnih emocija ili osećaja unutrašnje praznine", objašnjava ona.

Interpersonalni faktori podrazumevaju odnose sa drugima, posebno u porodici i užem i širem socijalnom okruženju. Mogu uključivati:

porodične odnose sa visokim očekivanjima, kritikama ili emocionalnom distancom,
teškoće u komunikaciji i izražavanju potreba,
preteranu usmerenost na zadovoljavanje drugih na uštrb sopstvenih potreba,
iskustva odbacivanja, zadirkivanja ili socijalnog pritiska,
iskustvo emocilnalnog, psihičkog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja bilo u porodici ili van nje,
bolesti roditelja - depresija, alkoholizam, zloupotreba supstanci te zanemarivanje dece kao posledica.

Kako navodi sagovornica N1, kod nekih osoba, poremećaji ishrane mogu predstavljati način da se uspostavi osećaj kontrole u odnosima ili da se indirektno izraze potisnute emocije.

Sociokulturološki faktori

"Sociokulturološki faktori imaju značajnu ulogu, ali uglavnom u kombinaciji sa drugim faktorima. U savremenim društvima, posebno zapadnim, mršavost se često predstavlja kao ideal lepote i uspeha", kaže dr Đurović.

Ona dodaje da mediji i društvene mreže dodatno pojačavaju ovaj pritisak.

"Perfekcionistički orijentisane, ali nesigurne osobe mogu razviti uverenje da će biti prihvaćene i vredne samo ako ispune ove standarde", smatra ona.

Hronične dijete i mladi

Poseban pritisak, kako kaže, je na ženama, od kojih se često očekuje da zanemaruju sopstvene potrebe, da brinu o drugima više nego o sebi i teže "idealnom" izgledu.

"Hronične dijete i stalna borba za vitkost mogu predstavljati početak poremećaja ishrane, ali i odraz dubljeg gubitka osećaja sopstvenog identiteta", ukazuje ona.

Takođe dodaje da su posebno u riziku mlade osobe u periodu puberteta i rane adolescencije koje se bore sa mnogobrojnim nesigurnostima, sa pokušajima da prihvate svoje novo telo, i sve promene koje su nastale u tom periodu života - kako telesne tako i psihološke.

"Neke adolescentkinje se sa tim nose lakše, a neke teže. One koje se bore sa osećanjem izražene nesigurnosti mogu da veruju da će gubljenjem na kilaži postati kao neka od žena iz časopisa kojima se divi. Na taj način adolescentkinja pokušava da se oseća sigurnije i samopouzdanije oblikovanjem svoga tela po kriterijumima koje nameće društvo", objašnjava doktorka.

U savremenom društvu, koje je zasipa modelima "savršenog tela" kao ulog za postizanje sreće i pruža joj "sigurne" metode i upustva kako da to savršenstvo postigne, takve kriterijume i nije teško postaviti.

"Izlaganje vrednostima koje forsiraju mediji i društvene mreže koji vrednuju mršavost kod žena se smatra da ima važnu ulogu u povećanom obolevanju od poremećaja ishrane širom sveta", ističe ona.

Koje vrste poremećaja ishrane postoje i kako se prepoznaju?

Kako navodi, poremećaji ishrane predstavljaju grupu ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja koje karakterišu narušeni obrasci uzimanja hrane, preokupacija telesnom masom i izgledom, kao i značajne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

U savremenoj klasifikaciji mentalnih poremećaja, na primer DSM-5 i ICD 11, izdvajaju se sledeće glavne kategorije.

Najučestaliji poremećaji iz obe grupe su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.

Anoreksija nervoza

Doktorka kaže da se anoreksija nervoza odlikuje intenzivnim strahom od dobijanja na telesnoj masi i iskrivljenom percepcijom sopstvenog tela. Javlja se najčešće u periodu rane adolescencije oko 12. i 13. godine života, ali nisu retki slučajevi da se jave i ranije ili kasnije u životu.

Kliničke karakteristike:

restriktivan unos hrane po količini ili vrsti (izbegavanje hleba, paste, slatkiša) koji dovodi do značajnog gubitka kilograma i održavanja niske telesne mase,
opsesivno brojanje kalorija i rigidna pravila ishrane,
izražen strah od gojenja uprkos pothranjenosti,
kompulzivne metode održavanja niske telesne mase - fizička aktivnost, namerno povraćanje,
amenoreja (kod devojaka), hormonski poremećaji.

Kako se prepoznaje:

nagli ili kontinuirani gubitak telesne mase,
izbegavanje obroka i socijalnih situacija koje uključuju hranu,
preterana fizička aktivnost,
nošenje široke odeće radi prikrivanja tela,
perfekcionizam i potreba za kontrolom.

Bulimija nervoza

Za razliku od anoreksije nervoze, doktorka kaže da bulimiju nervozu karakterišu epizode prejedanja praćene kompenzatornim ponašanjima.

Kliničke karakteristike:

ponavljajuće epizode unosa velike količine hrane uz osećaj gubitka kontrole,
prisustvo žudnje,
kompenzatorna ponašanja (povraćanje, preterano vežbanje, zloupotreba laksativa, gladovanje između bulimičnih kriza),
samoprocena snažno vezana za telesni izgled,
prisutni osećaji krivice, stida ili gađenja nakon prejedanja.
Kako se prepoznaje:
česti odlasci u toalet nakon obroka,
fluktuacije telesne mase,
oštećenje zuba i desni (usled povraćanja),
tajnovito ponašanje u vezi sa hranom,
konzumiranje velike količine hrane ili nestajanje hrane u kući a da se osoba ne goji u odnosu na to koliko jede.

Poremećaj prejedanja

Ovaj poremećaj uključuje epizode prejedanja bez kompenzatornih ponašanja.

Kliničke karakteristike:

konzumiranje velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu,
osećaj gubitka kontrole tokom epizode,
prisutni osećaji krivice, stida ili gađenja nakon prejedanja.
Kako se prepoznaje:
konzumiranje hrane i kada osoba nije gladna,
sklonost jedenju u tajnosti,
česta emocionalna povezanost sa hranom (jedenje zbog stresa),
moguća gojaznost, ali nije obavezna.

ARFID (Avoidant/Restrictive Food Intake Disorder)

"U pitanju je poremećaj novijeg datuma, koji se pre desetak godina pojavio u klasifikaciji bolesti. Ovaj poremećaj se odnosi na izbegavanje ili restrikciju unosa hrane bez preokupacije telesnim izgledom, i to je značajan diferencijalo dijagnostičlka karakteristika u odnosu na anoreksiju nervozu", objašnjava doktorka.

Javlja se najčešće u periodu ranog detinjstva, a ako prođe nedijgnostikovan može trajati celoga života.

Kliničke karakteristike:

konzumiranje hrane na osnovu teksture, mirisa (dete jede samo krompiriće I kečap),
nedovoljan nutritivni unos,
gubitak telesne mase ili zastoj u rastu,
veoma ograničen izbor namirnica,
izražena anksioznost u vezi sa novom hranom,
nutritivni deficiti.
Drugi specifični i nespecifični poremećaji

Dr Đurović kaže da postoje i poremećaji koji ne ispunjavaju sve kriterijume za navedene dijagnoze, ali su klinički značajni, kao što su: atipična anoreksija, atipična bulimija nervoza, ali i povraćanje povezano sa apsihološkim problemima.