Sombor.info

Ni investitori ni izvođači nisu se prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji centralne gradske Pijace u lancim u Somboru, pridržavali u potpunosti zakonskih obaveza u smislu zaštite kulturnih dobara

Nedavni događaj prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji centralne gradske Pijace u lancima, kada su bageri izvođača, pored zemlje, iskopali i nekoliko arheološki zanimljivih artefakata te otkrili zanimljivu građenu strukturu na dubini od oko 1,3 metra, kao i naknadna slobodnija tumačenja ovog nalaza od strane varoškog hroničara Milana Stepanovića, neminovno su otvorila pitanje kako zaštiti istorijsku baštinu. Tim pre što se dešava da se ni investitori ni izvođači ne pridržavaju u potpunosti svojih zakonskih obaveza u smislu zaštite kulturnih dobara.

Tim povodom su reagovali stručnjaci ovdašnjeg Gradskog muzeja, predvođeni direktorom Peterom Mrakovićem, višim kustosom - arheologom Anđelkom Putica i kustosom - arheologom Viktorijom Uzelac. Oni su upozorili da do sada nisu imali uvid u projektnu dokumentaciju koja mora da sadrži Uslove za rekonstrukciju Pijace u lancima izdatu od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Investitor i izvođač radova nisu se pridržavali propisa o dubini instalacionih rovova

Nadležni iz Gradskog muzeja su obelodanili da je, uz pomoć somborskih muzealaca, nakon sagledavanja stanja i uvida u nalaze, stručna služba Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 22. maja u zaključku navela da, „ukoliko se u toku izvođenja građevinskih radova naiđe na arheološke nalaze, izvođač je dužan da odmah i bez odlaganja prekine radove i obavesti predstavnike Gradskog muzeja Sombor”, te da se ni investitor ni izvođač radova nisu pridržavali navedene mere niti dogovora o tačnim pozicijama i dubinama instalacionih rovova.

Kako se dalje navodi u reagovanju stručnjaka somborskog muzeja potpuno slobodna i naučno besmislena rekonstrukcija događaja bez konsultovanja sa nadležnim institucijama dovode do senzacionalističkog tumačenja i pristupa veoma važnim i značajnim elementima društva kao što je kulturna baština.

- Senzacionalizam kao i nepoštovanje zakona u jednakoj meri utiču na urušavanje značaja bogatog kulturnog nasleđa našeg grada i stopiraju mogućnost daljih istraživanja. Zato apelujemo da se izbegavaju taktike poput objavljivanja neproverenih, nepotpuih i intrigantnih

informacija, kao i predstavljanje samo jedne strane nekog od aktuelnih pitanja uz izostavljanje konteksta, u ovom slučaju arheološkog konteksta - piše u dopisu Gradskog muzeja, koji ukazuje, da zbog pogrešnih koraka nadležnih organa učinjenih tokom čitavog procesa sprovođenja projekta na rekonstrukciji Pijace u lancima, inače započete tokom vanrednog stanja, ovoj ustanovi nije pružena jedinstvena prilika da obavi istraživanja zaštitnog karaktera u delu grada koji je zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja.

Gradski muzej Sombor je u obraćanju javnosti ukazao da se raspolaže malim broj pouzdanih arheoloških podataka koji svedoče o srednjovekovnom naselju koje se nalazilo na današnjem mestu grada Sombora.
- Ističemo da za period ranog i punog sredneg veka postoji neznatan broj evidentiranih nalaza. Period kasnog srednjeg veka, nakon Turskih osvajanja (od 1541-1687) i period Novog veka (18–20. vek) dokumentovan je kartografski, istoriografski i kroz pojedinačne arheološke nalaze iz grobnih celina ili iz građevinskih slojeva. Zaštitna arheološka iskopavanja, vršena su samo na nekropolama (pronađenim van Venca), dok sistematska iskopavanja unutar zaštićenog jezgra, nikada nisu vršena! - objavljeno je u saopštenju.

