Sombor.info

Rak (karcinom) je kompleksna bolest koja nastaje kada normalne ćelije u organizmu postanu abnormalne i počnu da se nekontrolisano razmnožavaju. Na molekularnom nivou, rak se razvija kao rezultat akumulacije genetskih oštećenja u ćelijama, a ta oštećenja mogu biti izazvana kombinacijom unutrašnjih i spoljašnjih faktora.

Evo nekoliko ključnih mehanizama i uzroka nastanka raka, zasnovanih na naučnim istraživanjima najvećih svetskih instituta koji rade na prevenciji i lečenju kancera.

Genetske mutacije

Najvažniji uzrok raka su promene ili mutacije u DNK. Te mutacije mogu biti nasledne (prenose se od roditelja) ili stečene tokom života, navodi se u istraživanju Američkog centra za kancer u radu „Urzoci kancera“. Stečene mutacije su mnogo češće i nastaju zbog faktora kao što su:

Izlaganje kancerogenima (hemikalijama koje izazivaju rak), kao što su dim cigareta, azbest, i određeni pesticidi.
Ultraljubičasto (UV) zračenje od sunca, koje može oštetiti DNK u ćelijama kože i izazvati rak kože.
Ionizujuće zračenje, kao što je radijacija (od rentgena ili nuklearnih izvora).

Nasleđene mutacije

Oko 5-10% svih slučajeva raka su rezultat naslednih mutacija. Na primer, mutacije u genima kao što su BRCA1 i BRCA2 povećavaju rizik za rak dojke i jajnika. Ovi geni normalno pomažu u popravci oštećene DNK, ali kada su mutirani, povećavaju šanse za nastanak raka, navodi se u izveštaju Nacionalnog instituta za kancer.

Hronična upala i infekcije

Dugotrajna upala može da ošteti ćelije i njihovu DNK po izveštaju „Svetske zdravstvene organizacije“ što povećava rizik od raka. Primeri:

Infekcija HPV-om (humani papiloma virus) može dovesti do raka grlića materice.
Hepatitis B i C virusi mogu izazvati hroničnu infekciju jetre, što povećava rizik od raka jetre.
Helicobacter pylori bakterija može izazvati hroničnu infekciju želuca i povećati rizik od raka želuca.

Hormonski faktori

Hormoni mogu igrati važnu ulogu u razvoju raka. Kao primer za Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi:

Estrogen i progesteron, ženski hormoni, mogu stimulisati rast određenih vrsta raka dojke.
Hormonske terapije koje povećavaju nivoe estrogena kod žena ili testosterona kod muškaraca takođe mogu povećati rizik od raka.
Uticaj načina života

Način života može značajno povećati rizik od raka. Ključni faktori po Centru za kontrolu i prevenciju bolesti su:

Pušenje – glavni uzrok raka pluća, ali i mnogih drugih vrsta raka, uključujući rak grla, bešike i bubrega.
Loša ishrana – ishrana bogata zasićenim mastima, šećerima i crvenim mesom, a siromašna vlaknima i antioksidansima, može povećati rizik od različitih vrsta raka, uključujući rak debelog creva.
Fizička neaktivnost i gojaznost povezani su sa višim rizikom od nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva, materice i bubrega.

Slučajne mutacije

Jedan deo mutacija koje dovode do raka mogu nastati spontano tokom normalnog procesa deljenja ćelija. Ovo su slučajne greške koje se dešavaju prilikom kopiranja DNK i mogu dovesti do raka, čak i kod osoba koje nisu izložene faktorima rizika, piše „Nacionalni centar za kancer„.

Imunosupresija

Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom (zbog bolesti poput HIV-a ili zbog uzimanja imunosupresivnih lekova) imaju povećan rizik od razvoja raka, jer njihov imunološki sistem nije u mogućnosti da efikasno uništi abnormalne ćelije pre nego što postanu kancerogene, piše u studiji koja navodi da se povećavaju šanse za kancer kod osoba HIV-om.

Rak se razvija kao rezultat kombinacije genetskih promena i faktora okoline. Iako ne možemo uvek kontrolisati sve faktore, mnogi su pod našom kontrolom (poput prestanka pušenja, zdrave ishrane, fizičke aktivnosti). Takođe, rano otkrivanje raka kroz skrininge i redovne preglede može značajno povećati šanse za uspešno lečenje.

Izvor: nova.rs

Skupština Srbije usvojila je sa 184 glasova "za" Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim je predviđeno povećanje iznosa roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, za decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije.

Izmenama zakona predviđeno je da se roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije isplati jednokratno, u vrednosti od 500.000 dinara.

Za drugo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije ovaj dodatak je u visini od 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđen je u visini od 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara.

Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 3.180.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara.

