Sombor.info

Obaveza služenja vojnog roka ukinuta je 2011. godine, ali tokom godina se u više navrata pominjala mogućnost vraćanja. Posle posebne sednice Vlade Srbije 14. septembra pokrenuta je procedura za vraćanje obaveznog vojnog roka koji će trajati 75 dana.

- Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku. Želim da verujem da svi razumete koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko ćemo još morati da kupujemo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jer nije naša želja da bilo koga napadnemo. Niti ćemo to da činimo - rekao je predsedniik Srbije Aleksandar Vučić na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije.

Ubrzo je premijer Miloš Vučević izjavio da je Vlada usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru vraćanja obaveznog vojnog roka.

I dok se tema oko vojnog rasplamsava, često se može čuti pitanje - šta ako neko odbije obavezni vojni rok?

Kolika je kazna ako odbiješ da ideš u vojsku?

Kazna za odbijanje vojnog roka po Krivičnom zakoniku je definisana na sledeći način.

Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije. Kako piše u Krivičnom zakoniku „onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru“.

Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.

Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu.

Izvor: direktno.rs

Ono što se u prodavnicama prodaje kao ulje od tartufa, uglavnom nema mnogo veze s ovim vrstama gljiva. Štaviše, neretko se takva ulja pravi u laboratorijima, a to nije jedina vrsta hrane koja se lažira.

Kad je reč o ukusima koji definišu svetsku kuhinju, nije baš sve onako kako se čini. Od vanile u omiljenom desertu do vasabija na sušiju – pravi sastojci su često previše retki ili preskupi da bi zadovoljili globalnu potražnju. Baš zato su kompanije smislile način kako zaraditi nudeći jeftinije alternative hrane dok ste vi uvereni da kupujete pravu stvar.

Business Insider popisao je 11 vrsta hrane i namirnica koja se najviše lažira na svetskom tržištu.

Tartufi

Ono što se u radnjama prodaje kao ulje od tartufa, uglavnom nema puno veze s ovim vrstama gljiva. Štaviše, neretko se takva ulja prave u laboratorijima. Pravi tartufi su retki i veoma skupi, pa ne čudi što su često na meti plagijatora.

Ulje tartufa obično podrazumeva mešavinu suncokretovog i maslinovog ulja koje je aromatizovano sintetičkim jedinjenjem dobijenim iz nafte pod imenom 2,4 ditiapentan. Jedini način da budete sigurni da jedete tartufe, jeste da vidite kako vam neko renda aromatični grumen pravo na tanjir.

Javorov sirup

Čak polovina javorovog sirupa na svetskom tržištu je lažnjak. Izrada pravog javorovog sirupa nije jednostavna – potrebno je oko 45 litara javorovog soka da bi se proizveo jedan litar sirupa. Ono što izgleda kao javorov sirup, ali se prodaje kao sirup za palačinke zapravo je mešavina kukuruznog sirupa, karamele i aroma.

Pravi javorov sirup prepoznaje se po boji i teksturi – ima ređu konzistenciju i mutniji izgled od veštačkih mešavina. Pročitajte i deklaraciju – pravi javorov sirup uglavnom dolazi iz Kanade.

Vasabi

Većina vasabija koji se prodaje van Japana je lažnjak – obično je reč o mešavini od rena, kukuruznog skroba i zaslađivača. Pravi vasabi je 30 puta skuplji od onoga što se prodaje u supermarketima i specijalovanim radnjama. On nema tako ljuti ukus kao što mislite. Ako vam grlo gori od ljutine, verovatnije je da jedete proizvod na bazinrena.

Vasabi je veoma redak u Japanu, a raste uz planinske izvore. Ova korenasta biljka voli blage temperature, senku i šljunak što su uslovi koje je teško kopirati u drugim delovima sveta.

Parmezan

Da bi sir bio parmezan, mora dolaziti iz Parme u Italiji, odnosno iz regije Emilia-Romanja. Samo 300 mlekara je na tom području sertifikovano da proizvodi autentični Parmigiano-Reggiano. U mleko se dodaju posebne bakterije koje siru daju prepoznatljiv ukus, a isti mora da odleži najmanje godinu dana.

