Sombor.info

Dekanka, dekanesa, dekanica ili dekan.

Svim ovim rečima, govornici srpskog opisuju ženu koja rukovodi fakultetom, a slično je i sa ostalim zanimanjima.

„Uglavnom ne razmišljam toliko kako govorim, pa zato nisam dosledna u korišćenju rodno osetljivog jezika.

„Retko kažem sutkinja, skoro uvek psihološkinja i fotografkinja, međutim, i dalje ne znam kako glasi ženski rod reči trener“, kaže 19-godišnja Irena Jočić za BBC na srpskom.

U okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 2021. godine, rodno osetljiv jezik trebalo bi da se koristi u medijima, školama, nauci, udžbenicima.

Objavljen je i Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika u kom se nalaze primeri i uputstva za upotrebu feminintiva, imenica ženskog roda kojima se označava profesionalni ili drugi društveni status žena.

Tri godine od objavljivanja zakona, trebalo bi da počne i njegova obavezna primena.

Ali, ne ide sve tako jednostavno.

U januaru 2024. godine, Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva organizovale su naučni skup Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom je donet zaključak da je rodno osetljiv jezik u suprotnosti sa standardnim jezikom, ali i neustavan.

„Ovakve promene ne bi previše uticale na jezik, jer se sistem vrlo sporo menja, bez obzira na društvene okolnosti.

„Izmenio bi se leksički sloj jezika, što znači da bi se samo povećala frekvencija upotrebe femininativa i verovatno došlo do kreiranja novih“, kaže Marina Nikolić, viša naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU za BBC na srpskom.

Kako je u školskim klupama?

Tinejdžeri, kojima profesorka srpskog jezika Nataša Jakovljević predaje u Drugoj gimnaziji u Kragujevcu, „ne brinu mnogo o tome kako se izražavaju“.

„Kao i većina mladih ljudi pričaju žargonom, skraćenicama, služe se engleskim jezikom.

„Đaci me ponekad pitaju o rodno osetljivom jeziku jer o tome slušaju u medijima, međutim u svakodnevnom govoru ga retko koriste“, kaže Jakovljević za BBC na srpskom.

Dodaje da ona predaje onako „kako su odavno propisali stručnjaci „, a tako čini i većina njenih kolega.

„Pratim tok nauke, lingvisti su jasno izneli stav o tome da su neki femininativi prisilno menjanje jezika.

„Tako da mi nije preterano bitno da li će me neko nazvati profesorom ili profesorkom“, objašnjava Jakovljević.

Kaže i da se na njenim časovima „sve zasniva na slobodi i razumevanju“.

„Nikada ne bih ispravljala učenike koji koriste rodno osetljiv jezik“, dodaje.

U jednoj od tačaka Zakona o rodnoj ravnopravnosti navodi se da bi rodno osetljiv jezik trebalo da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, ali i diplomama.

Zašto je rodno osetljiv jezik problematičan?

Povodom donošenja ovog zakona oglasile su se Matica srpska i Odbor Odeljenja za književnost i jezik, ističući njegovu isključivost i „prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku“.

Mnoge jezičke forme još nisu zaživele i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one ustaliti, objašnjava se u saopštenju.

Poseban problem vide u primeni rodno osetljivog jezika u udžbenicima, koji bi „opteretio čitaoci i otežao recepciju teksta“.

„Primenom ovako rigidnih rešenja tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju na sledeći način:

„Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke)“, piše u saopštenju.

Kako se grade femininativi?

Imenice ženskog roda nastaju dodavanjem sufiksa, odnosno nastavka na nazive za zanimanja, titule i zvanja muškog roda, objašnjava Marina Nikolić.

„Najproduktivniji sufiksi za građenje femininativa u srpskom jeziku su -ica i -ka, a zatim slede -kinja i -inja.

„To vidimo u rečima: pevačica, učenica, doktorka, inženjerka, junakinja, kneginja, kandidatkinja, laborantkinja, a ređi su ili već zastareli sufiksi poput -lja (pralja) -ara (vračara) i drugi“, dodaje ona.

Reči poput psihološkinja i ginekološkinja ne grade se na uobičajen način.

„One nastaju dodavanjem nastavka na pridev, pravilnije bi možda bilo reći psihologinja ili psihologica.

