Sombor vesti

Zbog izuzetno visokih temperatura u Srbija klima uređaji biće uključeni tokom čitavog dana. Shodno tome, možemo očekivati i znatno veće račune za struju.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji na mesečnom nivou troši oko 400 kilovat-časova električne energije, što je iznad zelene zone potrošnje, u kojoj je struja najjeftinija, piše Nova.rs.

Ipak, kada nastupe tropski dani, tokom kojih temperatura dostiže i do 40 stepeni, veliki broj građana koristi klimu i po 12 sati dnevno, a u tom slučaju, neminovan je prelazak u plavu i crvenu zonu, u kojoj su kilovati skuplji.

Koliko struje troši klima?

Klima uređaji ne troše konstantno istu količinu struje, i to jer imaju ugrađen uređaj koji reguliše kojom snagom radi klima. To znači da klime imaju dva režima rada, a od toga zavisi i potrošnja.

U plavoj (srednjoj) zoni potrošnje, klima u proseku troši 1,2 kW, i to dok dostiže temperaturu, što je ukupno 16,4 dinara po satu. Samo održavanje temperature troši oko 4,7 dinara po satu.

U crvenoj zoni, u koju ulaze građani koji potroše najveću količinu struje, a koja je ujedno i najskuplja, klima će, tokom postizanja željene temperature, trošiti 32,79 dinara po satu. Takođe, ako klima samo održava temperaturu, to će koštati oko 9,56 dinara za sat vremena.

Noću, kada se struja obračunava po nižoj tarifi, situacija je dosta povoljnija.

Konkretno, u plavoj zoni će klima za postizanje temperature trošiti nešto više od četiri dinara po satu, a za održavanje temperature dva.

U crvenoj zoni, klima će za postizanje temperature potrošiti u proseku 8,2 dinara, a za njeno održavanje 2,39 po satu.Koliko će biti veći račun?

Kako bismo proverili koliko će računi biti veći, računali smo da je klima uređaju potrebno oko sat vremena da postigne željenu temperaturu, a to znači da će, ukoliko radi 12 sati, samo prvi sat raditi najjačim intenzitetom, dok će preostalih 11 održavati temperaturu.

Dakle, ako klima radi od 10 ujutru do 22 sata uveče, prvi sat u plavoj zoni, tokom kojeg se postiže temperatura, koštaće 16,4 dinara, a za svaki sat koštaće po 4,7 dinara – dakle 51,7 ukupno.

To je, dakle, 68,1 dinar dnevno, a na mesečnom nivou, kada se uračuna i PDV – 2.451 dinar.

Domaćinstva koja, nevezano za korišćenje klima uređaja, na mesečnom nivou troše više struje, pa ulaze u crvenu zonu potrošnje, platiće još više.

Za isti režim rada klime, to će koštati 137,95 dinara dnevno, odnosno 4.966 mesečno, sa porezom.

Ukoliko neko koristi klimu kraće, osam sati tokom dana, to će ga, ukoliko je u plavoj zoni, na mesečnom nivou koštati u proseku 1.775, a u crvenoj 3.589 dinara.

Koliki će biti račun ako klima radi samo noću?

Naravno, kako je klima noću jeftinija nego danju, uvećanje računa zbog klime neće biti toliko drastično.

Dakle, ako klima uređaj hladi prostor od ponoći do osam sati ujutru, kada je struja jeftinija, u plavoj zoni, to će biti mesečni trošak od 648 dinara sa porezom. U crvenoj zoni, mesečni trošak za klimu koja radi tokom noći biće 897 dinara sa PDV-om.

Ipak, u vreme ovako visokih temperatura malo ko pali klimu samo noću.

Kada je struja jeftinija?

Struja po nižoj tarifi se obračunava od ponoću do osam ujutru, u Beogradu.

U Vojvodini, jeftiniji obračun počinje u 23 i traje do sedam časova, a u centralnoj Srbiji su kilovati jeftiniji od 22 do šest sati.

Izvor: n1info.rs

Odlazak na letovanje može biti izazovan za one koji kod kuće ostavljaju svoje biljke.

Da ne bi uvenule dok ste vi na plaži, dovoljno je malo planiranja i nekoliko trikova koje preporučuju baštenski stručnjaci širom sveta.

