Sombor.info

Gojaznost je jedna od najvećih zdravstvenih pretnji današnjice. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok je svaka treća na pragu da razvije ovu bolest.

Posebno zabrinjava činjenica da se kod sve većeg broja adolescenata beleži značajan trend porasta gojaznosti. Osim prevelikog unosa kalorija u nastanku gojaznosti značajnu ulogu imaju nedovoljna fizička aktivnost i sedentarni način života.

Osim prekomernog unosa kalorija, na gojaznost utiču i nedovoljna fizička aktivnost, kao i dugotrajno sedenje uz ekrane. Ovaj problem nije samo estetski – gojaznost povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući:

✔ Dijabetes tipa 2
✔ Moždani udar
✔ Kardiovaskularne bolesti (povišen krvni pritisak, infarkt, srčana slabost)
✔ Poremećaje probavnog sistema (masna jetra, kamen u žučnoj kesi)
✔ Problematiku kostiju i zglobova (artroza, otežana pokretljivost)

Nove studije pokazuju da gojaznost može doprineti razvoju malignih bolesti, jer hronična upala u telu povećava rizik od karcinoma - piše Nova.rs.

Kako sprečiti gojaznost?

Prema rečima dr Stefana Živojinovića, lekara opšte prakse iz Acibadem Bel Medic zdravstvenog sistema, najvažniji način prevencije gojaznosti jeste usvajanje zdravih navika:

Pravilna ishrana:

Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji gojaznosti. Neophodno je izbegavati prerađenu hranu bogatu šećerima i mastima, konzumirati redovne obroke u umerenim količinama bez preskakanja doručka i obratiti pažnju na zdrave užine bazirane na voću i povrću. Takođe, važno je ograničiti unos hrane dok koristimo ekrane, poput televizora, računara ili mobilnog telefona, kako bismo razvili svest o količini hrane koju jedemo.

Fizička aktivnost:

Redovna fizička aktivnost je od suštinskog značaja za održavanje telesne mase. Stručnjaci preporučuju najmanje 30 do 60 minuta kretanja dnevno, bilo da je reč o šetnji, trčanju, biciklizmu, plivanju ili laganim vežbama. Umesto da se oslanjamo na prevoz, trebalo bi što češće da biramo pešačenje, a lift zamenimo stepenicama.

Hidratacija:

Hidratacija je još jedan važan faktor u održavanju zdrave telesne mase. Preporučuje se unos dovoljne količine vode tokom dana, dok bi trebalo izbegavati slatke napitke i alkohol, koji mogu doprineti povećanju telesne težine.

Gojaznost nije samo pitanje izgleda, već ozbiljan zdravstveni problem koji možemo sprečiti promenama u načinu života. Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost ključni su za očuvanje zdravlja i prevenciju mnogih bolesti. Svaka promena nabolje donosi dugoročne benefite – krenimo korak po korak ka zdravijem životu!

Kad je reč o izboru - krpa ili ubrus, sigurno da već i sami znate kad koji predmet koristite, ipak, neki saveti mogu biti od velike pomoći

Danas gotovo da nema domaćinstva u kom nisu i krpa i ubrus. Naravno, u nekim situacijama ubrus je daleko praktičnije i zdravije rešenje od tradicionalne pamučne krpe. Ovde otkrivamo neke situacije u kojim je ubrus bolji izbor od krpe.

Ubrus treba birati kad su nam ruke umazane nečim masnim

Kad su ruke umazane nečim masnim, daleko je bolje obrisati ih ubrusom nego krpom. Svakako, ubrus treba da je višeslojni, sa sitnim udubljenjima, da vam se ne raspadne u ruci. Izbegavajte one najjeftinije i ultradebele, jer oni su tankih listova i odmah se raspadnu. Jasno je zašto je krpa ovde za izbegavanje – ostaće masne fleke po njoj, odmah ćete je baciti na pranje iako ste je tek uzeli i na sve to – istrošićete deterdžent, a mašina će morati na visokoj temperaturi da ubija sve te masne naslage.

Ubrus uvek koristite kod brisanja paradajzičnih, čokoladnih i začinskih „mrlja“

Sasvim je jasno da je ubrus od čiste celuloze odlično rešenje kod raznih mrlja poput onih od paradajza, čokolade ili npr. kurkume… jer krpu em ćete jako teško oprati, em će morati više puta da se iskuvava kako bi se skinula fleka.

