Sombor vesti

U cilju stvaranja i poboljšanja uslova stanovanja za izbegličke porodice na teritoriji grada Sombora, u četvrtak, 3. aprila, organizovano je uručenje ugovora o dodeli jednokratne pomoći u vidu građevinskog i drugog materijala i opreme. Ugovori su uručeni na osnovu Javnog poziva za dodelu jednokratne pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi, koji sprovodi Кomesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Grad Sombor.

Ugovore su izbeglim porodicama koje su ostvarile pravo na ovu vrstu podrške uručili Marija Jerković, Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Đorđe Janjatović, poverenik Кomesarijata za izbeglice i migracije u Somboru, Jovana Miljević, kordinatorka Radnog tela za socijalna pitanja i Tamara Devrnja ispred Кomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Pravo na pomoć ostvarilo je ukupno deset porodica. Dodeljeni građevinski materijal će biti iskorišćen za poboljšanje životnih uslova – sanaciju krovova, izolaciju kuće, zamenu stolarije, kao i druge značajne radove koji će obezbediti bolje i bezbednije stanovanje.

Ovaj projekat predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Grad Sombor, u saradnji sa Кomesarijatom, kontinuirano sprovodi u cilju podrške izbeglim i raseljenim licima. Podrška će se nastaviti i u narednom periodu, s ciljem trajnog rešavanja stambenih i drugih socijalnih pitanja ovih porodica.

Dalibor Š. (37) iz Sombora koji se tereti da je zajedno sa policajkom Kristinom K. (45) prebacio telo ubijenog državljanina Slovenije na drugu lokaciju, priznao je krivicu u sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela. Na osnovu sporazuma Dalibor Š. je osuđen na dve godine i devet meseci zatvora zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Podsetimo, ubistvo državljanina Slovenije rasvetljeno je u avgustu prošle godine posle pet godina od njegovog izvršenja. Istražitelji su utvrdili da je Slovenac ubijen 2019. godine iz službenog pištolja službenice MUP, osumnjičene Kristine K., a da je direktni izvršilac ubistva osumnjičeni Predrag B. (36) iz Vrbasa.

- Sumnja se da je državljanina Slovenije po imenu Tomas ubio Predrag B., tadašnji dečko Kristine K. na jednom salašu kod Sombora. Policijska službenica je, kako se sumnja, odvezla tadašnjeg dečka do napuštenog salaša, gde je on trebalo da se sastane sa Slovencem. Navodno, kada su stigli, ona je ostala u autu, a Predrag B. je poneo njeno oružje. Između osumnjičenog i ubijenog, za koga se veruje da je bio povezan sa kriminalnim grupama, izbila je svađa i Predrag B. je, kako se sumnja, ispalio hice u njega - otkrio je ranije izvor Kurira detalje iz istrage.

Kako se sumnja, posle zločina ljubavni par je sakrio telo, a pištolj je ostao kod Predraga B.

- Međutim, prema odbrani koju je iznela Kristina K., dečko s kojim je učestvovala u zločinu počeo je da preti njoj i njenoj deci i traži novac kako bi joj vratio pištolj iz kog je ubio čoveka. Ona je onda, u junu 2020. godine, prijavila da joj je pištolj ukraden, a tragove zločina pokušala je da prikrije s novim partnerom Daliborom Š. (37) iz Sombora - podseća izvor i dodaje da je Kristina K. sa Daliborom Š. otkopala telo ubijenog, a zatim su ostatke prevezli na drugu lokaciju i ponovo zakopali.

- Policija je u avgustu prošle godine zaista pronašla ostatke tela koji su bili zakopani na Monoštorskom putu - dodaje izvor.

On podseća da se za ovaj zločin saznalo posle pet godina i to kada je Dalibor Š. uhapšen zbog drugog krivičnog dela. Inače, u vreme kada se za zločin saznalo i osumnjičeni Predrag B. je bio u zatvoru zbog drugog krivičnog dela, dok je Kristina K. tada uhapšena.