Koluti autentičnog parmezana označeni su žigom Denominazione di Origine Protetta koji garantuje da je sir došao s pravog mesta. U novije vreme neki proizvođači počeli su da stavljaju jestive mikročipove kako bi zaštitili svoje proizvode od lažiranja.

Vanila

Vanila je sveprisutan začin bez kojeg je nemoguće zamisliti slatke proizvode na svetskom tržištu – od sladoleda do raznih industrijskih keksa, kolača i drugih deserata. Reč je o mirisnom sušenom voću jestive orhideje koja se uzgaja u tropskim krajevima, a koju karakteriše tanka mahuna tamno-smeđe boje.

Da bi se uzgojila, skupila i preradila ne koriste se hemikalije niti posebni uređaji – samo ručno. Upravo zato je veoma skupa – samo jedan posto proizvoda na svetskom tržištu napravljen je s autentičnom vanilom. Ostatak sadrži sintetičku zamenu za vanilu – vanilin – koja je stvorena kako bi se smanjila cena proizvoda.

Kavijar

Kavijar se pravi od usoljenih ribljih jaja ili ikre beluga jesetre. Reč je o veoma retkom, delikatnom i skupom proizvodu koji može da dosegne cenu od 20-ak hiljada evra po kilogramu, zbog čega je česta meta plagijatora. Umesto ribljih jajašaca beluge, često koriste ikru ribe lošijeg kvaliteta. Razliku između pravog proizvoda i lažnjaka znaju da prepoznaju samo najiskusniji znalci.

Med

Trećina meda na svetskom tržištu je – lažnjak. Potreba za ovom namirnicom je znatno veća od onoga što pčele mogu da proizvedu, pa se nalazi na meti plagijatora.

Da bi se povećao volumen, pravi med se često meša s kukuruznim sirupom, šećerom od riže i trske i sličnim proizvodima. Na taj način uništavaju se prehrambeni i zdravstveni kvaliteti pravog meda i pretvaraju ga u jeftin šećer. Ako želite da jedete pravi med, kupujte ga iz proverenih izvora i od lokalnih proizvođača.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje je meta prevara s hranom još od vremena starog Rima. Kriminalci su prodavali lošije maslinovo ulje ili mešavine ulja pod oznakom ekstra devičanskog maslinovog ulja, a to se događa sve do današnjih dana.

Wagyu govedina

Wagyu je reč koja označava japansko govedo, a odnosi se na četiri pasmine: Kuroge, Akage, Mukaku i Nihon Tankaku. U Japanu postoje strogi propisi koji regulišu uzgoj i preradu ovih životinja, a sve kako bi se postiglo meso izuzetne mekoće i slasnosti. Izvoze se tek manje količine.

 U drugim državama propisi nisu tako rigorozni. U SAD-u na primer, wagyu se može ukrštati s drugim manje skupim vrstama goveda te tako prodaju meso pod oznakom wagyu iako je reč o mešavinama dveju ili više različitih vrsta.

Šafran

Šafran je najskuplji začin na svetu koje se dobija od niti njegovog cveta. Poljoprivrednicima treba dve godine za uzgoj cveća i berbu, a rezanje i sortiranje se obavlja ručno. Da bi dobili jedan kilogram šafrana potrebno je oko 150.000 cvetova, pa ne čudi što ovaj začin dolazi s vrtoglavom cenom, niti što često pokušavaju da ga plagiraju. Prevaranti nastoje da oponašaju proizvod s crveno obojenim senom, konjskom dlakom, kokosovim nitima i korenjem raznih biljaka.

Kafa

Čak ni kafa koja se pije na svetskom tržištu nije uvek napravljena od 100 posto kafe. Mlevena kafa se meša s usitnjenim žirom, ječmom i pšenicom. U prošlosti, znali su da je mešaju sa svime što je smeđe – od piljevine do spaljenog kukuruza, a sve kako bi se povećao volumen proizvoda koji inače može biti dosta skup.

