Sombor vesti

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor
15. april u 20.00 časova

Ulaznice po ceni od 1000 dinara su u prodaji na Biletarnici Kulturnog centra, Venac Radomira Putnika 2

Predstava,, Samo bez mrlja” imala je svoju praizvedbu u oktobru prošle godine u Teatru Vuk u Beogradu, gde se od tada igra na redovnom repertoaru. Predstava je komedija, koja ima elemente vodvilja i trilera, što je čini drugačijom u odnosu na druge predstave sličnog žanra i tematike.

Radnja predstave: Pisac drama i muž glavne junakinje odlučuje da na večeru pozove svog najboljeg prijatelja, glumca, kako bi svo troje odigrali scene iz njegovog novog komada, ne bi li mu pomogli da napiše tu dramu. Radnja te drame koju piše upravo je ono što se dešava u njegovom životu – žena vara muža pisca sa njegovim najboljim prijateljem glumcem. Njih dvoje pokušavaju da shvate da li je sve to zamka muža ili on ništa ne zna. Tu je i pijana komšinica koja neznajući potpiruje vatru i otežava ljubavnicima. Do samog kraja ni glavni junaci a ni publika ne znaju šta se zapravo zbiva. Neizvesnost publike, uz veliki smeh i pažnju koja ne opada nešto je što odlikuje ovu predstavu.

Izvor: kclazakostic.rs

Vozači od juče, 1. aprila nisu u obavezi da imaju zimske gume na sva četiri točka ukoliko na kolovozu ima poledice, leda ili snega.

Prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozila u Srbiji u periodu od 1. novembra pa do 1. aprila moraju da imaju sve četiri zimske gume, čija dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od četiri milimetra.

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja međutim stalno ističu da su zimski pneumatici na točkovima preporučljivi i kada su kolovozi suvi, ali ako su spoljne temperature niže od sedam stepeni Celzijusa, jer na tim temperaturama letnje gume gube karakteristiku dobrog prijanjanja, odnosno njihov zaustavni put prilikom kočenja je i do dva puta duži od uobičajenog traga koji ostavljaju zimski pneumatici.

Zakon o bezbednosti saobraćaja, inače, propisuje i kazne ukoliko se bez zimskih pneumatika vozi u periodu od 1. novembra do 1. aprila i one su za fizička lica od 6.000 do 20.000 dinara, a za pravna lica idu i preko 100.000 dinara.

Od utorka, 1. aprila vozači u Srbiji više nisu u obavezi da koriste zimske gume na svom automobilu, sve do 1. novembra. Iako zakon ne nalaže upotrebu letnjih pneumatika, stručnjaci preporučuju njihovu zamenu kako bi se osigurala veća bezbednost u saobraćaju i optimalne performanse vozila tokom toplih meseci.

Zakon o bezbednosti saobraćaja u Srbiji ne nalaže obaveznu upotrebu letnjih guma, ali se njihova upotreba svakako preporučuje zbog bezbednosti. Iako nije zakonski propisano, vožnja sa letnjim gumama u toplim mesecima pruža bolje performanse u smislu upravljanja i kočenja, naročito na suvoj i mokroj podlozi. Кorišćenje zimskih guma van zimskih meseci može biti opasno, jer one nisu prilagođene visokim temperaturama, što može dovesti do bržeg trošenja i smanjenja bezbednosti.

Izvor: radiodunav.com

Testiranje i upis dece u prvi razred osnovne škole u Srbiji počeo je juče (1. aprila) i trajaće do 31. maja, a roditelji mogu da zakazuju termine i elektronskim putem.

U prvi razred školske 2025/2026. godine upisuju se deca rođena od 1. marta 2018. do 28. februara 2019. godine, a za prevremeni upis mogu da se prijave i deca rođena od 1. marta do 1. septembra 2020. godine.

Кako je objavljeno na sajtu Ministarstva prosvete, roditeljima budućih prvaka od 24. marta dostupna je i usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje na Portalu eUprava.

Roditelj koji želi da koristi elektronsku uslugu zakazivanja termina za testiranje i upis treba da ima registrovan nalog na portalu za elektronsku identifikaciju kome pristupa iz pretraživača unošenjem veb adrese eid.gov.rs.

Izvor: radiodunav.com

Danas 2. aprila 2025. godine na Trgu Nikola Tesla u Apatinu u vremenu od 10 do 13 sati, Logopedsko – defektološki kabinet sa senzornom sobom i Dnevni boravak Apatin obeležiće Svetski dan osoba sa autizmom.

Кako najavljuju iz apatinskog Defektološkog kabineta događaj će se sastojati iz različitih radionica.

Svetski dan autizma obeležava se svakog 2. aprila, a cilj obeležavanja ovog datuma je pružanje pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, dajući im podršku širom sveta.

