Sombor.info

Povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije u Somboru danas je održan tradicionalni prijem za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su se istakli svojim predanim radom.
Za ostvarene rezultate u radu, savesno i profesionalno obavljanje poslova, u ime zahvalnih građana Sombora, ručnim časovnicima nagrađeni su Aleksandar Ćirović, mlađi vodnik policije iz Odeljenja policije, Dušan Parađina, vodnik 1. klase policije iz Odeljenja saobraćajne policije i Vladimir Jovićević, kapetan policije iz Odeljenja kriminalističke policije.

Posebnom zahvalnicom zbog dugogodišnjeg profesionalnog i odgovornog rada nagrađeni su Mirko Borota, mlađi vodnik policije iz Odeljenja policije, Danijela Zorić, vodnik 1. klase policije iz Odeljenja policije, Mirjana Jozić, vodnik policije iz Odeljenja saobraćajne policije, Dragana Lalić, viši policijski referent iz Odseka za upravne poslove, Marija Vulić, policijski savetnik iz Odseka za analitiku i Zoran Grahovac, mlađi vodnik vatrogasac iz Vatrogasno – spasilačkog bataljona u Somboru.

- Poslovi policije nikada, i u najmirnijem vremenu nisu bili laki, a posebno to možemo da kažemo za vreme u kome mi danas živimo, koje je bremenito različitim izazovima. Svakodnevni predan rad i časno službovanje na blagovremenom otkrivanju i sprečavanju svih vidova kriminala, omogućava svima nama koji živimo i radimo na severnoj granici naše zemlje, da se bez strepnje posvetimo svom svakodnevnom poslu i životnim obavezama - poručio je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora. - Želja svih nas u lokalnoj samoupravi Grada Sombora je da unapredimo saradnju sa ovdašnjom policijom i da zajedničkim, pre svega edukativnim aktivnostima doprinesemo zaštiti, naših najmlađih sugrađana kada je bezbednost u saobraćaju u pitanju, zatim u zajedničkoj prevenciji i borbi protiv narkomanije, ali i ostalih pošasti i različitih vidova devijantnog i kriminogenog ponašanja.

Izvor: novosti.rs

Na većini fakulteta Univerziteta u Beogradu ovih dana u toku je polaganje prijemnog ispita, a kako se čini, situacija od prošle godine se ponavlja - dok je najveće interesovanje budućih studenata, sudeći po broju prijavljenih, na FON-u, ETF-u, psihologiji, Mašincu i Građevini, nastavnički fakulteti ostali su prazni. Ove godine se za smer koji školuje nastavnike hemije prijavio svega jedan kandidat, a slabo interesovanje maturanata je i za fiziku, srpski jezik, matematiku, Rudarski fakultet, Tehnološki...

Dok svršeni srednjoškolci "kopaju i rukama i nogama" da se domognu mesta na popularnom Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom i Filozofskom odnosno na psihologiji, na fakultetima koji školuju nastavnike fizike, hemije, matematike i srpskog jezika nema dovoljno zainteresovanih.

Mesta na njima najčešće ostanu prazna, kao što je to slučaj sa Hemijskim fakultetom i smerom koji obrazuje nastavnike hemije - samo se jedan kandidat prijavio.

Dekan ovog fakulteta profesor Goran Roglić kaže za Nova.rs da je prijemni ispit za buduće hemičare završen, ali da će se tek u upisnom roku koji predstoji videti prava slika o broju upisanih studenata.

- Na našem fakultetu na dva smera imamo veći broj prijavljenih nego što imamo mesta. To su smerovi hemija i biohemija. S druge strane, na na druga dva smera imamo manje prijavljenih kandidata. To su hemija životne sredine na koju se prijavilo svega sedam đaka od ukupnog broja 25 koliko ima mesta. Još kritičniji smer je nastava hemije na kom imamo tek jednog prijavljenog. To je zaista tužno - kaže dekan.

Dodaje još uvek nije sigurno da će i taj jedan kandidat ostati na nastavničkom smeru.

- On se još nije upisao, tek je obavio polaganje prijemnog ispita. U toku su rokovi za žalbe, a upis počinje od sledeće nedelje, tako da ćemo tada znati na čemu smo. Kandidat je, bez obzira na to što se jedini prijavio, polagao prijemni ispit jer mora da ispuni uslov da bi ušao na budžet, odnosno da ima više od 50 poena. Konkretno, on je stekao dovoljan broj poena i ušao na budžet - ističe on.

