Sombor vesti

Član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija i načelnik Odeljenja za poljoprivredu Dejan Stanistavljević, obišli su u prisustvu predstavnika nadzornog organa ispred JКP „Prostor“ Sombor, završene radove na sanaciji i uređenju atarskih puteva na teritoriji grada Sombora.

U okviru ovih aktivnosti, reparirano je oko pet kilometara postojećih puteva do nivoa tucanika, a izgrađeno je i dodatnih 760 metara novog puta.

Ovi radovi omogućili su bolje povezivanje pojedinih salaških naselja sa naseljem Lenija.

Pored toga, uređeno je više od deset kilometara zemljanih lenija na nekoliko lokacija, čime je poboljšan pristup poljoprivrednim parcelama, kao i prohodnost radnih mašina i drugih vozila.

U proteklom periodu, sredstvima Grada Sombora, rekonstruisan je i put u naselju Milčić u dužini od 970 metara, kao i uređene bankine na lokalnom putu između Sombora i naselja Bilić.

Grad Sombor i Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine će i u narednom periodu nastaviti sa unapređenjem postojeće poljoprivredne putne infrastrukture.

Karate klub "Somborac" učestvovao je proteklog vikenda na internacionalnom karate turniru ‘’Kup mladost 2025.’ koji su zajednički organizovali Karate klub ‘’Mladost’’ iz Pančeva i Karate saveza Vojvodine.

Na turniru je učestvovalo oko 450 takmičara iz 48 klubova iz Srbije, Rumunije i Bosne i Hercegovine.

Kristina Kosanović osvojila je dve šampionske titule u pojedinačnom kata nadmetanju. Zlatnu medalju osvojila je u svojoj uzrasnoj kategoriji juniorki, kao i u starijoj kategoriji seniorki.

Bila je ovo još jedna provera u sklopu priprema za Kup Srbije za kadete, juniore i seniore, koji se održava 17. maja u Beočinu – navodi somborski karate klub.

Izvor: somborsport.org

Savet za koordinaciju bezbednosti saobraćaja Opštine Apatin, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, i ove godine upućuje apel svim maturantima sa teritorije Opštine Apatin i širom Srbije da ne koriste automobile kao vozači za odlazak na maturu i povratak.

Matursko veče zauzima posebno mesto u životu svakog srednjoškolca. A pripreme za taj veliki dan podjednako su važne i zabavne. Toliko odluka treba doneti za kratko vreme, a jedna od najvažnijih je – biti odgovoran, izabrati bezbednost i prepustiti ključeve od auta iskusnijem.

Kako bi se privukla pažnja maturanata, ali i javnosti, pokrenuta je akcija „Na maturu bez automobila“.

Tribinu realizuju osobe sa invaliditetom koje su invaliditet stekle u saobraćajnim nesrećama. Ove osobe prošle su obuku za predavače, u kojoj su učestvovali stručnjaci iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.

Navedenom dešavanju prisustvovaće svi maturanti srednjih škola sa teritorije Opštine Apatin. U aktivnost su, pored srednjih škola, uključeni i MUP Srbije – PU Sombor, PS Apatin.

Tribina će se održati 20. maja 2025. godine u 10:00 časova u Domu kulture Apatin.

U Velikoj sali opštinskog Кulturnog centra u četvrtak, 22. maja 2025. godine, sa početkom u 19 sati , biće održan koncert pod nazivom „Muzika sa filmskog platna u dečijim rukama“.

Ovaj događaj ima za cilj da filmsku muziku približi najširoj publici, posebno deci, i da im predstavi bogatstvo klasičnih instrumenata kroz popularne i prepoznatljive melodije.

Na programu koncerta naći će se muzika iz najpoznatijih filmskih ostvarenja različitih žanrova, koja su ostala upamćena kroz generacije.

Publika će imati priliku da uživa u muzičkim temama iz Diznijevih klasika kao što su „Aladin“, „Mala sirena“, „Lepotica i zver“, kao i iz antologijskih filmova „Кum“, „Indiana Džons“, „Gospodar prstenova“, „Pirati s Кariba“ i mnogih drugih. Biće to prilika da se čuju dela najznačajnijih svetskih kompozitora filmske muzike kao što su Enjo Morikone, Hauard Šor, Džon Vilijams i drugi.