Autizam ili poremećaj autističnog spektra odnosi se na širok spektar stanja koje karakterišu poremećaji u socijalnim veštinama i komunikaciji, ponašanje koje se ponavlja, promenama u govoru i neverbalnoj komunikaciji. Načini na koje ljudi sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu varirati od visokokvalifikovanih do ozbiljnih izazova. Nekim osobama sa autizmom može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, nekima manja podrška dok u nekim slučajevima, žive potpuno nezavisno. Znaci autizma se obično pojavljuju u uzrastu druge ili treće godine života. Neka povezana kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije, a često se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.

Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom.

Iz Defektološkog kabineta pozivaju sugrađane da prisustvuju događaju.

Izvor: radiodunav.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola osam.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola šest.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Кula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede.

Izvor: radiodunav.com

U organizaciji Kuglaškog saveza Vojvodine, na kuglani „Funck arena“ u Bačkoj Topoli, održano je Prvenstvo Vojvodine – tandem seniorke. Na ovom velikom takmičenju snage su odmerile najbolje kuglašice pokrajine, među kojima su se našle i članice Ženskog kuglaškog kluba Apatin.

U konkurenciji od ukupno 29 tandema, par Marina Medić – Biljana Popović, sa 525 oborenih čunjeva, osvojio je 13. mesto, dok je tandem Milana Vuletić – Valentina Ličina, rezultatom od 515 oborenih čunjeva, zauzeo 14. poziciju.

Prvih deset tandema izborilo je plasman dalje, te su tako apatinske kuglašice ostale bez plasmana, ali u klubu ističu da su zadovoljni nastupom svojih igračica, koji je ujedno bio i priprema za poslednje kolo, u okviru kog će na svom terenu dočekati ekipu Vrbasa.

Podsećamo, ŽKK Apatin celu sezonu 2024/2025. Prve lige Srbije - Vojvodina žene igrao je fantastično i već sebi osigurao povratak u najelitniji rang takmičenja – Super ligu Srbije. Utakmica protiv Vrbašanki biće odigrana 6. aprila na kuglani Banje Junaković i, nevezano za ishod, Apatinke ostaju prve na tabeli, sa do sad prikupljenih 24 boda, dok je drugoplasirani Srem iz Rume sakupio ukupno 18 bodova.

Izvor: radioapatin.com

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, posebno za zdravlje kostiju i imunitet. Takođe, sve više istraživanja sugeriše da može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka i zaštiti od hroničnih bolesti kao što su osteoporoza, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i multipla skleroza.

Koliko je vitamina D potrebno?

Deficit vitamina D se obično definiše kao nivo ispod 20 ng/mL u krvi, dok se vrednosti između 21-29 ng/mL smatraju nedovoljnim. Većini odraslih osoba preporučuje se dnevni unos od 1.500 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D.

Međutim, nedostatak ovog vitamina je jedan od najrasprostranjenijih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 42% odraslih pati od nedostatka vitamina D, dok je taj procenat čak 63% kod Latinoamerikanaca i 82% kod Afroamerikanaca.

Česte infekcije i bolesti – Vitamin D direktno utiče na ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija. Njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, bronhitis i upalu pluća.

Hronični umor i iscrpljenost – Niz studija je povezao nizak nivo vitamina D sa osećajem hroničnog umora, lošim snom i smanjenom energijom.
Bolovi u kostima i leđima – Vitamin D igra ključnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i zdravlju kostiju. Njegov deficit može izazvati bolove u donjem delu leđa i povećati rizik od osteoporoze.
Anksioznost i depresija – Istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa depresijom i anksioznošću, naročito kod starijih osoba.
Usporeno zarastanje rana – Nedostatak vitamina D može ometati proces zarastanja rana, posebno nakon operacija ili povreda.
Gubitak kose – Istraživanja su pokazala vezu između niskog nivoa vitamina D i alopecije, stanja koje uzrokuje ozbiljan gubitak kose.
Slabost mišića i bolovi – Vitamin D igra ulogu u funkciji mišića, a njegov deficit može doprineti hroničnom bolu i smanjenoj mišićnoj snazi.
Povećanje telesne mase – Postoji povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti, a neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne mase.

Ko je u riziku od deficita vitamina D?

Nedostatak vitamina D može biti posledica različitih faktora, uključujući:

-Tamniju boju kože (melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti)
-Nedovoljno izlaganje suncu (osobe koje žive u područjima sa malo sunčane svetlosti)
-Starija životna dob (osobe preko 65 godina teže sintetišu vitamin D)
-Prekomernu telesnu masu (gojaznost može smanjiti dostupnost vitamina D)
-Hronične bolesti (bolesti bubrega, jetre, digestivnog sistema)
-Dugotrajnu upotrebu određenih lekova (statini, kortikosteroidi)

Kako se leči nedostatak vitamina D?

