Sombor.info

Najuspešniji takmičar - najtrofejnijeg somborskog sportskog kluba, Rvačkog kluba Radnički na državnom prvenstvu bio je Stefan Liščević. On je sa četiri efektne pobede postao prvak države i osvojio zlatnu medalju, u kategoriji do 70 kilograma

Seniorsko prvenstvo Srbije održano je u Petrovcu na Mlavi, u muškoj i ženskoj konkurenciji. Među četvoro predstavnika somborskog Radničkog, Srđan Kovač pobrinuo se i za drugu medalju. U kategoriji do 57kg. je osvojio je treće mesto.

Adriana Frgić u kategoriji do 76kg. je zauzela červrto mesto, za nijansu joj je izmakla medalja.

U kategoriji u kojoj je iskusniji Lišćević osvojio je zlato, nastupio je i Filip Frgić koji je ovoga puta ostao bez medalje.

I ovoga puta treneri Igor Frić i Milan Marić imaju puno razloga za zadovoljstvo.

Izvor: Novi Radio Sombor

U SOMBORSKIM srednjim školama u toku je glasanje učenika u okviru participativnog budžetiranja, a učenički parlameniti su sami organizovali glasanje, neki ga sprovode onlajn, a neki putem glasačkih listića.
Đaci su već ranije odabrali predloge i sada se bira projekat za koji smatraju da im je najpotrebniji i koji će biti uvršten u budžet Grada Sombora za 2021. Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Grad Sombor omogućili su srenjoškolcima da sami odluče gde bi trebalo uložiti sredstva da bi uslovi rada i boravka u školama bili bolji.

- Grad Sombor uz podršku USAID već drugu godinu zaredom sprovodi proces participativnog budžetiranja u srednjim školama u Somboru. Predlozi koje učenici daju uglavnom se odnose na IT opremu, didaktička sredstva i pametne table, klima-uređaje, nabavku opreme i sve ono što škole ne mogu kroz redovno održavanje da ostvare - kaže Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Direktorka Srednje medicinske škole "Dr Ružica Rip" Žužana Fridrih istakla je da su učenici ozbiljno shvatili ovu priliku i izabrali predloge koji će im koristiti za praktičnu nastavu.

LUTKE

LUTKE nam najviše nedostaju u ovom momentu, i to jeste došlo do izražaja pošto učenici ne mogu na praksu u bolnicu, onda nam trebaju lutke za obuku zdravstvene nege. Inače, sve vežbe se izvode u školi - pojašanjava Žužana Fridrih.

Izvor: novosti.rs

Na sednici Štaba za vanredne situacije opštine Kula održanoj danas, komandant Štaba Damjan Miljanić doneo je Naredbu, na osnovu aktuelne epidemiološke situacije koja je u ovom momentu izrazito nepovoljna sa tendencijom pogoršanja, kojom se naređuje vlasnicima ugostiteljskih objekata na teritoriji opštine Kula da su u obavezi da:

– radno vreme objekta definišu od 07:00 do 21:00 čas počev od 15.11.2020.godine;
– da ograniče broj gostiju za jednim stolom na dva gosta;
– zabranjuje se pušenje u zatvorenom delu objekta;
– obavezno nošenje maski u svim ugostiteljskim objektima i u zatvorenom i na otvorenom za sve zaposlene;
– da obavezno nošenje maski za goste osim kad uzimaju hranu ili piće;
– ograničavanje nivoa buke ispod 40 decibela kako bi se izbeglo vikanje i glasan govor prisutnih u objektu;
– da redovno vrše dezinfekciju ugostiteljskog objekta;
– da se obezbedi dezinfekciono sredstvo na svakom stolu za goste;

Dijabetes je jedan od najvećih problema današnjice, svaka 11. osoba ima dijabetes, dok prema podacima svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima 425 miliona obolelih, od čega je čak milion dece i adolescenata sa tipom I. U našoj zemlji obolelih ima oko 860 000, dok je procenat nedijagnostikovanih 35%, zbog čega je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji. Rana dijagnoza i redovne kontrole mogu da drže ovu bolest pod kontrolom. Ipak, usled pandemije virusa Covid-19, tek 20% obolelih dolazi na redovne zakazane preglede i stoga se telemedicina nameće kao jedno od rešenja u daljoj nezi pacijenta, a može uključivati dijagnozu, praćenje stanja ili čak lečenje pacijenta.