„Ipak, ove forme su toliko zaživele i toliko su rasprostranjene, da bi ih bilo pogrešno izgoniti, pa sam mišljenja da se približavaju normi“, kaže Nikolić.

Šta je ispravno, a šta ne?

Postoje oblici reči koji nisu ispravno sagrađeni, objašnjava Nikolić.

„Takav je, na primer femininativ dekanesa.

„Dekanica i dekanka sasvim se uklapaju u domaće tvorbene modele i u tom smislu su nesporni, kao u rečima profesorica-profesorka, doktorica-doktorka.“

Oba oblika su ispravna, jer su u pitanju „normativni dubleti“.

„Oni su nastali dodavanjem domaćih sufiksa -ica i -ka na osnovu stranog porekla.

„S druge strane, forma dekanesa nastala je dodavanjem italijanskog sufiksa -esa (essa) istoj osnovi i, na prvi pogled, rekli bismo da je reč dekanesa preuzeta iz italijanskog jezika“, dodaje Marina Nikolić.

U italijanskom jeziku, koristi se reč la decana.

„Tako vidimo da preuzet je samo nastavak koji ne postoji u našem jeziku“, pa nema potrebe za uvođenjem, smatra ona.

Kroz istoriju su femininativi nastajali postepeno.

Prvo smo imali reč učitelj, a potom učiteljica, kada su ovim zanimanjem i žene počele da se bave, objašnjava Nastasja Deretić, doktorantkinja srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Dodaje i da je dobro to što ne postoje tačno propisana pravila u jeziku kada je ova tema u pitanju.

„Na taj način ljudi prate sopstveni osećaj, pa reči nastaju prirodno.

„Sa lingvističke strane bi bilo neodgovorno odbaciti jedan od dubleta, jer će vreme pokazati koji od njih će se ustaliti u jeziku“, zaključuje Deretić.

Nebinarnost i jezik: on, ona ili oni?

Kada je na takmičenju za pesmu Evrovizije pobeda pripala Nemu, nebinarnoj osobi iz Švajcarske, u medijima su korišćeni muški i ženski rod, ali i množina.

Ljudi koji se ne osećaju ni kao muškarci ni kao žene, nazivaju se nebinarnim.

U engleskom jeziku, za njih se koristi zamenicu they koja ne govori kog je roda osoba, dok je u srpskom situacija komplikovanija.

Zbog toga je LGBT organizacija Da se zna na Instagram profilu dala smernice za medije, pošto trenutno nema zvaničnog rešenja.

„Najbolje je naizmenično koristiti muški i ženski rod, jer množina dodatno komplikuje slaganje reči u rečenici“, kaže Mateja Stefanović iz ove organizacije.

Dodaje i da srednji rod može biti uvredljiv, jer se koristi za životinje i nežive predmete, kao i u uvredama upućenim nebinarnim i transrodnim ljudima,

Rešenja koja se nude u engleskom nisu odgovarajuća za srpski, jer nije moguće izraziti značenje pola gramatičkim sredstvima, rekao je Vladan Jovanović, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u ranijem razgovoru za BBC na srpskom.

Ni u regionu nema zvaničnog rešenja kada je u pitanju rodno neutralan jezik.

U radu hrvatskih stručnjaka Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatian predlaže se uvođenje novih zamenica – onie, onu ili onx, a slovenačkom jeziku, jedno od rešenja koje se navodi u naučnim radovima je izostavljanje rodnih nastavaka i upotreba donje crte.

Koliko je prevođenje komplikovanije?

Jelena Mandić prevodi poeziju i prozu sa engleskog i persijskog jezika.

Kada je priređivala i prevodila zbirku Savremenih iranskih pesnikinja, naišla je na poteškoće jer se u persijskom koristi jedna lična zamenica za označavanje sva tri roda.

„Osim toga, ne postoje reči kojima bi se opisale neke vrste odnosa, pa se tako za dečka ili devojku koji su u vezi koristi reč دوست /dust/ , sa značenjem prijatelj ili prijateljica, što dodatno može da unese zabunu prilikom prevođenja“, kaže Mandić za BBC na srpskom.

Dodaje i da je, prilikom prevođenja, koristila brojne smernice, od radova srpskih i stranih lingivsta, pa do izvora sa interneta.

„Konsultovala sam tekstove lingvista koji su se bavili proučavanjem odnosa roda i jezika, ali i prevodilačkom praksom sa engleskog na srpski“, dodaje ona.