Biljke mogu da prežive vaš odmor bez da nekoga obavezujete da se brine o njima. Potrebna je samo dobra priprema.

Zalivanje pre puta – ali pametno

Dan pre odlaska dobro je zaliti sve biljke, ali ne preterivati. Zemlja treba da bude ravnomerno vlažna, ali ne natopljena.

Saksije koje imaju tanjiriće ispod mogu da se napune vodom – biljka će povući tečnost po potrebi. Ovo naročito važi za glinene saksije koje brže isparavaju.

Skloniti ih sa sunca

Biljke treba pomeriti dalje od prozora, pogotovo ako su okrenuti ka jugu. Jaka svetlost i toplota ubrzavaju isušivanje zemlje.

Grupisanje biljaka zajedno na jednom mestu u polusenci stvara mikroklimu sa većom vlagom, pa će se i sporije sušiti, piše The Guardian.

Napravite sistem za samonavodnjavanje

Postoji nekoliko načina da biljke same dobijaju vodu dok vas nema:

Fitilj sistem: Uzmite pamučni kanap i jedan kraj stavite u činiju s vodom (koja je postavljena više od saksije), a drugi kraj u zemlju. Biljka će polako upijati vodu preko fitilja.

Flaša sa vodom: Uzmite plastičnu flašu, napravite male rupice na čepu, napunite je vodom i okrenite je naopako u saksiju. Voda će kapati postepeno.

Mini staklenik za biljke koje vole vlagu

Za biljke koje traže više vlage, poput paprati ili spatifiluma (peace lily), možete napraviti jednostavan mini staklenik: pokrijte ih providnom plastičnom kesom koju pričvrstite na štapiće zabodene u zemlju, tako da plastika ne dodiruje listove.

Ovo stvara efekat staklene bašte i zadržava vlagu u vazduhu.

Koristite prirodne dezinfekcione efekte sunca (kad se vratite)

Po povratku, biljke treba postepeno vratiti na svetlo. Pregledajte listove i zemlju, odstranite suve delove i ostavite ih neko vreme na prozoru (ali ne direktno u podne) kako bi UV zraci prirodno dezinfikovali eventualne gljivice ili vlagu.

Saveti za konkretne biljke

Sanseverija (svekrvin jezik) i zamija: Vrlo otporne, preživeće i dve nedelje bez vode ako ih pre odlaska dobro zalijete i stavite u senku.

Spatifilum i paprat: Vole vlagu – obavezno im napraviti mini staklenik ili koristiti fitilj. Idealno je da ih ostavite u kupatilu, ako ima dovoljno svetla.

Sukulenti i kaktusi: Nije im potrebno zalivanje tokom 10 dana – samo ih sklonite sa direktnog sunca.

Fikus i monstera: Zaliti pre odlaska i obavezno skloniti sa prozora. Mogu podneti suvlju zemlju neko vreme.

Izvor: n1info.rs

Ministarstvo za brigu o selu, danas je dodelilo Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom za još osam porodica sa teritorije Grada Sombora. Tim povodom, ispred lokalne samouprave, potpisivanju i dodeli Ugovora prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom potpisali su Samanta Petrović i Janko Balog iz Bačkog Monoštora, Nemanja Racić Berić iz Sombora, Branko Кatić iz Bačkog Monoštora, Zoltan Кeseg iz Telečke, Valentino Popović iz Ugrinovaca, Sintija Pastor iz Bezdana i Rade Pastor iz Bačkog Brega, Renata Jurković i Кristijan Novaković iz Riđice, te Vanesa Blaževac iz Sombora i Miloš Vukadinović iz Stanišića.

Gradska većnica Bojić je ovim povodom izrazila zahvalnost Ministarstvu za brigu o selu koje još od 2021. godine dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak ljudi na selu sa svim prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelje.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2025. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 30. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

U cilju smanjenja rizika od požara tokom predstojeće letnje sezone, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje u Somboru, izdalo je nalog za sprovođenje preventivnih i operativnih mera zaštite i spasavanja u periodu od 1. jula do 30. oktobra 2025. godine.

