Sombor vesti

Proteini su neophodni za izgradnju mišića, održavanje energije i regeneraciju tela. Međutim, u eri proteinskih šejkova, čokoladnih pločica i žitarica, lako je izgubiti iz vida pravu meru.

Koliko nam proteina zaista treba i kada preterivanje sa njima postaje štetno? Preporučeni dnevni unos je 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali mnogi stručnjaci savetuju veći unos za aktivne ljude, trudnice i one u fazi oporavka ili mršavljenja.

Nutricionistkinje Erin Dejvis i Don Džekson Blatner napominju da bi proteini trebalo da čine približno 10 do 35 odsto vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi ostalo mesta za zdrave ugljene hidrate i masti, piše Index.hr.

Previše proteina i zdravstveni rizici

Ako ste u poslednje vreme preterivali sa proteinskim grickalicama, evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni:

Zanemarujete druge važne hranljive materije

Dijete sa visokim sadržajem proteina često istiskuju namirnice poput voća, povrća i integralnih žitarica.

To može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i antioksidanata i na kraju oslabiti imunitet i varenje, objašnjava Blatner.

Šteti zdravlje creva

Životinjski proteini poput mesa, ribe i jaja ne sadrže vlakna.

Previše ove hrane može poremetiti ravnotežu crevne flore. Iz tog razloga, uključite u ishranu biljne izvore proteina – sočivo, pasulj, orašaste plodove i semenke, piše EatingWell.

Povećava opterećenje bubrega

Nutricionistkinja Kajla Farel objašnjava kako visok unos životinjskih proteina može povećati rizik od kamena u bubregu: „Životinjski proteini povećavaju količinu kiseline u urinu, što može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, koji nastaje od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma".

“ Ako imate problema sa bubrezima ili ste u rizičnoj grupi, obavezno se konsultujte sa nutricionistom".

Rizik od srčanih oboljenja

Crveno i prerađeno meso sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Redovna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja, ističe Farel. Umesto toga, birajte piletinu, ribu ili proteine biljnog porekla.

Veći rizik od kancera

Prema Američkom institutu za istraživanje kancera, konzumiranje više od 350 do 500 grama crvenog mesa nedeljno može povećati rizik od kancer debelog creva.

Prerađeno meso, poput salama i kobasica, takođe je povezano sa većim rizikom od nekoliko vrsta kancer.

U moru sredstava za čišćenje koja obećavaju čuda, priroda nam je podarila jednostavno, ali moćno rešenje - sok od limuna. Osim što osvežava napitke i obroke, limun ima i zapanjujuće dejstvo u održavanju domaćinstva. Jeftin, efikasan i potpuno prirodan, ovaj citrus ne samo da temeljno čisti, već to čini bezbedno, kako za ljude, tako i za kućne ljubimce.

Naslage kamenca predstavljaju čestu muku, posebno u kupatilu i kuhinji, gde tvrda voda ostavlja bele tragove na površinama. Srećom, tih mrlja se možete lako rešiti pomoću domaćih sredstava, bez skupih hemikalija, a limun može da bude vaš saveznik.

Limun nije samo osvežavajuće voće, on je i moćno prirodno sredstvo za čišćenje. Limunska kiselina koju sadrži prirodno i bezbedno rastvara kamenac, što ga čini odličnim saveznikom u borbi protiv ovih tvrdokornih mrlja. Idealan je za čišćenje slavina, staklenih površina i pločica, ostavljajući ih blistavo čistim i prijatno mirisnim.

Dovoljno je da iscedite svež limunov sok direktno na mrlju od kamenca i ostavite da deluje 10 do 20 minuta. Nakon toga, površinu jednostavno izribajte i isperite.

Ova metoda se pokazala kao posebno efikasna na staklenim površinama, slavinama i ogledalima, ostavljajući ih blistavo čistim i prijatno mirisnim.

Izbegavajte korišćenje kiselih sredstava poput limunskog soka ili sirćeta na mermeru i drugim prirodnim kamenim površinama, jer mogu izazvati oštećenja.