Da li zakon menja umetnost?

Kada piše romane i priče, spisateljica Ana Marija Grbić kaže da „ne obraća pažnju da li koristi rodno osetljiv jezik“, dok je u uređivanju knjiga dosledna u njegovom korišćenju.

„Ne mislim da ovakav izbor reči može uticati na umetnički stil, možda bi ponekada promenio ritam pesme ili slično, ali to je sve zanemarljivo“, kaže ona za BBC na srpskom,

Dodaje i da veruje će se na ovaj način izmeniti jezik književnosti.

„Jezik je živ stalno se menja i evoluira i jasno je da je to smer u kom se kreće“, dodaje Grbić.

U prozi Tanje Stupar Trifunović, femininativi se pažljivo koriste, osim u slučajevima kada nisu u skladu sa izražavanjem književnih junaka.

Smatra da ovakav jezik već dugo postoji, „samo se sada čini da se više polemiše o samom pojmu“.

Kada pogledamo našu narodnu književnost, i ona prepoznaje rodno senzitivan jezik, samo nije tako imenovan, tako da je pomalo apsurdno pričati o promeni toka književnosti, objašnjava ona.

„Rodna senzitivnost jezika utiče na druge stvari, poput prepoznavanja i veće vidljivosti žena u tekstu, a nema nikakvog uticaja na stil, u smislu njegovog poboljšanja ili kvarenja“, dodaje spisateljica.

Izvor: BBC na srpskom

Na pruzi Sombor-Subotica, kod Donjeg Tavankuta jutros oko 4.00 sata automobil subotičkih registarskih tablica naleteo je na teretni voz, potvrđeno je Radio-televiziji Srbije (RTS) u Policijskoj upravi u Subotici.

Kako prenosi RTS, u policiji su kazali da vozač "mercedesa" nije povređen, ali je zadržan u policijskoj stanici zbog vožnje u alkoholisanom stanju.

Iz Infrastrukture Železnice Srbije saopšteno je da je "prilikom saobraćaja teretnog voza broj 52496, sa 18 vagona, između službenih mesta Šebešić i Bajmok, na putnom prelazu obezbeđenom saobraćajnim znacima na putu i zonom potrebne preglednosti, došlo do naleta automobila na voz".

Tanjug/Infrastruktura železnice Srbije

"Automobil je udario između petog i šestog vagona i tom prilkom dva vagona su iskliznula sa pruge", naveli su u Infrastrukturi Železnica Srbije, potvrđujući da je saobraćaj u tom delu pruge u prekidu.

Policija je obezbedila mesto nesreće, a uviđaj Ministarstva unutrašnjih poslova i stručnih službi Infrastrukture Železnica Srbije je u toku.

(Beta, 05.27.2024)

U 9. kolu Bokserske lige Srbije, bokseri Sombora zabeležili su veoma važnu pobedu u borbi za plasman u plej – of našeg ekipnog takmičenja savladavši niški Naissus sa 10:4. Ovom pobedom Somborci su zaposeli četvrtu poziciju na prvenstvenoj tabeli i ukoliko 30. maja, u poslednjem ligaškom kolu takođe na domaćem ringu, trijumfuju protiv Loznice obezbediće plasman u završnicu našeg domaćeg šampionata. audio icon
borovcanin, sa, bokserima, bk, sombor, arhiva, kluba, bk, sombor
Izvor: BK Sombor, Arhiva kluba

Treba napomenuti da je i bokserski klub Rokica kandidat za plej - of jer se nalazi na 5. Mestu. On do sada ima isti broj pobeda i bodova kao i Bokserski klub Sombor. Lozničane u poslednjem kolu takođe očekuje veoma težak duel protiv Radničkog iz Beograda koji je već obezbedio učešće u završnici šampionata. U slučaju da mečeve poslednjeg kola izgube i Sombor i Rokica u plej of idu Somborci jer su u međusobnom duelu bili bolji od kluba iz Loznice. O izuzetno važnoj pobedi protiv niškog Najsusa trener Somboraca Stojan Knežević:

“Ovo je izuzetno važna pobeda u našem šampionatu koja nam je otvorila vrata u samu završnicu ekipnog šampionata Srbije. Raduje me ozbiljan pristup i veliki motiv i trud naših mladih boksera koji su još jednom ponavljam ostvarli izuzetno važnu pobedu za naš klub koja može biti presudna za borbe za trofej u našem domaćem ekipnom takmičenju. Posle ove pobede sa velikim motivom se pripremamo za poslednji ligaški meč u ovogodišnjem šampionatu sa uvek nezgodnom Loznicom koja tredicionalno ima vrhunske boksere i ekipu” – kaže trener Bokserskog kluba Sombor Stojan Knežević:

Inače bokserski klub "Sombor" osvajač je prvog Open Balkan kupa čije je finale nedavno održano na Ohridskom jezeru.