Na sastanku Okružnog štaba za vanredne situacije Zapadnobačkog upravnog okruga, kojim je predsedavao načelnik ZBUO Goran Nonković, naglašena je potreba da se održe sednice štabova i analiziraju potencijalni rizici od požara na otvorenom prostoru, posebno u poljoprivrednim i šumskim područjima. Predloženo je angažovanje svih nadležnih lokalnih i republičkih inspekcija, lovačkih udruženja i drugih relevantnih subjekata, kao i aktiviranje operativnih timova i specijalizovanih jedinica zaštite i spasavanja.

Na sastanku je predstavljen novi Poslovnik o radu Okružnog štaba ZBUO kako bi se isti pregledao i uskladio sa Sektorom za vanredne situacije i usvojio.

Pored toga, posebna pažnja usmerena je na kontrolu i zabranu spaljivanja biljnih ostataka, organizaciju edukativnih kampanja kroz lokalne medije i društvene mreže, te obezbeđivanje dovoljne količine vode za eventualno gašenje požara.

Svim opštinama i gradovima u ZBUO naloženo je da redovno izveštavaju o stanju na terenu, broju ugroženih domaćinstava i eventualnim tehničkim problemima u vodosnabdevanju, te da blagovremeno preduzimaju mere za otklanjanje potencijalnih opasnosti.

Udruženje sportskih ribolovaca „Amur“ iz Кljajićeva, proslavilo je protekle nedelje jubilarnih 30 godina postojanja. Tim povodom, organizovan je celodnevni događaj na obali Velikog Bačkog kanala gde se nalazi i sedište udruženja.

Veliki broj članova, među kojima je bilo i omladinaca, učestvovalo je u brojnim aktivnostima kao što su radionice, takmičenje u pecanju i druženje u prirodi.

Od osnivanja do danas, USR „Amur“ aktivno radi na očuvanju prirode i negovanju ribolovne tradicije, okupljajući ljubitelje ribolova kroz razna takmičenja, edukativne radionice, ali i druge aktivnosti, kao što su rad s decom i omladincima.

Ispred lokalne samouprave, događaju je prisustvovala Jovana Miljević, članica Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Sombora.

Crveni krst Apatin, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi u ponedeljak 30. juna.

Akcija će biti realizovana u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“ u vremenu od 9 do 12 sati.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Iz Crvenog krsta Apatin pozivaju dobrovoljne davaoce i ostale sugrađane da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

izvor: radiodunav.com

Letnji meseci donose mnoštvo novih iskustava, ali i prilike za testiranje strpljenja, izdržljivosti i emocionalne stabilnosti.

Dok će neki uživati u bezbrižnim danima i sunčanim avanturama, određeni horoskopski znaci bi mogli da se suoče sa raznim izazovima, od ljubavnih obrta do profesionalnih dilema i unutrašnjeg samoispitivanja, prenosi Index.hr.

Četiri znaka koje očekuje posebno intenzivno leto:

Blizanci

Iako su poznati po svojoj prilagodljivosti, Blizanci će tokom leta doživeti neobičnu emocionalnu nestabilnost.

Ljubavni odnosi bi mogli biti pod lupom, a manji nesporazumi bi mogli da eskaliraju u veće sukobe.

Pitanje poverenja i komunikacije biće u centru svega, pa će Blizanci morati da nauče kako da se nose sa osećanjima nesigurnosti.

Na poslovnom planu, moguć je osećaj stagnacije, što će izazvati frustraciju kod inače radoznalih i ambicioznih pripadnika ovog znaka.

Preporučuje se da izbegavaju donošenje važnih odluka dok se situacija ne smiri. Tokom jula i avgusta, introspektivne faze biće ključne za emocionalno sazrevanje.

Rak

Leto će kod Rakova probuditi duboke emocije i pokrenuti stara pitanja koja su odavno trebalo da budu zatvorena.

Susreti sa prošlošću, bilo kroz ljude ili situacije, mogli bi izazvati talas nostalgije, ali i anksioznosti. Posebno će biti izazovno uravnotežiti potrebe drugih i lične granice.

Porodični odnosi i osećaj pripadnosti biće u fokusu, ali ne nužno na pozitivan način. Rakovi će morati da nauče kako da se zauzmu za sebe, a da se ne osećaju krivim.

Profesionalno, moguće su promene koje će zahtevati emocionalnu zrelost i adaptaciju, čak i ako u početku deluju kao korak unazad.