Izvor: danas.rs

Iako Izrael nije priznao da stoji iza napada u Libanu u kojem je živote izgubilo najmanje 12 osoba, a više hiljada povređeno u eksplozijama pejdžera, svi prsti su uprti u Tel Aviv. Naime, Izrael je stajao iza mnogih napada na pripadnike Hezbolaha i druge saveznike iranskog režima, iako, po pravilu, to neće zvanično priznati.

Čini se da je zavera trajala mesecima, reklo je za Rojters nekoliko izvora. Visoki libanski bezbednosni izvor rekao je da je grupa naručila 5000 pejdžera koje je proizvela tajvanska firma Gold Apolo. Međutim, iz te firme su rekli da su pejdžeri napravljeni u Mađarskoj ali da imaju njihovu licencu.

Nekoliko izvora reklo je da su u zemlju dopremljeni ranije ove godine. Jedan je izvor identifikovao fotografiju modela pejdžera, AP924, koji poput drugih dojavljivača bežično prima i prikazuje tekstualne poruke, ali ne može da telefonira.

Veruje se da iza napada stoji izraelska obaveštajna služba Mosad koja je negde presrela pošiljke ili u toku proizvodnje pejdžera u njih postavila eksploziv.

„Mosad je ubacio pločicu sa eksplozivnim materijalom koji prima šifru unutar uređaja. Veoma je teško otkriti ih na bilo koji način. Čak i sa bilo kojim uređajem ili skenerom“, rekao je libanski bezbednosni izvor.

Ilajdža Magnije viši analitičar političkog rizika iz Brisela, kasnije je rekao da je razgovarao sa članovima Hezbolaha koji su pregledali pejdžere koji nisu eksplodirali.
Činilo se da su pejdžeri primili šifrovanu poruku o grešci poslatu svim uređajima zbog kojih su vibrirali i pištali nekih 10 sekundi.
Kada bi korisnik pritisnuo dugme pejdžera da poništi upozorenje, eksploziv je detoniran – napad je osmišljen tako da bi korisnik držao pejdžer u trenutku eksplozije kako bi se nanela maksimalna šteta.

Druga teorija o napadu – hakerski napad i litijumska baterija

Prema rečima stručnjaka za bezbednost i tehnologiju koji su anonimno razgovarali za Haarec, postoje dve glavne teorije koje objašnjavaju eksplozije.

Prva mogućnost je da su se, slično kao u ubistvu višeg operativca Hamasa Jahja Ajaša u januaru 1996. godine, oni koji stoje iza napada infiltrirali u lanac snabdevanja telekomunikacione kompanije koja je Hezbolahu snabdevala radio aparate i postavila male eksplozivne naprave u hiljade jedinica. Drugo objašnjenje koje nude stručnjaci sugeriše da je sajber napad doveo do pregrevanja i eksplozije baterija uređaja.

„Bio je to čisto sajber napad“, ocenio je jedan od stručnjaka koji je razgovarao sa Haarecom, objašnjavajući, „sve što treba je da uvedete ažuriranje zlonamernog softvera, a zatim samo pritisnete „enter“.“ Ekspert je dalje precizirao da potpuno napunjena litijumska baterija od 50 grama proizvodi toplotu koja je ekvivalentna eksploziji sedam grama TNT-a. „Ako izazovete kratak spoj litijumske baterije, ona se zagreva izuzetno brzo, u roku od nekoliko sekundi“, objasnio je on.

Višemesečna operacija Mosada i IDF-a predstavlja kršenje bezbednosti bez presedana naveli su iz Hezbolaha, koji je obećao da će se osvetiti Izraelu i nastaviti da pruža podršku savezniku Hamasu usred rata u Gazi koji je u toku.

„Otpor će se nastaviti danas, kao i svaki drugi dan, sa svojim operacijama podrške Gazi, njenom narodu i njenom otporu, što je odvojen put od oštre kazne koju zločinački neprijatelj (Izrael) treba da čeka kao odgovor na masakr u utorak“, navodi se u saopštenju.

Izraelci planirali kasnije da izvrše napad?

Jedan američki bezbednosni zvaničnik rekao je danas da je napad planiran za kasniji datum kao deo „potpune ofanzive“ protiv Hezbolaha, ali je Izrael odlučio da detonira te uređaje ranije zbog zabrinutosti da je libanska grupa postala svesna plana.