Stručnjaci upozoravaju da se moglo i očekivati da se u okviru zaštićenog istorijskog jezgra prilikom savremenih radova naiđe na tragove prethodnih naseljavanja i podsećaju da je Pavle Velenrajter arheolog Gradskog muzeja Sombor u svom pisanom izveštaju od juna 1970. godine naveo da je prilikom zemljanih radova na pijaci otkriveno četiri ili pet grobova bez priloga, bez grobne konstrukcije uz rasute fragmente keramike.

Izvor: dnevnik.rs

Vlada Srbije donela je odluku kojom je somborska kafilerija za preradu životinjskog otpada Proteinka pripojena Energo-zelenoj u Inđiji, rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, a navodi se na sajtu Grada.

Ovo bi treblo da reši višedecenijski problem Somboraca, koji su zbog neprijatnih mirisa iz ove fabrike godinama pisali peticije nadležnima.

Podsetimo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je 2019. da se u somborskoj kafileriji za preradu životinjskog otpada Proteinka više neće prerađivati animalni otpad.

- Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu Energo-zelena u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati - poručio je tada Nedimović.

Srbija je u avgustu 2019. postala vlasnik 100% kapitala privrednog društva Energo-zelena u Inđiji, nakon što je Vlada donela odluku o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva.

Ovo društvo će se baviti tretiranjem i odlaganjem otpada, koji nije opasan, ni čvrst. Delatnost obuhvata rad deponija neopasnog otpada, odlaganje (zbrinjavanje) neopasnog otpada spaljivanjem, insineracijom (termički tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju) ili drugim metodama, sa ili bez iskorišćavanja za proizvodnju električne energije ili pare, komposta, zamene za goriva, biogasa, pepela ili drugih proizvoda za dalju upotrebu. Takođe obuhvata i tretman organskog otpada za odlaganje.

Energo-zelena osnovali su Belgijanci 2010. godine sa ciljem izgradnje postrojenja za neškodljivo uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. Uložili su 21,5 mil EUR, ali su dve godine kasnije odustali od daljeg poslovanja zbog, kako su naveli, povreda odredaba bilateralnog sporazuma o najpovlašćeniji naciji.

Izvor: ekapija

Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora će, u toku meseca juna 2020. godine, putem komunalne policije, vršiti kontrolu komunalnog reda u skladu sa važećim propisima, u svim naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora.

Nadzor će se, u mesecu junu 2020. godine, vršiti po sledećem rasporedu:

• 03.06. Stapar i Doroslovo
• 04.06. Čonoplja i Telečka
• 10.06. Bački Monoštor
• 11.06. Aleksa Šantić i Svetozar Miletić
• 17.06. Kljajićevo
• 18.06. Gakovo i Rastina
• 23.06. Stanišić i Riđica
• 24.06. Bački Breg i Kolut
• 25.06. Bezdan

Kontakt sa Odeljenjem inspekcije i komunalne policije građani mogu da ostvare i mimo redovnih poseta naseljenim mestima i to putem telefona: 025/468-241, putem elektronske pošte na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje na teritoriji Grada Sombora vršiće se u ponedeljak 1. juna, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalje reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima: Sombor, Obzir, Nenadić, Gakovo, Rastina, Bezdan, Kolut i Bački Breg.

Kada ću dobiti novac, u kom roku moram da ga podignem, i da li država ukoliko to ne učinim u narednih nekoliko meseci, ima pravo da ga povuče sa računa predstavljaju tri najčešća pitanja kada govorimo o novačanoj pomoći države.

Ukoliko ste ispravno popunili prijavu novac možete očekivati najkasnije do 7. juna kada je i poslednji rok države za isplatu. Redosled isplate ne zavisi od toga kada ste se prijavili, već od banke u kojoj imate račun. O bankama na čije će se račune puštati novac danas, sutra ili neki drugi dan, odlučuje država.

Odgovor na pitanja poput “Zašto sam ja dobila sto evra, a nije moj suprug koji je u istoj banci i koji se prijavio za pomoć isti dan kao i ja?”, je taj da je moguće i da se novac na račune jedne banke pušta iz više puta tokom nekoliko dana.

