Sombor.info

Šekspirovski, mnogo buke ni oko čega, mogao bi se opisati epilog misterioznog arheološkog nalaza prilikom radova na rekonstrukciji glasovite Pijace u lancima u Somboru.

Naime, prethodno najavljeni, zajednički rad stručnjaka nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu i ovdašnjeg Gradskog muzeja razvejao je, po svemu sudeći, teoriju da se u slučaju nailaska bagera na dubini od oko 1,3 metra na neobičnu opeku radi o pronalasku zidova gradske tvrđave iz turskog perioda ili čak i pre osmanlijskih osvajanja Bačke, odnosno iz 15. veka kada Sombor kao urbanu celinu osniva plemićka porodica Cobor Sent Mihalj.

U iščekivanju i zvaničnog saopštenja dve nadležne stručne institucije, članovi zajedničkog arheološkog tima su za „Dnevnik“ izneli preliminarne zaključke da se radi o nalazu koji se pouzdano može datirati na sam kraj 18. i početak 19. veka. Somborskog hroničara Milana Stepanovića, koji je prvi, sasvim opravdano i alarmirao ovdašnju javnost zbog neobičnog nalaza na gradilištu, pre svega veličina i sastav opeke, naveli su na zaključak da se možda radi o ostacima negdanje varoške tvrđave, čije se zidine i ostaci kao takvi nalaze i na crtežima i mapama grada s kraja 17 i sredine 18. veka. Međutim, gotovo je sigurno da se radi o temeljima konjušnica i zanatskih radnji kao i ostacima kanalizacionog sistema podignutih u zaleđu nekadašnjeg franjevačkog samostana, koji je izgonom ovog monaškog reda sa ovog područja pod vlašću Habzburga prešao u ruke sveštenstva somborske rimokatoličke župe Svetog Trojstva.

Prema rečima nadležnih stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, nakon dokumentovanja nalaza, izvođačima radova na rekonstrukciji „Pijace u lancima“, somborskom „Somborelektru“ i prigrevačkom „Yimi komercu“ će, koliko danas, biti omogućen nastavak radova, s tim da će arheolozi Gradskog muzeja u saradnji sa izvođačem i investitorom, gradskim Javnim komunalnim preduzećem „Prostor“ nadgledati preostale zemljane radove, pošto postoji građevinski opravdana potreba i za daleko dubljim zahvatom u tlo na kome se neprekidno od 1820. godine nalazi centralna somborska pijaca.

Izvor: dnevnik.rs

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, v.d. direktora Uprave za imovinu Autonomne pokrajine Vojvodine Maja Stojilković i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prof. dr Željko Vučković potpisali su Ugovor o finansiranju radova na rekonstrukciji i sanaciji objekata kulture – amfiteatra (letnje pozornice) i spomen-obeležja Mrazovićevoj azbuci.

Inicijativa za obnovu objekata kulture ispred Pedagoškog fakulteta potekla je od lokalne samouprave, a potpisivanjem ugovora stvoreni su uslovi da se počne sa rekonstrukcijom.

„U želji Grada Sombora da oplemeni ovaj prostor, sačuva kulturno nasleđe ali stvori i jednu posebnu multifunkcionalnu sredinu koja će objediniti brojne ustanove obrazovanja, obezbeđena je saglasnost Pokrajinske vlade i Pedagoškog fakulteta, projektna dokumentacija i finansijska sredstva kako bi se krenulo u rekonstrukciju ovog prostora“ poručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Spomenik čine kocke koje predstavljaju četrdeset slova Mrazovićeve azbuke i amfiteatar. Ovo kultno mesto okupljanja za mnoge generacije učitelja u Somboru delo je autora arhitekte Bogdana Bogdanovića i mozaičara Aleksandara Tomaševića. Zdanje se trenutno nalazi u ruševnom stanju.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista dobitnik je priznanja Zlatno pero Ravangrada za 2020. godinu koje Kulturni centrar Laza Kostić i Udruženje građana Ravangradsko proleće dodeljuje Somborcima koji su svojom pisanom reči ostavili trajni trag u ovom gradu.