Nada se da će biti više zainteresovanih u drugom upisnom krugu, što se, inače, pokazalo kao praksa prethodnih godina.

- To su studenti koji su otpali na medicini, stomatologiji i farmaciji. Oni se upisuju kod nas na slobodna mesta jer su polagali hemiju na tim fakultetima, tako da ćemo tek posle drugog upisnog kruga imati realniju sliku.

Prošle godine je, podseća dekan, Hemijski fakultet upisao samo tri studenta na nastavnički smer. To je bilo veoma loše, ali ove godine je situacija još gora i poražavajuća.

- Nažalost, ne očekujem da ćemo ove godine upisati veći broj studenata. Država nije odreagovala na sve apele koje smo mi upućivali, nikakve aktivnosti nisu preduzeti po tom pitanju i zaista se plašim. Pad zainteresovanih studenata je i na drugim nastavničkim smerovima, i što je najgore, taj broj će svake godine sve više i više opadati. Na kraju ćemo doći do toga da nemamo nijednog studenta na smeru nastava hemije - smatra profesor Roglić.

Naglašava da su dekani fakulteta koji su najmanje popularni među srednjoškolcima i koji su osmislili platformu za spas srpskog školstva, imali samo jedan sastanak sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović.

- Jedan jedini sastanak sa ministarkom bio je u decembru. Od tada ni traga ni glasa za nas i ovaj globalni problem. I dalje su popularni FON, ETF, arhitektura, ali ne mogu nam sva deca biti "ajtijevci". Ko će nam raditi analizu da li je neka namirnica ispravna, da li je voda ispravna, neko treba da uradi analizu zemljišta - naglašava dekan.

Prema njegovim rečima, ove godine je osetan pad kandidata i na Šumarskom i na Rudarskom fakultetu.

- Nije mi jasno šta predstavnici države misle, ko će im obavljati te poslove koji treba da rade diplomci Šumarskog i Rudarskog? Niko o tome ne misli. Imamo i najave o dovođenju stranih univerziteta u Srbiju, pri čemu nijedan od njih neće otvarati fakultete za koje nema velikog interesovanja. Ali će zato deca koja bi došla kod nas, kada nema mesta na drugim fakultetima, otići će na te privatne fakultete. To će praktično ugušiti i pirodne nauke i jedan deo tehničkih nauka - zaključuje dekan.

Fizika malo bolja

Svi se sećamo prošlogodišnje "upisne groznice" na Fizičkom fakultetu u Beogradu, kada se na nastavnički smer prijavio svega jedan kandidat. Nažalost, on je odustao do početka akademske godine, ali su se u drugom upisnom roku upisali njih sedmoro studenata.

Ove godine situacije je nešto drugačija - na smer opšta fizika koja obrazuje nastavnike fizike prijavilo se pet kandidata, kaže dekan ovog fakulteta Ivan Belča.

- Očekujemo oko 70 brucoša ove godine, uključujući drugi upisni rok. Trenutno je 57 prijavljenih kandidata u prvom upisnom krugu, od toga se njih pet prijavilo za nastavni smer odnosno na opštu fiziki. Tako da u tom smislu jeste bolje nego prošle godine, ali videćemo ukupan skor na kraju drugog kruga. Svakako, ti kandidati moraju da polažu prijemni ispit bez obzira što ih je malo. Moramo imati neku selekciju. Mi bismo voleli da imamo najbolje studente na tom smeru jer samo takvi mogu najbolje da nauče đake - smatra dekan Fizičkog fakulteta.

Što se tiče matematike, ne zna se još koliko se prijavilo kandidata s obzirom da je u toku prijava, ali je, podsetimo, prošle godine bilo tri puta manje studenata nego što ima mesta - 250 je kvota.

Niko neće da studira srpski

Što se tiče srpskog jezika na beogradskom Filološkom fakultetu na kom je prethodnih godina značajno manje upisanih studenata nego što ima raspoloživih mesta, dekanka Iva Draškić Vićanović u izjavi za Nova.rs navodi da se ove akademske godine na smer srpski jezik i književnost prijavilo 94 kandidata.