Кoncert će biti dodatno obogaćen video projekcijama scena iz igranih i crtanih filmova, čime će muzički doživljaj biti još potpuniji i atraktivniji za sve generacije.

Posebnost ovog događaja ogleda se u tome što, pored nagrađivanih učenika, na koncertu učestvuju i deca koja vredno i predano rade, iako njihovo bavljenje muzikom nije usmereno ka takmičenjima. Time se želi pokazati da je muzika dostupna svima i da uživanje u njoj ne zavisi od takmičarskih rezultata.

Iz Osnovne muzičke škole „Stevan Hristić“ poručuju: „Dođite da zajedno pružimo podršku našoj deci. Vaš osmeh, pažnja i aplauz biće im najveća nagrada.“

Кoncert organizuje Osnovna muzička škola „Stevan Hristić“ iz Apatina u saradnji sa Кulturnim centrom Apatin, a organizatori posebno pozivaju roditelje da povedu i svoje mališane, jer je veliki deo programa namenjen upravo njima.

Ulaz na događaj je slobodan.

Izvor: radiodunav.com

Brdo u obliku piramide u amazonskoj prašumi uzburkalo je glasine. Ako je delo ljudskih ruku, to je najveća drevna piramida svih vremena.

U nacionalnom parku Sijera del Divizor u Peruu, kod reke Ukajali u Amazoniji, u blizini granice sa Brazilom, nalazi se greben koji se može videti na više od 400 kilometara.

Formacija visoka oko 400 metara poznata je kao Cerro El Cono (‘konusno brdo’ na španskom) i neki veruju da je najveća piramida koju je ikada stvorila neka drevna civilizacija, prenosi N1.si.

Strmo brdo piramidalnog oblika ima više ravnih površina od drugih planina, koje su vremenom obrasle vegetacijom i šumom.

Zbog njegovog oblika, mnogi smatraju da nije prirodna formacija, piše portal Mail Online.

Prema peruanskoj novinskoj agenciji La Republica, neki alternativni istraživači su počeli da istražuju ovu ideju, verujući da je Sero El Kono veštački stvorena struktura slična piramidama u Gizi ili Centralnoj Americi.

Lokalne legende takođe kažu da Sero El Kono stoji na ostacima piramide, koju je u nepoznato vreme u prošlosti izgradila drevna civilizacija u Amazonu.

Planinu su njeni stanovnici obožavali mnogo pre dolaska Evropljana, pa čak i pre pojave obližnje civilizacije Inka.

Tamošnji autohtoni narodi još uvek obožavaju brdo kao sveti planinski duh koji štiti njihovu zajednicu. Brdo se zove Andski Apu.

Proučavanja ovog područja su retka, a nijedno još nije pronašlo dokaze koji bi potvrdili da je u pitanju veštačka formacija.

Međutim, ako bi se to ikada dokazalo, Sero El Kono bi bio najviša drevna građevina u istoriji, koja bi uveliko premašila visinu najviše egipatske piramide, Velike piramide u Gizi (146 metara), ili bilo kog poznatog drevnog hrama.

Uprkos svim legendama i misterioznom obliku ovog amazonskog diva, naučnici i dalje veruju da je najverovatnije objašnjenje geološkog porekla – možda ugašeni vulkan ili prirodna stenska struktura.

Većina veruje da je Sero El Kono verovatno ugašeni vulkan koji se podigao usred prašume. Tačnije, to može biti vulkanski konus, vulkanski čep ili magmatska intruzija – sve su to oblici koji su nastali vulkanskim procesima pre milionima godina.

Vulkanski konus se formira taloženjem lave, pepela i drugih eruptiranih materijala oko vulkanskog otvora.

Vulkanski čep (ili vrat) je čvrsta masa očvršćene magme unutar vulkana koja ostaje nakon erozije mekših materijala na periferiji.

Magmatska intruzija se dešava kada magma uđe između stena, učvrsti se pod zemljom, a kasnije postane vidljiva kao usamljeno brdo ili vrh nakon izlaganja.

