Sombor.info

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonović iz Sombora je 2017. godine uvrštena u program rekonstrukcije i adaptacije kompletne ustanove pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, koje finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.

Ovaj kapitalni projekat deo je značajnog ulaganja u objekte zdravstva, a u Somboru se realizuje prvi put posle skoro 35 godina i podeljen je u tri faze.

- Trenutno se nalazimo u realizaciji prve faze projekta, koja podrazumeva izgradnju novog objekta OB Sombor koji će se graditi na mestu sadašnjeg Odeljenja za plućne bolesti. Ukupna procenjena vrednost izrade projektno–tehničke dokumentacije prve faze iznosi 22 miliona dinara. Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i opštine Zapadnobačkog okruga. Projektni zadatak za prvu fazu je odobren od strane Kancelarije 20.12.2018. godine, a 4.06.2019 godine potpisan je i ugovor za izradu kompletne projektno - tehničke dokumentacije za izgradnju novog objekta u okviru kompleksa na Vojvođanskoj ulici - rekao je za sajt Opštine Apatin direktor bolnice dr Dragan Rastović.

Dodao je da je kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima odobrila idejne projekte i predata je kompletna dokumentacija za odobrenje lokacijskih uslova. Trenutno se izrađuju projekti potrebni za dobijanje građevinske dozvole.

- Na osnovu svega navedenog, može se očekivati da bi građevinski radovi na realizaciji ove faze mogli da otpočnu do kraja 2020. godine. Ta faza bi podrazumevala rušenje objekta sadašnjeg Odeljenja za plućne bolesti i, nakon toga, započinjanje radova na izgradnji novog objekta. U novom objektu će biti smeštena sva odeljenja hirurških grana, predviđena je izgradnja i opremanje šest najsavremenijih operacionih sala, hiruške poliklinike sa kabinetima, Službe za radiološku dijagnostiku, a u podrumu je planirano smeštanje nove, savremene jedinice za centralnu sterilizaciju i bolničkog vešeraja - naveo je Rastović.

Da bi Odeljenje za plućne bolesti nesmetano funkcionisalo u ovom periodu, predviđa se njegovo preseljenje u postojeće kapacitete OB Sombor, ili ukoliko dobiju saglasnost od Ministarstva odbrane, u objekat nekadašnje Garnizonske ambulante, gde bi mogao biti premešten i ATD sa reumatološkom ambulantom, koji je sada dislociran od bolnice i nalazi se u centru grada u neuslovnoj zgradi koja je u vlasništvu grada Sombora.

- Nakon završetka prve faze, uslediće druga faza, koja je istog značaja kao i prva. Druga faza podrazumeva rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju sadašnjeg Hiruškog bloka, izgrađenog 1987. godine. Taj objekat će u budućnosti biti savremen internistički blok u kom će se, konačno, pod jednim krovom naći sva odeljenja i službe ove grane medicine, kao i njihova poliklinika i dijagnostika. U ovoj fazi najznačajnije će biti preseljenje na ovu lokaciju Odeljenja za neurologiju sa Apatinskog puta - rekao je Rastović.

Kako je reč o najvećem objektu u sklopu OB od skoro 16.000 m2, planira se da se u adaptirani internistički blok premesti i Služba bolničke apoteke i Tehnička služba, te da se formira i savremeni, objedinjen, hitan prijem pacijenata sa dve operacione sale za hitne intervencije i pratećim dijagnostičkim službama, kao i deo za dnevnu hospitalizaciju.

- Novi objekat i sadašnji hiruški blok će na tri etaže biti povezani toplim vezama što će dodatno olakšati rad i funkcionisanje svim, a naročito medicinskim radnicima, i značajnoj meri doprineti većem komforu pacijenata. Za vreme izvođenja radova druge faze skoro sva odeljenja će neometano funkcionisati u svojim sadašnjim prostorijama - istakao je Dragan Rastović.

U trećoj fazi predviđena je rekonstrukcija ostalih objekata u krugu, rušenje nelegalnih objekata kao i parterno uređenje celokupne parcele.