- Ja bih smela da kažem da je sada situacija nešto malo bolja nego prošle godine. Dakle, imamo 94 kandidata, to nije najsjajnije, ali prošle godine smo imali njih 91. Naravno, imamo više budžetskih mesta, ali stanje je trenutno takvo. S obzirom da nastavnički posao nije popularan i da mladi ljudi nemaju želju da ga rade i uopšte ako pogledamo šta se sve dešava nastavnicima u poslednje vreme, ova brojka i nije loša - objašnjava dekanka Filološkog fakulteta.

Što se tiče drugih smerova, ona navodi da situacija još uvek nije najjasnija, ali da je veliko interesovanje srednjoškolaca za kineski jezik.

- Nisam sigurna dok ne prođe prijemni ispit i prozovka kandidata, ali su svakako najpopularniji smerovi i ove godine kineski jezik, japanski, turski, skandinavski, tradicionalno to su engleski i španski jezik. I nemački dobro stoji - ističe dekanka ovog fakulteta.

Izvor: direktno.rs

Lubenica je najbolje letnje osveženje, ali za određenu grupu ljudi je zabranjena.

Lubenica je puna vitamina i vode, i skoro joj je nemoguće odoleti. Međutim, ljudi koji imaju dijabetes treba da je zaobilaze u širokom luku. A najveći kamen spoticanja je činjenica da se u jednom većem komadu lubenice nalazi oko 17,7 grama prirodnog šećera, piše Healthline.com.

Naravno, svaki lekar će vam reći da je i ovde ključna reč umerenost. Ako uzmete samo jedno, manje parče lubenice, čak iako imate dijabetes, nećete biti u riziku, ali problemi nastaju kada preterate sa sočnim osveženjem i unesete preteranu količinu šećera.

Američka asocijacija za dijabetes preporučuje konzumaciju svežeg, zamrznutog ili konzerviranog voća bez dodatog šećera.

Ukoliko se konzumira u maloj količini, lubenica čak može da bude veoma korisna za dijabetičare. Naime, ona sadrži likopen, pigment koji lubenici daje boju, a on je takođe i moćan antioksidant. Likopen može da smanji rizik od bolesti srca, a to je naročito važno za dijabetičare koji imaju duplo veće šanse da dobiju neku od kardiovaskularnih bolesti.

Foto: ShuttestockBudite oprezni sa sokom od lubenice
Kada se govori o potencijalnoj opasnosti koje nosi konzumacija lubenice, ključna stvar je glikemijski indeks.

Glikemijski indeks (GI) je parametar koji nam pokazuje kojom brzinom šećer iz hrane ulazi u krvotok.

Sa druge strane, glikemijsko opterećenje (GO) je kombinacija GI i sadržaja ugljenih hidrata u uobičajenoj količini (porciji) hrane.

Neki naučnici zastupaju gledište da je glikemijsko opterećenje (GI) zapravo relevantnija vrednost određivanja uticaja neke namirnice na nivo šećera u krvi.

ShutterstockNe kombinujte lubenicu sa namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom
Smatra se da je svakako manja verovatnoća da će hrana sa niskim ili srednjim GI podići nivo šećera u krvi.

Glikemijskog opterećenje manje od 10 je nisko, od 10 do 19 je srednje, a 19 i više se smatra visokim.

GI lubenice je 72, ali je vrednost GL 2 u količini od 100 grama. U ovoj kombinaciji može da se konzumira u umerenim količinama, iako su u pitanju osobe sa dijabetesom.

Ipak pojačani oprez je uvek potreban, a stručnjaci iz "Defeat Diabetes Foundation" preporučuju osobama koje imaju dijabetes tip 2 da ne konzumiraju više od jedne kriške ovog sočnog voća dnevno.

I upozoravaju da nikako ne bi smeli da konzumiraju sok od lubenice jer on može da ima veće glikemijsko opterećenje.

Takođe, treba izbegavati kombinovanje lubenice sa drugim namirnicama koje imaju visok glikemijski indeks, već koristiti orahe, semenke i druge izvore hranljivih masti i proteina.

Izvor: republika.rs

Tromboza je opasno stanje koje se javlja kada su krvni sudovi začepljeni krvnim ugrušcima.

Kada se javi tromboza, postoji opasnost da se krvni ugrušak odvoji i blokira dotok krvi do vitalnih organa.

Međutim, postoji navika koja pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka. Prema rečima kardiologa Darine Kurbanove, važno je da pijete najmanje litar i po vode dnevno i da se krećete.