Kako je potvrđeno iz Ministarstva finansija, novac stoji na računu dok ga vlasnik ne podigne, tako da rok za podizanje novca ne postoji i država ne može da ga povuče.

“Važna informacija je i to, da ako je lice preminulo, novac će se naći u njegovoj ostavinskoj masi”, potvrđeno je u resornom ministarstvu, prenosi Blic.

Izvor: blic.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je danas Sombor i u pratnji gradonačelnice Dušanke Golubović obišla radove na rekonstrukciji centralne gradske pijace.

Gradonačelnica Dušanka Golubović ovom prilikom zahvalila se na podršci koju Vlada pruža za brojne projekte koji su od velikog značaja za Grad Sombor.

„Iskoristili smo posetu predsednice Vlade Gradu Somboru pre svega da ukažemo na sve ono što je za Grad Sombor značajno, za brojne projekte koje smo započeli, neke od njih realizovali i svakako za sve one koje još imamo u planu, računajući pre svega na podršku Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava, što su oni i do sada činili. Ukazaću na to, pre svega, na projektu Grašalković palate, palate kulture koja je svakako kruna našeg ulaganja u kulturnu infrastrukturu, gde smo do sada imali kvalitetnu podršku Vlade, kako preko konkursa Ministarstva kulture, tako i preko konkursa Ministarstva privrede i u tom smislu svakako da je ova podrška za nas od velikog značaja, s obzirom da smatram da je reč o jednom velikom projektu, koji će biti prepoznat ne samo u okrugu neko i mnogo šire. Danas se nalazimo na prostoru gradske pijace čija rekonstrukcija je takođe u toku, pre svega sa našom željom da ovaj prostor, koji predstavlja i mesto na kome se susreću i istorija i kultura i nasleđe, uredimo uz očuvanje svega onoga što Sombor predstavlja i to smo svakako i do sada činili, uz adekvatnu dozvolu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zahvaljujemo se predsednici Vlade što je našla vremena da poseti Sombor i na mogućnosti da iskažemo sve ono što mislimo da su perspektive i potencijali našeg grada. Važno je napomenuti da, pored toga što Grad Sombor radi na očuvanju svog kulturnog nasleđa, mnogo projekata ima i u zaštiti životne sredine, kako kada je u pitanju gradska deponija, tako i kada je u pitanju rekonstrukcija prečišćivača otpadnih voda, ali svega ovoga zapravo ne bi bilo u dovoljnoj meri, da nema adekvatne podrške Vlade. Ova podrška svakako za nas od najvećeg značaja jeste, s obzirom na juče održanu sednicu na kojoj su donete za nas ključne odluke i kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, s obzirom da je Vlada tokom jučerašnjeg dana usvojila odluku kojom pripaja Veterinarsku ustanovu „Proteinka“ „Energozelenoj“ u Inđiji i to su poslednji koraci ka tome da ovaj problem i konačno rešimo“ izjavila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić naglasila je da svi potencijali koje Sombor ima polako postaju prepoznati u jednom širem krugu ovog dela Evrope.

„U mom mandatu u Vladi Republike Srbije, ne samo kao predsednica Vlade nego i kao ministarka u toj Vladi od 2016. godine, treći put sam u Somboru, prelepom gradu i iskoristila bih ovu priliku da pozovem sve građane Republike Srbije da dođu u Sombor i vide jedan od najlepših gradova ne samo u Srbiji, nego i ovom delu Evrope. Drago mi je što vidim da se svaki put kad dođem mnogo radi u Somboru, da ga podižemo, da renoviramo i ulice i zgrade i da sve ono što Sombor ima, a čini mi se da je najbogatije od toga kulturno nasleđe, da polako postaje očigledno. Bila sam u somborskoj Gimnaziji, jednoj od najboljih gimnazija u Republici Srbiji, kada smo trebali da dozvolimo specijalizovano IT (informatičko) odeljenje, nakon toga smo i to rešili. Danas ima dva odeljenja u somborskoj Gimnaziji i pored Matematičke gimnazije u Beogradu i još par škola u Srbiji, odatle izlaze zaista neki od najboljih, najvećih talenata u Republici Srbiji“ rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i dodala da Somboru predstoji realizacija još mnogih projekata:
„Završili smo prvu fazu rekonstrukcije Doma zdravlja, u pripremi je tenderska dokumentacija za drugu fazu. U pripremi je tenderska dokumentacija za dva gerontološka centra i za Opštu bolnicu u Somboru. Rešili smo nasip, pripremamo dokumentaciju za sistem vodosnabdevanja i mnoge druge stvari“ izjavila je Brnabić.

Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje (Agrobiznis centar) osnovan je u okviru mera populacione politike koje su bile planirane za 2019. godinu, sa osnovnim zadatkom da pomogne mladim poljoprivrednim proizvođačima da pokrenu, osnaže i prošire svoj biznis, bilo putem saveta, bilo putem direktnih subvencija.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom posete Argobiznis centu, u četvrtak 28. maja, istakla je da je cilj ovog centra da pruži dobru i kvalitetnu podršku, kako mladim bračnim parovima, tako i parovima koji u seoskim domaćinstvima obavljaju poljoprivrednu delatnost, da kroz mere koje Agrobiznis centar promoviše ostvare bilo dodatne, bilo osnovne prihode za život.

„Imali smo već i jedan konkurs na kome smo dodelili prva podsticajna sredstva i možemo da kažemo da je odziv naših sugrađana bio i izvan očekivanog i videli smo da zapravo ove mere imaju itekako smisla i potrebe, da je bilo mnogo dobrih i kvalitetnih ideja i da ovu podršku treba i nastaviti i proširiti više. Svakako da smo za ovu godinu planirali i nova sredstva čija raspodela je upravo u toku. Konkurs je raspisan i ovom prilikom želim da afirmišem sve one koji imaju kvalitetne ideje da se prijave. Tokom ove godine planirano je i istraživanje na temu, pre svega, prikazanih potreba, rezultata i efekata koje su ove mere ostvarile, kako sa prvog, tako i sa drugog konkursa, kako bi kasnije još kvalitetnije mogli naše mere da usmerimo upravo prema malim proizvođačima, prema mladima koji žele da se bave poljoprivredom, i da im na adekvatan način nastavimo podršku i podstaknemo i neke druge proizvodnje koje možda do sada ovim konkursima nismo prepoznali“ izjavila je gradonačelnica.

Tehnički sekretar Agrobiznis centra Milica Radin rekla je ovaj centar pomaže i ljudima koji tek počinju da se bave poljoprivredom da otvore svoje gazdinstvo, da konkurišu na razne konkurse, isto kao i već osnovanim proizvodnjama.
„Mi, pre svega pomažemo ljudima u kreiranju i proširenju njihove poljoprivredne proizvodnje. Kao što mi dajemo subvencije, tako postoje razni fondovi na kojima oni mogu da apliciraju, a mi takođe možemo da im pomognemo oko kreiranja biznis planova i u prikupljanju dokumentacije“ rekla je Milica Radin.

Agrobiznis centar se nalazi u ulici Laze Kostića broj 5 u Somboru i otvoren je svakog radnog dana od 8 do 15 časova, a zainteresovani mogu da se informišu i putem sajta agrobizniscentar.rs gde se objavljuju konkursi i aktuelnosti.

Iz somborske bolnice obaveštavaju javnost da će grudna ambulanta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor koja se nalazila na adresi Vojvođanska ulica 75, od dana 01.06.2020. godine biti premeštena na novu adresu u Somboru, ulica Mite Popovića 12, zgrada Odseka za plućne bolesti, TBC i reumatologije.

Svi pulmološki bolesnici koji budu hitni slučajevi i dalje će se primati na Odeljenje za plućne bolesti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulaz na portirnicu iz ulice Sime Matavulja.

