Sombor.info

Sledeći put kada skidate čarape, obratite pažnju na vaša stopala.

Neki ljudi ne obraćaju pažnju na svoja stopala, ali ako imate konstantno hladne prste ili ranu na stopalima koja ne zarasta, to mogu biti znaci određenih bolesti. Od znakova gljivične infekcije noktiju do drugih, mnogo toga se može videti ako bolje pogledamo svoja stopala.

„Moramo da pratimo zdravlje naših stopala, uključujući nokte, jer to može uticati na naše opšte zdravlje i biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema“, upozorava farmaceut Noel Viks za Miror.

On tvrdi da su bolesti srca i dijabetes među najozbiljnijim problemima koje možemo otkriniti gledajući u naša stopala. Zabrinjavajuće je to što znaci dijabetesa na stopalima mogu biti nejasni, ali i lako prevideti, objašnjava stručnjak.

Farmaceut Viks je preporučio da bi trebalo da se obrati pažnja na sledeće znakove na stopalima: bol, gubitak osećaja u stopalima, ispucala i suva koža, plikovi i rane koje ne zarastaju, gljivične infekcije (uključujući žute i zadebljale nokte) i atletsko stopalo.

Takođe, bolest perifernih arterija (PAD) je uobičajeno stanje uzrokovano akumulacijom masnih naslaga u arterijama, ograničavajući protok krvi u mišiće nogu. Takođe je poznata kao periferna vaskularna bolest (PVD), prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Na sajtu ove službe stoji: „Mnogi ljudi sa PAD-om nemaju simptome. Međutim, neki razvijaju bolnu nelagodnost u nogama kada hodaju, koja obično nestaje nakon nekoliko minuta odmora. Obe noge su često zahvaćene istovremeno, iako bol može biti jači u jednoj nozi“.

Izvor: danas.rs

Ljudi su počeli da obolevaju od nove varijante kovida, a naučnici smatraju da bi ona uskoro mogla postati dominantna.

Nova varijanta nazvana je XEC, ustanovljena je u Nemačkoj u junu, a nakon toga se pojavila u Velikoj Britaniji, SAD-u, Danskoj i još nekoliko drugih zemalja, piše „BBC“.

Ustanovljeno je da XEC ima neke nove mutacije koje bi ovoj varijanti mogle da pomogenu da se tokom jeseni, iako stručnjaci smatraju da bi vakcina mogla pomoći u sprečavanju težih slučajeva.

Profesor Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku na Univerzitetu u Londonu, rekao je da bi XEC mogao da postane dominantna podvarijanta tokom zime.

Četiri najčešća simptoma

Simptomi koje imaju obolevaju od varijante XEC slični su onim simptomima koji se javljaju kod prehlade i gripa, kao i ranije, a četiri su najčešća: visoka temperatura, bolovi, umor i kašalj ili upala grla.

Većina pacijenata osećalo se bolje nekoliko nedelja nakon što su se zarazili, ali oporavak može da potraje duže. Analitičar koji analizira podatke o kovidu, Majk Hani, ističe da je došlo do snažnog rasta broja obolelih od varijante XEC u Danskoj i Nemačkoj.

Istovremeno, sprovodi se manje rutinskih testiranja nego ranije, pa je teže saznati koliko je kovid zaista prisutan. Agencija za zdravstvenu sigurnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) kaže da je normalno da virusi mutiraju i menjaju se.

Izvor: nova.rs

Švedski ministar obrazovanja hoće da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na strašne posledice "života na internetu" - zavisnost, bolesti, suicidalne misli. Njegov predlog podržavaju nastavnici širom zemlje.

Ne tako davne 2017. godine Švedska je donela petogodišnju strategiju digitalizacije za škole, koja je za glavne ciljeve imala da „postigne visok nivo digitalne kompetencije“ i „podstakne razvoj znanja, jednakih mogućnosti i pristupa tehnologiji“, piše DW.

Danas, sedam godina kasnije, Švedska je druga zemlja Evropske unije po stopi korišćenja interneta, odmah nakon Danske.