Bez obzira na to kako je nastao Sero El Kono, reč je o potpuno jedinstvenoj formaciji u Amazoniji, a njene tajne još čekaju da budu otkrivene.

Predsednik Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) Vladan Žikić izjavio je da, iako zvanični podaci Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazuju da u Srbiji ima oko 15.000 obolelih od retkih bolesti, na osnovu statistika u drugim zemljama smatra se da je obolelih između 350.000 do pola miliona.

Na konferenciji „Osnaživanje pacijenata sa retkim bolestima – aktivnije uključivanje u zdravstveni sistem“ u Evropskoj kući, Žikić je istakao da je NORBS počeo projekat u partnerstvu sa udruženjima Hrabriša i LIPA SHARE-RD (Strengthening Healthcare Advocacy and Rare Disease Patient Engagement), koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije.

Projekat SHARE-RD ima za cilj unapređenje zdravstvenih i socijalnih politika za osobe koje žive sa retkim bolestima u Srbiji, kroz sprovođenje istraživanja, edukativne aktivnosti, javne kampanje i osnaživanje organizacija pacijenata.

Osnovni problemi sa kojima se suočavaju osobe obolele od retkih bolesti su kasnije uspostavljanje diganoza, nedostupnost terapije i neprimenjivanje propisa koje bi trebalo da ih štite, dodao je.

Projekat bi, kako je naveo, trebalo da omogući mapiranje problema sa kojima se suočavaju oboleli od retkih bolesti, kao i pripremanje dokaza da se, u saradnji sa relevantnim institucijama, ponude konkretna rešenja kako bi mogli da unaprede status obolelih.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da je praksa te institucije pokazala da, ukoliko se konstantno ne ukazuje na probleme i prepreke sa kojima se suočavaju oboleli od retkih bolestima, nema ni unapređenja njihovog položaja.

Ona je dodala da je saradnja sa udruženjima koji se bave retkim bolestima "urodila plodom" i da su zajednički uputili preporuke svim predškolskim ustanovama u Srbiji, kao i Ministarstvu zdravlja i prosvete, ukazujući na neophodne izmene obrasca za upis u vrtići, kako bi imali vremena da pripreme kapacitete za odgovarajuću podršku.

To bi omogućilo dobru kontrolu bolesti i sprečavanje nastavka njenih komplikacija, rekla je Brankica Janković.

Ukazala je i na problem nedostatka odgovarajuće terapije, zbog čega se često dešava da se osobe obolele od retkih bolesti leče lekovima koji su propisani za druge indikacije.

Prema njenim rečima, neophodno je unaprediti sistem socijalne zaštite, jer je naročito izražen problem nakon 26. godine starosti i korišćenjem usluga socijalne zaštite, posebno ličnog pratioca i personalnog asistenta.

Neophodno je dalje raditi na unapređenju pravnog okvira, pravila i jasnih upustava, uz senzibilizaciju osoblja, kao i na unapređivanju pristupačnosti zdravstevene zaštite, bez obzira na to da li se radi o gradskom ili urbanom području, navela je Brankica Janković.

Šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da se Evropska unija brine o najugroženijima i osobama kojima je potrebna pomoć, te podržava takve inicijative u Srbiji.

Oboleli od retkih bolesti često se suočavaju sa problemima poput zakasnele dijagnoze, ograničene terapije, nedovoljno informacija i neadekvatne sistemske podrške, kao i sa učestalom diskriminacijom i stresom, ukazao je Bertolini.

Izvor: n1info.rs

Kada je reč o ljubavi, mnogi veruju da se suprotnosti privlače, ali astrologija ima svoje favorite – parove čiji se znaci prirodno slažu i rezoniraju jedan s drugim.

Njihova energija se nadopunjuje, komunikacija teče glatko, a razlike nisu prepreka već prednost. U nastavku su parovi koji, prema astrologiji, imaju najveće šanse za harmoničnu, dugotrajnu i duboku vezu, prenosi Index.