Ubrus je idealan kod posušivanja opranog mesa ili povrća

Najbolje je po vas da ubrusom posušite meso ili povrće i odmah ga bacite u kantu. Logično – ako krpom posušujete oprano meso, krpa će odmah leteti na pranje, na visoku temperaturu i ne samo to – po hrani može ostati „miris krpe“, a to bam baš i ne treba! Dobar ubrus koji je dugotrajan i čvrst u Srbiji je onaj koji proizvodi Perfeks Professional, jer kompanija poseduje sertifikate o bezbednosti ubrusa u dodiru sa hranom, a na sve to je i sasvim prirodan od 100% čiste celuloze - piše N1.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. mart

U utorak, 8. aprila 2025. u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor Srđan Olman izvodi svoj novi Stand Up Show “Stručnjak” u 20.00 časova.

Srđan Olman je jedan od najpopularnijih komičara regiona, autor 4 različita Stand Up Show-a sa kojima je punio dvorane i uveseljavao publiku kako u domaćim okvirima, tako i van granica naše zemlje.

“Stručnjak” je četvrti stand up show Srđana Olmana, koji na sarkastičan način govori o raznim istorijskim promašajima, razlikama u mentalitetu i komičnim situacija koje nastaju usled nestručnosti velikog broja ljudi.

Zašto nam je normalno da sami popravljamo struju, zidamo kuću i lečimo se preko Googla? Kada je reč stručnjak postala uvreda i zašto više podležemo sujeverju, nego stručnosti i obrazovanju, samo su neke od tema o kojima Olman govori.

Ne propustite premijerno lokalno izvođenje ove sjajne Srđanove komedije!

Cena ulaznice je 1200 dinara.

Prodaja karata na biletarnici Kulturnog centra “Laza Kostić”.

Broj biletarnice: 069/56-22-560

Planirana isključenja struje u Somboru i Prigrevici za sredu, 12. mart

SOMBOR

07:30 - 10:30
ULICE: 12.VOJVOĐANSКE UDARNE BRIGADE 31-65

09:00 - 12:00
Gruje Dedića 1-17 i 18-24, Benje Antala, Ivana Parčetića 2-22, A.Dudića 17-27, Cara Dušana 13-31, 6.Ličke 21-33 i 14-30

11:00 - 12:00
 ULICE: SVETOZARA MILETIĆA 53-81 I 52A-94

12:30 - 13:30
ULICE: JORGOVANSКA

PRIGREVICA

09:00 - 14:00
ULICE: APATINSКI PUT, GREBENARSКA 13-29 I 4-16, VASILIJE GAĆEŠE 5-25 I 2-34, NINE MARAКOVIĆ, MALA, STOJANA MATIĆA, APATINSКA, КARAĐORĐEVA 1-99 I 2-92, КRALJA PETRA 1 3-73 I 2-32, D.RAКIĆA

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 13. marta, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija se organizuje u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Rezerve krvi su izuzetno smanjene, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji kako bi se u što kraćem roku stabilizovale zalihe krvi.

Kuglaši "Kljajićeva" u derbi meču 15. kola Super lige Srbije odigrali su nerešeno 4:4 (3.378:3.446) sa ekipom "Jedinstva" iz Novog Bečeja.

Domaćin je bio bliži pobedi, ostvario je četiri pojedinačne pobede, međutim, gosti su dobili bodove na ukupan broj srušenih čunjeva, te su stigli do remija. Poene za domaćina upisali su Rade Šušnjar (558), Đorđe Dragojević (566), Jovan Ćalić (597) i Dragoslav Mudrić (569). Oba tima nakon ovog kola nalaze se u sredini tabele sa po 16 osvojenih bodova.

Somborski "Vihor" u derbiju začelja poražen je na gostovanju u Gornjem Milanovcu od domaćeg "Metalca" sa 7:1 (3.562:3.451). Jedini poen za Somborce upisao je Aleksandar Stojšić koji je oborio 623 čunja u duelu sa Goranom Ćalukovićem.

"Vihor" je pretposlednji tim lige sa deset bodova. U narednom kolu "Vihor" će ugostiti sastav novosadske "Vojvodine", dok će "Kljajićevo" putovati u Golubince.

Ekipa "Korduna" nastavlja sa dobrim rezultatima u prvoligaškom društvu. Kordunaši su gostovali u Debeljači gde su sa 3:5 (3.370:3.444) porazili domaći Spartak. Poene za goste uknižili su Marko Basara (588), Milan Cimeša (616) i Nikola Blagojević (561). Sa nova dva boda ekipa iz Kljajićeva (22) je dva koraka iza zrenjaninskog Banata (24). U sledećem kolu Kordun će ugostiti poslednjeplasirani Srem iz Sremske Mitrovice.

Izvor: somborsport.org

U utorak, 18. marta, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Svetlosni ples”, umetnice Manuele Pavković, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 25. aprila 2025. godine.