Ali, vlada je zabrinuta. Stoga ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje Jakob Forsmed predvodi napore da se učenicima pomogne da uravnoteže stvarni život i TikTok sadržaje.

Bez telefona tokom školskog dana

„Škole imaju odgovornost da pripreme decu za svet, ali ovo što sad vidimo je nešto potpuno drugačije“, tvrdi Forsmed.

Ističe da učenici u Švedskoj pate od široko rasprostranjenih poremećaja i opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti zbog sati provedenih na internetu.

„Ne mogu da seku makazama. Ne mogu da se popnu na drvo. Ne mogu da hodaju unazad jer stalno sede sa mobilnim telefonima“, rekao je Formsed u intervjuu za DW u ministarstvu u Stokholmu.

„Takođe, primećujemo bolesti koje su ranije bile karakteristične za starije ljude i ljude srednjih godina, a sada se pojavljuju kod mladih zbog nedostatka fizičke aktivnosti.“

Zato se Forsmed zalaže za ograničenje korišćenja telefona i tableta u školama, tako da to bude zakonski obavezno, a ne samo preporučeno, kao što je sada slučaj.

Vladin predlog za novi zakon predviđa da učenici do 9. razreda nemaju pristup uređajima tokom celog boravka u školi, uključujući i pauze.

Njihovim naporima u prilog idu nove smernice koje je ranije ovog meseca izdala Švedska agencija za javno zdravlje, savetujući da deca ispod dve godine ne treba uopšte da provode vreme ispred ekrana, deci od dve do pet godina preporučuje se sat vremena dnevno, deci od šest do dvanaest godina dva sata, a tinejdžerima maksimalno tri sata.

Forsmed veruje da je problem nedostatka sna kod tinejdžera potcenjen, te da najnovija istraživanja pokazuju da švedski tinejdžeri, uglavnom zbog svojih uređaja, spavaju manje od šest sati noću, iako bi trebalo da imaju osam do devet sati sna.

„To im smanjuje otpornost na stres, povećava rizik od depresije, suicidnih misli, anksioznosti“, kaže ministar.

Kako kaže, devojčice su posebno pogođene, a naučni dokazi potvrđuju da ih društvene mreže „u ranom uzrastu izlažu poremećajima ishrane i osećanju nezadovoljstva telom“.

Zalepljeni za telefone

Patrik Sander, zamenik direktora škole u južnom švedskom gradu Malmeu, rekao je za DW da škola u kojoj radi već godinama oduzima mobilne telefone učenicima, iako im ih vraćaju tokom ručka.

Rekao je da je ova politika uvedena zbog znakova koji su „na ivici zloupotrebe i zavisnosti“ te da se, kada se uređaji oduzmu tokom časova, može videti kako učenici traže telefone rukama. „Bio sam pomalo uplašen kada sam to video“, rekao je, „ne zbog sebe, već zbog njih.“

Još jedno zabrinjavajuće ponašanje koje Sander želi da suzbije zabranom upotrebe telefona je vršnjačko nasilje. On kaže da su učenice u njegovoj školi bile tajno fotografisane u svlačionici za fizičko, a te fotografije su potom deljene okolo.

„Postajemo zavisni“

Podizanje svesti o rizicima zavisnosti izgleda da deluje kod učenika osnovnih škola u Arsti, predgrađu Stokholma, gde učenici pre početka časova odlažu svoje uređaje u ručno napravljene torbice koje su sami kreirali i dobijaju ih nazad tek na kraju dana.

Sva četiri desetogodišnjaka i jedanaestogodišnjaka, koje je DW intervjuisao, priznala su da bi im bilo veoma teško da se koncentrišu bez ovog sistema.

„Dosta koristimo Snepčet i TikTok i ponekad postajemo toliko zavisni da ne želimo da ostavimo telefon“, objasnila je Ema.

Esija kaže: „Najverovatnije bih se samo izgubio u telefonu“, rekao je, dodajući da je to zato što je škola „tako dosadna“ u poređenju sa telefonom.