Dijabetes kao hronična, doživotna i progresivna bolest po toku ima deficit imunoglobulina i veći rizik za razvoj i lečenje infekcija bilo kojim agensom, pa tako i virusom Covid-19. Svaka infekcija redukuje već smanjeni imunitet pacijenta dijabetičara, a Covid pandemija zbog straha od globalne pandemije, za sopstveni život, oslabljenog kretanja i učestvovanja u socijalnoj kulturi, povećanog unosa hrane, kao i ređa kontrola parametara bolesti i nemogućnosti dolaska kod nadležnog lekara po savet za korekciju terapije i savet. Stoga je primena telemedicine u endokrinologiji i dijabetologiji u napredovanju, posebno u razvoju svesti lekara i pacijenata za potrebom ove napredne tehnologije komunikacije za dobrobit pacijenta, kako u zaštiti i lekara i pacijenta od infekcije, tako i za dobijanje adekvatnih informacija, odnosno preporuka prevencije i lečenja dijabetičara.

Dr Ljiljana Milovanović, specijalista endokrinolog, koja je i aktivni korisnik ovog tipa medicine, smatra da su mogućnosti velike: počev od momenta dijagnostikovanja bolesti preko dostupnih testova za dijagnostiku bolesti, pa do potvrde dijagnoze na osnovu viđenih nalaza, kontrole bolesti pružanjem terapije, prevencije komplikacija i preporuke za dalje lečenje. “Stanje obolelog preko traženih poznatih parametra dobre kontrole bolesti se prati, koriguje se ili menja terapija, edukuje se pacijent o samokontroli i podešavanju doze lekova ili insulinske terapije prema merenim vrednostima traženih analiza, posebno i najčešće glikemijama”, rekla je dr Milovanović.
Komunikacija je jednostavna, zahvalna i traži se samo od pacijenta da ima neki validan nalaz kod sebe, već pripremljen, a ako nema, dobija uputstvo šta treba da pripremi za sledeći susret. “To je odličan model lečenja disciplinovanih pacijenata, provera njihove samokontrole i upućivanje novoobolelih o statusu bolesti, kontrolama i prevenciji akutnih pogoršanja. Zato je moja poruka pacijentima svih starosnih grupa ovim putem: javite se i olakšajte sebi život sa dijabetesom”, dodaje dr Milovanović, sa kojom se možete konsultovati na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok.

Povodom svetskog dana borbe protiv dijabetesa, DokTok u saradnji sa lekarima specijalistama za dijabetes organizuje live uključenje na svom Instagram profilu. Ovim putem pozivamo sve da na DokTok društvenim mrežama (Instagram, Facebook) šalju svoja pitanja, na koje će u subotu 14.11. u 13h odgovarati dr Dragana Milosavljević, specijalista interne medicine.

Somborska opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" saopštila je da su 18 lekara i 39 medicinskih sestara, kao i dva administrativna radnika i osam zaposlenih tehničke službe PCR pozitivni, što je do sada 67 zaposlenih Opšte bolnice Sombor inficirano korona virusom. Odeljenje za kovid leči petnaest zaraženih pacijenata, a dva pacijenta su u teškom stanju na mehaničkoj ventilaciji.

Prema poslednjem bolničkom izveštaju, 54 pacijenta su testirana na Kovid – 19, a od testiranih je kod 23 pacijenta ustanovljeno prisustvo virusa. Od PCR pozitivnih jedan pacijent je primljen u Odeljenje za kovid, a 22 pacijenta su poslata u kućnu samoizolaciju.