Izložba „Svetlosni ples“ se sastoji iz dva dela: 3D slike i slike boje i teksture. 3D slike stvaraju fluidnu dinamiku u prostoru poput plesa oblaka, mirnih voda ili cvetova lotosa. Talasi su stilizovani u organskim, fluidnim formama koje se smiruju, pružajući osećaj unutrašnjeg mira i ravnoteže kroz pulsirajuće linije svetlosti koji putuju kroz 3D formu. Za razliku od 3D, slike boje i teksture razvijaju se kroz teksturu tako da podsećaju na pejzaže, ali sa apstraktnim i fluidnim linijama koje simbolizuju prolaznost i nepreglednu dubinu duhovnih iskustava, dok transparentni slojevi omogućavaju “smer” svetlosti kroz organsku materiju u boji pred stavljenim kroz tamne i svetle tačke.

Manuela Pavković

Manuela Pavković iz Apatina, rođena je u Somboru 1989. godine. Diplomu primenjenog umetnika na Odesku za savremeno odevanje stiče na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu 2012 godine. Iste godine počinje da radi kao dizajner trikotaže za brend “KOOI knitwear” do 2015. godine posle čega odlazi u Barselonu na Fakultet za dizajn (IED Continuing Studing Program – za dizajn venčanica i svečanih haljina). Od 2016. do 2019. radi kao dizajner trikotaže i štampe na tekstilu za poznati brend “Escorpion”. U periodu od 2008. do 2019. u stutusu umetnika i dizajnera učestvovala je na osamnaest grupnih izložbi u Apatinu, Beogradu, Barseloni, Mataru (Španija), Sitgesu (Španija), Lisabonu, Skoplju, Lođu, (Poljska) i četiri puta u samostalnoj postavci u Apatinu (Galerija “Meander”), kao i tri samostalne i četiri grupne modne revije. To kom 2019. i 2020. godine drži umetničke radionice veza i pustovanja vune u Barseloni i okolini. Od 2024. je vlasnik, umetnik i dizajner u svom modnom studiju “Lamanue” u Somboru.

Dvanaestog marta biće obeleženo 90 godina od smrti Mihajla Pupina, a planira se niz manifestacija velikanu u čast.

Pupin nam je omogućio da se čujemo ma koliko god bili udaljeni. Odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Jedan od osnivača NASE, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, počasni doktor 18 univerziteta. U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se Pupinov legat.

Poklonio je muzeju dela Paje Jovanovića i Uroša Predića. A neka su nabavljena zahvaljujući fondu koji je osnovao. Posle knjige o Pupinovim patentima, inženjer Milan Božić priprema novo izdanje knjige o slavnom naučniku - piše RTS.

„Ona o patentima, malo je stručna za inženjere. Ova knjiga između ostalog je treće izdanje Mihajlo Pupin najveći hrišćanin među naučnicima i detaljno govori šta je Pupin sve preživeo i šta je uradio od 1907. kad je počeo da se bavi političkim radom uopšte, nacionalno političkim radom, do smrti. Detaljno je obrađeno to i naravno, naš jedan istorijat celog tog inovacijskog pokreta zadnjih 55 godina“, kaže predsednik Fondacije „Mladen Selak“, inženjer Milan Božić.

Memorijalni kompleks se sastoji od naučnikove rodne kuće, zgrade stare škole, zgrade Narodnog doma Mihajla Pupina koja predstavlja njegovu zadužbinu i zgrade doma kulture.

„Radovi na staroj školi se u ovoj fazi polako privode kraju. Do sada je ministarstvo kulture uložilo više od 40 miliona dinara. Nadamo se da će nam i ove godine biti odobrena nova sredstva kako bi se radovi nastavili“, navodi direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin“ u Idvoru, Svetislav Zakić.

„Trudićemo se da ovog proleća kroz niz tribina, odgovarajućih dogadjaja zaista obeležim ona pravi način ovu 90. godišnjicu od smrti velikana i da u svetlu izmene i ovih globalnih odnosa podsetimo na Pupinov sistem vrednosti, odnosno unapredimo bilateralne odnose sa njegovom drugom otadžbinom, odnosno njegovom drugom domovinom, SAD, a ne zaboravljajući na našu zajedničku otadžbinu Srbiju“, ističe državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ivan Bošnjak.

Tako će se i ovog 12. marta u Pupinovom Idvoru služiti parastos, položiti venci kraj spomenika. Opština Kovačica dodeljuje nagrade najboljima učesnicima konkursa „Mihajlo Idvorski Pupin – naučnik, humanista i rodoljub“.

Nagrađuje pre svega mlade autore literarnih, likovnih i multimedijalnih radova. Naučniku u čast. 19. marta u Bačkoj Topoli biće održano predavanje i otvorena izložba.

Nikada nećemo sa sigurnošću saznati kako je davno izumrli megalodon zaista izgledao, ali nova studija nam donosi možda najtačniju rekonstrukciju do sada.