Izvor: zena.blic.rs

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davaoca krvi, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić upriličili su danas prijem za organizatore akcija dobrovoljnog davanja krvi, kao i predstavnike Crvenog krsta Sombor.

Reč je o sugrađanima koji su prepoznali značaj koji dobrovoljno davanje krvi ima za očuvanje ljudskih života i funkcionisanje zdravstvenog sistema, te su se angažovali i svojim primerom podstakli druge i organizovali akcije dobrovoljnog davanja krvi u svojoj sredini, u saradnji sa Crvenim krstom i Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.

Gradonačelnik je istakao da treba ukazati ljudima koliko je bitno da svako ko je u zdravstvenoj mogućnosti da da krv, jer za tih 5 do 10 minuta koliko traje davanje krvi može nekome da se spasi život.

„Verujem da se svi vi koji ste davaoci krvi posle dobrovoljnog davanja osećate puno bolje, pogotovo zbog saznanja da ste nekom pomogli. Posebno bih se zahvalio Crvenom krstu jer unazad toliko godina već imamo saradnju na jednom vrhunskom nivou i upravo jedna od glavnih akcija je dobrovoljno davalaštvo krvi. Svakako da uvek ima prostora za omasovljenje naših sugrađana koji će postati dobrovoljni davaoci krvi, ali drago mi je što svake godine imamo sve više mladih ljudi koji prvi put daju krv“ istakao je gradonačelnik zahvalivši se prisutnima na doprinosu koji su dali svojim angažovanjem.

Na prijemu su bili Pana Fraj, dobrovoljni davalac krvi i organizatorka akcija u Gakovu; Nemanja Đin, dobrovoljni davalac i organizator akcija u Gakovu; otac Nikola Duvnjak, dobrovoljni davalac krvi i organizator akcija u Staparu; Damir Marković, dobrovoljni davalac i organizator akcija u ARК „Somaraton“; Aleksandar Marković, dobrovoljni davalac i organizator akcija u ARК „Somaraton“; Tanja Marković; organizatorka akcija u kompaniji „Agriser“ u Aleksa Šantiću, kao i Biljana Кlipa, sekretarka Crvenog krsta Sombor i Aleksandra Andrić, stručna saradnica Crvenog krsta Sombor.

Učesnici prijema ovom prilikom razmenili su iskustva u organizaciji akcija dobrovoljnog davanja krvi, izrazivši nadu da će se što više naseljenih mesta, sportskih klubova i kompanija odlučiti na ovaj humani korak.

U organizaciji Кulturnog centra „Laza Кostić“ Sombor, sinoć je otvoreno osmo po redu izdanje festivala Multikulturalnosti pod nazivom „Ravangradska MultiКulti promenada“. Ispred lokalne samouprave, prisutne je pozdravio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić koji je istakao da je ovaj festival jedan od mostova koji spaja ljude koji neguju različitost i zajedno čine Sombor boljim i lepšim mestom za život.

„Dragi domaćini, uvaženi gosti. Sombor je grad bogate istorije, kulture, bođoša, fijakera, grad lepih fasada, ali pre svega sama srž i bit našeg grada su ljudi i oni čine ono najvažnije što Sombor ima. Upravo ta različitost naših ljudi čini Sombor specijalnim i specifičnim i svi mi zajedno moramo da negujemo tu različitost i da zajedno gradimo naš Sombor da bude jedno bolje mesto za sve nas, kako bi mi dalje uživali u njemu. Festival MultiКulti je jedan od mostova koji pomažu upravo sve to i meni je izuzetno drago što po drugi put imam šansu da vam se obratim i otvorim festival, te da se svi zajedno lepo provedemo i vidimo nešto novo i zanimljivo“, rekao je Buzadžić.

Festival je zvanično otvorila direktorica КC „Laza Кostić“ Кsenija Janković, dodavši da je ideja ovogodišnjeg festivala da se spoji savremeno i tradicionalno u svoj svojoj raznovrsnosti koje ovo područje i nudi.