Paušal za nabavku opreme za dete vza decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije i koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 7.500 dinara.

Uz to, majkama koje ostvare pravo na roditeljski dodatak za drugo, odnosno treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije, sleduje i jednokratna pomoć u visini od 135.000 dinara.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

„Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta“, predviđa se izmenama ovog zakona.

Podsetimo, prvobitni nacrt izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, predviđao je da majke dobijaju uvećani roditeljski dodatak od 500.000 dinara za prvo dete rođeno 1. novembra 2024. godine i kasnije.

Ovo je izazvalo negativnu reakciju javnosti, s obzirom da je bilo najavljivano da će pravo na uvećani roditeljski dodatak imati majke koje decu rode već u aprilu ili maju ove godine (najava predsednika Srbije s kraja januara 2024).

Nedugo po pokretanju javne rasprave objavljeno je da je nacrt zakona izmenjen i da će se uvećani roditeljski dodatak dodeljivati za decu rođenu 1. januara 2024.

Izvor: n1info.rs

Na Internacionalnom prvenstvu u powerliftingu, u okviru IPL federacije, koje je okupilo veliki broj takmičara iz više od deset država, Srbija je imala jaku reprezentaciju ispred kluba Legacy Sombor. Dragan Karaica proglašen je za najjačeg kadeta, Filip Prekpalaj za najjačeg juniora, Jovana Milkov najjača je kadetkinja i najjače mrtvo dizanje Srbije sa rekordnih 203 kilograma, dok je Jovan Mastilović imao najjači total takmičenja i osvojen rekord u benču od 230 kg, dok su Petar Zelić i Eniko Kohanec slavili u svojim kategorijama.

"Ovo je ujedno bio test za naše mlade Somborce, koji čine temelj srpske reprezentacije ove godine u Atini na svetskom prvenstvu", kaže takmičar i trener Jovan Mastilović, koji je dodao da iako Legacy ne postoji dugo, uspeo je da se popne na vrh srpskog powerliftinga u sklopu IPL saveza i time pokaže da su stručni kadrovi vrhunski, a prostor u kojem se takmičari spremaju svetski.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. oktobar

U sredu, 9. oktobra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Ovo sam ja“, umentika Miloša Pejovića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 1. novembra 2024. godine.

Prva retrospektivna izložba akademskog slikara Miloša Pejovića U Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor obuhvata najcelovitiji (do sada) umetnikov opus. Simboličnog naziva, „Ovo sam ja“, a pet godina nakon umetnikove smrti, stekla se ona nužna istorijska distanca da se rezimira celokupan rad i delo ovog somborskog umetnika, crnogorskog sina, a praškog đaka.

Miloš Pejović kao praški đak verovao je, pre svega, u realistične prikaze. Ali, nikada to nisu bili samo puki prikazi, jer, kako to obično biva na umetničkom putu: uvek je to lični senzibilitet koji objedinjuje znanje, umeće, iskustvo u fantazmagoričnu viziju kojoj su granica samo lični obrisi.

Miloš Pejović – pedagog sabrao je na ovim platnima svo svoje umeće, talenat, rad, istrajnost, iskustvo. Malo je umetnika koji su nesebično hteli i umeli da svoje znanje podele sa drugima. S tim u vezi, jedna od osnovnih umetnikovih preokupacija bila je podučavanje kako na teorijskom, tako i na prakatičnom planu. Tako se, pored, osnovnog, nastavničkog poziva iznedrila i ideja o osnivanju neformalne edukativne organizacije “Nova forma”, tj. „akademijice“, kako su je zvali polaznici. Kroz “Novu formu”, za četiri godine postojanja, prošlo je oko stotinjak polaznika: ideja je bila sticanje znanja i veština kroz usmerenu edukaciju. Kao rezultat, osim polazišne tačke, bile su i brojne humanitarne akcije osnivača i polaznika, a ne treba zaboraviti da je škola kasnije iznedrila tridesetak akademskih umetnika.

Izložba „Ovo sam ja“ umetnika Miloša Pejovića, slikara vojvođanskog senzibiliteta, a kosmopolitskog duha, predstavlja tridesetak ulja, lazurnog premaza, na prvi mah, posne boje i svedenog poteza. S tim u vezi, umetnikove somborske vedute čine jedan osoben stilski izraz, koliko strog u arhitektonskom maniru, toliko sfumatičan u likovnom smislu. Slično rešenje prisutno je na pejzažima od Crne Gore do Sombora kao i na delima verske tematike – čini se da su završeni u bistrini umetničkog polupogleda koji jedini ume da razabere važno od nevažnoga.