Open Balkan kup, boks takmičenje koje je formirano u septembru 2023. sa ciljem ujedinjenja boksera regiona spustilo je zavesu na prvu sezonu u kojoj je okupilo 75 klubova iz tri komšijske zemlje Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Održano je devet kola u devet gradova, a završno takmičenje priređeno je pod vedrim nebom u prelepom ambijentu kraj Ohridskog jezera. Kapitenu Bokserskog kluba Sombor Vladimiru Gubašu pobednički pehar prvog Balkan Opena uručio je predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin.

Izvor: RTV

Učenici Osnovne škole "Jožef Atila" iz Kupusine, sela nadomak Sombora, zajedno sa svojom učiteljicom smislili su jedinstvenu baštu koja se nalazi u dvorištu njihove škole.
Visoka bašta sastoji se od drvenog okvira, koji se nalazi na podlozi od cigala. Takav okvir, obložen najlonom, puni se drvenim grančicama, zatim slamom, pa ide kompost, đubrivo, trava i na kraju zemlja. Bašta je spremna, a omiljeno povrće u ovu bašticu zasadili su učenici Osnovne škole "Jožef Atila "iz Kupusine.

"Najviše volim krastavac, pravimo salatu od njega", kaže učenica Ivet Seke.

"Decu učim da budu vredni i marljivi, da zajedno radimo i stvaramo, da ne bacamo otpatke organskog porekla, jer to možemo da iskoristimo za kvalitetno zemljište iz kog će nići nova biljka", objasnila je Marijana Turkalj, učiteljica u školi "Jožef Atila".

Spanać, crni i beli luk, kupus, šargarepa i paradajz, nalaze se u visokoj bašti kupusinske škole.

"Spanać smo jesenas jeli, svako je ubrao onoliko listova koliko je smatrao da će pojesti, i to je ta snaga zajedničkog projekta. Čak i oni učenici koji kod kuće nisu jeli spanać, ovde su jeli, i zavoleli ga. Neki dan smo izvadili beli luk, pa su ga devojčice očistile i svima jednako podelile", dodala je učiteljica Marijana Turkalj.

Prednost visoke bašte jeste u tome što ne zavisi od postojećeg zemljišta i njegovog kvaliteta, nego, zahvaljujući slojevima grančica, trave i đubriva - učenici mogu sami da naprave idealno zemljište za svoju baštu.

A sve povrće, tvrde oni, ima poseban ukus.

Izvor: RTV

Ministar je rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je svako drugo dete na preventivnom pregledu „imalo neki problem“, kao i da je protekle nedelje pregledano više od 30.000 građana Srbije.

Lončar je za TV Pink rekao da problemi koji su uočeni kod dece nisu nerešivi, da su uglavnom posledica fizičke neaktivnosti, ali i da roditelji treba utiču na njihovu aktivnost, i da dva-tri časa fizičkog vaspitanja nisu dovoljna.

Kako je rekao u Kliničkom centru prilikom besplatnog prevetnivnog pregleda otkriveno na vreme šest tumora pluća, i da treba buditi svest kod građana da se kod lekara ne ide samo kada ih nešto boli.

Lončar je ocenio da je jedan od većih problema u zdravstvu manjak poverenja između lekara i građana i da to mora da se ispravi tako što će svi građani biti saslušani, i da razgovor sa ljudima treba da bude osnovni zadatak.

On je naveo i da pacijenti nakon dijagnostike u državnim ustanovama, kada treba da ostanu u bolnici, ipak odluče da hoće da se leče kod privatnika, pored toga što bi u državnim ustanovama imali i bolje uslove i besplatno lečenje, što je, kako je rekao, bio signal da nema poverenja.

Kako je rekao, direktori klinika će sada imati odgovornost da „se spuste među zaposlene i pacijente“ i razgovaraju sa njima, i da će imati punu podršku za sve što predlože, ali da moraju da imaju i određene obaveze.