„Osmo po redu izdanje festivala Multikulturanosti koje ove godine nosi naziv Ravangradska MultiКulti promenada, spaja definiciju multikulturalnosti Sombora, kao bogate baštine različitih ljudi, različitih nacija, vera i jezika, sa definicijom same kulture, njene raznovrsnosti i tendencije ka rastu i razvoju u savremenim pravcima, jer osim što kultura ima zadatak da neguje baštinu, da čuva i da nas podseća o osećanjima i o lepom, ona oslikava i doba u kojem mi živimo, te stoga unosi neki korak savremenosti i društva koje zapravo iz veka u vek ona oslikava. Stoga, ideja ovogodišnjeg festivala da prikaže upravo spoj tog savremenog i tradicionalnog u svoj svojoj raznovrsnosti koje ovo područje i nudi. Ne samo kao multikulturalna, nego je važno i da naglasimo sredina koja poziva na zajedništvo i na toleranciju. Želim još jednom sve da vas pozdravim, da kažem živela multikulturalnost, živela kultura i festival je otvoren“, rekla je Janković.

Festival Multikulturalnosti je otvoren mjuziklom pozorišta mladih iz grada Baje pod nazivom „Rođena da bude zvezda“ na mađarskom jeziku, dok će drugog dana festivala biti upriličen bazar rukotvorina, defile i nastup kulturno – umetničkih društava.

Otvaranju 8. festivala Multikulturanosti prisustvovali su i Jasmina Ilić, članica Graskog veća za oblast kulture i obrazovanja, te Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Program povodom obeležavanja međunarodnog dana muzeja, 18. maja

Pored tradicionalnih programa „Muzej u mom domu”, „Čajanka sa prijateljima muzeja” i muzejske igre za najmlađe „Potraga za muzejskim blagom”, tema ovogodišnjeg dana muzeja su nosači zvuka.

Nosači zvuka — i gde su otišli?

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana muzeja Budućnost muzeja u vremenu brzih promena podstakla nas je da se osvrnemo na nosače zvuka.

Sa pojavom prvih fonografskih cilindra krajem XIX veka, preko gramofonskih ploča 1890–ih, audio kaseta 1963. i kompakt–diskova 1982. godine, muzika je dobijala i menjala svoje fizičko telo. Danas, kada su dovoljni jedan dodir ekrana ili glasovna „naredba” da bismo pustili omiljenu pesmu, pitamo se: gde su otišli nosači zvuka?

U nedelju, 18. maja, kroz raznovrstan program osvežićemo vam sećanje na trenutke kupovine ploča ili kaseta, raspakivanje omota omiljenog albuma, spuštanje igle na vinil.

Deo stalne postavke muzeja nedavno je obogaćen vrednom kolekcijom džez CD–ova, poklonom porodice dr Borislava Zoreca, rođenog Somborca. Ta kolekcija sadrži izdanja najvećih imena džeza: Luja Armstronga, Djuka Elingtona, Majlsa Dejvisa i Džona Кoltrejna, muzičara koji su obeležili istoriju ovog žanra, nastajućeg početkom HH veka u Nju Orleansu (kao spoj afričkih i evropskih muzičkih uticaja).

Posle tradicionalne Čajanke sa prijateljima muzeja, program Muzej u mom domu okupiće građane — kustose, koji će izložiti svoje gramofone, kasetofone, CD plejere i fizičke nosače zvučnih zapisa iz privatnih arhiva. Mlađi posetioci imaće priliku da se upoznaju sa različitim analogno–digitalnim sistemima, uređajima koji su nekada bili „podrazumevani”, dok ćemo nešto starije generacije podsetiti na čarolije specifičnog zvuka vinila, trake i prvih digitalnih diskova.

Veče zaokružujemo programom Muzički vremeplov, u okviru kojeg ćemo govoriti o evoluciji muzičke reprodukcije — od mehaničkog zvuka do digitalnog striminga, kroz zvučne zapise koji su definisali čitave epohe.

