Sombor.info

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim je predviđeno povećanje iznosa roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, za decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije.

Podsetimo, prvobitni nacrt izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, predviđao da majke dobijaju uvećani roditeljski dodatak od 500.000 dinara za prvo dete rođeno 1. novembra 2024. godine i kasnije.

Ovo je izazvalo negativnu reakciju javnosti, s obzirom da je bilo najavljivano da će pravo na uvećani roditeljski dodatak imati majke koje decu rode već u aprilu ili maju ove godine (najava predsednika Srbije s kraja januara 2024).

Nedugo po pokretanju javne rasprave objavljeno je da je nacrt zakona izmenjen i da će se uvećani roditeljski dodatak dodeljivati za decu rođenu 1. januara 2024.

Detalje o prvobitnom nacrtu izmena ovog zakona i zaključkom nakon sprovedene javne rasprave pogledajte OVDE na sajtu Ministarstva za brigu o porodici.

S ozbirom da je pomeren samo datum rođenja dece, i to na početak ove godine, predviđeni iznosi trebalo bi da su ostai isti kao u prvobitnom nacrtu.

Tako se roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje u visini od 500.000 dinara i isplaćuje se jednokratno.

Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara.

Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 3.180.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara.

Paušal za nabavku opreme za dete vza decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije i koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 7.500 dinara.

Uz to, majkama koje ostvare pravo na roditeljski dodatak za drugo, odnosno treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije, sleduje i jednokratna pomoć u visini od 135.000 dinara.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

„Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta“, predviđa se izmenama ovog zakona.

Izvor: n1info.rs

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, proglasilo je redovnu odbranu od poplava na teritoriji grada Sombora.

Redovna odbrana sprovodi se na deonicama nasipa Dunava, od državne granice sa Mađarskom do Kučke kod Apatina, u dužini od 20 kilometara.

Uvedena su dežurstva i preduzete sve mere predviđene Opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.

Stručne službe JVP „Vode Vojvodine“ i VDP DTD „Severna Bačka“, kontinuirano prate razvoj situacije i redovno obilaze teren i nadziru sve eventualne promene.

Podsećamo vlasnike vikendica u vikend naseljima „Baračka“, „Daraži fok“ i „Dondo“ da ne posećuju objekte vikendica zbog sopstvene bezbednosti.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. septembar

„Orijentalija” - Međunarodni plesni festival u Somboru biće održano u nedelju, 6. oktobra u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Nova „Orijentalija“ pruža vam jedinstvenu priliku da zavirite u harem i uživate u orijentalnom plesu.
orienthalia, 2024

Mistični i egzotični program "Orijentalije 2024." domaćini festivala, plesna grupa "Jump dance Oriental", pripremaju u koprodukciji sa plesnom školom "Anahata" iz Beograda. Takođe, publika će biti u mogućnosti da uživa u programu gostujućih plesnih grupa iz cele Srbije i regiona.

"Ove godine za vas plešemo plesnu priču 1001 noći. Ništa više od toga nećemo vam otkriti, već vas pozivamo da budete sa nama u nedelju, 6. oktobra u 19h u Kulturnom centru "Laza Kostić" Sombor na dvanaestom izdanju Međunarodnog plesnog festivala u Somboru "Orijentalija" 2024", navodi se u saopštenju.

Ulaznice za koncert po ceni od 500 dinara biće u prodaji od utorka, 24. septembra na blagajni Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Radno vreme blagajne je od utorkom i sredom od 10 do 13 časova, četvrtkom, petkom i subotom od 15 do 20 časova.

Projekat „Orijentalija 2024” sprovodi udruženje građana „ARTiFAKT” iz Sombora, a podržan je od strane Grada Sombora u okviru javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju lokalnog akcionog plana za mlade za 2024. godinu, dok su prijatelji festivala kompanija „Avon”, vinarija „Vrt” i cvećara „Dora Fiori”.

Izvor: RTV

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, organizuje “Sajam zapošljavanja” 18. oktobra 2024. u vremenu od 11 – 13 sati u Somboru, na adresi, Apatinski put broj 1.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje pozivaju poslodavce koji imaju potrebe za zapošljavanjem novih kadrova da prijave svoje učešće na sajmu i na ovaj način ostvare direktan kontakt sa kandidatima za zapošljavanje.

