Sombor vesti

Mnogi ljudi izbegavaju preterano slana jela, budući da so može da poveća rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i bolesti bubrega. Sa druge strane, unošenje premalo soli takođe može da bude opasno po organizam i to na više načina, upozorava dr Saurab Seti, gastroenterolog koji redovno na svom TikTok nalogu (@doctorsethimd) deli savete u vezi sa zdravljem.

U snimku koji je postao viralan, 42-godišnji doktor je upozorio na moguće opasnosti od premalo soli. Objasnio je da je so ključni elektrolit koji pomaže našim telima da zadrže vodu. „Bez soli, mogli biste doživeti tešku dehidraciju i volumen krvi bi mogao značajno da opadne, što može dovesti do pada krvnog pritiska“, rekao je dr. Seti, piše Miss7.

Naglasio je i da postoje i druge opasnosti od nedostatka soli, osim što će vam želja za slanom hranom biti veoma jaka. „Vaši mišići će oslabiti, možda ćete osećati vrtoglavicu, slabost, pa čak i nesvesticu. Pored toga, nedostatak soli može narušiti zdravlje creva tako što otežava varenje i oslabi zdravlje jetre smanjenjem apsorpcije esencijalnih hranljivih materija.

Dr Seti je zaključio svoj video rekavši da iako se mnogi ljudi brinu da konzumiraju previše soli, nedovoljno unošenje soli može biti daleko opasnije. „Za većinu ljudi važno je da konzumiraju oko jedne kašičice morske soli svakog dana“, dodao je on. Sprovedeno je nekoliko studija koje naglašavaju zdravstvene rizike povezane sa nedovoljnim unosom soli. Neka istraživanja povezuju ishranu sa malo natrijuma sa povećanom rezistencijom na insulin – kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju dobro na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi, piše The Sun.

Jedna od ovih studija uključivala je 152 zdrave osobe i otkrila je da se insulinska rezistencija kod ovih ljudi povećala nakon samo sedam dana dijete sa niskim sadržajem natrijuma. Visok krvni pritisak je faktor rizika za po život opasna stanja kao što je srčani udar, a rezultati nekoliko studija sugerišu da ishrana sa malo natrijuma može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i smrti.

7 opasnosti od konzumiranja premalo soli, prema dr Setiju:

Teška dehidracija
Zapremina krvi će značajno pasti, što dovodi do pada krvnog pritiska
Intenzivna žudnja za slanom hranom
Slabost mišića
Vrtoglavica, ošamućenost ili čak i nesvestica
Narušeno zdravlje creva zbog otežanog varenja
Oštećenje zdravlja jetre usled smanjene apsorpcije esencijalnih hranljivih materija

Jedna studija je otkrila da je unos soli bio manji od 3000 mg dnevno povezan sa povećanim rizikom smrti od od srčanih bolesti, uključujući srčani i moždani udar.

Neka istraživanja su takođe pokazala da dijeta sa niskim sadržajem natrijuma može povećati nivo LDL (lošeg) holesterola. Rezultati istraživanja zdravih ljudi iz 2003. otkrili su da je dijeta sa niskim sadržajem natrijuma izazvala povećanje LDL holesterola za 4,6 odsto.

Odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od 6 g soli dnevno (jedna kašičica). Ovo uključuje so već u vašoj hrani i so dodatu tokom i nakon kuvanja.

Preporučene dnevne količine soli za različite starosne grupe:

11 godina i više: maksimalno 6g (oko jedna kašičica)
7 do 10 godina: maksimalno 5g
4 do 6 godina: maksimalno 3g
1 do 3 godine: maksimalno 2g
Do 1 godine: manje od 1g

Izvor: danas.rs

Istorija magnolije počinje u dalekoj prošlosti. U Severnoj Americi, Evropi i Aziji pronađeni su fosili magnolija stari oko 95 miliona godina. S obzirom na to da su magnolije postojale pre pojave pčela, za njihovo oprašivanje su zaduženi tvrdokrilni insekti. Iako deluju nežno, latice magnolije su zapravo veoma čvrste, presvučene voskom koji ih štiti od oštećenja prilikom oprašivanja.

Naziv magnolija prvi put je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, da opiše cvetno drvo sa ostrva Martinik. Ovaj naziv je izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu.