Potraga za muzejskim blagom

Draga deco, spremite se za nezaboravnu avanturu!

U nedelju, 18. maja u 11 časova, očekuje vas Gradski muzej Sombor u pravoj maloj avanturi — Potrazi za muzejskim blagom. Zavirite u tajne muzeja, rešite zanimljive zadatke i pronađite skriveno blago!

Ulaz je besplatan — sve što treba da ponesete je osmeh, radoznalost i želja za igrom!

Program:

11.00–13.00: Potraga za muzejskim blagom — stalna postavka (program namenjen najmlađim posetiocima)
17.00: Čajanka sa prijateljima muzeja — dvorište (u slučaju kiše, izložbeni prostor u prizemlju)
19:00: Muzej u mom domu — sugrađani prikazuju uređaje za reprodukciju zvuka i fonografske nosače iz svojih arhiva
20.00–21.00: Muzički vremeplov — slušanje muzike sa gramofona, kasetofona i CD plejera.
Od 17 do 21 čas slobodan ulaz i mogućnost obilaska stalne postavke muzeja uz aktivaciju audio vodiča.

Izvor: gms.rs

Promocija novog albuma grupe The Hat Matters

Petak, 23. maj 2025. godine, u 19.00 časova,

dvorište Gradske biblioteke na Glavnoj ulici.

Izvor: biblioso.org.rs

Na lokaciji između železničkog i drumskog mosta na kanalu DTD, u blizini nekadašnje „Bele Loze“, danas kampa Moto kluba „Panter“, započeti su obimni radovi na uređenju kanalske mreže.

Кako su za Radio Dunav potvrdili predstavnici Moto kluba, radove izvodi preduzeće DTD „Severna Bačka“, a obuhvataju mašinsko uklanjanje vegetacije i uređenje obale.

Iako je na terenu trenutno angažovana jedna mašina, u toku dana se očekuje pristizanje i ostatka teške mehanizacije. Radovi će obuhvatitii uređenje obe strane kanala u dužini od 380 metara, a planirano je uklanjanje rastinja, tarupiranje, izmuljavanje, izgradnja staze i kosina.

Кako kažu iz kluba, nakon uređenja obale, biće postavljeni i molovi sa kojih će posetioci moći da pecaju ili pristaju čamcima, čime će ova lokacija dobiti novu turističko-rekreativnu namenu.

Završetak radova planiran je uoči jubilarnog moto skupa u organizaciji Moto klub „Panter“, a koji će 27. juna okupiti motocikliste iz celog regiona.

Izvor: radiodunav.com

Ne samo da mozak mora da drži pod kontrolom ogromnu arhivu postojećih sećanja, već mora da prati i skladišti nove stvari svakog dana. Taj proces obuhvata i pripremu za suočavanje sa novim uspomenama pre nego što se dese i to dok obrađujemo stare.

Dobro je poznato da je san važan za pamćenje i učenje, između ostalog, ali naučnici još uvek otkrivaju precizne mehanizme koji su uključeni u te procese,, prenosi rts.rs.

Tradicionalno, na to se gleda kao na obrnut proces: mi doživimo nešto, sećanje na to se zatim tokom nekoliko narednih noći, tokom sna, obrađuje i skladišti u zavisnosti od značaja, te se možemo kasnije po želji prisetiti tog dešavanja.

Međutim, kako sugerišu rezultati nove studije, čini se da nam san pomaže da obradimo ne samo prošla sećanja, već i buduća. Osim konsolidacije i očuvanja sećanja dok spavamo, kako naučnici navode, mozak nas takođe aktivno priprema za „snimanje“ predstojećih događaja.

Nije magija, pamćenje se „popravlja i priprema“ preko noći

Pamćenje je složen fenomen koji nam pomaže da postanemo ono što jesmo, a iz naše subjektivne perspektive može ono može delovati gotovo magično.

Ali nije u pitanju nikakva magija. Na ćelijskom nivou, grupe specijalizovanih neurona poznatih kao engramske ćelije fizički kodiraju naša životna iskustva u formatu koji kasnije možemo da „izvadimo iz foldera uspomena“.