Govoreći o listi čekanja rekao je da ne želi kozmetičke promene, kao i da još uvek sagledavaju šta je najbolje uraditi i da će vrlo brzo izaći sa rešenjima.

Lončar je dodao i da Ministarstvo zdravlja nastavlja projekat zapošljavanja najboljih svršenih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, i da će sutra „najbolji od najboljih“ dobiti ugovore za posao.

Izvor: n1info.rs

Dreser pasa Vil Aterton, koji svakodnevno edukuje potencijalne vlasnike o važnosti izbora prave rase za njih, otkrio je da mnogi vlasnici border kolija žale što su se opredelili za ovu rasu.

Izbor idealnog psa za svoju porodicu nije uvek tako jednostavan kao što se čini. To je zato što mnogi psi imaju različite potrebe, koje je teško uskladiti sa potrebama njihovih vlasnika.

Aterton podstiče sve potencijalne vlasnike pasa da sprovedu istraživanja pre nego što se odluče za određenu rasu. On je naglasio važnost posedovanja samo psa čije potrebe ste sigurni da možete da pratite. Zbog toga posebno upozorava na popularne border kolije, piše The Sun.

„Oni su sposobni za neverovatne podvige treninga sa radnom sposobnošću da čuvaju ovce. Uživanje ih je gledati. Međutim, neki ljudi čuju da su oni najpametniji psi na svetu i psi koji se najviše mogu dresirati na svetu“, rekao je on.

Ističe da ljudi obično misle da ih je lako dresirati jer se smatra jednom od najpametnijih rasa, ali niko zaista ne shvata da ih treba dugoročno dresirati. Zbog visokog nivoa energije, ovoj rasi je potrebno više fizičke i mentalne stimulacije nego što prosečna porodica može da pruži.

Bez svakodnevne stimulacije, mogu da postanu dosadni i da razviju probleme u ponašanju kao što su prekomerno lajanje, kopanje ili destruktivno žvakanje.

„Porodice pokušavaju da ovog psa koji je odgajan da radi sate i sate svakog dana uklope u užurban porodični život. Radio sam sa mnogim border kolijima koji se dosađuju i veoma su destruktivni“, rekao je on.

Pošto su uzgajani da čuvaju ovce, imaju jake ovčarske instinkte. Kada su većinu vremena zatvoreni u porodičnom domu, to se može manifestovati trčanjem, hvatanjem za pete ili jurnjavom za članovima porodice. Zbog toga im je potrebno mnogo prostora za trčanje i igru. To znači da nisu za male domove bez pristupa velikim otvorenim površinama gde mogu da troše energiju.

Iako mogu da budu dobri i lojalni saputnici pravim porodicama, Aterton je pozvao potencijalne vlasnike da pažljivo razmotre da li mogu da obezbede vreme, pažnju i resurse neophodne da ispune jedinstvene zahteve ove rase, prenosi Klix.ba.

Čišćenje kupatila nije omiljena aktivnost. Najmanje popularno je čišćenje WC šolje, kojem neki pristupaju direktno s gađenjem.

Kod čišćenja wc šolje možete pomoći sebi jednostavnim trikom. Sve što vam treba je brašno.

Osveživači i dezinfekcija

Mnogi veruju da će se mirisnim gelovima (ili sličnog proizvoda) rešiti obaveze redovnog čišćenja wc šolje. Istina je da se vodokotlić aktivira svaki put kada pustite vodu, mirisaće i delimično dezinfikovati wc. Međutim, nakupljene nečistoće ostaju i ne postoji drugi način uklanjanja osim temeljnim čišćenjem skupim hemikalijama. U kuhinji imate sastojak koji vam može pomoći u čišćenju wc šolje.

Čišćenje WC-a brašnom

Ako pokušate očistiti wc sa brašnom, videćete da imate pri ruci jeftin alat koji se možete rešiti kamenca, grube prljavštine, plesni i klica. Za čišćenje wc šolje možete koristiti bilo koje brašno, na primer ono koje vam je dugo stajalo u otvorenoj teglici na polici i koje je postupno upilo vlagu. Za nekoliko novčića možete očistiti wc, bez zagađivanja okoline.

Kako očistiti kupatilo brašnom

Brašno se sipa u wc šolju na isti način kao kad pošećerite keks. Nanesite ga na sve unutrašnje prostore. Zatim pripremite efikasnu tečnost i sipajte je u vodokotlić.