U zavisnosti od vrste, cvet magnolije može biti različitih oblika – peharast, zvezdast, čašast, zdeličast… Boje variraju od bele, roze i ljubičaste do žute i crvene. Listovi su im krupni i sjajni, a plodovi liče na šišarke. Nakon pucanja plodova, semenke postaju dostupne pticama i sisarima koji ih jedu i tako raznose dalje.

Magnolije uglavnom rastu kao visoko žbunje, a mogu se oblikovati i u nisko drveće, visine do 5 metara. Listopadne vrste magnolija ulavnom cvetaju pre listanja, pa njihovi divni cvetovi još više dolaze do izražaja. Najzastupljenija kod nas je Magnolia liliflora, čiji su cvetovi krupni, peharastog oblika. Cvetovi veličine od oko 7 cm su spolja jarkoljubičasti, a iznutra beli.

Magnolije vole sunčana mesta sa bogatim, neutralnim zemljištem. Na raspolaganju treba da imaju dovoljno vlage i dobru drenažu.

Ono što možda niste znali o magnoliji jeste da su cvetovi većine njenih vrsta jestivi. U nekim delovima Engleske, latice magnolije se kisele, a zatim koriste kao začin za razna jela.

U Kini je cvet magnolije simbol snage i vernosti, dok kod nas ovaj cvet simbolizuje vraćanje staroj ljubavi.

Ako želite stabilnost i mir u kući, u dvorištu obavezo gajite drvo magnolije!

Izvor: direktno.rs

Ime Sofija, koje potiče iz starogrčkog i znači „mudrost“, godinama unazad važi za jedno od najlepših i najpopularnijih imena na svetu. Istraživanja su pokazala da ga ljudi širom različitih kultura doživljavaju kao prijatno, melodično i elegantno.

Ime Sofija je popularno u celom svetu, piše N1 Slovenija.

Studija Univerziteta u Birmingemu, sprovedena u saradnji sa dr. Bodom Vinterom, profesorom kognitivne lingvistike, analizirala je stotine imena kako bi otkrila koja najlepše zvuče ljudskom uhu. Prema tom istraživanju, ime Sofija zauzelo je prvo mesto među ženskim imenima, dok je kod muških imena pobedilo ime Zajn.

Naravno, percepcija lepote imena može zavisiti od kulture i jezika, ali ono što je nesporno jeste da je Sofija jedno od najčešće biranih imena širom sveta.

Sofija u Srbiji

Ovo ime nije samo globalni trend – već godinama je jedno od najpopularnijih i u Srbiji. Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Sofija je godinama unazad u vrhu liste najčešće davanih ženskih imena u našoj zemlji. Roditelji ga biraju zbog njegovog lepog zvuka, klasične elegancije i značenja koje asocira na mudrost i plemenitost.

Pored Srbije, Sofija je među najčešće davanim imenima i u Sloveniji, Hrvatskoj, ali i širom Evrope i Severne Amerike. Njegova univerzalna privlačnost može se pripisati jednostavnoj izgovorljivosti i pozitivnim asocijacijama koje nosi.

Roditelji se prilikom izbora imena vode različitim kriterijumima – neki preferiraju tradicionalna imena, drugi žele da budu originalni, a neki se oslanjaju na značenje ili lične asocijacije. Ipak, Sofija uspeva da spoji više faktora u jedno: klasično je, ali ne zastarelo, internacionalno prepoznatljivo, a opet blisko slovenskom govornom području.

Bilo da se vodi naukom ili subjektivnim osećajem, jedno je sigurno – Sofija ostaje jedno od omiljenih imena, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Izvor: danas.rs

Davanje otkaza je nešto o čemu mnogi sanjaju, a samo neki urade, a da li ste čuli za termin osvetničko davanje otkaza?

Nezadovoljni radnici iz Generacije Z više se ne ljute na poslu, već osvetnički daju otkaz, odlazeći bez puno razmišljanja kad na poslu postane teško, piše Index.hr.

„Osvetničko davanje otkaza sve je učestalije“, kaže kreator sadržaja Ben Askins o ovom neobičnom trendu koji izaziva haos u korporativnoj Americi.