Umesto zaključka Zajedničko za sve radove jeste kompoziciono jedinstvo, posna boja, raskrinkana, čini se, do crnogorskih krševa, gde uspešno komuniciraju samo oni entiteti (likovni elementi) dovoljni za opstanak umetničkog dela kao takvog. Takođe, tu je crtež, kao gradivni element svakog konačnog umetnikovog iskaza, takođe ogoljen, a opet ne može mu se dodati/oduzeti ni linija više/manje, a da se celina iz osnove ne promeni. Pa šta se, zapravo, promenilo od kada nas je umetnik napustio?

Ništa, osim onoga što traje. A, delo Miloša Pejovića traje.

Slađana Dragičević Trošić

 BIOGRAFIJA Miloš Pejović (1954, Vrulja, Crna Gora)

Završio je Filološki fakultet u Nikšiću, smer Likovna pedagogija.
Vajarstvo – kamen studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Milivoja Glišića i Draga Đurovića.
Slikarstvo završio na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu u klasi profesora Karela Součeka. Samostalno izlagao više puta u zemlji i inostranstvu: Pljevlja, Prijepolje, Podgorica, Nikšić, Sveti Stefan, Budva, Beograd, Prag, Sombor…
Učesnik je više salona na kojima je dobitnik nekoliko nagrada za slikarstvo.
Osnovao je prvu privatnu likovnu školu „Nova Forma“ u Somboru čijih tridesetak polaznika je po završetku iste upisalo likovne i umetničke akademije.
Radio je kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Avram Mrazović“ u Somboru.
Od 2000. godine bio je predsednik Društva likovnih pedagoga Srbije. Takođe je bio i član ULUS-a.
Preminuo u Somboru 01. IV 2019. godine.

Somborske muzičke svečanosti SOMUS – održaće se 12. put u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru u periodu od 24. do 28. oktobra.

Karte za festival dostupne su od 9. oktobra na blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor i to u periodu – utorak i sreda od 10.00 do 13.00 časova i od četvrtka do subote od 15.00 do 20.00časova.

Takođe napominjemo da karte treba da nabavite pre početka festivala, jer neće biti dostupne na licu mesta.

Kontakt telefon za sve informacije: 0695622560

Neobičan koncert UKRŠTAJA, po principu Laze Kostića, koji je smatrao da je „Ukrštaj najmoćniji princip univerzuma“. Među javom i među snom na japanskom.„Čudesni ukrštaj“ – somborska premijera, 8. oktobra, u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, s početkom u 19.00 časova.

Ulaz je besplatan!

Koncert u Kulturnom centru „Laza Kostić“ Sombor izabran je za somborsku premijeru Marininog „izuma“, ocenjenog kao: Remek delo!

Nikada nisam tako nešto čuo (Matija Bećković); Savršeno uklopljen narativ muzičkog i dramskog (Aleksandra Vrebalov); Čudo pijanističke inventivnosti i apoteoze ljudskim kreativnim moćima (Dragan Stanić).

40 godina Vasilija Mokranjca Florijan Balaž, violinista, takođe redovni profesor AUNS, ne samo Andrejev otac, nego i njegov profesor, a od najranijih dana i kolega na sceni, pridružuje se ukrštaju sa Ksenijom Janković, violončelistkinjom, Somborkom, i koleginicom sopranistkinjom Ljiljanom Lišković u programu koji publiku vodi od kompozicija inspirisanih Japanom (Miloje Milojević), kao i srpskim folklorom (Vasilije Mokranjac, kome ove godine obeležavamo 40 godina od odlaska sa ovog sveta).

Odigrano je treće kolo kuglaških takmičenja. Somborski prestavnici u superligaškom društvu ostvarili su polovičan učinak.

Do ovog vikenda vodeće Kljajićevo doživelo je neuspeh na gostovanju u Novom Sadu. Vojvodina je bila pretežak zalogaj za novajlije u ligi koji su poraženi sa 6:2 (3.357:3.279). Poene za goste upisali su Milan Trkulja i Jovan Ćalić. Ekipa Vihora ugostila je sastav Crvene Zvezde. Somborci su trijumfovalo sa 5:3 (3.461:3.447).

Danilo Mandić, Mile Vuletić i Damir Trivić uknjižili su poene za domaćina. Vihorčani su imali i prednost u srušenim čunjevima, pa su dobili dodatne poena za konačnu pobedu. Nakon ovog kola oba naša predstavnika imaju po četiri boda. Kljajićevo se nalazi na trećem, a Vihor na petom mestu.

U narednom kolu Kljajićevo će ugostiti subotički Spartak 024, dok će Vihor na megdan šampionskom sastavu Beograda.

Kordun je dočekao i ubedljivo savladao Vojvodinu iz Bačkog Gradišta. Ovo je bila njihova druga pobeda, trenutno su na deobi prvog mesta sa ekipama Spartaka, Vojvodine i Banata.

Naredni rival biće im komšije iz Apatina koje su ovog vikenda slavile nad Slaviom iz Kovačice.