Rak i Ribe

Ovo je spoj dve nežne i intuitivne duše. Rak pruža toplinu doma i osećaj sigurnosti, dok Ribe unose maštovitost i empatiju. Zajedno grade odnos pun razumevanja i nežnosti, gde su emocije uvek na prvom mestu.

Bik i Devica

Ova dva zemljana znaka dele praktičan pristup životu, potrebu za stabilnošću i duboko poštovanje prema partneru. Njihova veza se zasniva na strpljenju, predanosti i uzajamnoj podršci. Zajedno grade život korak po korak.

Lav i Strelac

Kada se spoje ova dva vatrena znaka, hemija je neosporna. Oboje su strastveni, otvoreni i obožavaju da uživaju u životu. Lav voli da bude u centru pažnje, a Strelac ga u tome rado prati – sve dok oboje imaju prostora za nezavisnost i lični rast.

Blizanci i Vaga

Vazdušni znaci koji uživaju u razgovorima, društvenim dešavanjima i mentalnim izazovima. Njihova veza je lepršava, dinamična i ispunjena radoznalošću. Oboje cene slobodu, ali i nežnost koju pronalaze jedno u drugom.

Škorpija i Jarac

Iako deluju kao suprotnosti, Škorpijina emocionalna dubina i Jarčeva ambicioznost čine ih savršenim spojem. Njihov odnos je ozbiljan, snažan i zasnovan na poverenju. Oni su tim koji ništa ne može uzdrmati.

Vodolija i Ovan

Vodolija donosi ideje, Ovan donosi akciju. Zajedno su vizionarski, nepredvidivi i zabavni. Njihova veza pršti od uzbuđenja jer jedno drugo inspirišu da pomeraju granice – bilo u ljubavi, poslu ili životu uopšte.

Danska prestonica Kopenhagen je ovogodišnji nosilac titule "najsrećnijeg grada na svetu".

Godišnja rang lista po indeksu sreće, razmatra nekoliko ključnih faktora kako bi se utvrdilo koliko je grad „srećan“. Gradovi se ocenjuju na osnovu upravljanja i građanskog angažovanja, ekonomije, zdravlja, životne sredine i mobilnosti, prenosi Nova.rs.

Ovogodišnji pobednik je Kopenhagen, „koji besprekorno spaja istoriju, modernost i održivost“, kako je objašnjeno na stranici Happy City Index. Ukupno je osvojio 1.039 poena sreće.

Glavni aduti Kopenhagena za sreću njegovih stanovnika

Kopenhagen je poznat po svojoj posvećenosti obrazovanju i inovacijama. Visoko obrazovano stanovništvo definiše grad, gde 20% građana ima master diplomu, 86% tečno govori barem jedan strani jezik, a impresivnih 98% poseduje digitalne veštine.

Transparentnost i građanski angažman su sastavni deo upravljanja Kopenhagenom. Grad održava aktivnu i participativnu demokratiju, sa izlaznošću od 60% birača na poslednjim lokalnim izborima.

Zdravlje i blagostanje su temelji života u Kopenhagenu. Grad se može pohvaliti univerzalnim zdravstvenim osiguranjem, sa svakim osiguranim stanovnikom i sa 4,4 lekara na 1.000 stanovnika. Očekivani životni vek je 79,9 godina, uz podršku uravnoteženog načina života koji uključuje prosečnu radnu nedelju od 37 sati.

Grad je „duboko posvećen ekološkoj održivosti“, a 69% njegovog prevoza je „ekološki prihvatljivo“.

Ekonomija Kopenhagena napreduje zahvaljujući dinamičnom poslovnom okruženju. Grad ima 230,2 preduzeća na 1.000 stanovnika, što podstiče preduzetništvo i ekonomski rast. Niska stopa nezaposlenosti od 4% govori o zdravom tržištu rada, a zarade u gradu su znatno veće od nacionalnog proseka, sa odstupanjem i do 60%.

Na kraju, Kopenhagen čak ima i svoj Muzej sreće.

„Mali muzej o velikim stvarima u životu“ pomaže posetiocima da shvate zašto je Danska toliko srećna, piše Daily Mail.

Još jedan danski grad u top 5

Drugi na listi je Cirih sa ukupno 993 poena sreće. Najveći grad u Švajcarskoj je „poznat po ekonomskoj snazi, visokom kvalitetu života i posvećenosti održivosti“.