Izvor: RTV

MEŠTANIN sela Riđica kod Sombora, M. V., sam je u sredu iz svoje vikendice isterao oko 50 migranata koji su bukvalno upropastili unutrašnjost celog objekta.

Istoga dana, oko 20 časova, u ovom selu, pripadnici Policijske uprave Sombora, priveli su i procesuirali veliku grupu migranata. Policija je u četvrtak pojačala i svoje aktivnosti u selu, kao i u okolini, a kako saznaju "Novosti" tako će ostati i narednih dana.

Prisustvo policije, po rečima meštana ovog sela na samoj granici sa Mađarskom u kojem živi nešto više od 1.000 duša, dalo je prve rezultate. Veruju da je situacija sada pod kontrolom srpskih organa reda, i nadaju se da će tako i ostati.

- Policija je juče pojačala prisustvo, što je kod Riđičana dalo pozitivne rezultate, a to je da trenutno migranata u ovom mestu nema - kaže Marko Bundić, sekretar Mesne zajednice.

Žitelji Riđice već mesecima imaju neprijatnosti sa migrantima koji bezbrižno šetaju ovim selom. Na stotine njih svakodnevno prolazi ovim mirnim naseljem i meštani se ne bi žalili da gotovo svakodnevno ne doživljavaju neprijatnosti, da ne ulaze u prazne vikendice i kuće, pa meštani Riđice strahuju za svoju, ali i bezbednost svoje dece i porodica.

Svakodnevno narušavanje reda i mira, kao i neprimereno ponašanje migranata unose strah u domove, pa meštani Riđice očekuju od nadležnih državnih organa da im pruže dugoročniju pomoć u rešavanju ovog problema.

Izvor: novosti.rs

Komandant Štaba za vanredne situacije gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izvršio je danas smotru opreme i tehnike na punktu zimske službe na Bezdanskom putu, zajedno sa predstavnicima Policijske uprave Sombor, javnih komunalnih preduzeća „Zelenilo“, „Čistoća“, „Prostor“ i „Vodokanal“, koji su, kao i prethodnih godina, uključeni u aktivnosti Zimske službe.

Gradonačelnik je rekao da će Služba i ove godine održavati puteve po prioritetima, a da će u nasenjenim mestima služba raditi po novom sistemu.

„Prioritetom prvog reda u dužini od oko 27 kilometara, biće obuhvaćeno 38 ulica, u drugom prioritetu je obuhvaćeno 22 ulice u dužini od 10,5 kilometara, takođe u planu su i opštinski putevi u dužini od 85 kilometara, kao i glavna ulica, biciklističke i pešačke staze. Ono što je bitno da u narednom periodu ćemo imati i u selima Zimsku službu na malo drugačijem nivou, tako što će JKP Prostor sklopiti ugovore sa ljudima i znaseljenih mesta. Potrebna mehanizacija, kao i ralice su spremne u svakom naseljenom mestu i ti ljudi će dobijati za svoj rad i permanenciju određena sredstva“ istakao je Ratković i dodao da je nabavnjena i nova mehanizacija: „Ovde na punktu zimske službe ove godine imamo i 3 nova traktora kompletno opremljena sa rasipačima i očekujemo da budu spremni za naredni period. Zahvalio bih se svim javnim komunalnim preduzećima što su i ove godine spremno dočekali sezonu sa obnovljenom mehanizacijom“

Na današnjoj smotri Zimske službe istaknuto je da se sva potrebna mehanizacija nalazi na raspolaganju, kao i da se dovoljne količine soli nalaze u magacinu, te da je sve spremno za predstojeću zimu.

U Somboru je danas organizovana još jedna operativna policijska akcija deportacije oko 400 migranata, koji nemaju regulisan boravak u našoj zemlji, nezvanično saznaje RTV. Za transport migranata organizovano je sedam autobusa koji su migrante odvezli za Bujanovac i Pirot.
Među migrantima je bilo najviše Sirijaca i ono su se tokom prethodnih nekoliko dana kretali van prihvatnog centra po periferiji Sombora u grupama.