Devica

Perfekcionističke tendencije Device stavljaju se na test tokom vremena kada se čini da sve izmiče kontroli.

Poslovne obaveze, odloženi planovi, kolege koje ne ispunjavaju očekivanja, sve to može dovesti do mentalne iscrpljenosti. Device će osećati potrebu za redom, dok leto donosi haos.

Nesigurnost se očekuje u ljubavi, posebno ako Devica oseća da daje više nego što prima.

Umor bi takođe mogao uticati na njihovo zdravlje, pa su opuštanje i odmor ključni. Biće važno priznati da se ne može sve kontrolisati, ponekad je najveća snaga u puštanju.

Strelac

Avanturistički duh Strelca će ove godine naići na brojna ograničenja, bilo zbog finansijskih okolnosti, profesionalnih obaveza ili neočekivanih ličnih situacija.

Frustracija će rasti jer njihova potreba za slobodom neće moći da se ostvari kako su planirali.

Putovanje, koje im je često izvor inspiracije i bekstva, moglo bi biti odloženo ili doneti više stresa nego zadovoljstva.

Mogući su nesporazumi u međuljudskim odnosima jer će njihova potreba za prostorom biti pogrešno protumačena.

Ključna lekcija biće prihvatanje granica i pronalaženje slobode uprkos ograničenjima.

Kompletna krvna slika (KKS) je uobičajena, dobro poznata, analiza krvi koju lekari koriste za procenu opšteg zdravstvenog stanja, ali i detekciju različitih poremećaja, uključujući infekcije.

Kada je u pitanju razlikovanje bakterijskih i virusnih infekcija, određeni parametri KKS daju nam ključne uvide vezane za ovu temu.

Ključne komponente KKS koje se odnose na infekciju

Leukociti - Ove ćelije pomažu našem telu da se bori protiv infekcija. Ukupan broj belih krvnih zrnaca nam pokazuje da li je u organizmu pisutna infekcija.

Neutrofili - Vrsta belih krvnih zrnaca čiji broj je najčešće povišen kod bakterijskih infekcija.

Limfociti - Druga vrsta belih krvnih zrnaca koja je obično povišena kod virusnih infekcija.

Monociti, eozinofili i bazofili - Druge vrste leukocita koje nam pružaju dodatne informacije o našem imunom odgovoru.

Razlike u rezultatima CBC za bakterijske i virusne infekcije

Ukupan broj leukocita:

Bakterijske infekcije - Često izazivaju povećanje ukupnog broja leukocita. Ovo je poznato kao leukocitoza.

Virusne infekcije - Ne mogu značajno da povećaju ukupan broj belih krvnih zrnaca, pri čemu ponekad dovode i do njegovog smanjenja (leukopenija).

Neutrofili:

Bakterijske infekcije - Obično izazivaju povećanje broja neutrofila, posebno nezrelih neutrofila (poznatih kao štapićasti neutrofili). Ovo pojava naziva se "pomeranje ulevo".

Virusne infekcije - Obično ne izazivaju povećanje broja neutrofila, a ponekad mogu dovesti i do smanjenja njihovog apsolutnog broja.

Limfociti:

Bakterijske infekcije - Po pravilu ne izazivaju povećanje broja limfocita.

Virusne infekcije - Obično dovode do povećanja broja limfocita. Ovo je poznato kao limfocitoza.

Primer bakterijske infekcije:

Pacijent sa bakterijskom infekcijom može imati visok ukupan broj belih krvnih zrnaca, veliki broj neutrofila i verovatno povećan broj nezrelih neutrofila (štapova).

Primer virusne infekcije:

Pacijent sa virusnom infekcijom može imati normalan ili blago snižen broj leukocita, sa većim udelom limfocita.

Zašto je ovo važno?

„Razumevanje ovih razlika pomaže lekarima da donesu odluke o terapiji i planu lečenja. Bakterijske infekcije se često leče antibioticima, dok se virusne infekcije ne leče”, objašnjava za Stetoskop biohemičar, mr Sonja Šuput.

Zloupotreba antibiotika može dovesti do rezistencije, zbog čega je važno pravilno identifikovati vrstu infekcije.