Radi se o obliku protesta

„To je nova praksa da ljudi namerno daju otkaz na najnezgodniji mogući način s ciljem da poremete poslovanje kompanije“, objasnio je svojim pratiocima na TikToku.

„Reč je o obliku protesta zbog, kako oni smatraju, nepravednog tretmana“, dodao je.

A upravo pripadnici generacije Z predvode ovu osvetničku pobunu. Neki ljutiti radnici odlaze usred smene, i to baš u najprometnijem periodu, poput sezonskih rasprodaja.

Drugi daju otkaz svesni da su njihovi sektori hronično u nedostatku kapaciteta i da će njihovo iznenadno napuštanje dodatno otežati situaciju.

Sve više radnika se oseća zarobljeno

Nedavni izveštaj Anchorage Daily News-a donosi priču o korisniku TikToka Adamu, koji je poslednji radni dan proveo snimajući se dok obilazi kompaniju u kojoj je radio, pritom ističući svako moguće kršenje sigurnosnih propisa.

Snimak je objavio na društvenim mrežama, a ona je pokrenula istragu i rezultovala velikim novčanim kaznama za kompaniju. Isti izvor navodi i slučaj Nensi, bivše voditeljke sektora za plate, koja je u svojoj „oproštajnoj“ smeni „slučajno“ izbrisala glavnu datoteku za obračun plata, čime je gotovo onemogućila isplatu plata bivšim kolegama.

Ipak, nisu samo mladi oni koji traže osvetu na radnom mestu. Prema izveštaju Glassdoor Worklife Trends-a 2025, čak 65% zaposlenih oseća se „zarobljeno“ u toksičnim poslovima od 9 do 17 sati. Podaci pokazuju i značajan pad zadovoljstva karijerom u deset industrija u poslednje dve godine.

Istraživači upozoravaju: „Kako se radnici osećaju zarobljeno, nakupljeno nezadovoljstvo buja ispod površine, a angažman zaposlenih pada.“ Prognoza je jasna – „talas osvetničkog davanja otkaza tek dolazi“.

Taj trend, ukorenjen u ogorčenosti, pojavljuje se u trenutku kad mnoge kompanije pokušavaju provesti politiku povratka u kancelarije zahtevajući od radnika da ponovo rade uživo iako su godinama uspešno radili od kuće.

Osvetničko davanje otkaza nije najpametnije

No stručnjaci upozoravaju da impulsivno napuštanje radnog mesta možda i nije najmudrija odluka.

Erika Ajers Badan, poznata poslovna savetnica, istakla je: „Ako dajete otkaz iz osvete i ne razmišljate o posledicama, velika je verovatnoća da će neki budući regruter nazvati vašeg bivšeg šefa, kolegu ili HR sektor i pitati šta misle o vama. A ono čega će se najviše sećati biće način na koji ste dali otkaz“, rekla je na TikToku.

Psihološkinja Džuli Li savetuje da bi nezadovoljni zaposleni – posebno impulsivni pripadnici generacije Z – trebalo da pokušaju mirno da razgovaraju s nadređenima pre nego što odluče da odu.

„Odnos menadžera i radnika iz generacije Z jedan je od ključnih faktora u sprečavanju osvetničkog davanja otkaza“, rekla je Li, supredsednica kompanije Harvard Alumni for Mental Health, za Newsweek.

„Izgaranje (burnout) je glavni razlog za ovakvo ponašanje, a menadžeri su u jedinstvenoj poziciji da procene i adresiraju osećaje svojih zaposlenih“, naglasila je.

Prema njenom mišljenju, otvorena i iskrena komunikacija između rukovodilaca i zaposlenih mogla bi biti ključ za zaustavljanje talasa osvetničkog davanja otkaza.

„Istraživanja i ankete pokazali su da dobro strukturirani i redoviti razgovori koje vodi menadžer mogu igrati presudnu ulogu u angažmanu i podršci radnicima generacije Z i ostalima“, zaključila je Li.

Naučna istraživanja se često sprovode na blizancima, jer se praćenjem promena kod ljudi sa istim genetskim zapisom donekle može isključiti uloga genetike u pojavama.