Akciju su organizovali Komesarijat za izbegla i raseljena lica, Grad Sombor i Policijska uprava Sombor.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja 76. godišnjice Batinske bitke u četvrtak 12. novembra u Velikoj sali Kulturnog centra otvorena je Izložba fotografija Glavne arhive grada Moskve posvećena 75-godišnjici Velike pobede u Drugom svetskom ratu i dodeljena je nagrada „Venac slobode Radomir Drakulić“.

Izložbu fotografija Glavne arhive grada Moskve otvorila je Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora podsetivši na značaj Batinske bitke.

„Tada je završena četvorogodišnja borba protiv fašizma gde smo naučili nešto, a veoma je važno da se podsećamo na te istorijske događaje iz prošlosti kako bi lakše shvatili sadašnjost i pripremili se za budućnost“ istakla je Tica.
Izložbu je organizovao Kulturni centar u saradnji sa Ruskim centrom za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu.

„I ove godine, kao i svake godine Grad Sombor i Kulturni centar Sombor obeležavaju godišnjicu Batinske bitke. Ovoga puta bilo je nešto drugačije, iz Glavne arhive grada Moskve, zahvaljujući Ruskom kulturnom centru mi smo dobili jednu divnu izložbu koju čini 40 fotografija ruskih ratnih fotografa. Ona je posvećena zapravo 75. godišnjici velike pobede Rusije u Drugom svetskom ratu“ rekla je direktorka Kulturnog centra Vesna Šašić.
Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor i Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ ovogodišnju nagradu „Venac slobode Radomir Drakulić“ dodelili su Srpskoj čitaonici. Nagrada se dodeljuje u znak sećanja na somborskog pesnika Radomira Drakulića koji je stradao u nacističkom logoru.

Izložbu fotografija ratnih fotoreportera Mihaila Trahmana, Jurija Koroljova, Aleksandra Ustinova, Borisa Ignatoviča, Sergeja Strunikova, na kojima su ovekovečeni artiljerci, mornari, partizani, medicinske sestre, strugari, pioniri, somborska publika može da pogleda tokom naredne sedmice u Velikoj sali Kulturnog centra radnim danima od 8 do 14 časova.

Grad Sombor danas obeležava 102 godine od one istorijske noći između 13. i 14. novembra 1918. godine kada su u Sombor, pod komandom majora Nikole Ilića Bajke, ušli prvi odredi srpske vojske Prve armije vojvode Petra Bojovića.

Nakon šest godina ratova za oslobođenje svoje zemlje srpska vojska je za svega dva meseca, od polovine septembra do polovine novembra 1918. godine, oslobodila svoju otadžbinu, kao i sve krajeve u kojima je živeo srpski narod, ali i zemlje drugih južnoslovenskih naroda, sa kojima se srpski narod 1. decembra 1918. godine ujedinio u zajedničku državu.

U znak sećanja na ovaj istorijski dan gradonačelnik Antonio Ratković, član Gradskog veća Slobodan Stanić, član Gradskog veća Sava Dojić i pomoćnik gradonačelnika Siniša Borota, položili su venac na spomen obeležje poginulih boraca i ostalih stradalih na ovom području u Prvom svetskom ratu, kao i na spomenik majora Nikole Ilića Bajke.

„Istorijska mera slavnog dela priključenja Sombora matici Srbiji i mudrost koja nam je naložena glasi: Sombor i Vojvodina će zauvek biti srpski jer nikada neće biti isključivo srpski, već svih ljudi i svih naroda koji ovde žive.
To su pouke prošlosti i za danas, kada sve velike evropske zemlje, naše saveznice u Prvom svetskom ratu, obeležavaju godišnjicu završetka prvog velikog globalnog sukoba, a mi se sećamo svih onih koji su, prošavši albansku golgotu i solunski front, došli do našeg grada i prvi put u njegovoj dugoj istoriji priključili ga matici Srbiji.“ upisao je u knjigu sećanja gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.