„Svakih 40 do 50 minuta radite kratke vežbe istezanja. Ove preporuke posebno treba da se pridržavaju ljudi koji su u uspravnom položaju ili dugo sede u kancelarijskoj stolici“, rekla je.

Imajte na umu da dnevne potrebe za vodom variraju u zavisnosti od pola, starosti, nivoa fizičke aktivnosti i vremenskih prilika. Norma od jedan i po do dva litra vode dnevno je prosečna, a lekar vam može pomoći da izračunate tačnu količinu koja će vam odgovarati.

Takođe je važno ne boraviti pod užarenim suncem i kontrolisati krvni pritisak.

Izvor: danas.rs

Osamnaesti memorijal "Jovan Đuran", sportska manifestacija vožnja zaprega, fijakera, kroz čunjeve, biće održana u nedelju, 7. jula u 14 časova na terenu FK Žak u Somboru.

Toga dana, takmičari će voziti u disciplinama dvopreg i četvoropreg, a u znak sećanja na Jovana Đurana, velikog majstora saračkog zanata, organizujemo 18. Memorijal “Jovan Đuran“.
Po prvi put u Somboru će biti održano drugo kolo Kupa Srbije u vožnji zaprega.

Donošenjem zakona o sportu, Memorijal “Jovan Đuran“ u vožnji zaprega se održava prema pravilima svetske organizacije za konjički sport FEI, i Saveza za konjički sport Srbije za olimpijske i FEI discipline.

Na Gradskom bazenu u Somboru, počela je sa radom besplatna obuka plivanja dece predškolskog uzrasta „Sombor pliva“.

Besplatna obuka dece realizuje se u saradnji sa Sportskim centrom „Soko“ i Predškolskom ustanovom „Vera Gucunja“, dok program finansira Grad Sombor.

Tim povodom, mališane koji su prisustvovali obuci koja će trajati tri nedelje, odnosno 15 radnih časova, pozdravila je članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

„Na Gradskom bazenu već treću godinu zaredom, uspešno se realizuje program besplatne obuke plivanja dece predškolskog uzrasta. Cilj ove obuke je priprema dece za samostalan i bezbedan boravak u vodi, da nauče da se održavaju u vodi i plivaju. Ove školske godine, do kraja leta, planirano je da obuku prođe najmanje 200 mališana i da nauče plivati, a od početka realizacije ovog projekta, do sada je ovaj program prošlo oko 400 naših najmlađih sugrađana“, rekla je gradska većnica Nađ Kosanović.

Instruktori plivanja su održali pripremni čas u vrtićima, koji je bio svojevrsni edukativni uvod bezbednog ponašanja pored i na vodi, kao i uvod u sve ono što će proći tokom obuke koja se održava radnim danima od 9 do 11 časova na otvorenom bazenu. Tokom letnjeg perioda, obuku plivanja će proći mališani iz vrtića „Višnjica“, „Vrapčić“, „Cvrčak“, „ Bubamara“, „Đurđevak“ i „Petar Pan“.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26 - 28. jun

Zakazivanje specijalističkih pregleda pacijentima u Srbiji zadaje najviše glavobolje. Iako se, bar u teoriji, zakazuje svakodnevno, pa oboleli više ne moraju da jurcaju u domove zdravlja od 1. do 5. u mesecu, termina uglavnom – nema. Iz tog razloga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) dužan je da pacijentu refundira troškove za određene usluge, ukoliko ih obavi privatno.

Čekanje na pregled kod specijaliste duže od mesec dana, neretko i do pola godine, na klinikama je uobičajena pojava. Međutim, pacijenti, čak ni u domovima zdravlja, u kojima rade specijalisti, ne mogu lako do termina, pa se dešava da čekaju duže od nekoliko nedelja.

„Moja majka ima 80 godina i dva meseca sam pokušavala da joj zakažem pregled kod interniste i na kraju sam morala da povučem neke veze. Imamo odličnu internistkinju u domu zdravlja i ne želimo da idemo privatno, da papreno plaćamo nekog nepouzdanog, ali do pregleda je regularnim putem nemoguće doći“, kaže za Nova.rs Bojana Malocković, sa kojom smo razgovarali u Domu zdravlja Voždovac.

Kod privatnika zakažu „za odmah“

Građani masovno čekaju na dijagnostiku, skener, snimanje magnetnom rezonancom, ali i na brojne preglede od kojih zavisi dalja terapija.