- Nakon okončanja sve tri faze planira se kompletno preseljenje svih preostalih odeljenja sa lokacije na Apatinskom putu u objekte na Vojvođanskoj ulici i objedinjavanje svih odeljenja u jednu funkcionalnu celinu što će doprineti boljem funkcionisanju, značajnim uštedama i podizanju kvaliteta zdravstvenih usluga na teritoriji Zapadnobačkog okruga - zaključio je Rastović.

Izvor: ekapija.com

Negativan uticaj pandemije odrazio se na turizam, ali oni koji su duže u ovom sektoru kažu da se mora gledati u budućnost, a šteta sanirati tako što će se domaći turisti privoleti na ovdašnji turizam, uz pomoć kojeg bi gosti iz drugih sredina razgledali i upoznali “svoje dvorište”.

Kako je pitanje hoće li ove godine uopšte biti stranih turista na koje su navikli, ljudi u ovom sektoru pozivaju sve zainteresovane da upoznaju i vide šta sve može da se doživi u ravnici. U Zapadnobačkom okrugu, Apatin i Sombor čine urbano jedinstvo okruženo prirodnim leptama, salašarskom i gastronomskom tradicijom koja zaslužuje objedinjenu pažnju.

Apatin i Sombor veže Gornje podunavlje, prirodni biser kakvog retko gde ima u Srbiji, ali i trans-evropska biciklistička maršuta- “EuroVelo 6”. Ako želite da razgledate Specijalni rezervat i osetite duh starih vremena i dunavskih alasa možete krenuti brodićem “Apatinka” ili iznajmljenim čamcima, koji će vas provozati glavnim tokom Dunava do čarobnih rukavaca ili odvesti na omiljene pecaroške destinacije.

“Marina Apatin se nalazi već drugu godinu u sistemu vaučera i možemo reći da se to za sada lepo razvija. Naročito ove godine očekujemo veliki skok i porast broja domaćih turista. Imamo osam dvokrevetnih studio apartmana, a iznajmljujemo i bicikla”, kazala je Ljiljana Krec, direktorica JP putničko pristanište i marina.

Kako je sezona lova u toku, u preduzeću Vojvodinašume očekuju strane i domaće turiste.

“Mi smo našu sezonu praktično prodali još u februaru mesecu i to uglavnom stranim turistima iz Nemačke i Austrije i za sada te rezervacije još uvek stoje i nisu otkazane, ali dobijamo mejlove da ukoliko se granice ne otvore u punom smislu da ćemo imati problem sa realizacijom lova”, saopštio je Srđan Peurača, zastupnik ogranka Šumsko gazdinstvo Sombor “Vojvodinašume”.

U okolini se nalazi petnaestak salaša, spoj istorije, porodične tradicije, tradicionalnih bačkih jela i života naselja koja i danas oslikavaju nekadašnji život paora. U Apatinu i Somboru ima desetak čardi gde su na meniju čuveni riblji specijaliteti.

“Mogu reći da je nama korona čak i pomogla, jer na salašima ima jako puno da se radi, a to je sve teško postići ako imate goste. Tako smo ovih svih poslova uspeli srediti salaš da sve bude sređeno kada nam dođu gosti. Iskoriostili smo vreme da uradimo i pripremimo salaš za goste”, kazala je Aranka Hornjak Mijić.

“Naša firma biće u sistemu vaučera i očekujemo da od novih mera Vlade Srbije i većeg broja izdatih vaučera imamo pojačan broj domaćih gostiju”, rekao je Borislav Andrić, vlasnik hotela i čarde u Somboru.

U ovom putovanju možete se provozati fijakerom, prepoznatljivim i opevanim simbolom Sombora.

”Očekujemo i nadamo se će uskoro biti vožnji fijakerom, koje su ovde prava turistička atrakcija”, izjavio je fijakerista.

“Najinteresantnije je to što imamo izuzetno jedan urban deo koji ima stari šarm, a u neposrednoj blizini su prirodna bogatstva koja su interesantna i nezamenljiva”, rekao je Đuro Todorić, direktor TO Sombor.