„Iako rezultati KKS mogu pružiti važne indicije u terapiji, oni su samo jedan deo dijagnostičke slagalice. Lekari kliničari uzimaju u obzir ove rezultate zajedno sa simptomima, nalazom fizikalnog pregleda pacijenta i rezultatima drugih testova kako bi postavili sveobuhvatnu dijagnozu”, poručuje ona.

Izvor: n1info.rs

Šlepovanje automobila u inostranstvu može da deluje kao noćna mora – naročito ako se dogodi na putovanju, daleko od kuće, u nepoznatom okruženju i bez pomoći na dohvat ruke. Kvar vozila, saobraćajna nezgoda ili bilo koji drugi tehnički problem na putu van granica Srbije zahteva brzu reakciju, ali i znanje kako da postupite.

U ovom tekstu otkrićete kako zapravo izgleda šlepovanje iz druge zemlje, koje su realne cene takve usluge, šta sve treba da imate pripremljeno i kako da se organizujete unapred, da bi potencijalni problem rešili uz što manje stresa i troškova.

Šta sve podrazumeva šlepovanje automobila u inostranstvu?

Kada se kvar dogodi dok ste u drugoj zemlji, važno je da znate ko vam može pružiti pomoć na putu 24h, jer upravo to može biti presudna za brzo i bezbedno rešavanje problema.

U praksi to znači da kontaktirate međunarodnu šlep službu ili svoju osiguravajuću kuću ako imate uključen paket pomoći. U idealnom slučaju, u pitanju je služba koja nudi operativni centar dostupan non-stop, pokriva teritoriju zemlje u kojoj se nalazite i može da vas kontaktira na jeziku koji razumete.

Proces šlepanja započinje dijagnostikom problema – bilo da je u pitanju tehnički kvar, saobraćajna nezgoda, probušena guma ili nemogućnost pokretanja vozila. Ukoliko kvar ne može da se reši na licu mesta, šlep vozilo prevozi vaš automobil do najbližeg servisa, hotela, carinske zone ili nazad u Srbiju, u zavisnosti od dogovora. Često se postavlja pitanje da li vozilo može odmah biti prebačeno u Srbiju – to zavisi od vrste osiguranja, zakona zemlje u kojoj ste, kao i dostupnosti prevoza u tom trenutku.

Usluga može uključivati i dodatne troškove kao što su carinske procedure, izdavanje dozvola za šlep, dodatne takse na auto-putu i dnevnice za vozača šlep vozila. Zbog svega toga je važno da unapred znate tačnu proceduru i kontakt broj službe koju koristite.

Koliko košta šlepovanje automobila iz inostranstva?

Cena šlepa iz inostranstva zavisi od više faktora, ali osnovni kriterijum je udaljenost. U proseku, šlepovanje iz zemalja u regionu kao što su Mađarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina ili Crna Gora košta između 200 i 500 evra, dok za udaljenije zemlje Evropske unije cena može ići i do 1.000 evra pa i više. Ako se vozilo šlepa iz Nemačke, Austrije ili Italije, cene su često u rasponu od 600 do 1.200 evra, u zavisnosti od tipa vozila, vremena prevoza i dodatnih zahteva.

Veličina i težina vozila takođe značajno utiču na cenu. Veća vozila, poput SUV-ova, kombija ili vozila sa prikolicom, zahtevaju specijalizovana šlep vozila i dodatne dozvole, što povećava ukupne troškove. U nekim slučajevima, šlepovanje se obavlja kombi prevozom sa carinskom dokumentacijom, što dodatno komplikuje organizaciju i cenu usluge.

Ukoliko imate osiguranje, moguće je da će trošak biti u potpunosti ili delimično pokriven, ali je važno da prethodno proverite koje zemlje i kolike udaljenosti pokriva vaša polisa. Neki paketi pokrivaju samo šlep do najbližeg servisa, dok drugi nude prevoz vozila do adrese prebivališta u Srbiji.

U praksi je najjeftinija opcija dogovor sa lokalnim prevoznikom u zemlji gde ste u kvaru, ali tu postoji rizik od jezičke barijere, nepoznatih cena i neproverenih uslova. Zato se sve više vozača odlučuje za angažovanje domaćih agencija koje imaju partnere širom Evrope.