Biostatičar sa Univerziteta Južne Danske, Signe Bedsted Klemensen, i njene kolege sprovele su dve studije na blizancima kako bi ispitale neke od uzroka kancera kože.

Prva studija sprovedena je na čak 2.367 nasumično odabranih blizanaca.

Tada su otkrili da u grupi koju su proučavali, tetovirani ljudi imaju čak četiri puta veći rizik od kancera kože. Zbog toga su sproveli još jednu studiju u kojoj su uporedili 316 tetoviranih blizanaca sa njihovim blizancima koji nisu imali tetovaže i otkrili da je rizik da će tetovirani blizanci razviti kancer između 33 i 62 odsto veći, piše Science Alert.

Rizik je bio veći kod onih sa tetovažama većim od dlana, tri puta veći nego kod ljudi bez tetovaža.

Važno je napomenuti da su karcinomi poput limfoma prilično retki, tako da ovo povećanje dolazi od niske osnovne vrednosti.

Ovo nije dokaz da tetovaže izazivaju kancer. Moguće je da su ljudi koji se tetoviraju već izloženi većem riziku od kancera zbog drugih faktora, prenosi Slobodna Dalmacija.

Crvena boja izaziva češće alergije

„U našoj studiji ne vidimo jasnu povezanost između pojave kancera i specifičnih boja mastila, ali to ne znači da boja nije bitna“, objašnjava Klemensen.

Kako navodi, „iz drugih istraživanja znamo da mastilo može da sadrži potencijalno štetne materije, a na primer, crveno mastilo češće izaziva alergijske reakcije i to je oblast koju želimo dalje da istražimo“.

Iako tetoviranje postoji u nekim kulturama hiljadama godina, posledice po zdravlje još nisu dobro poznate.

„Vidimo da se čestice mastila nakupljaju u limfnim čvorovima i sumnjamo da ih telo doživljava kao strane supstance“, objašnjava hematolog sa Univerziteta u Odenseu Henrik Frederiksen.

Kako objašnjava „to može da znači da imuni sistem stalno pokušava da reaguje na mastilo, a mi još ne znamo da li ovaj stalni pritisak može da oslabi funkciju limfnih čvorova ili da ima druge zdravstvene posledice“.

Izveštaj Evropske komisije iz 2016. pokazao je da većina mastila za tetoviranje nije čak ni odobrena za upotrebu u kozmetici, a za neke se zna da postaju kancerogene tokom degradacije.

Ako razmišljate o tetoviranju, vredi pažljivo razmotriti vrste mastila i proveriti da li imate zdravstvenih problema, kao što je psorijaza, jer bi tetoviranje moglo da je pogorša.

Istraživanje je objavljeno u BMC Public Health.

Izvor: n1info.rs

Tokom postojanja preživela je ova čitaonica dva svetska rata, razbijanje SFRJ, agresiju Severnoatlantskog pakta, slom četiri države, kao i promene političkog, kulturno-prosvetnog i društveno-ekonomskog sistema zemalja u kojima je delovala

Srpska čitaonica u Somboru „Laza Kostić” obeležava 180 godina postojanja. Tim povodom danas, 24. marta, biće održana svečanost na kojoj će biti predstavljena monografija dr Kristiana Jerića posvećena 180 godina rada Srpske čitaonice u Somboru.

U svom delu Jerić navodi da je Srpska čitaonica u Somboru u 180 godina postojanja preživela dva svetska rata, razbijanje SFRJ, agresiju Severnoatlantskog pakta na SR Jugoslaviju, slom četiri države, kao i promene političkog, kulturno-prosvetnog i društveno-ekonomskog sistema zemalja u kojima je delovala.

„Osnovana je 1845. zalaganjem somborskog srpskog građanstva, saradnjom inteligencije i trgovaca, u nameri da njeno članstvo čita političke listove, časopise i knjige na narodnom jeziku. Njeno utemeljenje je posledica buđenja nacionalne svesti stanovništva zapadne i srednje Evrope, koja je političke dimenzije stekla u revolucijama 1848. godine”, piše Jerić.

U turbulentnim periodima, trzavice koje su postojale izmirene su izborom Laze Kostića 1899. godine za predsednika Srpske čitaonice, a njegovo ime postaje deo naziva čitaonice od 1957. godine, dok joj se nacionalna odrednica u nazivu vraća 1991. godine, podseća Jerić.