Apatin i Sombor su atraktivne turističke destinacije, bilo da izaberete aktivan ili pasivan godišnji odmor. Osim lepih šetališta uz Dunav ili Veliki bački kanal, videćete jedinstven spoj bogate kulture i tradicije, ali i zanimljivih manifestacija, pa su zato ovo mesta koja svakako trebate odabrati.

Izvor: RTV

Kružni tok na Vidovdanskom trgu danas je zvanično otvoren za saobraćaj. Ovo je četvrta raskrsnica u Somboru koja je izgradnjom kružnog toka dobila veću bezbednost za sve učesnike u saobraćaju.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom otvaranja saobraćajnice istakla je da je ostvaren plan da se jednom godišnje, radi veće bezbednosti saobraćaja u gradu, izgradi po jedan kružni tok.

„Danas su završeni radovi na Vidovdanskom trgu koji su podrazumevali izmenu toka saobraćaja na lokaciji koja je sada prilagođena tome da funkcioniše kao kružni tok. Naša ideja i plan jeste bio da svake godine izgradimo po jedan kružni tok i za četiri godine mi imamo i ovaj, kao četvrti u našem planu i našoj realizaciji, što nam je i bio cilj. Nadamo se da će ovo doprineti bezbednosti saobraćaja, ali i ambijentalnom uređenju jedne ovakve raskrsnice, koja je do sada bila dosta komplikovana i sam projekat je zahtevao dosta napora za realizaciju, ali razumemo da će i to svakako doprineti boljoj i funkcionalnijoj upotrebi jedne ovakve raskrsnice, kako za vozila, tako i za pešake“ izjavila je gradonačelnica Golubović, dodavši da je ovo prvi kružni tok u Somboru sa dve saobraćajne trake.

Predsednik Mesne zajednice „Crvenka“ Goran Velebit rekao je da je velik broj građana uputio inicijativu Mesnoj zajednici za regulaciju ove raskrsnice. „Mi smo kao Savet mesne zajednice podneli zahtev Gradskoj upravi što je Grad prepoznao kao nešto što je jako dobro i vrlo brzo su odlučili da urade kružni tok“ istakao je Velebit.

Direktor JKP „Prostor“ Sombor Goran Nonković rekao je da je sam tehnički deo realizacije ovog kružnog toka bio dosta specifičan, pre svega zbog sadržaja koji se nalazi unutar kružnog toka. „Ja kao direktor preduzeća koje se bavi upravljanjem puteva mogu da kažem da sam sa ovom, pre svega, tehničkom regulacijom saobraćaja izuzetno zadovoljan. Deo (saobraćaja) koji dolazi iz (ulice) Miloša Obilića je konačno rešen, a i sve ulice što nastavljaju na ovaj kružni tok i pripadaju krugu venca imamo u planu da regulišemo u narednom periodu“ naglasio je Nonković.

U okviru rekonstrukcije izmenjen je deo kolovozne konstrukcije, postavljeni su novi ivičnjaci, izgrađena su pešačka ostrva, atmosferska kanalizacija sa delom novih slivnika i postavljena je nova saobraćajna signalizacija kojom je raskrsnica pretvorena u kružni tok. Radovi na izgradnji kružnog toka iskorišteni su i za rešavanje problema fekalne kanalizacije na delu Venca u ukupnoj dužini od 200 m. Investitor je Grad Sombor.

Povodom raspisanih izbora za narodne poslanike, poslanike u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornike skupština opština, gradskih opština i gradova za 21. jun 2020. godine, nastavlja se izlaganje na uvid građanima deo biračkog spiska za područje grada Sombora, počev od 12.05.2020. do 05.06.2020. godine, svakim radnim danom u vremenu od 7,30 do 15,00 časova i dana 05.06.2020. godine do 24,00 časa.

Deo biračkog spiska izlaže se na taj način, što se putem računarske opreme u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1, u kancelariji broj 2, unošenjem jedinstvenog matičnog broja građanina, omogućava provera da li su upisani u birački spisak i da li su upisani podaci tačni.