U jednu litru vode dodajte 3 kašičice limunske kiseline i dobro promešajte. WC posut brašnom poprskajte pripremljenom tečnošću. Ostavite da deluje nekoliko sati, najbolje preko noći. Sledeći dan samo pustite vodu u wc-u. Brašno je abrazivno i zajedno sa limunskom kiselinom će se pobrinuti za uklanjanje grube prljavštine.

Prevencija kamenca

Ako imate problema sa tvrdom vodom u svom domu, verovatno imate posla sa kamencom u wc šolji. Možete ga se rešiti tako što ćete svaki dan posipate brašnom zidove wc solje.

Ako ujutro wc šolju pospete brašnom i četkom utrljate po zidovima WC šolje, kamenac se neće taložiti.

Brašnom se takođe može očistiti:

umivaonik
spaljene posude
masne mrlje na odeći
tuš kabina

Izvor: prva.rs

Zaljubljenike u zvezdano nebo za nekih nedelju dana čeka prava poslastica – poravnanje čak šest planeta.

Poravnanje ili konjunkcija svemirskih tela opisuje njihovu prividnu blizinu kada se čini, ako ih posmatramo sa Zemlje, da se one nalaze blizu jedna druge.

Naime, 3. i 4. juna će se Merkur, Mars, Jupiter, Saturn, Neptun i Uran pojaviti na nebu u ravnoj liniji.

Nije neuobičajeno videti dve ili tri planete jednu blizu druge, ali poravnanje od čak šest njih je poprilično redak događaj. Zato se ovakvo pozicioniranje od pet ili šest drugih planeta Sunčevog sistema i naziva veliko poravnanje.

Često možemo čuti ili pročitati da ovakav fenomen ima neko skriveno značenje, da možda utiče na naše živote i upozorava na budući događaj koji može imati negativne ili pozitivne posledice na naš život. Dakle, neki će se zapitati šta nam se može dogoditi ako se planete poravnaju. Odgovor je – ništa.
Iako se tokom takvog fenomena čini da su nebeska tela jedna blizu drugog, to je samo varka koju stvara dvodimenzionalni pogled na svemir.

U stvarnosti planete će i dalje biti prosečno međusobno udaljene (njihova udaljenost zavisi od orbite) kao i pre. Jedino će nama sa Zemlje izgledati kao da stoje blizu jer naše oči ne mogu registrovati dubinu, odnosno pravu udaljenost između njih.

Zbog te varke će izgledati kao da se na malom delu neba nanizalo više planeta, dok su u stvarnom prostoru one i dalje međusobno jako udaljene.

Kako posmatrati ovaj spektakl?

Ako ćete u ranim jutarnjim satima početkom juna želeti da vidite lepotu ovog spektakla, možda će vam trebati vizuelna pomagala. Merkur, Mars, Jupiter i Saturn biće dovoljno sjajni da se vide golim okom, ali će za uočavanje Urana i Neptuna biti potrebni teleskopi, piše Science Alert.

Poravnanje će biti vidljivo sa većine lokacija širom sveta. U koje vreme planete izlaze i zalaze, i kojim redosledom, zavisi od toga iz kog dela sveta gledate noćno nebo. Na stranici Time and Date možete odabrati lokaciju i datum i možete videti kada se koja od planeta pojavljuje iznad horizonta.

Hazal Bejbasin je tvrdila da je nepravedno doživljavala sebe kao "dramatičnu kraljicu" i da su joj rekli da ima "nisku toleranciju na bol" kada se požalila lekaru preko telefona na mučne glavobolje.

Nekoliko dana kasnije, odlučila je da ode u Hitnu pomoć, gde je snimak mozga pokazao da je sve u redu. Nakon toga, poslali su je kući. Međutim, samo nekoliko minuta po povratku, srušila se na sofu, gde su je pronašli njena mama i brat, i odmah su pozvali Hitnu pomoć.

Izgubila vid

Brzo su je prebacili u bolnicu "Northvick Park" u Londonu, gde je dijagnostikovana intrakranijalna hipertenzija - povećani pritisak oko mozga. Izgubila je vid dve nedelje nakon dolaska u bolnicu.