“Bio je to trenutak – sad ili nikad”, rekao je američki izvor za Axios pod uslovom da ostane anoniman.

Niz detonacija, koji je počeo u utorak oko 15.30 po lokalnom vremenu i trajao otprilike sat vremena, ustupio je mesto rasprostranjenoj panici i haosu širom južnih predgrađa Bejruta, južnog Libana, pa čak i u susednoj Siriji.
Šokantni video snimci pokazuju kako su mete ništa ne sluteći posegnule za svojim pejdžerima, da bi ih neočekivana i nasilna eksplozija oborila s nogu.

Izvor: nova.rs

Kamatne stope na dozvoljene minuse trenutno se, prema podacima banaka, kreću od 11,17 odsto, pa do čak 33,45 odsto na godišnjem nivou. One na nedozvoljene minuse - kada nam banka "skine" novac zbog dospelog duga, a nemamo odobreno dozvoljeno prekoračenje po računu - idu i do neverovatnih 50,57 odsto. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čiji nacrt je do petka u javnoj raspravi, predviđeno je ograničavanje i ovih kamatnih stopa, ali i još neke novine kada je reč o otplati ove najskuplje pozajmice.

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da građani Srbije trenutno imaju odobrene dozvoljene minuse u vrednosti od 44,6 milijardi dinara. Od toga je oko tri milijarde dinara iznos koji je u docnji – dakle, reč je o dugu sa čijim namirivanjem se kasni duže od 60 dana.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, odomaćenog naziva „dozvoljeni minus„, oduvek je bila najskuplja vrsta pozajmice, o čemu svedoče i kamatne stope koje banke trenutno zaračunavaju.

Kada počne primena novih kamatnih stopa, čija visina je ograničena izmenama pomenutog zakona – što se očekuje da bude od 1. januara 2025. godine – dozvoljeni minusi i dalje će biti najskuplja vrsta pozajmice, ali će kamatne stope sa trenutnog proseka iznad 28 odsto biti spuštene na oko 19,75 odsto.

Naime, izmene zakona predviđaju da efektivna kamatna stopa kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju („dozvoljenom minusu„) u trenutku njegovog zaključenja, ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate uvećane za osam procentnih poena.

Istovremeno se predlaže da se zakonska zatezna kamata za korisnike bankarskih usluga obračunava „po formuli“: referentna kamatna stopa NBS (5,75%) plus šest procentnih poena, što sada iznosi 11,75 odsto odsto, dolazimo do toga da bi maksimalne kamatne stope na dozvoljene minuse bile 19,75 odsto (11,75%+8p.p).

Novina je i što se izjednačavaju maksimalne kamatne stope na dozvoljene i nedozvoljene minuse.

Takođe, kroz zakon se „provlači“ i izraz „prećutno prekoračenje“.

„Dozvoljeno prekoračenje je izričito ugovoreni iznos sredstava koji davalac kredita stavlja na raspolaganje korisniku platnog računa, kada na tom računu nema dovoljno sredstava da bi se izvršila platna transakcija koju je korisnik inicirao, odnosno za koju je korisnik dao saglasnost. Nedozvoljeno prekoračenje je iznos sredstava za koji je banka u skladu sa ugovorom ili zakonom zadužila tekući račun korisnika u svoju ili korist trećih lica, kada na tom računu nije bilo dovoljno sredstava za izvršenje transakcije, uključujući sredstva po osnovu dozvoljenog prekoračenja“, navodi se u nacrtu zakona.

Pomenuto „prećutno“ prekoračenje bi bilo upravo ovo nedozvoljeno, na koje banka zaračunava ugovorenu kamatnu stopu.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić za portal N1 objašnjava da građani ne koriste ceo iznos odobrenog prekoračenja po tekućem računu.

„Podaci iz prethodnih perioda pokazivali su da građani koji imaju odobrene minuse po tekućim računima ne koriste ceo iznos – već oko polovine. To pokazuje da ipak imamo neku disciplinu da ne idemo iz meseca u mesec u ‘potpuni minus’. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja će biti značajno niža – sa sadašnjeg proseka od oko 28 odsto, pašće na oko 20 procenata“, kaže Vasić.