Inače, Više javno tužilaštvo u Somboru podiglo je optužnicu protiv Predraga B. i Kristine K. za teško ubistvo, piše Dnevnik.

Viši sud u Somboru je 2. aprila potvrdio optužnicu, tako da bi okrivljenima uskoro moglo da počne suđenje.

Izvor: kurir.rs

U četvrtak, 10. aprila 2025. godine, u CBC klasteru u Somboru (Blagojevićeva 3), s početkom u 11:30 časova, biće održano stručno savetovanje na temu inovativnih pristupa u poljoprivredi. Skup će okupiti stručnjake iz oblasti agrohemije, zaštite bilja i održive proizvodnje, koji će predstaviti metode za optimizaciju đubrenja, savremene tehnike zaštite bilja i strategije za adaptaciju useva na sve izraženije klimatske promene.

Savetovanje će otvoriti Tešo Marković, direktor kompanije TMB Diamond Agrar, koji će govoriti o značaju agrohemijske analize zemljišta i optimizaciji đubrenja. Pravilno đubrenje ključno je za postizanje visokih prinosa, a analiza zemljišta omogućava efikasnije korišćenje resursa, što je naročito važno u uslovima promenljivih klimatskih faktora.

Nakon toga, Nikolina Tomić, master inženjer poljoprivrede iz iste kompanije, predstaviće ulogu osmoregulatora u uslovima visokih temperatura i suše. S obzirom na sve učestalije sušne periode i ekstremne temperature, poljoprivrednici moraju razmišljati o metodama koje pomažu biljkama da izdrže stresne uslove i održe optimalan rast.

Poseban akcenat biće stavljen na zaštitu voća i vinove loze, o čemu će govoriti Dušan Tomić, master inženjer poljoprivrede. U svom predavanju, on će predstaviti inovativne pristupe u zaštiti biljaka, s fokusom na upotrebu elicitorskih preparata koji jačaju odbrambene mehanizme biljaka i smanjuju potrebu za hemijskim tretmanima. Ova metoda postaje sve značajnija u borbi protiv prouzrokovača najvažnijih biljnih bolesti.

O integralnoj zaštiti vinove loze i zelenišnom đubrenju govoriće prof. dr Slobodan Milenković, koji će predstaviti održive prakse u biljnoj proizvodnji. Održiva poljoprivreda podrazumeva balans između ekonomske isplativosti i očuvanja prirodnih resursa, a integrisana zaštita i zeleno đubrenje igraju ključnu ulogu u tom procesu.

Na kraju programa, Boris Lihvarček održaće praktično predavanje o primeni smeša za zatravljivanje i zelenišno đubrenje. Ove metode ne samo da poboljšavaju kvalitet zemljišta, već i doprinose zdravijem ekosistemu, pružajući pčelama i drugim oprašivačima bolji izvor ishrane.

Nakon predavanja, predviđena je diskusija, u kojoj će učesnici moći da postave pitanja i razmene iskustva sa predavačima i kolegama. Moderator skupa biće mr Mirjana Maksimović, predstavnica Udruženja Žene i vino.

Izvor: radiodunav.com

Srpska pravoslavna crkvena opština Apatin je saopštila da će u subotu, 12. aprila na Lazarevu subotu ili Vrbicu biti organizovana tradicionalna svečana litija.

Svečana praznična litija u Apatinu će krenuti ispred Bogomolje (mala ulica) u 17 sati i kretaće se centralnim gradskim ulicama do hrama Sabor Svetih Apostola, gde će biti održano svečano bogosluženje sa osvećenjem vrbe.

Apatinsko sveštenstvo poziva građane da sa svojom decom prisustvuju litiji i bogosluženju i na taj način proslave ovaj veliki praznik.