Tridesetak knjiga, više od tristotine tematskih priloga i članaka vezanih za prošlost, obrazovanje i kulturu Sombora, stotinak radova u zbornicima i monografijama samo su deo bogatog opusa zavičajnog istoričara i publiciste Milana Stepanovića, dobitnika ovogodišnje nagrade Zlatno pero Ravangrada.

"Odavno je jedan naš književnik rekao da je svako od nas dužan svome zavičaju. Taj dug nije neki teret ali jeste ono što ljudi koji pišu i bave se umetnošću vraćaju tokom celog života. Mislim da je zbog toga, upravo ova nagrada, veoma važna kao motiv za dalji rad. Rezultat svih mojih dvadeset sedam napisanih knjiga odnosno trideset napisanih a dvadesetsedam objavljenih do sada, su uglavnom arhivska istraživanja o prošlosti Sombora i somborske okoline ali i šireg područja Bačke i Vojvodine."

"Ne može svaki grad da ima zlatno pero. To može grad koji ima dobru kulturnu i prosvestu prošlost i koji ima značajan broj stvaralaca pisane reči, a to Sombor zasigurno ima. Milan Stepanović, zavičajni istoričar, je čovek koji je napisao nekoliko vrednih knjiga o istoriji Sombora koji po mom ličnom mišljenju važi za osobu koja najviše zna o istoriji Sombora" istakao je prof dr Stojan Berber, predsednik UG Ravangradsko proleće.

Nagradu Zlatno pero Ravangrada zajednički dodeljuju Udruženje građana Ravangrasko proleće i Kulturni centrom Laza Kostić.

"Ova manifestacija utemeljena je u čast dana Ćirila i Metodija koji su glagoljicom utrli put slovenske pismenosti . Za nas je, posle cele ove situacije, vrlo značajno što konačno možemo da održavamo svoje manifestacije" istakla je Vesna Paštrović, direktorica KC Laza Kostić u Somboru.

Zlatno pero Ravangrada, kako ističe Stepanović, motiviše i obavezuje da sa jednakom upornošću i strašću nastavi svoja istraživanja prošlosti Sombora i okoline i učini ih dostupnim što većem krugu zaljubljenika u zavičajnu istoriju, bilo knjigama, radovima ili objavama na svom zavičajnom edukativnom sajtu "Ravnoplov".

Izvor: RTV

Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa Gradom Somborom, objavio je drugi konkurs u 2020. godini za dodelu bespovratnih sredstava za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Sombora.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica – nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu sa teritorije Grada Sombora, koja nisu koristila sredstva na konkursu Agrobiznis centra od 27. januara 2020. godine.

Za realizaciju Konkursa za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava, predviđen je ukupan iznos od 10.000.000.00 dinara. Sredstva za podršku investicija prema Konkursu dodeljuju se bespovratno.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi do 250.000,00 dinara, a minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 50.000,00 dinara.
Konkurs je otvoren do 3.06. 2020. godine.

Za više informacija o konkursu pogledajte ovde.

Tradicionalni, XXIII "Somborski kotlić" biće održan u subotu, 20. juna 2020.godine na Trgu Svetog Trojstva.

Manifestacija "Ulica starih zanata" će biti održana od 18. do 20.juna 2020. godine na Trgu Svetog Đorđa. Kao i prethodnih godina, obuhvatiće prodajnu izložbu zanatskih proizvoda i rukotvorina uz prateći zabavno-muzički program.

Sombor želi da održavanjem ovih manifestacija među prvima u Srbiji pokrene oporavak turističkog sektora. TOG Sombor je započeo proces organizacije manifestacija nakon ublažavanja mera Vlade Srbije i na osnovu dostupnih informacija nadležnih institucija.

O uslovima učešća u predstojećim manifestacijama, blagovremeno ćemo obavestiti javnost.

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje na teritoriji Grada Sombora vršiće se 22. i 23. maja, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalje reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Stapar, Doroslovo, Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić i Svetozar Miletić.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora uputilo je svim zainteresovanim licima javni poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine.