Ovaj događaj se realizuje kao klasičan sajam, poslodavci imaju svoje štandove koje obezbeđuje organizator, a predstavnici poslodavaca obavljaju razgovore sa kandidatima i ujedno prezentuju firmu sa pratećim reklamnim materijalom. Na sajmu se očekuju tražioci zaposlenja svih profila, zanimanja i stepena stručne spreme.

Učešće na sajmu je besplatno i ovo je jedinstvena prilika susreta ponude i potražnje na tržištu rada.
Prijave za učešće poslodavaca na sajmu mogu se dostaviti do 14. oktobra 2024.

godine putem telefona na broj 025/464-013; 025-464-000, ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kad su Iliji Iliću i njegovoj supruzi lekari u Somboru saopštili da njihova prevremeno rođena beba, osim cerebralne paralize ima i sindrom mačijeg plača, oboje su se zbunjeno pogledali, ne znajući kakvu retku bolest ima njihov sin Stefan.

Ilija je tu celu noć proveo na internetu kako bi istražio sve o toj ne toliko poznatoj bolesti, a onda je odlučio – odustajanje nije opcija, Stefan će živeti. I živi. Iako ne može samostalno da hoda, da jede, ne govori i nosi pelene, njegov otac na sve moguće načine pokušava da mu pomogne da ne uvene. Ovo je jedna velika porodična borba koja će, kako Ilija kaže, trajati sve dok je živ.

Stefan Ilić iz Sombora ima 12 godina. U novembru puni 13 i njegov tata bi voleo da tog dana od svog sina dobije – jedan pokret više ili izgovorenu reč.

Zbog cerebralne paralize, ali i sindroma mačijeg plača, Stefan ne hoda samostalno. On ne govori, ne jede sam, a i dalje nosi pelene. Potpuno je zavistan od svojih roditelja i takav će, prema prognozama lekara, biti zauvek.

Njegov otac Ilija kaže da od momenta kada je saznao da Stefan ima sindrom mačijeg plača, nije odustajao u nameri da istraži više o samoj bolesti i o leku. Nažalost, lek ne postoji, a pomažu samo – rehabilitacije.

– Stefan je oboleo od cerebralne paralize zbog greške lekara. Rodio se pre vremena, lekari nisu odradili porođaj onako kako je trebalo. Sindrom je ‘došao’ pet dana nakon rođenja, kada su nam lekari saopštili da osim paralize ‘ima još nešto’. To ‘nešto’ nama je bilo potpuno nepoznato. Bili smo u šoku. Odmah sam krenuo u edukaciju, nisam želeo da gubim vreme jer sam imao strah od nepoznatog, tako da sam se bacio na istraživanje sindroma, objašnjava on.

Sindrom mačijeg plača je oboljenje koje karakteriše izrazito usporen psiho-fizički razvoj, probleme sa govorom i ishranom, a više od 70 odsto obolelih osoba nikad ne prohoda.

Do tih podataka došao je Ilija, a nažalost, te posledice ima Stefan.

– Reč je o izuzetno retkom oboljenju, otprilike jedna beba od 50.000 u svetu dobije sindrom mačjeg plača. U Srbiji ima sedam ili osam osoba sa tim oboljenjem. Nama se u potpunosti promenio život. Sve je podređeno Stefanu. On je, prema mom mišljenju, učitelj Bogom dan. U mnogim kulturama i religijama, ta deca se doživljavaju kao blagoslov. I jesu. Stefan je uskraćen za mnoge stvari, ali on je talentovan za muziku. Obožava da svira klavir, da ide sa mnom na koncerte, slušao bi muziku non-stop, kaže Ilija.

Rizikuje da hoda

Kada je u kući, Stefan je mahom na podu jer mu je na zemlji najsigurnije. Do pre dve godine, koristio je kolica, međutim njegov tata je odlučio da rizikuje i da svog tinejdžera podigne na noge, iako je samostalno hodanje predstavljalo rizik.

– Stefan hoda zahvaljujući nama. Mi nismo odustajali, iako rizikujemo time što ga puštamo da hoda. Jednom je pao i slomio ruku, drugi put povredio arkadu… Nije mi svejedno, naravno, ali sam bio siguran da on to može i zaključak svih je da Stefan nikada drugačije ne bi prohodao da nismo radili s njim. Rekli su nam da nema terapije za pohodavanje, ali da se očigledno dogodilo čudo. I Stefan i jeste čudo jer, po naučnim knjigama, ako dete sa cerebralnom paralizom ne prohoda do osme godine, nikada neće hodati. A on je prohodao u devetoj-desetoj godini. Šta da kažem…

Kada je Stefan stao na noge, njegov otac je specijalna kolica koja je dečak koristio, poklonio školi koju pohađa. Od tada, više nije seo u bilo koja druga kolica.