U strahu od pogoršanja bolesti, ali i zbog simptoma koji su često veoma bolni, građani ne mogu mesecima da čekaju termine u državnim ustanovama, pa odlaze u privatne klinike na preglede gde budu primljeni odmah, ali po „određenoj ceni“.

Ono što mnogi, međutim, ne znaju, je da deo dijagnostičkih pregleda, na koje pacijenti u državnoj ustanovi moraju da čekaju duže od 30 dana, imaju pravo da urade privatno, a da im RFZO refundira troškove.

Naime, Pravilnik RFZO podrazumeva povraćaj novca, ali samo za određenu dijagnostiku i ako ispunite tražene kriterijume: da je zdravstveno stanje bilo hitno (da je život bio u opasnosti) ili da ste trudni.

„Kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Dešava se da ukoliko nije bilo hitno, refundacija bude odbijena. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , možda bi trebalo uvesti i ‘neophodna pomoć’ za zdravlje. Jedini pacijenti kojima se uvek odobravaju refundacije su – trudnice“, kaže za Nova.rs radnica u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna.

Utvrđene liste čekanja

Pomenuti Pravilnik međutim nalaže da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”. To zapravo znači da građani mogu da traže refundaciju za sve zdravstvene usluge za koje nije propisano “utvrđivanje liste čekanja”.

“To su dijagnostički pregledi, laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i specijalističko-konsultativni pregledi, ukoliko nisu pruženi u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, a čije troškove je osigurano lice platilo privatnoj praksi”, objašnjavaju za Nova.rs u RFZO.

Kako do refundacije troškova u RFZO?

Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku tu uslugu potom dobiju u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od zdravstvenog osiguranja.

Građani koji obave pregled kod privatnika, zahtev za refundaciju podnose u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1”. Uz zahtev prilažu potvrdu o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ”, kompletnu medicinsku i računsku dokumentaciju (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime).

Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva.

I tu nije kraj, jer ovi zahtevi idu na procenu komisije u filijalu, koja donosi krajnju odluku.

“Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen. Osigurano lice RFZO nema pravo na refundaciju troškova za usluge koje nisu hitne. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna pomoć koja se pruža da bi se izbegla životna opasnost, kao i pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo oštećenje zdravlja ili smrt”, kažu u Fondu.

Neznatan broj građana, pre svega iz neznanja, uspe da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, a prema podacima RFZO, tokom 2022. godine refundirano je tek nešto više od 410.000 dinara.

Problem je što je ljudima često skuplja šetnja od lekara do lekara i prikupljanje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici.

„Ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin za određeni pregled, nakon čega oni isti obave privatno, novac koji država refundira, skida sa budžeta bolnice, pa se direktorima ne isplati da često izdaju pomenute potvrde“, objašnjava naša sagovornica iz Fonda.

Izuzetak u Pravilniku Fonda su, nažalost, one medicinske usluge na koje najduže čekamo, snimanja i pregledi, za koje refundacije – nema. To su sve zdravstvene usluge za koje je propisano “utvrđivanje lista čekanja”, a u njih spadaju magnetna rezonanca, skener dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka, na koju pacijenti neretko godinama čekaju. Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.

Izvor: nova.rs

Vikiliks je saopštio da je njegov osnivač Džulijan Asanž napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon što su tužioci u SAD izjavili da bi on trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, u sporazumu koji bi mogao da mu omogući da se vrati kuci u Australiju.

Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima američkog Okružnog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.

Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu.

Verovatno će mu biti pripisano vreme koje je već odslužio i neće dobiti novu zatvorsku kaznu, navodi Rojters.

Šta je Asanž govorio o Srbiji

Asanž je pre 10 godina dao intervju za "Blic", koji ovom prilikom ponavljamo u celosti:

Džulijan Asanž uzdrmao je svet 2007. kada je kao australijski novinar osnovao sajt „Vikiliks“, koji je ubrzo počeo da obelodanjuje tajna dokumenta vojnih, ekonomskih i političkih centara moći.

Među stotinama hiljada objavljenih stranica o ratovima u Iraku i Avganistanu, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi ili prevarama velikih banaka, našle su se i diplomatske depeše američkih ambasada u svetu, pa tako i onih u Srbiji.

Nedavno ste izjavili da Srbija i Ukrajina imaju ulogu predvodnika. U čemu Srbija može da bude predvodnik?