Javna rasprava traje od 23.05.2020. godine do 08.06.2020. godine. Građani mogu da dostave svoje predloge i komentare na dati nacrt najkasnije do 08.06.2020. godine, na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Trg cara uroša br. 1, 25101 Sombor, ili u elektronskom obliku na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Javna prezentacija nacrta Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine održaće se 09.06.2020. godine, sa početkom u 9.00 časova, u kancelariji 108 zgrade Gradske uprave grada Sombora (Županija).

Originalni javni poziv i nacrt Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine pogledajte ovde.

Grad Sombor, za projekat „Somnibus 2” (Digitalni Sombor - nabavka opreme za multimedijalne sadržaje Grašalkovićeve palate), dobio je dva miliona dinara na konkursu Ministarstva kulture i informisanja „Gradovi u fokusu 2020“.

Usled pandemije virusa Covid-19, umanjena su sredstva namenjena ovogodišnjem konkursu „Gradovi u fokusu“. U odnosu na početak godine, sredstva su umanjena za 40% i to sa 135 miliona na 83,4 miliona dinara.

Sredstvima sa Konkursa za sufinansiranje i finansiranje projekata digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva finansiraće se tri somborska projekta:

Narodno pozorište Sombor dobilo je 800 hiljada dinara za projekat „Digitalizacija arhive Narodnog pozorišta”
Gradski muzej Sombor dobio je 525 hiljada za projekat „Stvaranje preduslova za digitalizaciju dokumentacije o muzejskim predmetima u depandansima Gradskog muzeja u Somboru – Spomen muzeju Batinske bitke kod Bezdana i Muzeja Podunavskih Švaba”
Ustanova za kulturu Galerija Milan Konjović za projekat „Obuka zaposlenih za sprovođenje svih faza digitalizacije u Galeriji Milan Konjović” dobila je 368 hiljada dinara

Podršku na ovom konkursu nije dobilo Hrvatsko kulturno umetničko društvo „Vladimir Nazor” Sombor za predlog projekta „Digitalizacija arhivske građe prikupljane od 1936. godine”.

Usled rebalansa budžeta, sredstva namenjena konkursu su umanjena za 20% u odnosu na početak godine.

Izvor: nasemesto.rs

U prva tri meseca zapadnobački okrug ostvario je izvoz preko 80 miliona evra, što je za 1,7 više odsto u odnosu na isti period prošle godine. Uvezeno je 62 miliona evra robe i ostvaren suficit od 18 miliona evra. Izvoz je u martu smanjen za oko 10 procenata, a kako objašnjavaju u privrednoj komori Sombor, procenat nije zanemarljiv, ali je podnošljiv obzirom na situaciju u selom svetu. Kada je reč o najvećim izvoznicima u okrugu, među kojima su francuska kompanija Laktalis Somboled, Seveplant iz Kule i Apatinaska pivara, kažu da se promet obavljao nesmetano i da unapređenje privrednog ambijenta tek predstoji, smanjenja zarada i otpuštanja radnika nije bilo. ...
Tokom prethodnih meseci izvoz je bio kontinuiran, ali nema prognoza za situaciju na svetskom ekonomskom tržištu do kraja godine, kažu u jednom od tri najveća rasadnika u Evropi. Seveplant iz Kule je među najvećim izvoznicima sertifikovanih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja iz Srbije sa plasmanom od sedam miliona sadnica godišnje namenjenih stranom tržištu.

"Povećavamo proizvodnju, a što se tiče izvoza nadamo se da će isti procenti ostati. Ne može se sada ništa detaljno prognozirati i kako će to biti u ovom poslu. Pitanje je kakva će biti situacija sa turbolencijama na svestkom ekonomskom tržištu. Od mera koje su date privredi kao pomoć, iskoristili smo mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a pre dve godine smo koristili državne subvencije.", rekao je Nenad Purić, zamenik direktora "Seveplant" Kula.

Izvoz mleka i mlečnih proizvoda odvijao se nesmetano, a godišnja proizviodnja je 57.000 tona, ističu u francuskoj kompaniji Laktalis.