Na svečanosti će biti uručene i titule počasnim članovima čitaonice. Prema rečima Borislava Avramovića, predsednika Upravnog odbora čitaonice, na taj način žele da se oduže svojim dugogodišnjim članovima. Tako će priznanja primiti Stanislav Petronić, koji je član čitaonice 61 godinu, Miladin Rogač, čije članstvo je dugo 50 godina, Branko Vraneš, za 45 godina čitaoničkog članstva, Mirko Mijić, koji je u čitaonici 43 godine, te Zdravko Borojević, koji je čitaonici poklonio 15 duboreza „Golgota Hristova”.

Četiri udesa u Beogradu, lakše povređene četiri osobe

Na svečanosti će takođe biti uručene zahvalnice saradnicima iz raznih oblasti javnog i društvenog života.

Povodom 180 godina postojanja Srpske čitaonice „Laza Kostić” u Somboru „Pošta Srbije” štampala je i posebne poštanske markice i koverte na kojima je lik Laze Kostića i prepoznatljivo zdanje sedište čitaonice.

Izvor: politika.rs

U Novom Sadu održano je 32. izdanje polumaratona koje se tradiconalno održava u martu mesecu. Više od 1.500 učesnika učestvovalo je u nekoj od tri distance na 5, 10 ili 21 kilometar kao i u disciplinama nordijskog hodanja.

Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora trčali su na tri trke.

U glavnoj trci na 21 km. u konkurenciji žena pobedila je Tijana Kabić sa vremenom u cilju 1:29:45. Polumaraton su uspešno istrčali i Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi i Boško Jerković.
Bogdan Nikolić pobedio je u disciplini nordijsko hodanje na 10 kilometara a treće mesto osvojio je Đorđe Rackov.

Trku na 10 kilometara istrčali su Branko Nenadić I Dragana Bogojević.

Čonopljanska “Sloga” je i u drugom prolećnom kolu zabeležila trijumf, čime je uvećala svoje šampionske ambicije u Srpskoj ligi grupa Vojvodina.

Nenad Кudrić je i ponovo bio dvostruki strelac, pa se može reći da je jedan od najzaslužnijih za ubedljivu pobedu njegovog tima ptoriv „Borca“ u Šajkašu. Napadač Čonopljanaca je pogađao u 36. i 59. minutu, a konačnih 0:3 je postavio Jovan Bačić u 78. minutu.

Trijumf u ovom duelu je dodatno dobio na značaju jer je „Hajduk“ iz Divoša na svom terenu neočekivano podelio bodove sa „Dinamom“ iz Pančeva, pa „Sloga“ sada deli lidersku poziciju na tabeli sa „Sremcima“. Ekipa koju sa klupe vodi trener Slobodan Bačić će sutra, 22. marta od 15 časova u Čonoplji dočekati četvrtoplasiranu „Кikindu“.

Izvor: radiodunav.com

Ciklus ratova na prostoru nekadašnje SFRJ zaokružen je sukobom koji je počeo na današnji dan. Danas, pre tačno 26 godina, počelo je NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Bila je ta sreda 24. mart 1999, naizgled, sasvim običan prolećni dan. Sve do večeri, kada su se mnogi pripremali da vreme uz TV program ispune čuvenom latinoameričkom sapunicom “Esmeralda” ili, krajnje simbolično ali nepoznato da li i nenamerno, ko zna kojom po redu reprizom domaćeg filma “Boj na Kosovu”.

Preduhitrio ih je, međutim, drugi dnevnik RTS i obraćanje tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića “da se naša zemlja nalazi u ratu”.

Napad u 19.55

Sirene za uzbunu su se oglasile u 20 časova, ali su negde krstareće rakete, ispaljene sa NATO brodova u Jadranu, već ranije pale na vojne i policijske položaje i objekte u Prištini i drugim mestima na Kosovu, a u 19.55, pet minuta pre početka službeno određenog vremena za početak napada, jedna od raketa pogodila je vojni aerodrom u Somboru odnevši prvi žrtvu. Kasnije, tokom te večeri, gađane su kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ u Batajnici, Prokuplju, Kuršumliji...