- Kada sam rekao da je Srbija, kao i Ukrajina, jedan od najvažnijih predvodnika, mislio sam na države „između“, odnosno u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora.

U čijem je interesu da se stvori lažna slika o jednoj maloj zemlji kao što je Srbija?

- Razlozi su različiti, od nerazumevanja, preko neznanja, do smišljene kampanje. Isto je i s nekim pojedincima, među koje bih verovatno mogao da uključim i sebe, koji se iz različitih razloga nađu u tom međuprostoru, nađu se na putu nadolazećoj distopiji.

Koliko ste upućeni u trenutna politička dešavanja u našoj zemlji i debatu kome se okrenuti - Istoku ili Zapadu?

- Zbog svojih životnih okolnosti sam u prilici da dosta čitam tako da pratim šta se dešava i u Srbiji. Upravo zbog svog položaja, ljudi u Srbiji su mogli na sopstvenom primeru da osete da ne treba bezrezervno verovati nikome, ni Istoku ni Zapadu. Ne samo Srbija, nijedna država ne može samostalno da opstane ispred tehnološkog totalitarizma. Svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, a samim tim i uvođenja masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikuju našu budućnost. Oblikuju naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zbog toga ljudi moraju da se okrenu jedni drugima, da se zajedno bore za slobodu i svoje mesto u tom novom svetu.

Naglasili ste da Srbija poseduje snagu. U čemu se ona ogleda?

- Pozicija države „između“ vas dovodi u poziciju snage jer vam otvara mogućnosti. Ta pozicija pojačava glad ljudi za istinom, i ljudima daje neophodnu perspektivu da istinu prepoznaju kada na nju naiđu. Ali samo vi možete odlučiti kako ćete upotrebiti tu poziciju.

U depešama koje je „Vikiliks“ objavljivao je i znatan broj onih iz Ambasade SAD u Beogradu. Može li se na osnovu njih tvrditi da je Vašington, nakon rušenja Miloševića, vukao poteze srpske vlade?

- Ja se trudim da svoj rad i delovanje odvojim od neke određene ideologije ili političke pozicije jer moja osnovna premisa jeste da je naša civilizacija dobra onoliko koliko je dobro znanje koje poseduje. Zbog toga velike sile, poput SAD, i žele da ovladaju svim tim znanjima i informacijama, što nas dovodi u vreme nove transnacionalne distopije kakva do sada nije viđena. Jedna od odlika toga jeste da ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme. Mislim da je za ljude u Srbiji bitno da prvenstveno budu svesni ove opasnosti i da, kao rezultat te svesti, počnu da rade na menjanju ponašanja ljudi. Jedino udruženim snagama možemo da dođemo do ideja o tome kako da se borimo. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. To je približavanje koje će nam svima doneti korist

Dosta optužbi stiglo je na vaš i račun „Vikiliksa“ kada su objavljene necenzurisane depeše. Kako opravdavate taj svoj potez?

- Jedna od naših prvih objava, ujedno i jedna od najčešće objavljivanih i gledanih, jeste snimak američkog vojnog helikoptera „apač“ kako ubija civile i novinare Rojtersa u Iraku. I koji je bio rezultat te objave? Mening, koji je razotkrio taj dokument, dobio je 35 godina zatvora. A posada tog helikoptera i njihovi pretpostavljeni koji su naredili taj napad? Mi nemamo određenu političku agendu, mi se samo trudimo da otvorimo prostor za autentično političko angažovanje. Postoje ljudi koji poseduju određene informacije i žele da ih objave. Mi smo neka vrsta advokata takvih ljudi prilikom njihovog „pojavljivanja na sudu“. Naravno, ne zastupamo svakoga, već samo ljude koji imaju informacije od političke, diplomatske, etičke ili istorijske važnosti, koje nisu do tada objavljene i za koje postoji neka vrsta pritiska da ne budu objavljene. To su glavni kriterijumi za objavljivanje. Stručnjaci za prikrivanje i suzbijanje takve vrste informacija jesu obaveštajne službe. One to rade jer veruju da će objavljivanje takvih informacija umanjiti moć njihovih institucija. A ako želite da zaustavite neku nepravdu, morate se potruditi da što više ljudi sazna za nju.

Da li je vaša borba iz sadašnje perspektive vredela?