– Stefana sam gurao u kolicima do škole i trebalo nam je nekih 15 minuta da stignemo na čas. Bez kolica, naša putanja pretvorila se u tri sata šetnje. I po kiši i po snegu i kada je plus 40, nas dvojica nismo odustajali nego smo hodali i hodali. To je trajalo nekih godinu dana i eto, uspeli smo. Stefan je prihvatio da šeta jer do tada on nije ni bio svestan da treba da šeta s obzirom da ima tešku retardaciju. A da vam ne pričam da je vežbao stajanje dve godine. Dve godine je samo stajao uz šipke koje su nam bile po celom stanu, ističe Ilija.

Ilija kaže da je Stefanu neophodna rehabilitacija. Nažalost, država daje samo 21 dan rehabilitacije u banji, a njemu je to malo.

„Iskoristio“ je pomoć države – vaučere za osobe s retkim bolestima, ali nije ni to dovoljno.

– Vaučeri su pomogli, ali su skromni. To je neka trenutna pomoć koju smo iskoristili. Pelene, kreme, sve neophodne potrepštine koje svakodnevno koristi za bolji život. Takođe, kupili smo i pelene koje nikada nemamo dovoljno. Što se tiče rehabilitacije, bili smo u banji, iako smo dobijali odgovor da je odlazak u banju rekreativno. U redu je planinski vazduh, ali Stefanu je potrebna rehabilitacija svaki dan, a ona je jako skupa. Fond nam omogućava rehabilitaciju jedanput godišnje u trajanju od 21 dan, a onda smo prepušteni sami sebi. Takođe, ima svakodnevne logopedske i defektološke tretmane, sve to košta, a pomoći nema, objašnjava on.

Ilija je, da bi pomogao sinu i pronašao terapiju koja bi Stefanu iole popravila kvalitet života, osnovao Udruženje za pomoć i podršku obolelima od sindroma mačijeg plača.

Izvor: Nova.rs

Ovih dana, jedna od najaktuelijih tema u Apatinu je porast vodostaja Dunava, naročito zbog činjenice da poplave u Evropi i dalje odnose žrtve, a nivo Dunava u Srbij raste.

Kako danas piše nova.rs, vodostaj Dunava u Budimpešti premašio je sedmi metar, a šetalište pored mađarskog parlamenta je zatvoreno.

„Reka na svakih sat vremena poraste i do 10 centimetara. Kod Bezdana će Dunav sutra preći granicu redovne odbrane od poplava, najavio je RHMZ. U poplavama u centralnoj Evropi najgore su prošle Češka, Austrija, Poljska i Rumunija, poginulo je dvadesettroje ljudi“, prenosi nova.rs.

RHMZ

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je ranije da će ovih dana vodostaji na Dunavu biti u većem porastu.

„Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se: kod Bezdana 19. septembra, kod Apatina 20. septembra, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. septembra sa tendencijom daljeg porasta“, saopštio je RHMZ.

Prognozu vodostaja reka u Srbiji možete pronaći OVDE.

OBAVEŠTENJE ZA VLASNIKE VIKENDICA NA „VAGONIMA“ U APATINU

Opštinski štab za vanredne situacije Opštine Apatin obavestio je sve vlasnike objekata – vikendica u vikend naselju Vagoni da sav nameštaj, opremu i pokretna materijalna sredstva uklone sa navedene lokacije ili da istu podignu na viši nivo kako bi se smanjila šteta u slučaju prelivanja vode iz korita Dunava.

Elektrodistribucija će na navedenoj lokaciji izvršiti isključenje struje, kada se i očekuje proglašenje redovne odbrane od poplava.

RADNI SASTANAK POVODOM AKTUELNE HIDROLOŠKE SITUACIJE

Juče je, na inicijativu pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimira Galića i direktora JVP „Vode Vojvodine“ Srđana Kruževića u prostorijama JVP „Vode Vojvodine“ održan radni sastanak sa gradonačelnicima i predsednicima opština AP Vojvodine, na temu aktuelne hidrološke situacije i najavljene odbrane od poplava.