Kaže da provodi tri do četiri sata dnevno onlajn van škole, dok su ostala tri učenika rekla da imaju automatsko zaključavanje telefona nakon dva ili dva i po sata.

Zato nastavnica Asa Lind želi da vidi dodatna ograničenja u školama. Smatra da je preporuka Švedske agencije za javno zdravlje – zabrana korišćenja telefona od jednog do dva sata – već prilično velika, ali da ne uključuje vreme provedeno onlajn kao deo školskog programa.

„Mislim da bismo mogli da preispitamo kako koristimo dane u školi i zapravo ograničimo korišćenje ekrana za mlađu decu tokom časova“, rekla je, „jer mislim da dosta vremena provode sami sa slušalicama na računarima radeći zadatke.“

Nastavnici vezani za Tims

Za neke starije učenike, međutim, nema izlaza iz stalne upotrebe telefona, čak i kada bi to želeli.

Lovisa Hedelin i Nils Koning, učenici muzičke gimnazije „Sodra Latins“, kažu da im školske rasporede stalno postavljaju i ažuriraju preko onlajn platforme Majkrosoft Tims. Koning kaže da ga je nastavnica čak ukorila jer nije proverio detalje na telefonu neposredno pre časa.

Hedelin ukazuje da je njihov slučaj svakako specifičan, jer bi bilo nemoguće svirati instrumente i istovremeno držati telefon u ruci. Nije jasno kakav bi uticaj predloženi zakon imao na specijalizovane programe poput njihovog.

U isto vreme, Koning kaže da je morao biti strog prema sebi u slobodno vreme, jer je tokom jednog perioda ostajao budan gledajući u telefon do tri ujutro. „Shvatio sam da to ne funkcioniše“, rekao je.

Nastavnica violine Linda Toivola kaže da nikada ne mora da oduzima telefone svojim učenicima, ali da ima troje dece u drugim školama i da se raduje Forsmedovim strožim pravilima o korišćenju uređaja.

„Volela bih to!“ rekla je. „To je ono što očekujem kao roditelj.“

Izvor: n1info.rs

Na putu Stanišić-Gakovo dogodio se požar na kombiju, a brzom intervencijom vatrogasaca sprečena je veća šteta.

Osam članova DVD Stanišić sa dva vozila, u saradnji sa Vatrogasno-spasilačkom jedinicom (VSJ) iz Sombora, uspešno su lokalizovali i ugasili požar.

Melinda Batalo Balaž iz Čonoplje, uspešna preduzetnica, supruga i majka četvoro dece, ovih dana je još jednom dobila potvrdu o kvalitetu svog rada. Naime, ova vredna Čonopljanka po drugi put je postala dobitnica Business Women Awards nagrade, a koju je preuzela na svečanoj ceremoniji u hotelu Prag u Beogradu.

“Žene su osvojile dovoljno prostora da više nikada ne budu inferiorni posmatrači, već aktivni učesnici u društvenoj utakmici. Nagrada Business Women Awards jeste prestižno priznanje koje prepoznaje njihov talenat i doprinos kulturnoj i ekonomskoj zajednici. Naše nagrade dizajnirane su tako da prepoznaju sva dostignuća u širokom spektru kategorija. Međunarodna, svečana ceremonija dodele nagrada Business Women Awards okuplja najmoćnije žene i slavi njihova prava”, između ostalog je rečeno na dodeli.

Melinda Batalo Balaž, od male kućne radionice u kojoj je proizvodila sireve, napravila je ozbiljnu poslovnu priču, te danas uspešno brine o velikoj mlekari i hladnjači i proizvodi mnogo više, ne samo sireva, već i drugih mlečnih proizvoda.