"Somboled je otkupljivao i dopremao u fabriku kompletnu količinu mleka koja je i bila ugovorena sa svih domaćih farmi, a sarađujemo sa 200 komercijalnih porodičnih farmi, a to je na dnevnom nivou oko 200 tona sirovina", izjavio je Dejan Sopka, direktor fabrike Laktalis - Somboled Sombor.

Uvoz je povećan za 3,7 odsto bez obzira na negativan ekonomski trend, kažu u priverdnoj komori Sombor.

"Kada je u pitanju poljoprivreda zabeležili smo porast u izvozu i kod žitarica oko 20,6 odsto, izvoz jabuka iznosio je 66,2 procenta, a izvoz sadnog materijala se pokazao značajan, jer je dostigao 355 procenata što je ove godine i te kako primetno",rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

U Apatinskoj pivari ističu da nisu koristili pomoć države, osim za odlaganje plaćanja poreza, doprinosa i naknada za zarade. U prethodnom periodu izvoz u Evropu nije obustavljen.

Najveći izvoznici zapadnobačkog okruga zapošljavaju značajan broj radne snage, a što je najvažnije u prethodnom periodu nije bilo otpuštanja radnika niti smanjenja zarada.

Izvor: RTV

Dohlorna stanica za prečišćavanje vode u Kolutu danas je zvanično puštena u rad, a stanovnici ovog naseljenog mesta u svojim domovima imaju vodu čiji je kvalitet značajno poboljšan. Ovim je završena prva faza projekta, kojom je obezbeđen nastavak procesa ka dobijanju ispravne pijaće vode.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom obilaska novoizgrađenog postrojenja za preradu vode rekla je da se ne staje sa investicijama u Kolutu, ali i u drugim naseljenim mestima na teritoriji grada gde još nije obezbeđena zdrava pijaća voda.

„Dohlorna stanica u Kolutu zapravo je stavljena u funkciju u toku prethodnih dana i možemo konačno reći da je popravljen kvalitet vode u Kolutu, upravo zahvaljujući ovoj investiciji, koju su zajednički realizovali Pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo i Grad Sombor. U tom smislu, zahvaljujući pre svega onim predlozima koje je napravio „Vodovod“ u Bezdanu kao javno preduzeće, stvorili su se uslovi da uđemo u jednu ovakvu investiciju i omogućimo bolji kvalitet vode. Ono što takođe treba napomenuti jeste da ulaganja u Kolut ovim nisu završena. Neophodno je obezbediti izgradnju dovodnika vode od Bezdana do Koluta čime će problem pijaće vode u Kolutu biti trajno rešen. U toku ove godine dalje se baziramo na izgradnji fabrike vode u Bačkom Monoštoru, jedan takođe izuzetno velik i neophodan projekat, a svakako u to vreme projektujemo potreban dovodnik i planiramo njegovu realizaciju tokom sledeće godine, kako bi ovo naseljeno mesto sa pitanjem pijaće vode bilo i konačno rešeno“ izjavila je gradonačelnica.

Direktor JKP „Vodovod“ Bezdan Dejan Kubatov rekao je da se projekat koji će obezbediti zdravu pijaću vodu u Kolutu nalazi u završnoj fazi.

„Ovo je uređaj koji proizvodi natrijum-hipohlorit koji vrši dezinfekciju vode na samom izvorištu. Uređaj je 180-gramski, a to znači da količina natrijum-hipohlorita koja se proizvede na ovom uređaju je sasvim dovoljna za dezinfekciju čak i u najvećim špicevima potrošnje u samom naseljenom mestu. Ovo je prvi deo investicije, to znači da je drugi deo investicije, koji nas čeka početkom sledeće godine, dovodnik vode i buster koji će distribuirati vodu iz Bezdana u Kolut. Poboljšanje kvaliteta vode se sada već vidi u samoj mreži. Voda ima manju količinu gvožđa, manju količinu mangana i nekih huminskih materija. Ono što je nama preduslov da bi dobili pijaću vodu to je da još dovedemo određenu količinu vode iz Bezdana i tada će stanovnici Koluta u potpunosti imati pijaću vodu“ istakao je Kubatov.