Lečenje deficita vitamina D obuhvata:

Suplementaciju – Uzimanje dodataka vitamina D u obliku kapsula ili tečnosti. U slučaju ozbiljnog deficita, lekari mogu prepisati visoke doze (do 50.000 IU) ili injekcije vitamina D.
Povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, tuna, skuša), jaja, goveđe jetre, mlečnih proizvoda i žitarica obogaćenih vitaminom D.
Izlaganje suncu – Sunčeva svetlost je prirodan izvor vitamina D, ali je važno voditi računa o prekomernom izlaganju UV zracima kako bi se izbeglo oštećenje kože.

Kada se obratiti lekaru?

Budući da simptomi nedostatka vitamina D mogu biti suptilni, važno je obratiti se lekaru ako primetite umor, bolove u mišićima i kostima, česte infekcije ili promene raspoloženja. Krvni test (25-hidroksi vitamin D) može pomoći u dijagnostici, a lekar će na osnovu rezultata prepisati odgovarajući tretman.

Vitamin D je esencijalan za zdravlje, a njegovo održavanje na optimalnom nivou može značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji raznih bolesti. Zato je ključno voditi računa o ishrani, izlaganju suncu i, po potrebi, suplementaciji.

Izvor: nova.rs

U 2025. raspon pažnje nam traje tek nešto duže od 8 sekundi, ali naučnici imaju metode koje pomažu da zadržimo fokus.

U savremenom svetu, na sve strane se traži vaša pažnja – poruke, obaveštenja, društvene mreže, najnovije vesti… Vaš mozak se suočava sa ogromnom količinom stimulansa dizajniranih da vam ukradu fokus. Svake sekunde, oči će dati mozgu ekvivalent od 10 miliona bitova podataka. Uši će prihvatiti orkestar zvučnih talasa. Zatim, tu su i naše misli: prosečna osoba, procenjuju istraživači, imaće više od 6.000 dnevno. Da bismo bilo šta uradili, moramo da filtriramo većinu ovih podataka. Moramo da se fokusiramo.

Dobra vest je to da možemo naučiti da „izoštrimo fokus“, ali moramo drugačije da pristupimo pažnji i da treniramo mozak kao mišić, svakodnevnim vežbama.

Dr Amiši Dža je profesorka kognitivne i bihejvioralne neuronauke na Univerzitetu u Majamiju i stručnjakinja za nauku pažnje. Njena knjiga pod nazivom „Peak Mind: Find Your Focus, Own Your Attention, Invest 12 Minutes a Day“ je četvoronedeljni program jednostavnih vežbi svesnosti koji je zasnovan na njenom istraživanju. Navodno, rade ih vojnici, profesionalni sportisti i lekari hitnih službi, a poboljšavaju mnoge aspekte kognitivnog i emocionalnog zdravlja, uključujući jačanje naše pažnje.

Kriza pažnje

Stres je jedna od najvećih prepreka za fokusiranje, kaže Dža. U stanju visoke pripravnosti, često počinjemo da razmišljamo i onda se zaglavimo u zamišljenim scenarijima. Ovaj režim utiče na našu „radnu memoriju“ – količinu informacija koje možemo zadržati u našim mislima i koristiti za zadatak.

„Radna memorija je poput mentalne table sa mastilom koji nestaje“, kaže Dža. Kada je ta tabla puna misli, osećanja i slika u vezi sa onim što nas stresira, nema mesta za nove informacije, piše Guardian.

Dža je počela drugačije da razmišlja o svesnosti kada je doživela sopstvenu „krizu pažnje“, koja je smanjila njenu sposobnost da se oseća prisutno sa svojom malom decom. Tako je smislila neke jednostavne prakse koje vežbaju mozak, kratke treninge svesnosti koji, ako ih radimo svakog dana, mogu pomoći da razvijemo ono što Dža naziva „mentalnim mišićima“.

„Baterijska lampa“ usmerena na disanje

Prva vežba uključuje uspravno sedenje, zatvaranje očiju i fokusiranje na to gde je vaše disanje najizraženije, obično u grudima ili dijafragmi. Usmerite svoj fokus ovde kao snop svetlosti („baterijska lampa“ se ispostavila kao koristan alat za svesnost) i primetite kada ga misli ili senzacije povlače: neko sećanje; podsetnik da treba da odgovorite na poruku; svrab. Poenta je da primetite kada se „baterijska lampa“ pomeri, a zatim da je vratite nazad. I tako 12 minuta, odnosno za početak – bar tri. Posle nekoliko dana počećete da primećujete kada vas nešto odvlači od pokušaja da se fokusirate.