Kada je premestili u drugu bolnicu, lekari su uspeli da delimično povrate njen vid, ali je ipak bila registrovana kao slepa. Hazal tvrdi da su joj lekari koji su uspeli da sačuvaju deo njenog vida rekli da bi njeno slepilo moglo biti delimično sprečeno da su reagovali ranije.

- Rekli su da je šteta što nisam stigla ranije jer su mogli da mi sačuvaju mnogo više vida - rekla je ona.

Sada, nakon četiri godine, detaljno je podelila svoje teško iskustvo na društvenim mrežama.

Glavobolje su počele u januaru 2019. i trajale su intenzivno tri meseca. Bolela ju je glava toliko jako da je jedva mogla da hoda, što je potpuno promenilo njen život.

Pogrešna dijagnoza

Najgore od svega je bilo što se žalila svom izabranom lekaru, koji je verovao da je to obična glavobolja i prosto nije reagovao.

U video snimcima, opisuje kako joj je vid doslovno nestao preko noći.

- Moja porodica je bila sa mnom u sobi i rekla sam im da upale svetla. Rekli su mi da su svetla već upaljena. Onda sam osetila jeziv osećaj i shvatila da nije samo mutno, već je postalo potpuno mračno. U tom trenutku, sve je postalo potpuno crno, nisam mogla da vidim ništa - rekla je.

Na insistiranje njenog brata, prebačena je u bolnicu "Charing Cross", gde su lekari odmah prepoznali situaciju. Lekari su izvršili lumbalnu punkciju i Hazal je odmah primetila tri trenutna bljeska svetlosti. Nakon desetak dana, deo njenog vida se vratio.

Posle operacije, provela je nedelju dana na intenzivnoj nezi i tri meseca na svakodnevnoj fizioterapiji i treningu kako bi se prilagodila svom stanju.

Danas je registrovana kao slepa osoba, ali se prilagodila novim životnim okolnostima i nastavlja da živi punim životom.

Izvor: direktno.rs

Francuska glumica Marija Šnajder bila je praktično još uvek tinejdžerka kada je bila primorana da za potrebe snimanja filma "Poslednji tango u Parizu" izvede brutalnu scenu silovanja sa kolegom skoro tri decenije starijim od nje - Marlonom Brandom. Ovo mučno iskustvo je ostavilo trajne posledice po nju samu, ali i njenu karijeru, a do kraja života nije uspela da se otarasi senki koje su pratile zbog te uloge.

Marija Šnajder je imala 19 godina kada je dobila ulogu u kultnom ostvarenju, a partner u filmu bio joj je tada 48-godišnji Marlon Brando, već prekaljena glumačka veličina. Erotski dramski film iz 1972. u režiji Italijana Bernarda Bertolučija izazvao je kontroverzu, negodovanje i osudu kritičara i gledalaca širom sveta, ali je ipak zaradio neverovatnih 96 miliona dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta.

Nedavno je u okviru Kanskog festvala prikazan i biografski film "Being Maria" upravo o liku i delu ove Francuskinje, koji se između ostalog bavi i užasnim iskustvom na snimanju filma koji ju proslavio, ali i koji ju je doveo do toga da bude smeštena na psihijatrijsku kliniku.

Zašto je "Poslednji tango u Parizu" proglašen opscenim i kako je uništio život Marije Šnajder?

Marija Šnajder je 15. oktobra 1972. doslovce preko noći postala slavna, postavši žena o kojoj se najviše pričalo u čitavoj Americi. Nakon što je prethodne noći "Poslednji tango u Parizu" premijerno prikazan na Njujorškom filmskom festivalu, odmah je izazvao niz kontroverzi. Iako je u početku naišao na pozitivnu kritiku, izazvao je i bes javnosti, a na kraju je čak i zabranjen za bioskopsko prikazivanje, piše "Daily Mail".

Bertolučiju je u Italiji suđeno zbog opscenosti, a njegog sirov prikaz silovanja i emocionalnih prikazivanja doveo je do međunarodnih polemika. On je, inače, sam priznao da je ideju za film razvio iz sopstvenih seksualnih fantazija koje je dobio nakon što je "sanjao da je video prelepu, nepoznatu ženu na ulici i imao seks sa njom, a da nije znao ni ko je ona".

Marija je u tom trenutku već dobila nekoliko malih uloga u različitim filmovima, ali je uloga lepe i mlade Žan u Bertolučijevom filmu bila prva važna i velika. No, nije ni slutila koliko će ovaj angažman biti mračan.