Grad takođe ima mnoštvo „ekološki prihvatljivih“ opcija prevoza, „snažne inicijative za obnovljive izvore energije“ i solidnu zdravstvenu službu.

Singapur je grad sa najviše poena van Evrope, sa ukupno 979 poena i zauzima treće mesto na indeksu. Visoke rezultate dobija za svoje „svetski poznate univerzitete“, visok nivo „građanskog angažovanja“ i izuzetno nisku stopu nezaposlenosti.

Još jedan danski grad, Orhus, zauzima četvrto mesto na listi sa 958 poena, a Antverpen u Belgiji zaokružuje prvih pet sa rezultatom od 956 poena.

Pogledajte listu najsrećnijih gradova u 2025:

1. Kopenhagen, Danska
2. Cirih, Švajcarska
3. Singapur, Singapur
4. Orhus, Danska
5. Antverpen, Belgija
6. Seul, Južna Koreja
7. Stokholm, Švedska
8. Tajpej, Tajvan
9. Minhen, Nemačka
10. Roterdam, Holandija
11. Vankuver, Kanada
12. Beč, Austrija
13. Pariz, Francuska
14. Helsinki, Finska
15. Olborg, Danska
16. Berlin, Nemačka
17. Njujork, SAD
18. Drezden, Nemačka
19. Brisel, Belgija
20. Ženeva, Švajcarska
21. Porto, Portugal
22. Barselona, Španija
23. Oslo, Norveška
24. Dablin, Irska
25. Milano, Italija
26. Roskilde, Danska
27. Rejkjavik, Island
28. Okland, Novi Zeland
29. Adelejd, Australija
30. Mineapolis, SAD
31. London, Velika Britanija

Proteini su neophodni za izgradnju mišića, održavanje energije i regeneraciju tela. Međutim, u eri proteinskih šejkova, čokoladnih pločica i žitarica, lako je izgubiti iz vida pravu meru.

Koliko nam proteina zaista treba i kada preterivanje sa njima postaje štetno? Preporučeni dnevni unos je 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali mnogi stručnjaci savetuju veći unos za aktivne ljude, trudnice i one u fazi oporavka ili mršavljenja.

Nutricionistkinje Erin Dejvis i Don Džekson Blatner napominju da bi proteini trebalo da čine približno 10 do 35 odsto vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi ostalo mesta za zdrave ugljene hidrate i masti, piše Index.hr.

Previše proteina i zdravstveni rizici

Ako ste u poslednje vreme preterivali sa proteinskim grickalicama, evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni:

Zanemarujete druge važne hranljive materije

Dijete sa visokim sadržajem proteina često istiskuju namirnice poput voća, povrća i integralnih žitarica.

To može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i antioksidanata i na kraju oslabiti imunitet i varenje, objašnjava Blatner.

Šteti zdravlje creva

Životinjski proteini poput mesa, ribe i jaja ne sadrže vlakna.

Previše ove hrane može poremetiti ravnotežu crevne flore. Iz tog razloga, uključite u ishranu biljne izvore proteina – sočivo, pasulj, orašaste plodove i semenke, piše EatingWell.

Povećava opterećenje bubrega

Nutricionistkinja Kajla Farel objašnjava kako visok unos životinjskih proteina može povećati rizik od kamena u bubregu: „Životinjski proteini povećavaju količinu kiseline u urinu, što može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, koji nastaje od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma".

“ Ako imate problema sa bubrezima ili ste u rizičnoj grupi, obavezno se konsultujte sa nutricionistom".

Rizik od srčanih oboljenja

Crveno i prerađeno meso sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Redovna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja, ističe Farel. Umesto toga, birajte piletinu, ribu ili proteine biljnog porekla.

Veći rizik od kancera

Prema Američkom institutu za istraživanje kancera, konzumiranje više od 350 do 500 grama crvenog mesa nedeljno može povećati rizik od kancer debelog creva.

Prerađeno meso, poput salama i kobasica, takođe je povezano sa većim rizikom od nekoliko vrsta kancer.