Prvi korak ka boljem fokusiranju je prihvatanje ključne istine, kaže Dža: ne možete jednostavno odlučiti da imate nesputanu pažnju. Morate da vežbate.

„Pojam nepokolebljivog uma je fantazija“, kaže ona. Problem je što sada imamo mnogo više izvora ometanja. Mi nismo samo primaoci sadržaja, već i voljni učesnici. Uprkos tome koliko često nas ohrabruju da se „isključimo“ sa naših uređaja, ne možemo nadmudriti algoritme koje su osmislile armije softverskih inženjera, statističara i psihologa.

U drugoj nedelji, Dža uvodi i „skeniranje tela“. Koristeći „baterijsku lampu“ za kretanje kroz telo, od nožnih prstiju do vlasišta, ohrabruje vas da primetite koji fizički osećaji postoje. Kad god um odluta, vratite ga u deo tela gde je pažnja bila pre lutanja.

U početku će biti teško, stalno ćete „pomerati svetlost“, ali posle nekoliko nedelja to ćete primeniti i na svakodnevicu i lakše vraćati i zadržavati pažnju na onome što treba da uradite.

Pet koraka ka boljem fokusu

1) Obratite pažnju na svoj dah i gde ga u telu najviše osećate: usmerite fokus kao snop svetlosti. Radite ovo tri minuta dnevno, nedelju dana.

2) Integrišite ovu tehniku u svakodnevni život – na primer, pranje zuba. Ako krenete da razmišljate o svojoj listi obaveza dok perete zube, vratite svetlo na njih. Fokusirajte se na senzacije.

3) Mnogi ljudi kažu da im je um „previše zauzet“. Vaš posao nije da ga zaustavite – vaš posao je da postojite sa njim i da svoju pažnju vratite tamo gde želite.

4) Ignorišite „mitove o svesnosti“: vi ne „bistrite svoj um“. Ovo je aktivna mentalna vežba.

5) Ne postoji „blaženo“ stanje koje želite da doživite; u stvari, cela poenta je da budemo prisutniji u trenutku.

Izvor: nova.rs

U svetu se obeležava Dan šale, 1. april, kada ljudi saopštavaju lažne novosti i prave simpatične smicalice kako bi se smejali ili bili u smešnoj situaciji, ali je ta tradicija izgubila prvobitnu popularnost u svetlu lažnih vesti koje se plasiraju kao istinite.

Neki svetski mediji ocenjuju da su iz godine u godinu sve manje popularne prvoaprilske šale posebno na internetu i na društvenim mrežama jer lažne informacije previše često zauzimaju centralno mesto, na štetu autentičnih i proverenih vesti.

U Francuskoj neki novinari smatraju da su prvoaprilske šale postale stvarnost, navodeći kao primere, izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije, uvođenje američkih carinskih mera ili ukidanje upotrebe papirnih slamčica za piće.

„U normalno vreme, sve te odluke bi ličile na prvoaprilske šale“, naveo je francuski sajt Pres (La presse).

Novinari tog sajta se pitaju da li bi sutra svi shvatili da li je neka vest šaljiva ili je zaista stvarna.

Kao primer su naveli da bi sutra američka svemirska agencija NASA mogla da saopšti da je Zemlja ravna a ne okrugla.

„Neki čitaoci bi izrazili sumnju i nasmejali, dok bi neki poverovali, jer u svetu postoji nekoliko miliona ljudi koji zaista veruju da je Zemlja ravna“.

Pres je dodao da su lažne vesti deo svakodnevnog života jer se upotrebom veštačke inteligencije svaka „apsurdnost“ može pretvoriti u nešto verodostojno.

Međutim, pretpostavlja se da će se mnogi u svetu ipak našaliti kao nekada.

Poznato je od ranije da se u nekim zemljama, kao u Velikoj Britaniji, Australiji i Južnoafričkoj Republici, podvale prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi posle podne naziva se „aprilskom budalom“ (April Fool). U mnogim drugim zemljama šale se prave tokom celog dana.

Među poznatim šalama je ona na BBC 1957. godine. Ta britanska televizijska mreža je tada objavila da Švajcarci beru špagete s drveta. Prilog je govorio o tome da je konačno iskorenjen napasnik „špagetni žižak“.

Veliki broj gledalaca se javio uredništvu te televizije da bi saznali o mogućnostima da sami uzgajaju svoja stabla sa špagetama.

Poznata šala je bila i izum hamburgera za levoruke ljude. Burger King iz SAD objavio je 1998. godine reklamu o hamburgerima za levoruke koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

Medicinska istraživanja inače smatraju da je smeh dobra terapija.

Izvor: n1info.rs