U JVP „Vode Vojvodine“ navode da su sastanku prisustvovali predstavnici opština i gradova čija se mesta naslanjaju na rečni tok Dunava – Novi Sad, Sombor, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Sremski Karlovci, Titel, Inđija, Zrenjanin, Stara Pazova, Pančevo i Kovin, te da je održan u cilju zajedničkog utvrđivanja svih okolnosti koje mogu da se sprovedu u narednim danima i sistemski reši eventualni nalet visokih vodostaja na slabim mestima.

„Predočen je operativni plan za naselja koja se nalaze u nebranjenom delu u okviru teritorijalnih jedinica lokalnih samouprava AP Vojvodine za evetualno delovanje u slučaju opasnosti od poplava. Takođe, sagledana je opšta situacija u gradovima i opštinama i ponuđena pomoć u vidu struke, tehnike i opreme ukoliko to situacija bude zahtevala. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, JVP „Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave preduzimaju sve preventivne mere kako bi pravovremeno odreagovali i bili spremni za najavljene vodostaje u narednim danima“, istakli su u JVP „Vode Vojvodine“.

Izvor: Radio Apatin

U utorak, 24. septembra od 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće otvorena izložba Olimpijskog komiteta Srbije koja ima za cilj da upozna širu javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta, kao i njegovim značajem u našoj sredini od Kraljevine Srbije do danas, sa osvrtom na društveni kontekst i prilike u zemlji.

U utorak, 24. septembra od 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće otvorena izložba Olimpijskog komiteta Srbije pod nazivom Put pravih vrednosti. Na otvaranju izložbe prisutnima će se obratiti Aleksandra Perišić, srpska reprezentativka u tekvondou koja sa Letnjih olimpijskih igara u Parizu vratila sa srebrom.

Izložba Put pravih vrednosti ima za cilj da upozna širu javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta, kao i njegovim značajem u našoj sredini od Kraljevine Srbije do danas, sa osvrtom na društveni kontekst i prilike u zemlji.
Izložba je premijerno postavljena 2021. godine u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti pred Olimpijske igre u Tokiju. Nakon toga izložba je krenula da putuje kroz Srbiju i gostovala je u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu, Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu, na Univerzitetu Novog Sada, Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, Narodnom muzeju u Kruševcu, Narodnom muzeju/Feliks Romulijani u Zaječaru, Srpskom kulturnom centru u Parizu, a od 24. septembra 2024. godine gostovaće u Gradskom muzeju u Somboru.

Koncept izložbe podrazumeva dve usklađene celine od kojih svaku čine tekstualni, ilustrativni i digitalni elementi.

Prva celina izložbe posvećena je idejama olimpizma, koje datiraju iz vremena Pjera de Kubertena, ličnosti koja je oživela duh Antičkih igara. Kratka priča o njihovom nastanku biće uvod u izložbu, koja se nastavlja kroz zanimljive priče o počecima Modernih Olimpijskih igara 1896. godine i olimpijskim simbolima.

Sadržaj druge celine predstavlja hronologiju učešća naših olimpijaca na Letnjim Olimpijskim igrama, od 1912. do 2016. godine, sa podacima o samim Igrama, društvenim okolnostima koje su ih pratile, i članovima naših delegacija, kao i manje poznate zanimljivosti u vezi s Igrama. Posetiocima je omogućeno da vide najznačajnije eksponate iz fundusa Olimpijskog muzeja, od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba 1910. godine, koje je inicirao kapetan Svetomir Đukić, preko prvog učešća Srbije na V Olimpijskim igrama u Stokholmu, prve osvojene medalje u Parizu 1924. godine, do poslednjih uspeha naših sportista na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Pristup bogatoj multimedijalnoj kolekciji, koja je deo virtuelnog muzeja, omogućuje posetiocima da pogledaju kratke filmove i priče o istoriji olimpizma u Srbiji, olimpijskim herojima i nezaboravnim olimpijskim momentima.

Poseban segment u okviru ove postavke biće posvećen somborskim olimpijcima.

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju od devojčice. Kada dete muca to znači da je pod stresom, pomozite mu!

Važno je da znate da svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono - jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca.

Zašto dete muca?