Građani “zemlje koja se nalazi u ratu” nisu mogli da vide neprijatelja, ali su zato svim ostalim čulima postali svesni šta se dešava. I brzo smo naučili, ko ih je imao, gde su skloništa a gde baza Aviano, šta je “tomahavk” a šta B-52, kako se oglašava “šizela” a kako “smirela”, i kompletan sastav generalštaba Alijanse, ali uvek uz neizbežno pitanje – zašto nas bombarduju?

NATO intervencija, naime, usledila je posle višemesečnih sukoba Vojske Jugoslavije i srpske policije sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova. Sporadični sukobi beleženi su i tokom 1996. i 1997, ali godinu dana kasnije su eskalirali u pravi rat na teritoriji cele pokrajine. Uz objašnjenje da želi da zaustavi “humanitarnu katastrofu i etničko čišćenje Albanaca”, NATO je pokrenuo akciju za koju Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izdao dozvolu.

Neposredan povod za bombardovanje bio je događaj u selu Račak u opštini Štimlje na Kosovu, 15. januara 1999. – 45 mrtvih Albanaca za koje je Vilijam Voker, ambasador verifikacione misije OEBS tvrdio da su nedužni civili, dok su srpske vlasti tvrdile da je reč o pripadnicima OVK poginulima u sukobu sa našim bezbednosnim snagama.

Neuspešni pregovori

Napadu na SRJ prethodilo je i 17 dana neuspešnih pregovora delegacija Srbije i kosovskih Albanaca u francuskom Rambujeu o mirnom rešenju krize.

Poslednja šansa da se intervencija izbegne propala je u utorak popodne, a način na koji je američki diplomata Ričard Holbruk napustio Beograd nakon neuspelih pregovora sa Miloševićem, upućenima je bio jasan znak da zemlju 24 sata kasnije očekuju sa neba čelik i vatra.

Formalno, naredbu za napad, prvi na jednu suverenu zemlju od osnivanja NATO, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar organizacije Havijer Solana. Tako je cela operacija, kolokvijalno kod nas nazvana “Milosrdni anđeo”, iako NATO nikada nije koristio taj termin, počela tog 24. marta 1999...

Kakve su bile posledice tih 78 dana bombardovanja

U napadima je poginulo 1.008 pripadnika Vojske SRJ i srpske policije, a ukupan broj civilnih žrtava se ni do danas ne zna. Ministarstvo odbrane Srbije svojevremeno je saopštilo da je tokom vazdušne agresije ubijeno 2.500 civila, a među njima 89 dece.

Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo. S druge strane, nevladina organizacija “Hjuman rajts voč” navodila je da je poginulo između 489 i 527 civila, a slični su podaci i Fonda za humanitarno pravo.

Činjenica je da gotovo nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica NATO bombardovanja nije našao na meti. NATO je, naime, izvršio 2.300 vazdušnih udara i bacio 22.000 tone projektila.

Ogromnu materijalnu štetu je Vlada tadašnje SRJ procenila na 100 milijardi američkih dolara tvrdeći da je razoreno oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije i trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje. Bombe su padale na vojne ciljeve, kasarne, aerodrome ili fabrike namenske industrije.

Međutim, gađani su i mnogi civilni objekti kao što su bolnice, mostovi, ostala infrastruktura, skladišta energenata, predajnici... Ali i mediji, poput RTS koga je NATO proglasio legitimnom metom, pa je 16 radnika ove medijske kuće poginulo u bombardovanju zgrade televizije u Aberdarevoj ulici, u noći između 22. i 23. aprila. Još troje novinara, državljana Kine, nekoliko dana kasnije nastradalo je u zgradi ambasade te države u Beogradu nakon što je pogođena avionskim projektilima. Da li samo “greškom”, jer je NATO tvrdio da je meta bilo sedište SDPR, državne agencije za uvoz i izvoz oružja.

"Kolateralna šteta"

Zapravo, spisak svih “grešaka” ili “kolateralne štete” na štetu civila tokom 78 dana bombardovanja, kako je često tih dana govorio za domaću javnost zloglasni portparol Alijanse Džejmi Šej, uopšte nije kratak. Nabrojaćemo samo neke, hronološki.