U nastavku informacije možete pročitati raspored bogosluženja u apatinskom hramu tokom Vaskrsa:

Na Veliki ponedeljak 14. aprila sa početkom u 8 sati biće održano jutrenje, časovi sveta liturgija, na Veliki utorak 15. aprila sa početkom u 8 sati jutrenje, časovi, sveta liturgija, Velika sreda, 16. aprila sa početkom u 8 sati jutrenje, časovi, sveta liturgija, na Veliki četvrtak 17. aprila u 9 sati Sveta liturgija, a u 18 sati bdenije (čitanje 12 jevanđelja), na Veliki petak 18. aprila u 18 sati će biti održano večernje (iznošenje plaštanice) sa početkom u 18 i 45 malo povečerje i plač Majke Božje, posle kraće pauze Bdenije, Velika subota 19. april sa početkom u 9 sati biće održana sveta liturgija. Na dan Vaskrsenja Hristovog, 20. aprila u ponoć biće održano Vaskrsno jutrenje, u 7 ujutru služena Sveta liturgija. Vaskrsni ponedeljak 21. aprila od 9 sati će biti služena Sveta liturgija, sa početkom u 8 sati Večernje i na Vaskrsni utorak 22. aprila u 9 sati će biti služena Sveta liturgija, a u 18 sati Večernje.

Izvor: radiodunav.com

Opštinski Кulturni centar u okviru 10. FESTIVALA КRATКE FORME “POTPIS” raspisao je ovogodišnji konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”.

Кonkurs će biti otvoren do četvrtka 15. maja 2025. godine.

Priče se šalju pod šifrom u dva primerka, poštom. Uz priče je potrebno poslati potpisanu autorsku izjavu koja može da se preuzme na sajtu Кulturnog centra.

Nagradu će dobiti samo jedan autor, a ime dobitnika biće objavljeno krajem jula meseca ove godine.

Dodela nagrade (plaketa sa likom Miodraga Borisavljevića i 50.000 dinara) biće upriličena poslednje nedelje septembra 2025. godine u sklopu 10. festivala kratke forme “Potpis”.

Adresa:

Opštinski kulturni centar Apatin
Festival kratke forme „POTPIS”
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Trg Nikole Tesle br. 12
25260 Apatin

Кontakt telefon: 025/ 773-923 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Više informacija na sajtu Кulturnog centra Apatin.

Na svim graničnim prelazima Srbije i Mađarske, gde je proglašena epidemija zarazne bolesti domaćih i divljih papkara (slinavka i šap), pooštrena su mera zaštite kako bi se sprečilo širenje zaraze na našu teritoriju.

U skladu sa trenutnom epizootiološkom situacijom u Mađarskoj i povećanim rizikom od unošenja slinavke i šapa u Republiku Srbiju, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzela je i sprovodi dodatne mere zaštite od unošenja ove zarazne bolesti u Srbiju. Šefica Odseka granične veterinarske inspekcije u Subotici, Gordana Кocić, izjavila je da se mere ogledaju u postavljanju dezinfekcionih barijera na ulasku u Republiku Srbiju, kao i u obaveznoj dezinfekciji putničkih vozila i teretnog saobraćaja.

„Time se obezbeđuje da se svi putnici i transportna sredstva koji ulaze u našu zemlju podvrgnu dezinfekciji kako bi se rizik od prenosa bolesti sveo na najmanju moguću meru. Na svim graničnim prelazima postavljeni su i plakati koji informišu putnike o tome šta ne smeju da unose u našu zemlju“, istakla je Кocić.

Sva vozila koja iz Mađarske ulaze u Srbiju preusmeravaju se na dezobarijere radi sprovođenja neophodnih mera dezinfekcije, a na graničnom prelazu Horgoš 1 pripremljeni su i posebni punktovi za detaljniju dezinfekciju transportnih sredstava.