Kako se pripremiti pre puta – osiguranje i asistencija

Jedan od najvažnijih koraka koje možete preduzeti pre odlaska u inostranstvo jeste ugovaranje auto asistencije koja uključuje šlepovanje vozila. Brojne osiguravajuće kuće i automobilski klubovi u Srbiji nude pakete pomoći koji obuhvataju kvarove, nezgode, dostavu goriva, smeštaj za putnike i naravno – šlepovanje.

Pre nego što se odlučite za konkretnu asistenciju, pažljivo pročitajte uslove pokrića: koje zemlje su obuhvaćene, koliki su limiti u kilometrima ili iznosima, da li usluga uključuje samo šlep do servisa ili i povratak u Srbiju. U nekim slučajevima postoji dnevni limit (npr. 100 km dnevno), pa se ostatak kilometraže dodatno naplaćuje.

Takođe, obavezno proverite da li vam uz asistenciju dolazi i pravna pomoć u inostranstvu, jer u slučaju nesreće ili spora može biti od velike koristi. Ne zaboravite da sa sobom ponesete i međunarodnu vozačku dozvolu, zelenu kartu i svu dokumentaciju koja dokazuje vlasništvo nad vozilom – jer bez toga, šlep može biti otežan ili zabranjen.

Najbolja praksa je da sa sobom nosite kontakt brojeve šlep službi i osiguravajuće kuće, kao i aplikaciju ili broj ambasade Srbije u zemlji u kojoj boravite.

Šta da očekujete kada šlep kreće iz inostranstva?

Kada se dogovori šlep iz druge zemlje, važno je da znate kako izgleda sama procedura. Nakon što kontaktirate nadležnu službu, šalje se šlep vozilo sa potrebnim dozvolama. Vozač šlepa obično dolazi u roku od 12 do 48 sati, u zavisnosti od lokacije. U međuvremenu, vi morate biti prisutni sa dokumentacijom – saobraćajnom dozvolom, ličnom kartom ili pasošem, i eventualno carinskom potvrdom ako se radi o tranzitu.

Po dolasku, šlep operator mora dokumentovati stanje vozila, učitati ga na platformu i zapečatiti tovar u skladu sa zakonskim pravilima zemlje. Ukoliko vozilo ne može da se pokrene ili se nalazi na nezgodnoj lokaciji, angažuje se dodatna oprema, poput vitla, dizalica ili pomoćnog vozila. Sve ovo se dodatno naplaćuje.

Jedna od važnih stvari jeste komunikacija sa lokalnom policijom ili saobraćajnom patrolom – ako je došlo do nezgode, neophodno je da imate zapisnik kako biste izbegli probleme pri ulasku u Srbiju. Šlepovanje iz zemalja van EU (npr. Švajcarska) može zahtevati dodatne carinske postupke, što produžava vreme i povećava cenu usluge.

Kada se šlep isplati, a kada ne?

Šlepovanje vozila iz inostranstva nije uvek racionalna odluka. U nekim slučajevima, naročito ako je kvar veliki (npr. havarisan motor ili uništena šasija), popravka u Srbiji može biti skuplja od vrednosti vozila. Zato je važno da pre bilo kakve odluke zatražite stručnu procenu troškova, bilo preko servisa u inostranstvu, bilo kod vašeg lokalnog majstora.

Ukoliko se vozilo nalazi u zemlji EU, a posedujete kasko osiguranje, proverite da li polisa pokriva i otkup vozila, zamenski automobil ili troškove hotela dok čekate popravku. U nekim slučajevima, može vam se isplatiti da ostavite vozilo kod lokalnog otkupljivača i predate dokumentaciju uz potvrdu o rashodu, posebno ako bi vas šlep stajao više nego što vredi vozilo.

Ekonomičnost šlepa zavisi od vaših ciljeva: da li želite da vozilo popravite i nastavite da ga vozite, da ga prodate, ili je u pitanju novi automobil koji tek treba da bude registrovan u Srbiji. Ne zaboravite i da neke carinske i registracione procedure ne možete završiti bez prisustva vozila, što šlep čini obaveznim.

Zaključujemo da šlepovanje vozila iz inostranstva zahteva temeljnu pripremu, pouzdanog partnera i jasno razumevanje troškova. U situacijama kada nastupi kvar daleko od kuće, informacija i organizovanost postaju vaša najjača pomoć.

Izvor: saveti.rs