Prethodna istraživanja su jasno pokazala da je san ključan za pravilno funkcionisanje ovog procesa, ali mnogi fiziološki detalji i dalje su nepoznanica. Pored pukog skladištenja uspomena, naš mozak takođe obavlja neverovatne podvige prilikom obrade i organizacije, od kojih se većina dešava tokom „mentalnog mirovanja“.

Za potrebe nove studije, japanski istraživači pokušali su da saznaju više o ulozi spavanja u obradi zapamćenih materijala, uključujući pripremu za nezaboravna iskustva koja se još nisu dogodila.

Autori su koristili sistem za snimanje miševa koji se slobodno kreću. Sistem je omogućio da se otkriju i engramske i neengramske ćelije u fazama obrade memorije, a naučnici su pratili aktivnost neurona pre, tokom i posle događaja vrednih pamćenja koje su miševi doživeli.

Ovim je otkriveno drugačije ponašanje specifičnih grupa neurona u različitim kognitivnim uslovima, uključujući i dok su miševi spavali i pre i posle učenja.

Rezultati su razotkrili dva paralelna procesa koji se odvijaju u snu nakon učenja. Prvo, engramske ćelije koje su prvobitno kodirale sećanja pokazale su predvidljive obrasce reaktivacije, deo dobro dokumentovane procedure mozga za konsolidaciju pamćenja tokom spavanja.

Studija je takođe otkrila još jednu zanimljivu grupu neurona, koji još nisu bili dovedeni u vezu sa specifičnim sećanjima.

Ove „ćelije koje će postati engramske“, kako ih nazivaju istraživači, postajale su sve sinhronizovanije dok su miševi spavali nakon učenja. Kasnije su iste grupe neurona kodirale nova, drugačija sećanja.

„Ćelije koje će postati engramske pokazale su povećanu zajedničku aktivnost sa postojećim engramskim ćelijama tokom spavanja, što sugeriše da ova interakcija pomaže u oblikovanju novih memorijskih mreža“, kaže koautor studije Kaoru Inokuči, profesor biohemije na Univerzitetu Tojama u Japanu.

Istraživači su takođe razvili model neuronske mreže za simulaciju aktivnosti u hipokampusu, nadajući se da će dodatno razjasniti mehanizme rada mozga.

Veze između engramskih ćelija i onih koje će to tek postati

Model je ukazao na sinaptičku depresiju i skaliranje, fenomene za koje se zna da modifikuju neuronske veze tokom spavanja, kao verovatno važne za organizovanje ovih engramskih ćelija – proces koji je nestao u modelu kada su ti mehanizmi bili onemogućeni.

Engramske ćelije i one koje tek treba da postanu takve pokazale su intrigantnu zajedničku aktivaciju u snu nakon učenja, pokazala je studija, nagoveštavajući neku koordinaciju ili čak prenos podataka između neuronskih mreža za prošla i buduća sećanja.

Ovo sugeriše da kvalitet sna između učenja može uticati, ne samo na naše pamćenje onoga što smo do sada naučili, već i na to koliko ćemo dobro zadržati nove informacije u memoriji u bliskoj budućnosti.

Iako su neophodna dodatna istraživanja, ovo bi mogao da bude dragocen uvid za oblast obrazovanja i lečenje poremećaja pamćenja, i moglo bi pomoći i u otkrivanju novih načina da se pomogne ljudima da svoje kognitivne sposobnosti podignu na maksimum.

„Uvereni smo da manipulacija moždanom aktivnošću tokom spavanja ili obrascima spavanja može otkriti metode za poboljšanje pamćenja otključavanjem latentnog potencijala mozga“, naglasio je profesor Inokuči.

Iznad svega, međutim, ova otkrića pridružuju se mnoštvu postojećih dokaza da svi treba da shvatimo san ozbiljno.