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila, dok je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi. U eksploziji i plamenu od dva pogotka avionskim projektilima izginulo je i povređeno mnogo putnika voza, ali tačan broj do danas nije sa sigurnošću utvrđen.

Ogroman bol javnosti doneo je i 17. april. U 21.45, dok je u svojoj kući u Batajnici sedela na noši, od gelera bombe nastradala je trogodišnja Milica Rakić, koja je postala simbol stradanja nevinih tokom bombardovanja. Spomenik devojčici postavljen je u Tašmajdanskom parku u Beogradu, a kasnijih godina su freske sa njenim likom oslikane u tri manastira SPC.

Za mnoge Beograđane noć između 29. i 30. aprila bila je najteža. Pogođene su zgrade Generalštaba u samom srcu prestonice na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, gde i četvrt veka kasnije, dok traje rasprava šta će biti sa njima, predstavljaju svojevrsni “spomenik” bombardovanja. U tim napadima pogođene su i zgrada Savezne policije, televizijski toranj na Avali i naselje Čubura na Vračaru. Stradalo je troje ljudi, a povređeno 40.

Krvavo prepodne 7. maja pamte Nišlije, kada je na Šumatovačku ulicu, autobusku stanicu i Tvrđavsku pijacu pao veliki broj kasetnih bombi. Stradalo je 16 građana, među njima i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći, dok je njih 18 povređeno.

U noći između 30. i 31. maja, NATO avioni su bombardujući područje opštine Surdulica pogodili specijalnu bolnicu za plućne bolesti “Sanatorijum” i obližnji starački dom. Ubijeno je 19 osoba, a više desetina je povređeno.

Pao je i “nevidljivi”

Dani pod bombama pamte se i zbog onoga što se dogodilo trećeg dana agresije. Tog 27. marta oboren je “nevidljivi”.

U ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume pao je američki Lokid F-117A “Noćni jastreb”, a prvog i do sada jedinog na taj način uništenog aviona sa stelt tehnologijom, oborio je 3. divizion 250. raketne PVO brigade VJ kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani, sistemom “Neva”. Pilot “nevidljivog”, potpukovnik Dejl Zelko je spašen šest sati nakon obaranja.

Inače, ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, ali to zvanično nije potvrđeno...

Epilog

I kako se završilo nakon što su poslednje bombe na Srbiju pale 10. juna 1999? Mirovni sporazum delegacije SRJ i NATO su potpisale u Kumanovu. Njime je omogućen ulazak stranih trupa na Kosovo, čemu se Beograd protivio u Rambujeu, a srpska vojska i policija su se povukle sa teritorije Kosova i Metohije. SB UN usvojio je Rezoluciju 1244, u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost, a umesto domaćih organa vlasti uspostavljena je civilna misija UNMIK.

Kako je preko TV ekrana najavio, tako je Slobodan Milošević tog dana i “odjavio” rat. “Agresija je završena, mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan vam mir”, bile su reči budućeg haškog pritvorenika...

Epilog svega šta se dešavalo tih 78 dana traje i 26 godina kasnije. Kosovo je devet godina nakon bombardovanja, 17. februara 2008, proglasilo nezavisnost. Prethodio mu je, četiri godine ranije, martovski pogrom i ono malo preostalog srpskog civilnog stanovništva koji su organizovali pripadnici nekadašnje OVK. Procenjuje se da je tad više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih domova širom Kosova i Metohije, 28 ih je poginulo, a više od 900 povređeno...

Srbija nezavisnost Kosova ne priznaje, ali se i dalje vode pregovori o normalizaciji odnosa. Priština barata podatkom o više od 110 država koje su priznale Kosovo, ali tačan broj se ne zna, jer su neke u međuvremenu to priznanje povukle.

Poslednje poglavlje razgovora Beograda i Prištine tiče se francusko-nemačkog predloga za normalizaciju odnosa, koji sadrži 11 tačaka.

Od prve, koja govori da će “strane razvijati normalne i dobrosusedske odnose, međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke”, preko tačke da “nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU”, do poslednje koja kaže da će “strane razmeniti stalne misije u svojim Vladama”.

A ta priča, sada srećom samo na političkom terenu, još nema izvestan kraj.

Izvor: blic.rs