U filmu se Žan, njen lik, upušta u erotsku avanturu sa Polom, kog igra Brando, a koji insistira da njihova veza ostane isključivo seksualna i anonimna. Par se suočava sa nekoliko emotivnih rolekostera okom filma, ali uprkos što su strast i romantika osnovna tema, ovo nikako nije ljubavna priča.

U ozloglašenoj, ljubavnoj sceni Brandov lik je analno silovao lik Šnajderove na spratu pariskog stana, dok koristi puter kao lubrikant. Godinama kasnije otkriveno je da scena nije bila napisana u scenariju, da je bila sakrivena od Marije i da nije dobijena njena saglasnost za snimanje istog, a to je otkrio sam Bertoluči i u jednom intervjuu 2013. godine. "Nisam želeo da Marija glumi... Želeo sam da oseti bes i poniženje", rekao je.

"Sekvenca sa puterom je ideja koju sam dobio sa Marlonom ujutru uoči snimanja. Želeo sam od nje reakciju devojčice, a ne glumice. I mislim da je mrzela mene i Marlona jer joj nismo rekli", istakao je.

Bertoluči je priznao da je bio "užasan" prema Mariji jer joj nije saopštio svoje planove, ali je dodao da nije zažalio zbog te odluke.

Mariji nije bila prijavljena scena silovanja pre snimanja

Šnajder je 2007, četiri godine pre smrti, za "Daily Mail" priznala da se osetila "pomalo kao da je silovana" i od strane Branda i od strane Bertolučija nakon što je snimila ovu šokantnu, vulgarnu scenu.

"Trebalo je da pozovem svog agenta ili advokata da dođu na set, jer ne možete naterati nekoga da uradi nešto što nije u scenariju. Marlon mi je rekao: 'Marija, ne brini, to je samo film', ali tokom scene, iako ono što je Marlon radio nije bilo stvarno, moje suze su bile prave", ispičala je.

Glumica je istakla i da nije bilo privlačnosti između nje i Branda i da ga je posmatrala kao očinsku figuru. Za Bertolučija je imala daleko pogrdnije reči, nazvavši ga "debelim, znojavim manipulatorom".

Marija je istakla da je Branda posmatrala kao očinsku figuru

Marija je rekla da se odmah nakon što je film prikazan u bioskopia širom sveta osetila kao "seks simbol" i da ju je to učinilo "malo ludom". "Nije mi se svidela... Ta slika puna insinuacija, nevaljalih misli, koju su ljudi posle stekli o meni. Ljudi su mi prilazili u avionu, govorili neprijatne stvari. Proganjali su me, osećala sam se kao da me love"", akcentovala je.

Zatvorske kazne zbog filma za glavne glumce i režisera

Nakon što je film pušten u javnost, italijansko privatno tužilaštvo iz Bolonje pokrenulo je tužbu protiv glavnih aktera i kreatora dela na osnovu "opscenog sadržaja koji je uvredljiv za javnu pristojnost" i "opisa i prikazivanja masturbacije, pohotnih radnji i razvratne golotinje, praćenih zvukovima, uzdasima i vriscima zadovoljstva".

U početku je tužba bila neuspešna, ali je u septembru 1973. godine Apelacioni sud u Bolonji osudio Bertolučija, Branda i Šnajderovu na dva meseca zatvora i novčanu kaznu, ali je presuda poništena u decembru iste godine.

Film je u to vreme bio toliko skandalozan da su Italijani tužili režisera i dva glavna aktera

Iako Marija nije završila iza rešetaka, reakcije i uvrede javnosti u Italiji dovele su je do ogromnog stresa i problema sa mentalnim zdravljem. "Kontroverza me je naterala da poludim", rekla je u jednom intervjuu, priznavši da se tada okrenula narkoticima kao sredstvu za beg od stvarnosti.

Glumica nimalo nije uživala u novostečenoj slavi, šta više to ju je dovelo do pokušaja da sebi oduzme život i to u više navrata. "Preživela sam samo zato što je Bog odlučio da nije vreme da odem", rekla je.

Marija više nikada nije snimila nijednu golišavu scenu tokom čitave karijer i snimila je preko 50 filmova, ali je ipak imala problema da se distancira od jednom stečenog imidža seksualnog simbola i nikada nije doživljavana kao ozbiljna glumica.

Izvor: blic.rs