Nacrtom ovog zakona predviđeno da građani imaju pravo da odustanu od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, ugovora o kreditnoj kartici i ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Prestanak i smanjenje dozvoljenog i nedozvoljenog minusa

Nacrtom zakona je predviđeno da, ako banka donese odluku o smanjenju iznosa dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja ili odluku o raskidu ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno prestanku primene nedozvoljenog prekoračenja, „dužna je da o tome obavesti korisnika na ugovoreni način mesec dana pre datuma primene tog smanjenja ili raskida ugovora, odnosno prestanka primene nedozvoljenog prekoračenja“.

Novina je da će banka u tom slučaju korisniku minusa morati da ponudi da dug otplati – u ratama.

„Davalac dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja je dužan da korisniku pre pokretanja izvršnog postupka i bez dodatnih troškova, ponudi mogućnost otplate iznosa dugovanja u 12 jednakih mesečnih rata, osim ako korisnik ne odluči da ranije otplati dugovani iznos uz primenu nominalne kamatne stope iz ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno one koja se primenjuje za prećutno prekoračenje“, navodi se u nacrtu zakona.

Izvor: n1info.rs

Vanredna sednica Štaba za vanredne situacije grada Sombora, kojom je predsedavao komandant Štaba, gradonačelnik Antonio Ratković, održana je danas u zgradi Županije, povodom najave nadolazećeg poplavnog talasa na reci Dunav.

Predstavnici VDP DTD „Severna Bačka“ i JVP „Vode Vojvodine“, izvestili su prisutne o stanju spremnosti u sprovođenju mera u odbrani od poplava na teritoriji grada Sombora, na osnovu čega je konstatovano da je stanje spremnosti svih subjekata koji učestvuju u sprovođenju mera odbrane od poplava zadovoljavajuće i da će se svakako redovno pratiti situacija na terenu.

Tokom sednice, zaključeno je da su nasipi dobro utvrđeni, da se vrši redovan obilazak terena, da postoji permanentna komunikacija i koordinacija rada sa svim subjektima koji učestvuju u zaštiti od poplava i pravovremeno obaveštavanje javnosti.
Aktivirana su i stavljena u pripravnost sva javno komunalna preduzeća grada Sombora sa svojim kadrovskim i materijalnim kapacitetima, jedinica Civilne zaštite grada Sombora, kao i dobrovoljno vatrogasna društva.

Štab za vanredne situacije grada Sombora upućuje apel sugrađanima da prate preporuke i uputstva nadležnih službi, kao i apel vlasnicima vikendica u vikend naseljima „Baračka“, „Daraži fok“ i „Dondo“, da napuste objekte vikendica i da ih ne posećuju zbog sopstvene bezbednosti.

Takođe, obaveštavamo građane da je pristup vodnim objektima (Prevodnica Bezdan, sigurnosna ustava Šebešfok i vodozahvatna ustava Bezdan) zabranjen.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. septembar

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake, a tri teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11, a zbog nasilničke vožnje tri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a dve lake. Šest vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog nasilničke vožnje dva.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

U opštini Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe lakše povređene.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana su 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 432 prekršajna naloga.

Udruženje građana „Podunav“ Bački Monoštor u saradnji sa Javnim Preduzećem „Vojvodinašume“ organizuje festival u prirodi „Harmonija Podunavlja“, 28. i 29. septembra, u Eko- centru „Karapandža“. (Eko- centar “Karapandža” se nalazi pored vikend naselja Kenđija (Bezdan), na obali Bajskog kanala), a ova manifestacija ima za cilj promociju i podizanje svesti javnosti o značaju očuvanih slatkovodnih ekosistema i zaštićenih prirodnih dobara, a predstavlja i svojevrstan način za obeležavanje Svetskog dana turizma (27. septembar).

Tokom festivala posetioci će imati priliku da uživaju u promo šetnji šumom, vožnji katamaranom po Bajskom kanalu, biće predstavljane domaće radinosti i tradicionalni zanati, održani koncerti u šumi i radionice.
Vrata Eko-centra će za posetioce oba dana biti otvorena od 13 sati.