Trenutno je na snazi zabrana uvoza goveda, svinja, ovaca i koza u Srbiju, kao i proizvoda životnjskog porekla, uključujući hranu koja je namenjena za konzumiranje od strane putnika na graničnim prelazima, ako u sebi sadrži proizvode životnjskog porekla i dolazi iz zemalja u kojima su potvrđeni slučajevi bolesti poput Mađarske i Slovačke, ili gde se sprovode mere u restriktivnim oblastima kao što je Austrija.

Austrija zatvara granične prelaze

Austrija će od subote privremeno zatvoriti 23 granična prelaza, većinom na granici sa Mađarskom, zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šapa u Slovačkoj i Mađarskoj.

Odluka je doneta u saradnji sa vlastima saveznih pokrajina Donja Austrija i Burgenland, poljoprivrednim komorama i Ministarstvom poljoprivrede.

Prema nacrtu uredbe, u Donjoj Austriji biće zatvoreni granični prelazi Angern-Marh – Zahorska i Ves Šlos Hof – Devinska Nova Ves.

U pokrajini Burgenland zatvaraju se prelazi Andau – Janošomorja, Andau – Кapuvar, Baumgarten – Šopron, Dojč Jarndorf – Rajka, Dojčkrojc – Harka, Dojčkrojc – Nađcenk, Halbturn – Varbalog, Halbturn – Varbalog (Albertkazmerpusta), Кlostermarienberg – Olmod, Lojpersbah – Agfalva, Lucmansburg – Žira, Lucmansburg (Reberg) – Žira, Lucmansburg (Terme) – Žira, Nekenmarkt – Harka, Nikelsdorf – Rajka, Nikitš – Šopronkevešd, Nikitš – Žira, Ricing (Helenenšaht) – Šopron (Brennbergbana), Šatendorf – Agfalva, Ziggraben (Herentiš) – Šopron (Gerbehalomtelep) i Valern – Кapuvar.

Zatvaranje ovih manjih graničnih prelaza planirano je da traje do 20. maja. Veliki granični prelaz Nikelsdorf – Heđešhalom ostaće otvoren.

Policija od prošlog vikenda podržava zdravstvene vlasti u ciljnim kontrolama na slovačko-mađarskoj granici.

U pokrajini Burgenland pokrenut je sveobuhvatan program monitoringa, u okviru kojeg će u narednim nedeljama biti pregledano svih 660 gazdinstava u severnom i centralnom delu pokrajine, kako bi se rano otkrili eventualni slučajevi bolesti.

Do sada, bolest slinavke i šapa nije zabeležena u Austriji.

Izvor: radiodunav.com

Svoje mobilne telefone stalno držimo u rukama i držimo ih uz lice, redovno čišćenje nije samo pametna navika, već je i neophodna za naše zdravlje.

Iako svakodnevna dezinfekcija zvuči kao dobra ideja, treba napomenuti da nisu sve metode čišćenja podjednako bezbedne.

Jake hemikalije i abrazivni materijali mogu oštetiti zaštitne slojeve na ekranu, što može dovesti do trajnog oštećenja. Zbog toga je ključno koristiti ispravne tehnike čišćenja, one koje neće oštetiti uređaj.

Na sreću, postoje efikasni i sigurni načini za dezinfekciju bez rizika od oštećenja.

U ovom vodiču ćemo navesti najbolje metode i alate potrebne za uklanjanje bakterija i nečistoća, bilo da imate iPhone, Samsung ili neki drugi model, bez obzira na njegovu otpornost na vodu.

Koji su najbolji proizvodi za svakodnevno čišćenje?

Ako ste dodirivali površine koje koristi mnogo drugih ljudi, kao što su kvake na vratima, sedišta u javnom prevozu, kolica za kupovinu ili benzinske pumpe, možda mislite da je jako sredstvo za dezinfekciju pravo rešenje za čišćenje vašeg mobilnog telefona.

Ipak, trebalo bi da izbegavate čišćenje uređaja alkoholom ili proizvodima koji ga sadrže, jer mogu oštetiti zaštitne slojeve ekrana koji ga štite od ulja i vode.