Korisnici prava na dečiji dodatak kojima je pravo produženo Zaključkom Vlade Republike Srbije do okončanja vanrednog stanja ( 6. maja), treba da podnesu zahtev prema uobičajenoj proceduri, koja je bila u primeni do početka vanrednog stanja. Zahtev sa neophodnom dokumentacijom za utvrđivanje činjeničnog stanja se podnosi na pisarnici Gradske uprave Grada Sombora, šalter br. 6.

Zahtevi se mogu poslati i preporučenom pošiljkom na adresu: Gradska uprava Grada Sombora, Odeljenje za društvene delatnosti ( soba br. 56), Trg Cara Uroša br 1, 25101 Sombor.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na br. telefona 025/ 468-196 ili 468-275 ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Godinama unazad u Somboru, inače daleko sklonijem ekološkim dvotočkašima – biciklima, puno pažnje se posvećuje i onima koji preferiraju adrenalin i miris benzina, odnosno motocikle.

Upravo zbog toga Moto klub „Bezbednost“ iz Beograda je i ove godine u najzelenijem gradu u Srbiji, na jednoj od betonskih „prizmi“ namenjenih prikupljanju šećerne repe u salaškom naselju Gradina, organizovao trening bezbedne vožnje u trajanju od tri dana.

Kao što im i ime govori, entuzijastima MK „Bezbednost“, predvođenim Vitomirom Golušinom kao predsednikom kluba, najvažnije poslanje je upravo to, bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
- Radimo sa decom, sa najmlađima, radimo i sa starijim, da kažem bajkerima ili motociklistima. Osnovna misija MK „Bezbednost“ je u stvari pravilno ponašanje u saobraćaju i smanjenje saobraćajnih nezgoda motociklista. Danas je malo teži dan, pošto je u pitanju napredni trening na kojem se radi niz vežbi koje su vezane za balans sa motorom, za pogled, za pravilnu upotrebu kvačila, kočenja… Izuzetno je zahtevan trening jer je to otprilike onaj trening koji se radi sa policijom – pojasnio je Golušin.

Osnovni trening bezbedne vožnje predstavlja niz vežbi koje treba da nauče motociklistu kako pravilno da vozi motor, kako da upravlja pogledom, kako se pravilno koči i izbegava prepreka u iznenadnim situacijama. Na naprednom treningu to je sasvim drugačije.

- Vežbe su mnogo, mnogo zahtevnije i teže, tako da će se danas raditi do pet sati i na kraju će imati jedno polaganje gde ćemo onda uz štopericu videti za koje vreme mogu to da urade – dodao je Golušin pravila treninga koji organizuje ovaj beogradski klub.

Da cela akcija ima smisla najbolje je potvrdila činjenica da je bilo puno zainteresovanih, koji svaki trenutak slobodnog vremena provode na dva točka, kao što su Goran Romer i Zlatko Krempatić.

- Prijavio sam se čisto da bih stekao još više iskustva u vožnji motora, svaki dan ga koristim, pa da se nešto i nauči. Lepo, korisno i stvari koje do sada nismo nikada radili sada su nam pokazali koliko možda i ne znamo da koristimo svoja vozila - posvedočio je Romer, dok se za Zlatka Krempatića trening pokazao, kako kaže, neočekivano naporan. - Ja sam prošao glavni kurs prošle godine, a kako sam, po mišljenju glavnog instruktora Golušina već osposobljen da uđem u napredni trening, pokušaću da opravdam njegovo poverenje.

Igor Nađbabi iz Novog Sada kaže da se na trening bezbedne vožnje prijavio zato što smatra da je jako dobar kurs, mada motocikle vozi još od svoje dvanaeste godine.

- Prošle godine sam saznao za ovaj početni kurs, otišao na njega i oduševio sam se, mada jako dugo vozim motor, pošto sam stvarno čuo dosta dobrih stvari koje su mi kasnije popravile vožnju ali i razmišljanje o bezbednoj vožnji. Evo, danas smo došli na ovaj napredni kurs da i njega savladamo, tako da u svakom slučaju preporučujem svim motorašima da razmisle o tome, pošto je kurs stvarno dobar i vredan tako da ga i vredi položiti - rekao je Nađbabi.

Izvor: dnevnik.rs