Obaveštavaju se građani sa teritorije grada Sombora da počev od 12.05.2020. do 05.06.2020. godine mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1, kancelarija broj 2, u vremenu od 7,30 do 15,00 časova svakog radnog dana i dana 05.06.2020. godine do 24,00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

Obaveštavaju se maloletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji grada Sombora, da do 05.06.2020. godine do 24,00 časa mogu tražiti upis u birački spisak za područje grada Sombora u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1, kancelarija broj 2, ako do dana izbora, odnosno na sam dan izbora tj. 21.06.2020. godine steknu punoletstvo.

Obaveštavaju se građani da Gradskoj upravi grada Sombora mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, tj. do 30.05.2020. godine, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji.

Obaveštavaju se građani da Gradskoj upravi grada Sombora mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska tj. do 30.05.2020. godine, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Obaveštavaju se interno raseljena lica da počev od 12.05.2020. do 05.06.2020. godine imaju pravo na upis u birački spisak prema mestu u kome su prijavljeni sa tim statusom, kao i da mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1, kancelarija broj 2, u vremenu od 7,30 do 15,00 časova svakog radnog dana i dana 05.06.2020. godine do 24,00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

Od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenja i potrebni dokazi.

Od zaključenja biračkog spiska pa sve do 72 časa pre dana izbora tj. do 17.06.2020. godine, birača u birački spisak upisuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Zahtev za upis se podnosi neposredno Ministarstvu ili preko Gradske uprave grada Sombora.

Pre tačno godinu dana, u somborskom porodilištu, prvorođenom dečaku Filipu i prvorođenoj devojčici Sari u mesecu maju i njihovim majkama, uručenu su prve Bebiteka članske karte i poklon paketi. Do sada je, putem ove akcije, u biblioteku "Karlo Bijelicki" učlanjeno još 24 prodice.

Planiranu proslavu prvog rođendana Bebiteke, na kojoj bi prisustvovali mališani i njihovi roditelji morala je da se odloži, ali sa akcijom se nastavilo. Paketiće za prvorođenog dečaka i prvorođenu devojčicu u svakom mesecu, šalju sepoštom na adresu koju su roditelji prijavili.

U saradnji sa kompanijom "Meteor komerc“ d.o.o. iz Sombora i Opštom bolnicom "Dr Radivoj Simonović“, od maja 2019. godine, svakoj prvorođenoj devojčici i svakom prvorođenom dečaku u mesecu, daruje se paket koji sadrži tri knjige za najmlađi uzrast i igračku, a majkama porodičnu člansku kartu biblioteke "Karlo Bijelicki“ za godinu dana.

Ovom akcijom žele da ukažu, pre svega roditeljima, na to koliko je je važno čitanje sa decom od najranijeg uzrasta, a njihova je misija da knjigu učine dostupnom svakom detetu.

Izvor: RTV

Prijava za jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra punoletnim državljanima Srbije, počeće 15. maja a trajaće do 5. juna 2020. godine.

Ministarstvo finansija uputilo je obaveštenje sa odgovorima na najčešća pitanja o pomoći od 100 evra građanima Srbije.

Ko ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra?

Svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu Uredbe o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (24. april 2020. godine) imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom.

Kako građani mogu da se prijave?

Svi primaoci penzija i primaoci novčane socijalne pomoći će automatski biti prijavljeni za dobijanje novčane pomoći, tako da nije potrebno da se prijavljuju. Pod primaocima penzija smatraju se i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti. Ostali punoletni građani Republike Srbije, koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i važeću ličnu kartu, mogu da se prijave putem portala Uprave za trezor, ili putem kontakt – centra, čiji će broj biti objavljen neposredno pred početak prijave 15. maja.

Kada će početi isplata?