Iako mucanje pogađa osobe svih uzrasta, deca najčešće mucaju u periodu između druge i šeste godine, kad razvijaju govor. Na sreću, većina njih preraste taj problem, a statistika pokazuje da dečaci tri puta češće mucaju od devojčica. Međutim, malo je poznato da gotovo svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja.

– To je normalan razvojni put, koji traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete usvaja oko 2.500 reči i mnoštvo gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih tih pravila i reči mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca – upozorava Tanja Lukovac, master logoped i direktor logopedskog centra „Higia Logos“.

Šta su uzroci mucanja kod deteta?

Ona ističe da su uzroci mucanja višestruki, ali da je pre svega potrebno da postoji genetska predispozicija, to jest biološka sklonost ka mucanju. Takođe, ovaj problem može da bude prouzrokovan i nekim neprijatnim činiocima, kao što je, na primer, određena traumatska situacija za dete, a promucaće i onaj mališan koji pored ova dva uzroka ima i niži emocionalni sklop ličnosti.

– Da bi do mucanja uopšte došlo, potrebno je da se istovremeno ispolje ova tri uzroka. Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju ovog poremećaja u govoru. Zato se i procena i pomoć određuju prema svakom detetu ponaosob – kaže naša sagovornica.

Kad postanu svesna mucanja, takva deca se preznojavaju tokom govora, posebno pred nepoznatim osobama, imaju ubrzan rad srca i često su nervozna. Ukoliko je mucanje težeg stepena, stvaraju i lošu sliku o sebi, umanjuju svoje vrednosti i imaju potisnutu ljutnju prema sagovorniku koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje ili sažaljenje u komunikaciji s njima.

– Zato je potrebno što pre pomoći detetu da prevaziđe ovaj problem. Do pravilnog govora dolazi se pomoću logopedskih tretmana koji podrazumevaju izvesnu opštu metodu, kao i neke specifične koje se prilagođavaju individualnom profilu pojedinca koji ima ovaj govorni problem – objašnjava Tanja Lukovac i dodaje da ako zamuckivanje traje duže od 40 dana, roditelji treba da se jave logopedu.

Kako roditelji mogu da pomognu

bodrite svoje dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome
ne govorite umesto njega
Usmeravajte njegovu pažnju na aktivnosti u kojima je uspešno
Pokažite mu da je voljeno i da je centar vašeg sveta
Ne okrivljujte sebe ni dete zbog njegovog mucanja

Izvor: bitiroditelj.com

To ne znači da su loši, već su samo vrlo razgovorljivi i neoprezni, pa će vaše tajne u rekordnom roku saznati svi.

Svako ima nekog prijatelja koji nije najmisterioznija osoba na svetu. Kako vreme prolazi, postajemo sve pažljiviji u vezi s tim šta im poveravamo. Ako pripadate jednom od ovih znakova, možda ste prijatelji iz priče baš vi. Zato što ili ne razmišljaju dovoljno pre nego što progovore ili uživaju da dele lične podatke, ne samo svoje, već i tuđe, nisu poznati po svojoj sposobnosti ili želji da čuvaju tajne.

Lav

Sve dok ima publiku koja ga sluša, Lav priča najluđe priče i najneverovatnije informacije koje su mu na raspolaganju. Uživa u tome što je u centru pažnje i učiniće sve da to dobije, čak i ako to znači da deli sve o svom ličnom životu – ili, što je još gore, o životima drugih. Čini se da nema filtera između njegovih misli i reči.

Vaga

Istina je da se sukobljava s Blizancima u svojoj sklonosti da deli više informacija nego što bi trebalo, ali na kraju pobeđuje, jer to nikada ne prestaje da radi. Ni na sastancima s prijateljima, ni u grupnim ćaskanjima gde, danju i noću, nijednu temu ne smatra previše ličnom ili nametljivom. Ako ništa drugo, ako ste fascinirani mračnim ili sočnim porodičnim i prijateljskim pričama, ne tražite dalje od Vage, koja kao da ih uvek ima u džepu.

Strelac

To je znak toliko ekstrovertan da zaboravlja da bude diskretan ili tajnovit. Takođe zaljubljenik u iskrenost, često će popustiti u želji da kaže više nego što ima pravo. Dakle, ako mu je nešto na pameti, nije važno da li ste vas dvoje ili stoji na podijumu: podeliće to sa celim svetom, čak i ne razmišljajući o tome kakve bi posledice mogle biti.

Izvor: b92.net