Manifestacija je deo aktivnosti projekta „Do vode vodimo“, podržanog od strane WWF Adria – Svetske organizacije za prirodu, koga sprovodi Udruženje Građana „Podunav“, te će ovom prilikom biti upriličena i konferencija kojom projekat započinje. Takođe, biće organizovana i predavanja za Dunavske vodiče, koje će voditi eminentne stručnjakinje iz oblasti turizma naše zemlje.

Zainteresovani izlagači rukotvorina, sa teritorije grada Sombora i opštine Apatin mogu da se prijave za učešće na manifestaciji. Sve neophodne informacije je moguće dobiti putem telefona na broj 063 89 38 128 ili mail odresom Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
-Dođite da uživate u jesenjim bojama Podunavlja, poručili su organizatori manifestacije.

Gradsko veće grada Sombora održalo je svoju 9. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 9 tačaka.

Između ostalog, usvojen je tekst Pravilnika za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i nabavku vozila i prikolica za transport pčelinjih društava poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji grada Sombora u 2024. godini, kao i predlog Pravilnika za dodelu sredstava udruženjima pčelara na teritoriji grada Sombora u 2024. godini.

Tokom sednice, Gradsko veće je usvojilo rešenje o imenovanju Komisije za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja. Javna priznanja se dodeljuju organizacijama i građanima za značajna ostvarenja u privredi, nauci, umetnosti, sportu, obrazovno – vaspitnom radu i drugim društvenim oblastima koje doprinose razvoju grada Sombora, njegovom napretku i prosperitetu. Shodno tome, Komisiju će činiti pet članova, dr Darko Kosanović kao predsednik, Dragan Škopelja i Višnja Aleksić kao članovi iz reda odbornika, te Biljana Klipa i Borislav Avramović kao članovi iz reda istaknutih građana koji uživaju ugled u oblastima svog rada i delovanja.

Takođe, usvojeno je i rešenje o imenovanju Komisije za dodelu priznanja „Avram Mrazović“ prosvetnim radnicima iz ustanova obrazovanja sa teritorije grada Sombora. Komisiju će činiti osam članova: Antonio Ratković – predsednik komisije, gradonačelnik Grada Sombora, Uroš Buzadžić – član, pomoćnik gradonačelnika, Milana Minarski – član, predstavnik Školske uprave Sombor, Jasmina Ilić – član, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Srđan Knežević – član, predstavnik skupštinskog Odbora za društvene delatnosti i obrazovanje, Vladimir Uzelac – član, predstavnik aktiva direktora osnovnih škola, Suzana Vukićević – član, predstavnik aktiva direktora srednjih škola i Snežana Gazetić Pavošev – član, predstavnik PU „Vera Gucunja“ Sombor.

Planovi, koje bi izvršna vlast EU trebalo danas da usvoji, proširiće smernice iz 2009. godine, a koje su namenjene smanjenju izloženosti pasivnom pušenju na javnim mestima.

Evropska komisija predložiće proširenje postojeće zabrane pušenja na otvorene prostore prema nacrtu predloga koji je na uvid dobio Euronews.

Planovi, koje bi izvršna vlast EU trebalo da usvoji danas, proširiće trenutne smernice iz 2009. godine koje su namenjene smanjenju izloženosti pasivnom pušenju na javnim mestima, radnim mestima i u javnom prevozu, piše portal Euronews.

Evropska komisija preporučiće zabranu pušenja na terasama kafića, autobuskim stanicama i u zoološkim vrtovima.

Najnovija verzija nacrta, koja je još podložna promenama, nastoji da očisti javne prostore od svih aerosola, a ne samo od cigaretnog dima, tako da će u zabranu biti uključene i e-cigarete i vejp.
Smernice nisu pravno obavezujuće, ali daju okvir koji zemlje članice treba da slede u okviru širih napora za suzbijanje raka pluća uzrokovanog pušenjem.

Komisija tvrdi da je u prvih nekoliko godina primene 2009-2012. već došlo do pada izloženosti.

Izvor: b92.net