- Da, veoma sam ponosan na sve što smo mi u „Vikiliksu“ postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša sebe i sve ono što radi. Ali kada je u pitanju istina za koju se borimo, svaka žrtva je vredna. Svi imamo ograničen broj dana na ovom svetu i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje našeg vremena i našeg bića.

Bilo je mnogo opasnih trenutaka

U kom trenutku ste se stvarno uplašili za svoj život?

- Bilo je raznih situacija koje bi se mogle opisati kao opasne. Od toga da su različiti zvaničnici pozivali na moje ubistvo kao izdajnika i saradnika terorista, do toga da je prvih dana mog boravka u Ambasadi Ekvadora postojala velika mogućnost da britanska policija upadne, uhapsi me i izruči. Ali mi se svi svakodnevno izlažemo različitim rizicima. Možda oni ne izgledaju kao smrtna opasnost, ali najdirektnije ugrožavaju našu slobodu i naša osnovna prava.

Može li se novinarstvo izboriti danas sa politikom, ekonomijom i tehnologijom - o čemu i pišete u svojoj knjizi?

- Na prvom mestu novinari, kao i svi ostali, moraju biti svesni trenutka u kojem živimo i svih njegovih izazova. Drugo, moraju ovladati tehnologijom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.

Izvor: blic.rs

Čuveni ozempik – lek koji se koristi za dijabetes tipa dva, postao je jedan od najtraženijih medikamenat na svetu, ali ne samo zbog svoje osnovne namene, već zbog toga što njegova aktivna supstanca semaglutid pomaže u mršavljenju. Potražnja za njim je tolika da se ne prodaje samo u apotekama, već i na crnom tržištu na društvenim mrežama, gde ga mnogi traže ne pitajući za cenu, poreklo leka, pa čak ni za moguće nuspojave.

S obzirom da prodaju na društvenim mrežama niko ne kontroliše, te da se u apotekama daje isključivo na recept, a česta je i njegova nestašica, pitanje je šta se na "digitalnom buvljaku" zapravo prodaje kao ozempik i kako on tamo dospeva.

Trend sa ovim lekom i "čarobnim gubitkom kilograma" počeo je još 2017. godine, kada je on ušao u upotrebu kao lek za dijabetes tip 2. Urađena su i klinička ispitivanja koja su utvrdila efikasnost leka ne samo u kontrolisanju dijabetesa tipa dva, već i u regulisanju telesne težine. Nedugo potom, dobio je odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) da ga mogu koristiti i odrasle osobe koje nemaju dijabetes tipa dva, ali imaju indeks telesne mase (BMI) od 27 kg/m ili više (u prevodu, to znači da bi odrastao muškarac visine 180 cm imao više od 88 kg ili odrasla žena visine 170 cm više od 78 kg), uz makar jedno stanje povezano sa težinom, kao što su hipertenzija, dijabetes tipa dva, dislipidemija...

Kada su ove informacije i razne publikacije dospele do medija, nije bilo teško privući pažnju šire javnosti. Tome su doprinele i razne glasine kako su se svetski poznate ličnosti odlučile da koriste ozempik za mršavljenje, koje do danas nisu prestale, a o kojima su neki javno govorili, a drugi iznenađivali javnost gubitkom kilograma za veoma kratko vreme.

Buvljak Ozempika

Isprva se lek u Srbiji mogao kupovati bez lekarskog recepta, pa je usledila nestašica, iako je nabavljeno više od neophodne količine na osnovu broja registrovanih pacijenata sa dijabetesom tipa dva. Tada je reagovala i država i uvela ograničenje da se bez recepta i uputa endokrinologa, lek nije mogao nabaviti u apotekama.

Ipak, to nije sprečilo sve one koji su verovali da je upravo ozempik njihovo rešenje za mršavljenje. Pored toga što se lek nabavljao „preko veze“ kod apotekara i endokrinologa, otvorili su se i novi kanali, tzv. „crno tržište“, koje je preplavilo društvene mreže medikamentom neispitanog porekla, kao i kvaliteta.

Budući da leka nije bilo ni za pacijente kojima je ustanovljena dijagnoza dijabetesa tipa dva, i oni su morali da krenu u potragu za alternativnim putevima. Tako, su, na primer, Fejsbuk grupe poput "Dijabetičari bez granica" ili "Ozempik - grupa za podršku", ali i pojedine grupe koje okupljaju korisnike iz regiona (Srbija, Hrvatska, BiH) postale mesta na kojima se može najlakše i najbrže doći do tog leka.