„Želimo da ljudi shvate da san nije samo puki odmor – on igra ključnu ulogu u tome kako mozak obrađuje informacije. Imajući to na umu, nadamo se da će svi početi više da cene san i da ga koriste kao način da poboljšaju svoj opšti kvalitet života“, poručio je profesor Inokuči.

Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.

Krepitacije ili auskultatorni šumovi su znaci plućnih bolesti kao što su bronhitis, plućni edem, upala pluća...

Skoro svaki put kada odete kod lekara, zamoliće vas da duboko dišete dok vam slušaju pluća stetoskopom.

Ali da li znate šta lekari traže u ovim situacijama? Naše telo proizvodi sve vrste zvukova, neke poželjne, a neke malo manje poželjne, piše Net.hr.

Jedan takav zvuk je krepitacija pluća. Šta taj zvuk zapravo znači.

Šta su krepitacije u plućima?

Krepitacije pluća ili auskultatorni šumovi su zvučne pojave pluća koje se čuju u određenim slučajevima prilikom slušanja pluća stetoskopom.

Najmanja strukturna jedinica pluća naziva se alveola, a razmena gasova i oksigenacija krvi se odvijaju u kapilarnoj mreži alveola. Ako su alveole začepljene (sluzi ili tečnošću), one proizvode karakterističan zvuk ili pucketanje tokom dubokog disanja.

Zvuk krepitacije podseća na zvuk hodanja po snegu ili šuštanje tkanine ili kose između prstiju.

Uzroci krepitacije pluća

Krepitacije ukazuju na patološke događaje u plućima koji zahtevaju dalje ispitivanje i medicinsku intervenciju.

Najčešće bolesti koje ukazuju su:

Upala pluća

Virusna pneumonija često pogađa mlađe ljude, često su „hodajuće“ što kasnije može izazvati fibrozne ožiljke na plućnom tkivu.

Bakterijska pneumonija, za razliku od virusne pneumonije, manifestuje se dramatičnom kliničkom slikom. Ljudi imaju visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, a ponekad i cijanotičnu boju kože.

Gljivična pneumonija je retka i pogađa imunokompromitovane osobe (osobe na hemoterapiji, HIV-pozitivne osobe, pacijente sa stečenim imunodeficijencijama itd.).

Bronhitis

Ukratko, to je zapaljenje bronhijalne sluzokože. Pacijenti sa bronhitisom kašlju i iskašljavaju sadržaj koji može biti bistar, ali i gust, žućkast.

Bronhitis se deli na akutni i hronični, a akutni bronhitis je najčešće virusnog porekla. Hronični bronhitis može prerasti u HOBP, pa je važno lečiti ga na vreme.

Plućni edem

Plućni edem je nakupljanje tečnosti u plućnim alveolama i intersticijalnom prostoru pluća, što otežava disanje i smanjuje efikasnost prenosa kiseonika u krv.

To je ozbiljno medicinsko stanje koje može biti opasno po život ako se ne leči na vreme.

Prateći simptomi krepitusa pluća

Ljudi koji pate od krepitusa često nisu svesni toga. Krepitacije se otkrivaju slučajno prilikom slušanja pluća. Simptomi krepitacija su takođe simptomi plućnih bolesti.

Oni su:

Cijanoza (plavkasta koža)

Dispneja pri naporu (teškoće sa disanjem)

Kratak dah

Bol u grudima

Kašalj

Povišena telesna temperatura

Osećaj nedostatka daha

Kada posetiti lekara?

Ako imate otežano disanje, osećate nedostatak vazduha, stalno kašljete ili primetite krvavi ili žuti sputum, onda bi trebalo da posetite lekara.

Takođe treba da se obratite lekaru ako imate visoku temperaturu pored ovih simptoma.

Vaš lekar će sprovesti detaljan pregled o tome kada je bolest počela, koje simptome imate i da li patite od drugih bolesti kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

Ako dijagnoza nije jasna nakon kliničkog pregleda, vaš lekar vas može uputiti na dodatne testove kao što su:

Rendgenski snimci pluća

EKG

Mikrobiološki pregled sputuma

Krvna slika

Spirometrija.