Nagradu „Business Women Awards“ osvojila je i 2021. godine, tako da je danas, posle tri godine, ponovo svrstana među najuspešnije preduzetnice Srbije. Osim navedenog, osvojila je “Beogradskog pobednika” i “Prvi oskar Srbije”. Za novi ukus Balkana, za sir sa ukusom belog luka sa koprivom, osvojila je nagradu “Balkan Awards” , a za isti sir ponela je i laskavu titulu za najbolji etno brend u grupi mleko i mlečni proizvodi. Nagradu “Healthy awards” osvojila je za učešće na konferenciji i govoru o lekovitom svojstvu surutke, dok je nagrada na “Samitu uspešnih” još jedna u nizu Melindinih priznanja. Godine 2021. i 2022. na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu osvojila je po dve zlatne medalje, a 2023. dve zlatne, dve velike zlatne i plaketu Novosadskog sajma.

Izvor: Radio Apatin

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. septembar

Nemanja Majski je ostvario najveći uspeh somborskog školstva i sjajne rezultate za svoju državu - drugu nagradu i srebrnu medalju na Svetskoj olimpijadi iz informatike i bronzanu medalju u Saudijskoj Arabiji, kažu u somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović". Gimnazija, u kojoj je bio najtrofejniji učenik tokom školovanja, Nemanji će ostati u lepom sećanju, jer od oktobra svoje školovanje nastavlja u Beogradu. video icon
Desetine diploma, nagrada, priznanja i medalja iz informatike, robotike, matematike i fizike - samo su deo vrhunskih rezultata talentovanog informatičara Nemanje Majskog iz Sombora. Kruna uspeha za Nemanju jeste srebrna medalja na Svetskoj olimpijadi iz informatike u Egiptu i bronza na Međunarodnoj olimpijadi iz veštačke inteligencije u Saudijskoj Arabiji.

"Ovo srebro je moje najveće priznanje na takmičenjima. Srbija ima 21 srebro na toj Olimpijadi i jedno zlatno odličje. Sve ovo je moj život, i baš mi je drago što jeste, jer je meni sve ovo i zabavno. Na Olimpijadi sam imao samo lepa iskustva. Imao sam veliku podršku drugara, roditelja i profesora, verujem da mi je to dosta pomoglo", rekao je Nemanja Majski, najuspešniji učenik Sombora.

Za izvanredne rezultate talenat je baza, ali upornost, podrška roditelja i profesora je presudna.

"Prema podacima kojima raspolažemo, Nemanja je najbolji i najuspešniji učenik Sombora, dakle - ne samo Gimnazije, već Sombora uopšte u novijoj istoriji. Uspesi koje je on ostvario tokom celokupnog školovanja su izuzetni, posebno u poslednjoj godini srednjoškolskog školavanja, tako da smo izuzetno ponosni na njega", kazao je Dušan Mišković, direktor Gimnazije "Veljko Petrović" u Somboru.

Nemanja se oprostio od svoje Gimnazije, kojoj je doneo izvanredne uspehe. Uveliko se priprema za početak studija informatike na Matematičkom fakultetu u Beogradu i, kako kaže, željno iščekuje nove naučne izazove.

Izvor: RTV

U četvrtak 19. septembra 2024. godine, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u saradnji sa Crvenim krstom Sombor, organizuje redovnu akciju davanje krvi u somborskom Vatrogasnom domu.
Akcija će biti održana od 9 do 13 sati.

“Budimo zajedno u ovoj humanoj misiji – darujmo krv i spasimo živote!” poručuju organizatori akcije.

Nakon festivala evropskog filma priređenog prethodne sezone, apatinska filmska publika ima priliku da bude deo ovog globalnog događaja i 2024. godine.

Ova manifestacija je zastupljena, kako u gradovima Evrope tako i u Srbiji, i zauzima značajno mesto na kulturnoj mapi starog kontinenta, ali i šire. Kako je Apatin ovih dana domaćin festivala i mi postajemo prepoznatljiv deo evropske i svetske kulturne baštine.

Evropski filmovi, iako često u senci holivudskih blokbastera, zrače jedinstvenim kvalitetom i umetničkom vizijom koja prevazilazi granice evropskog kontinenta. Sada - na početku filmske sezone, Opštinski kulturni centar Apatin pruža priliku svim ljubiteljima filmske umetnosti da u našem, apatinskom bioskopu, pogledaju sveža filmska ostvarenja evropske i svetske kinematografije.