Isplata za primaoce penzija i primaoce novčane socijalne pomoći će početi 15. maja 2020. godine. Ukoliko primalac penzija ili primalac novčane socijalne pomoći nema tekući račun, biće mu u ovu svrhu otvoren jednokratni namenski račun u Banci Poštanska štedionica, koji će biti ugašen nakon što državljanin podigne novac. Isplata za sve druge punoletne građane Republike Srbije, koji su se prethodno prijavili preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt – centra, počeće najkasnije 1. juna 2020. godine.

Kako će dobiti novac državljanin koji nema tekući račun?

Ukoliko državljanin nema tekući račun, potrebno je da se pri podnošenju prijave izjasni u kojoj banci želi da mu se otvori jednokratni namenski račun. Nakon toga, račun će automatski biti otvoren, bez ikakvih troškova. Nakon što državljanin podigne novac, namenski račun će biti ugašen.

Da li sredstva sa namenskog računa moraju da se podignu u gotovini na šalteru banke ili mogu direktno da se preusmere na neka plaćanja?

Sredstva sa namenskog računa se podižu u gotovini. Nakon što sredstva budu podignuta, namenski račun, koji je otvoren samo u tu svrhu, će biti ugašen. Ipak, državljanin nije ograničen, te može da u ugovornom odnosu sa bankom definiše i dodatne usluge koje bi koristio kod konkretne banke, a koje bi se odnosile na navedena sredstva.

Ukoliko je državljanin novac primio na svoj tekući račun, koji je prethodno već bio aktivan, sa njime može da raspolaže kao što to i inače čini.

Da li državljanin koji nema tekući račun može 100 evra da primi na tuđi račun?

Ne postoji mogućnost da se jednokratna pomoć uplati na račun druge osobe. Ukoliko državljanin nema otvoren tekući račun, biće mu bez dodatnih troškova otvoren jednokratni namenski račun u banci koju je izabrao prilikom prijave.

Da li državljani koji su tek napunili 18 godina i nemaju ličnu kartu moraju da izvade taj lični dokument kako bi mogli da se prijave?

U skladu sa važećim Zakonom o ličnoj karti, državljanin stariji od 16 godina života, koji ima prebivlište na teritoriji Republike Srbije, dužan je da ima ličnu kartu. Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra, dostavljanjem podataka: svog JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

Na koji način mogu da se prijave državljani kojima je istekla lična karta a zbog vanrednog stanja nisu u mogućnosti da dobiju novu?

Privremeni registar punoletnih građana Republike Srbije, koji je formiran Uredbom, se odnosi na punoletne građane sa važećom ličnom kartom na dan stupanja na snagu Uredbe, odnosno na dan 24. april 2020. godine. Ukoliko je državljaninu lična karta istekla za vreme trajanja vanrednog stanja, imaće pravo da koristi jednokratnu novčanu pomoć.

Da li samo nosilac novčane socijalne pomoći dobija isplatu, a ostali članovi iste porodice se prijavljuju, ili cela porodica dobija automatski po 100 evra? Da li ostali primaoci socijalnih davanja treba da se prijave?

Isključivo primaoci novčane socijalne pomoći, dakle i nosilac novčane socijalne pomoći i ostali punoletni članovi njegove porodice, dobijaju isplatu po automatizmu, odnosno bez prijavljivanja. Svi ostali korisnici socijalnih davanja treba da se prijave za ovu jednokratnu novčanu podršku, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li se primaoci privremene novčane nadoknade usled nezaposlenosti prijavljuju ili dobijaju isplatu kao korisnici penzija automatski?

Potrebno je da se prijave, putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li pravo na 100 evra imaju državljani Srbije koji žive u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored korisnika penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Da li državljani koji su rođeni u Republici Srbiji, sa prebivalištem u Srbiji, a radili su i primaju penziju iz inostranstva imaju pravo na 100 evra?

Da, ukoliko imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu. Potrebno je da se prijave preko portala Uprave za trezor ili putem kontakt – centra.

Da li će državljani koji nisu penzioneri, a imaju preko 65 godina, primiti direktnu uplatuili je potrebna prijava?