Jedan korisnik je u grupi objavio post u kom pita u kojoj apoteci u Kragujevcu može da pronađe lek od 0,25 mg, zato što je proteklih 10 dana bio bez terapije. Kao odgovor mu je stigla fotografija sa kutujicama svih doza ozempika, uz komentar da se slanje vrši Post Express-om.

Na društvenim mrežama pojavljuju se brojna pitanja gde se ozempik može naći, uz obrazloženje da su potrebni dijabetičarima, ali veoma često i bez ikakvog objašnjenja za šta je namenjen. Na takve postove najčešće se javi nekoliko njih koji lek prodaju, ne pitajući za šta je potreban, niti objašnjavajući odakle im.

Ovaj lek nudi se na prodaju i u pojedinim Telegram i Viber grupama, pa čak i javno na nekim specijalizovanim sajtovima za prodaju suplemenata, iako se radi o "jakom" leku koji bi trebalo da se dobija i koristi pod lekarskom kontrolom.

S druge strane, neki korisnici se pitaju na koje načine ljudi uspeju da nabave tolike količine leka koji preprodaju kada ni oni sa propisanom terapijom ne mogu doći do istog već duže vreme.

Inače, u Srbiji cena ozempika iznosi okvirno 10.000 dinara u apoteci, dok se uz lekarski recept i zdravstveno osiguranje plaća participacija od samo 50 dinara. S druge strane, cene su u SAD basnoslovne, pa je za mesečnu dozu ozempika potrebno izdvojiti od 800 do 1.100 dolara. Na crnom tržištu i društvenim mrežama, lek ima cenu od oko 100 evra za jedan injekcioni pen.

Marković: Čak i da je pravi, pitanje je kako je skladišten

Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug", u razgovoru za NIN ističe da u ovom periodu godine, naročito sa početkom proleća i dolaska leta, mnogi ljudi žele da smršaju. Tada se otvara mogućnost za nestašicom medikamenta.

"Problem sa težom nabavkom leka ozempik za pacijente sa dijabetesom tipa dva prošle godine je bio mnogo veći nego sada, na globalnom nivou, ne samo u Srbiji. Tada je morao da odreaguje i Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja sa inspekcijama, što za lekare koji prepisuju terapiju, tako i za farmaceute, apoteke. Morali su da proveravaju svaki izdat lek, jer se pokazalo da su i ljudi koji nisu imali dijagnozu tip dva uzimali ozempik. Za sada nismo imali pozive ili upite na društvenim mrežama, putem mejla od korisnika koji imaju dijabetes tip dva da imaju problem da nabave ozempik", navodi Marković.

Prema njenim rečima, uprkos tome što je potvrđeno da medikament pomaže u gubitku kilograma, naglašava da nisu urađena nikakva ispitivanja na osobama kojima nije dijagnostikovan dijabetes tipa dva.

"Ozempik ima supstancu koja pomaže pri mršavljenju i većina ljudi koji su uzimali terapiju, koju im nije prepisao lekar radi dijagnoze tipa dva, uzimali su zato. Pomaže u regulaciji šećera u krvi, to je osnova zbog čega pacijenti dobijaju terapiju. Od istog proizvođača se pojavio i lek koji je samo za mršavljenje, ali je on skuplji, pa su se neki verovatno zato orijentisali na ozempik. Takođe, nije rađena nikakva studija na ljudima koji nemaju dijabetes tip dva. Zato je tu još jedan apel na ljude da ne koriste lek za koji nemaju indikaciju. Pritom je indikacija i kod nas u Srbiji da ljudi koji imaju veći BMI od 30 treba da ga koriste. Neki ga koriste da bi smršali 2-5 kilograma, a to je potpuno van pameti, jer ne znamo šta može da im se desi ako koriste lek", kaže ona i dodaje da prodaje na društvenim mrežama nejasnog porekla, pa čak i da originalni lek kroz takvu prodaju može razviti komplikacije.

"Vrlo je upitno prvo kako je skladišteno, čak i da je pravi proizvod. Bilo je mnogo spekulacija da to nije ozempik u samim inekcijama, već druga supstanca. To nije provereno. Zato apelujemo da niko ništa ne kupuje onlajn nego samo u apoteci, kao i da se ljudi osveste da na taj način ugrožavaju živote ljudima kojima je ozempik neophodan lek", zaključuje Marković.

Izvor: nin.rs