Neki savetuju da napravite mešavinu alkohola i vode, ali pogrešan odnos može oštetiti uređaj. Najsigurnija opcija je dezinfekcija maramica sa 70 odsto izopropil alkohola. Za svakodnevno čišćenje razmislite i o uređajima sa UV svetlom koji uništavaju bakterije i mikrobe.

Proizvođači takođe pružaju savete o održavanju. Epl sada dozvoljava upotrebu kloroks maramica i sličnih dezinfekcionih sredstava, koji se pre pandemije nisu preporučivali jer se smatralo da su previše abrazivni za ekran.

Drugi savetuju da prskate 70 odsto izopropil alkohola na meku krpu koja ne ostavlja dlačice i nežno obrišete uređaj.

Samsung takođe preporučuje korišćenje 70-postotnog rastvora alkohola koji se nanosi na krpu od mikrovlakana.

Šta god da odlučite da uradite, uvek isključite telefon pre čišćenja.

Kako ukloniti otiske prstiju, pesak i šminku sa telefona?

Pametnim telefonima je ponekad potreban poseban tretman. Svakodnevno brisanje možda neće biti dovoljno za uklanjanje zrna peska nakon dana na plaži ili tvrdokornih mrlja od šminke, piše Cnet.

Masne mrlje na ekranu su neizbežne jer koža proizvodi prirodna ulja. Najsigurniji način da ne ostane bez otisaka je da koristite krpu od mikrovlakana.

Za dublje čišćenje, lagano ga navlažite destilovanom vodom (nikada ne nanosite vodu direktno na ekran) i obrišite površinu. Ovaj metod se takođe odnosi na zadnju strani i ivice telefona, prenosi Tportal.

Alternativno, možete koristiti nalepnicu od mikrovlakana koja se pričvršćuje na zadnju stranu uređaja za brzo čišćenje ekrana.

Kako ukloniti pesak i sitne čestice prašine?

Zrnca peska i dlake mogu lako da uđu u priključke i otvore telefona. Najbolji način za uklanjanje ovih nečistoća je upotreba lepljive trake. Zalepite traku duž pukotina i zvučnika, zatim je nežno pritisnite u portove i izvucite je – izvući će prljavštinu.

Za još manje otvore zvučnika, za teško dostupne delove, možete nežno koristiti čačkalicu.

Ako želite da uklonite šminku, poput pudera i hidratantnih krema, izbegavajte sredstva za uklanjanje šminke. Iako su bezbedni za kožu, mogu da sadrže hemikalije koje oštećuju ekran. Umesto toga, koristite sredstvo za čišćenje ekrana bez alkohola.

Alternativno, možete koristiti blago vlažnu krpu od mikrovlakana i oprati je nakon toga. Uverite se da je samo malo vlažan kako biste sprečili da voda uđe u uređaj ako nije vodootporan.

Šta ako je telefon vodootporan?

Ako vaš telefon ima ocenu vodootpornosti IP67 ili više, najbolji način da ga očistite je da koristite vlažnu krpu umesto da ga isperete pod vodom – čak i ako proizvođač tvrdi da uređaj može da izdrži potapanje tokom određenog vremenskog perioda.

Nakon čišćenja, osušite ga mekom krpom, obraćajući posebnu pažnju na portove i zvučnike da ih osušite. Iako vaš telefon može da preživi kontakt sa vodom, potapanje može dovesti do nakupljanja vode u priključcima, što može uticati na punjenje. Zapamtite, vodootpornost je namenjena zaštiti od slučajnog prskanja, a ne uranjanja.

Šta treba izbegavati kada čistite telefon?

Već smo spomenuli da treba izbegavati sredstva za skidanje šminke i alkohol, ali to nije potpuna lista štetnih proizvoda. Evo nekih drugih proizvoda koje nikada ne bi trebalo da koristite za čišćenje telefona.