Potrebno je da se prijave putem portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra i da imaju državljanstvo Republike Srbije, aktivno prebivalište u Republici Srbiji i važeću ličnu kartu na dan stupanja na snagu Uredbe.

Da li sredstva za namenskog računa mogu direktno da se preusmere humanitarnim organizacijama?

Ova mogućnost nije predviđena. Ipak, to ne ograničava korisnike da sredstva doniraju humanitarnim organizacijama, nakon što ih podignu sa računa.

Da li građani sa KiM imaju pravo na 100 evra?

Pravo na jednokratnu pomoć imaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra dostavljanjem podataka: JMBG, registarskog broja važeće lične karte i naziva banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog državljanina na koji će se uplatiti jednokratna novčana pomoć.

Da li državljani Srbije koji imaju srpski pasoš, a koji žive u Republici Srpskoj i nemaju ličnu kartu Republike Srbije imaju pravo na prijavu?

Pravo na jednokratnu pomoć (pored primalaca penzija, i svih primalaca novčane socijalne pomoći), imaju punoletni državljani Republike Srbije, koji na dan stupanja na snagu ove uredbe imaju aktivno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, i koji se prijave za dobijanje jednokratne novčane pomoći preko portala Uprave za trezor ili telefonski putem kontakt – centra.

Na koji način se može poslati zahtev ukoliko neko od penzionera ne želi uplatu?

S obzirom na to da su primaoci penzija automatski prijavljeni za dobijanje novčane podrške u iznosu od 100 evra, ova mogućnost nije predviđena. Ipak, ukoliko ne žele da koriste tu pomoć, mogu da je doniraju u humanitarne svrhe.

Izvor: N1

Tokom vanrednog stanja još jednom je potvrđeno da je Sombor grad plemenitih ljudi. Jedan od njih svakako je Dragan Suhalj, koji je uz pomoć svoje porodice, kao i mnogih drugih sugrađana koji su se naknadno uključili na različite načine, izradio više od 1.000 vizira.

Prema rečima Dragana Suhalja, hobi njegovog sina Marija, izrada predmeta na 3D štampaču, brzo se pokazao kao veoma koristan.

"Desetak dana pre nego što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje došli smo na ideju da radimo vizire, jer smo videli potrebu za time, a kako imamo 3D štampač, odmah smo krenuli sa izradom. U početku smo sve sami nabavljali, radili i poklanjali vizire kome je potrebno, bez naplaćivanja, naravno. Ljudski život nema cenu, tako da ni taj vizir nema cenu. Ako može da spasi jedan život, on je jako vredan", ističe ovaj humani Somborac.

On je rekao da je u početku proces izrade trajao 3 sata i 40 minuta za jedan vizir.

"Noću smo ustajali, radili, da bismo što više napravili. Mogli smo 7 do 8 dnevno da napravimo. Onda, da bi išlo brže, sin je prepravljao te programe, i napravio je da može da se radi za 33 minuta. Sa 3 sata i 40 minuta smanjili smo na 33 minuta, i tako da smo mogli nekih 25 do 26 komada dnevno da napravimo", kaže Dragan i dodaje:

"Izgubili smo računicu kad smo došli blizu 1.000 vizira. Prešli smo 1.000 komada i dalje nismo vodili evidenciju. Opremili smo komplet Dom zdravlja, Opštu bolnicu u Somboru, Crveni krst, Dom za stare, policiju, priča Suhalj".

Porodica Suhalj prve 3 nedelje je radila samostalno, a onda su se, kako nam je Dragan ispričao, zahvaljujući "Vizionarima Srbije", pojavili brizgani viziri. Nakon udruživanja sa njima, 'Vizionari' su napravili kalupe, brizgali viziere i slali ih gotove.

"Sve ovo je značajno ubrzalo proces. Od 'Vizionara' smo dobijali brizgane vizire, folije smo nabavili s druge strane, opet preko 'Vizionara', pa smo kući to sklapali, pakovali i predavali kome treba".