Izvor: somborsport.org

Članovi atletsko rekreativng kluba ''Somaraton'' Sombor imali su u nedelju 29.09.2024. godine nastup na dve trke. Prvi je bio na 10. Banja Luka maratonu koji je održan u glavnom gradu Republike Srpske. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometar istrčali su Dejan Nikolić, Srđan Buzadžić, Jelena Perenčević i Jelena Stanimirović dok je trku na 10 kilometara uspešno istrčao Milan Kovačić.

Drugi nastup je bio na Valjevskim planinama gde je u organizaciji ''West Serbia Trails''-a organizovana pretposlednja trka iz ove serije trka ''Bobija trail'' na istoimenoj planini. Po kiši, vetru, magli i temperaturi od 4 stepena svoje prvo učešće na planinskoj trci imao je ''Somaratonac'' Aleksandar Martinović koji je istrčao deonicu od 9 kilometara sa usponom od +110 metara. Istu deonicu istrčao je iskusni Daniel Šokac. Izazovniju stazu od 26 kilometara i +1250 metara uspona uspešno je savladao Miroslav Liščević.

Septembar je jedan od meseci tokom kojeg se podiže najviše kredita, i to gotovinskih, jer se tada sa letovanja građani vraćaju u realnost prepunu troškova. Iako keš krediti mogu da olakšaju tešku finansijsku situaciju, to je samo privremeno rešenje, jer su kamate na njih ogromne, pa prelaze i 14 odsto.

Statistika kaže da se u septembru i pred novu godinu diže najviše kredita, što je u emisiji “Pokreni se” na TV Nova potvrdio bankar i finansijski savetnik Vladimir Vasić.

“Ima par meseci tokom kojih je kućni budžet pod najvećim pritiskom. To je obično septembar, kada se vratimo s odmora, zatim kraj godine i onda opet mart ili april, kada krećemo da se pripremamo za odmor”, rekao je Vasić.

I zaista, septembar sa sobom donosi troškove koje prosečno domaćinstvo teško plaća. Tu je kupovina svega što je potrebno đacima za školu, bliži se prva rata školarine, treba kupiti i ogrev za zimu koja je “iza ugla”. Tu su i oni “standardni” troškovi – kirije, rata kredita, računi, ali i hrana koja nikako da pojeftini.

Stoga i ne čudi činjenica da veliki broj građana pribegava podizanju keš kredita kako bi “pregurali” ovaj period.

Ipak, u keš kredit ne treba “srljati”, već treba imati u vidu da su ove pozajmice vrlo skupe, odnosno kamate su vrlo visoke.

Kamate od devet, pa i preko 15 odsto

Prva banka u kojoj smo proverili ponude keš kredita trenutno ima “akciju”, pa fiksna kamata, koja se ne menja tokom čitavog perioda otplate, bez obzira na prilike na finansijskom tržištu, iznosi “samo” 9,61 odsto. To znači da, ukoliko klijent podigne milion i po dinara, što je oko 13.000 evra, na rok od 71 meseca, svakog meseca će izdvajati 27.300 dinara, a na kraju otplate vratiće čak 1,9 miliona dinara. Preciznije, oko 450.000 dinara platiće samo trošak kamate.

S druge strane, ko u istoj banci podigne manji kredit, od 300.000 dinara, svakog meseca će plaćati po 5.300, a konačni iznos koji će vratiti banci biće oko 377.500. Dakle, samo na ime kamate klijent će platiti više od 77.000 dinara.

U drugoj banci, kamata je još viša, pa prelazi 13 odsto. Konkretno, kamata iznosi 13,4 odsto, a to znači da bi ukupan trošak kamate na kredit od 300.000 dinara bio oko 96.000. Inače, rata tog kredita iznosila bi oko 6.000 dinara tokom 70 meseci otplate.

U trećoj banci, pronašli smo još skuplji keš kredit – fiksna kamata je 16,22 odsto. To znači da bi, na primer, kredit od 300.000 dinara na kraju otplate od 70 meseci koštao čak 430.000 dinara, dok bi mesečna rata bila oko 6.000.

Kamate (ne)će biti manje

Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković najavila je da će trajno ograničiti kamate na kredite. I zaista, nacrt zakona postoji, ali je pitanje da li će rate zaista biti niže. Naravno, to zavisi od banke do banke, s obzirom na to da će NBS odrediti maksimalnu visinu kamate, koje su približne kao i sada.

Konkretno, za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25 odsto). Ponderisana kamata inače se dobija kao prosečna kamata na bazi podataka koje banke šalju u NBS, ali u obzir se uzimaju i iznosi kredita.

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za keš kredite iznosila bi 15,67 odsto.

Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinskekredite (sa fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto.

Izvor: nova.rs