Sredstva za dezinfekciju ruku često sadrže mirise i etil alkohol koji ih mogu oštetiti.

Sredstva za čišćenje stakla ili kuhinje su agresivne hemikalije koje mogu ukloniti zaštitni sloj sa ekrana i učiniti ga podložnijim ogrebotinama. Papirni ubrusi se mogu raspasti i ostaviti nered.

Izvor: n1info.rs

Trećina odrasle populacije već ima visok krvni pritisak, a mnogi to i ne znaju

Arterijska hipertenzija je najčešća kardiovaskularna bolest u svetu i najčešća bolest u razvijenim zemljama.

Krvarenje iz nosa

To je opasno stanje koje pogađa trećinu stanovništva i povećava rizik od razvoja drugih hroničnih bolesti i dovodi do prerane smrti.

Vaš lekar će vam dijagnostikovati hipertenziju kada vam krvni pritisak bude 140/90 mmHg ili više u nekoliko navrata. Po novim smernicama upozoravaće i na prehipertenziju, jer je po novim smernicama idealan krvni pritisak za zdravu osobu 120-129/80-84 mmHg.

Mnogo godina bez simptoma

Problem krvnog pritiska je taj što on dugo prolazi neprimećen, a simptomi – okcipitalna glavobolja (jaki bol u potiljku), bol u grudima, vrtoglavica, umor, zujanje u ušima, nestabilnost u hodu, krvarenje iz nosa – uglavnom se javljaju paralelno sa oštećenjem drugih organa.

Zbog toga je redovno merenje i obraćanje pažnja na faktore rizika jedini način da se otkrije arterijska hipertenzija i da se dosledno leči promenama načina života i lekovima.

U stvari, postoji stalna povezanost između povišenog krvnog pritiska i rizika od moždanog udara, bolesti koronarne arterije, srčane insuficijencije i progresije hronične bolesti bubrega.

Istraživanja pokazuju da svakih 20 mmHg porasta sistolnog krvnog pritiska ili 10 mmHg povećanja dijastolnog krvnog pritiska udvostručuje rizik od fatalne bolesti koronarnih arterija i moždanog udara.

Sada su istraživači sa Medicinskog univerziteta u Beču otkrili strukturne promene u bubrezima hipertoničara bez vidljivih simptoma i objavili svoj rad u časopisu „Hypertension“.

Poremećena filtracija bubrega

Rezultati pokazuju da visok krvni pritisak može dovesti do abnormalnosti u podocitima, ćelijama u bubrežnom filteru, čak i bez drugih već postojećih stanja kao što je dijabetes.

„Podociti su specijalizovane ćelije bubrežnih glomerula koje imaju ključnu ulogu u funkciji filtriranja bubrega. Njihova veličina i gustina su važni pokazatelji zdravlja bubrežnog tkiva“, rekli su istraživači.

Visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2 su među najčešćim uzrocima hronične bolesti bubrega. Iako su efekti dijabetesa na funkciju bubrega dobro proučavani, ranije je bilo nejasno u kojoj meri visok krvni pritisak izaziva direktne strukturne promene čak i bez dodavanja dijabetesa.

Trenutna studija pruža nove uvide u ovo, što bi moglo biti važno za rano otkrivanje i planiranje terapije.

„Rezultati pokazuju da pacijenti sa hipertenzijom imaju smanjenu gustinu podocita i da su im jedra ćelija uvećana u odnosu na zdrave osobe. Ove promene su se desile nezavisno od dodatne dijagnoze dijabetesa tipa 2 i verovatno predstavljaju prvi mikroskopski vidljiv korak ka poremećenoj funkciji bubrega“, saopštio je prvi autor studije, dr Kristofer Pašen.

Takođe je dodao da bi rano otkrivanje i lečenje bilo od pomoći kada je u pitanju usporavanje napredovanja bolesti bubrega i sprečavanju dugotrajnih oštećenja,, prenosi Živim.hr.