Ko god se javio, njima smo nosili, kaže Dragan i prepričava anegdotu:

"Komšije su u početku bile zabrinute zato što nam je svaki dan dolazila Hitna pomoć, pa su se pitali šta je, da li je neko bolestan ili nešto slično. Posle je krenula policija da nam dolazi svaki dan, pa su se opet brinuli. Nisu znali da mi to radimo. Onda su posle čuli da dolaze da preuzimaju te vizire i bilo im je lakše".

Prema rečima Dragana Suhalja, podrška porodice je najvažnija.

"Mi smo to svi zajedno radili i podržavali jedni druge. Sem toga, kome god smo se obratili, izašao nam je u susret. Ovo je samo još jednom dokazalo da smo mi takav narod, human. Uvek se, kad god je neka kriza ili takva situacija, pokaže da je narod naš takav", zaključuje Dragan Suhalj.

Izvor: mondo.rs

Skejt park na Prvomajskom bulevaru u Somboru uskoro će ponovo biti dostupan ljubiteljima ovog sporta. Dotrajale sprave zamenjene su novim, a park će od sada biti prilagođen i za vožnju rolera i BMX-a.

Završne radove na rekonstrukciji skejt parka obišla je danas gradonačelnica Dušanka Golubović, zajedno sa direktorom JKP „Zelenilo“ Momirom Miokovićem.

„S obizirom na to da je skejt park koji ovde postoji već nekoliko godina u nazad potpuno dotrajao što se tiče sprava odlučili smo tokom prošle godine da isti unapredimo i da dobijemo potpuno nove sprave na ovom terenu. Skejt park više neće biti namenjen samo za skejtere, nego i one koji vole rolere i vožnju BMX-a i u tom smislu ćemo od strane izvođača dobiti na poklon na kraju izvođenja radova i jedan performans u kome će svi zainteresovani naši sugrađani moći da vide kako pravilno treba da se upotrebljava park za ovakve namene. Ove nedelje se park završava i u subotu je planirano svečano otvaranje sa ovim performansom“ istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
BMX vozač Milan Babić rekao je da je skejt park pogodan i za vozače sa naprednijim veštinama, ali i za početnike i da park sada nudi mnogo više mogućnosti od prethodnog.

„Ovaj park namenjen je za skejt, rolere i BMX, obuhvata sva tri sporta. Elementi nisu skroz početnički, moguće je na njima da voze ljudi koji su malo naprednije veštine i imaju više znanja u vožnji, mogu da ga iskoriste za neke bolje trikove i da se pripremaju za neka takmičenja. U suštini, ima i elemenata koji su spremni za početnike da uče neke osnovne trikove i da krenu da se bave ovim sportom. Iako je dimenzija parka ista kao i prošlog, trenutno ima mnogo više mogućnosti, mnogo više kombinacija koje mogu da se primene, pa čak i za parkur“ izjavio je Babić.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović obišla je danas radove na izgradnji hrama „Uspenja Presvete Bogorodice“ u Kljajićevu. U toku je druga faza izgradnje hrama u okviru koje se izvode zidarski, armirački, tesarski, betonski radovi na izgradnji zidova hrama, a tokom prve faze završeni su temelji hrama i zvonika.

„Izgradnju hrama u Kljajićevu započeli smo, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a na inicijativu kako Mesne zajednice Kljajićevo tako i meštana Kljajićeva, krajem prošle godine. Sada su radovi u toku, nastavili su se zapravo u 2020. godini. Prošle godine smo podigli temelje, ove godine cilj nam je da ovo zdanje dođe pod krov i da se hram stavi u funkciju. Naravno, tu je potrebno još mnogo posla u smislu opremanja, oslikavanja, ali sve to neće remetiti verski život meštana ovog mesta i moći će da ga koriste onog momenta kada objekat bude stavljen pod krov i kada bude dobio svoje osnovne konture, a sve ostalo dolaziće srazmerno mogućnostima“ rekla je ovom prilikom gradonačelnica Golubović.