Festival evropskog filma, koji organizuje INFORMACIONA MREŽA EU U SRBIJI uz podršku Cineuropa i u saradnji sa Mrežom kinoprikazivača Srbije, donosi nam novu i jedinstvenu priliku da se susretnemo sa pričama iz života ljudi sa različitih kontinenata.

Festival traje tri dana, a ulaz na projekcije je slobodan. Svi filmovi će biti prikazani od 20 časova u Maloj sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu.

MALA SALA KC APATIN

18. septembar 2024. SREDA

20:00 „DODO” (DODO)
Režija: Panos H. Koutras(2022)
Zemlja: Grčka

19. septembar 2024. ČETVRTAK

20:00 „GENTLE” (NEŽNA)
Režija: Anna Eszter & László Csuja (2022)
Zemlja: Mađarska, Nemačka

20. septembar 2024. PETAK

20:00 „NHA FALA” (MOJ GLAS)
Režija: Flora Gomes (2002)
Zemlja: Portugal, Francuska, Luksemburg, Gvineja Bisao

O filmovima

18.09.2024. SREDA 20:00 „DODO” (DODO)

Režija: Panos H. Koutras(2022)
Zemlja: Grčka
Sinopsis: Dodo, ptica koja je nestala pre 300 godina, pojavljuje se u Atini, u luksuznoj rezidenciji porodice na ivici propasti za koju je odbrojavanje počelo: 38 presudnih i spasonosnih sati koji ih dele od venčanja njihove ćerke sa bogatim naslednikom. Granice između razuma i ludila biće testirane, a situacija će uskoro izmaći kontroli.
Žanr: komedija, drama, romansa
Teme: Porodica, međuljudski odnosi

Trajanje: 126 minuta
Glavne nagrade: Cannes Première 2022

19.09.2024. ČETVRTAK 20:00 „GENTLE” (NEŽNA)

Režija: Anna Eszter & László Csuja (2022)

Zemlja: Mađarska, Nemačka
Sinopsis: Edina, bodibilderka, spremna je da žrtvuje sve za san koji deli sa svojim životnim partnerom i trenerom Adamom: da osvoji titulu Miss Olympia. Neobična ljubav koju pronalazi na svom putu čini da uoči razliku između svojih snova i svog pravog ja.
Žanr:, romansa, drama
Teme: sport, ljubav, žrtva
Trajanje: 93 minuta
Glavne nagrade: Sundance Film Festival 2022, Grand Prix (CinÉast), Audience Award (BRIFF), Press’s Fipresci Award (BRIFF)

20.09.2024. PETAK 20:00 „NHA FALA” (MOJ GLAS)

Režija: Flora Gomes (2002)
Zemlje: Portugal, Francuska, Luksemburg, Gvineja Bisao
Sinopsis: U Zelenortskim Ostrvima, pevanje i ples su u srcu društvenog života, ali mladoj Viti je zabranjeno da peva zbog prastare porodične kletve. Tokom svog boravka u Parizu, upoznaje Pierrea, muzičara koji otkriva njen prelep glas i nagovara je da snimi pesmu. Uplašena od posledica, Vita se vraća kući da se suoči sa svojim strahovima i tradicijom.
Žanr: fikcija, mjuzikl
Teme: muzika, tradicija, nada, snovi
Trajanje: 79 minuta
Nagrade i festivali: Amiens 2002, Nagrada grada Amiens. FESPACO 2003: Grand PrixSignis, Nagrada grada, Uagadugu, Nagrada UMEOA. Tribeca Film Festival New York 2003: Grand Prix

U naselju Kljajićevo kod Sombora dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo više vozila, a kako javlja stranica 192_rs, vozač automobila se udaljio sa mesta nezgode.

Kako se vidi na fotografijama, zadnji deo automobila je završio u kanalu kraj puta, a u blizini su i kombi i kamion za koje se pretpostavlja da su učesnici nezgode.

Za sada nije poznato stanje učesnika, a saobraćaj je potpuno obustavljen.

Na licu mesta je i Hitna pomoć.

Izvor: 192.rs