Protonamesnik Branislav Spasojev rekao je da je izgradnja hrama u Kljajićevu omogućena zahvaljujući sredstvima koje Grad Sombor izdvaja za pomoć crkvama, da je veoma značajno za žitelje ovog sela da imaju pravoslavnu crkvu i da će ona biti specifičnog izgleda.

„Hram će biti posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, planira se da ove godine bude izidan i, ako Bog da, da se stavi krov, prozori, vrata i struja. Hram će, ako Vladika blagoslovi, biti malo specifičan u odnosu na ostale hramove zato što će krov biti plave boje, jer plava boja je boja Presvete Bogorodice, tako da će on privlačiti pažnju svojim izgledom, kako ovde u selu, tako i u ostalim mestima“ istakao je protonamesnik Spasojev.

Nakon vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, vrtići su počeli sa radom uz poštovanje bezbednostih mera koje je ovim ustanovama uputilo Minsitarstvo prosvete i Ministarsvo zdravlja. Kako je protekao prvi dan u Somboru i Apatinu i koliko dece je krenulo u vrtiće?

"Radujem se vaspitačici i drugarima. Jedva sam dočekala da dođem u vrtić, evo pokazaću vam kako ja nosim masku...", kaže Arsenija Miščević, vrtić PU "Pčelica".

Prvi dan u Predškolskim ustanovama u Apatinu i Somboru, nakon vanrednog stanja, mališani su doživeli različito. Bilo je radosti zbog susreta sa drugarima i vaspitačicama, ali i suza. Ipak, broj dece koja su krenula ove nedelje je mali, a grupe su od četvoro do osmoro dece. Bake, koje najčešće dovode decu u vrtić, kažu da im nije teško pod zaštitnim maskama i sa rukavicama. Kako za njih, tako i za roditelje je značajno olakšanje što su vrtići počeli sa radom.

"To što su krenuli u vrtić za njih je odlično, u grupi su sa svojim vršnjacima. Period kada nisu išli u vrtić, deci je to jako nedostajalo, stalno su spominjali svoje drugare i druženje i učenje kroz igru sa drugarima je to drugačije", kaže Zora Drljača.

"Moramo se zaštititi. Ja sam na nekoj granici godina, a nemam preko 65, ali tu sam negde. Ne mogu da budem ceo dan sa devojčicom i znači mi što vrtić radi, a roditelji moraju na posao", navodi Gordana Šašić.

Na ulazima u ustanove meri se temperatura, a zaposleni poštuju mere predostrožnosti. Vrtići se redovno dezinfikuju, a dvorišta su tretirana protiv krpelja.

"Prvi dan je dobro protekao, ali naravno da je postojala mala doza nesigurnosti kako će sve to da funkcioniše i ako smo mi bili pripremljeni. Sve mere su preduzete. Sam dolazak dece je protekao dosta dobro zato što smo mi bili u kontaktu sa roditeljima. Prvi momenat kada su stigli, bilo je malo neobično što smo decu dočekali sa zaštitnim maskama i rukavicama, jer su potpuno drugačije mere samog dolaska, ali smo se svi adaptirali vrlo brzo i jednostavno", navodi Bojana Jozić, vaspitačica PU "Vera Gucunja", objekat "Cvrčak 2" u Somboru.

"Ovo je mali broj dece u odnosu na prvobitno prijavljene, jer smo na osnovu anketiranja pre nekih desetak dana imali uvid da bi decu dovodilo oko stotinu roditeja. Međutim, u međuvremenu su odustajali, a neki nisu mogli da obezbede potvrde na vreme, koje su neophodne, tako da je broj očekivane dece 47, koji su krenuli prvog dana. Verujem da će se taj broj menjati narednih nedelja", kaže Biljana Mandić, direktorica PU "Pčelica" u Apatinu.

U šesnaest objekata Predškolske ustanove "Vera Gucunja" u Somboru i četiri vrtića "Pčelica" u Apatinu od ukupno upisane dece, prvog dana je krenulo oko 10 procenata mališana u svoje grupe, a roditelji su imali obavezu da dostave dokument o radnoj angažovanosti i potvrdu pedijatra.

Izvor: RTV