Međunarodni tim predvođen paleontologom Kenšuom Šimadom sa Univerziteta DePaul u SAD-u utvrdio je da je megalodon (Odontus megalodon) verovatno bio duži i vitkiji nego što su ranije interpretacije njegovih oskudnih i tajanstvenih ostataka sugerisale, piše ScienceAlert.

"Ova studija pruža najdetaljniju analizu veličine i oblika tela megalodona do sada", kaže morski biolog Filip Sternes, bivši istraživač sa Univerziteta Kalifornija Riversajd, a sada zaposlen u SeaWorld-u.

"Umesto da podseća na ogromnu veliku belu ajkulu, zapravo je više ličio na džinovsku limun ajkulu, sa vitkijim i izduženijim telom. Taj oblik ima mnogo više smisla za efikasno kretanje kroz vodu."

Megalodon je jedna od najfascinantnijih misterija fosilnih zapisa. Živeo je pre otprilike 23 miliona do 3,6 miliona godina i zauzimao je visoko mesto u lancu ishrane pre nego što je izumro.

Znamo da je bio ogroman u poređenju sa današnjim ajkulama, ali saznati više o njegovom izgledu izuzetno je teško. Razlog za to je što je, kao i kod savremenih ajkula, njegov skelet uglavnom bio građen od hrskavice.

Samo su mu zubi i pršljenovi sačuvani kao fosili na morskom dnu, ukazujući na ajkulu-čudovište koja je mogla da bude dugačka između 11 i preko 40 metara.

Bila je veća nego što se mislilo

Većina procena veličine kreće se između 13 i 18 metara, a kao model se često koristi velika bela ajkula (Carcharodon carcharias), na osnovu jednog od najpotpunijih fosila megalodona – skoro cele kičme pronađene u blizini Belgije, duge 11 metara.

Velika bela ajkula je snažan i smrtonosan predator, pa nije iznenađujuće što su je naučnici koristili kao osnovu za rekonstrukciju megalodona. Međutim, ne izgledaju sve ajkule isto.

Umesto da posmatraju kičmu megalodona samo u kontekstu nekoliko srodnih vrsta, Šimada i njegove kolege uporedili su je sa ogromnim katalogom od 145 živih i 20 izumrlih vrsta ajkula.

Njihov cilj bio je da izračunaju dužinu delova tela koji nisu sačuvani u fosilima – glave i repa.

Njihov novi pristup pokazao je da, ako je građa megalodona bila u skladu sa većinom drugih ajkula koje je evolucija oblikovala, njegova glava i rep činili bi 16,6% i 32,6% ukupne dužine tela. To znači da bi megalodon imao vitkije i izduženije telo, više nalik limun ajkuli (Negaprion brevirostris) nego velikoj beloj ajkuli.

U slučaju belgijskog fosila, glava bi bila duga 1,8 metara, a rep 3,6 metara, što bi dovelo do ukupne dužine od 16,4 metra.

Iako kičma pruža dosta informacija, ona nije jedini fosilizovani niz pršljenova megalodona koji su paleontolozi pronašli – niti je najveći. Najveći pršljen u tom skupu dug je 15,5 cm.

Drugi pršljenovi pronađeni u blizini Danske znatno su veći, i dostižu prečnik od čak 23 cm. Ako ovaj podatak predstavlja najveću moguću veličinu pršljena megalodona, istraživači su izračunali novu gornju granicu veličine ove drevne ajkule.

"Dužina od 24,3 metra trenutno je najrealnija moguća procena za O. megalodon koja se može naučno opravdati na osnovu postojećih fosilnih zapisa", kaže Šimada.

Taj raspon je ekvivalentan dužini dva školska autobusa postavljena jedan iza drugog, daleko veći od većine današnjih ajkula. Ipak, kit-ajkula (Rhincodon typus), koja se hrani planktonom, može dostići dužinu od 20 metara, dok su pravi kitovi još veći.

Zanimljivo je da su tela svih ovih ogromnih morskih životinja takođe dugačka i vitka. Kraći i zdepastiji oblik velike bele ajkule prilagođen je brzim, snažnim napadima, dok duža i aerodinamičnija tela limunskih ajkula, kit-ajkula i kitova omogućavaju energetski efikasnije plivanje sa minimalnim otporom vode.

Duža, vitkija i hidrodinamičnija građa omogućila bi megalodonu da naraste mnogo više od velike bele ajkule, čija maksimalna veličina ne prelazi šest metara, jer njeno plivanje i stil lova imaju visoke energetske zahteve.

Sa dužinom od 23,4 metra, megalodon bi se kroz okeane kretao brzinom od oko 2,1 do 3,5 kilometara na sat, koristeći snažne ubrzanja samo kada je to bilo neophodno.

"Ovo istraživanje ne samo da poboljšava naše razumevanje izgleda megalodona, već pruža i okvir za proučavanje kako veličina utiče na kretanje morskih životinja", kaže Sternes.

"Gigantizam nije samo stvar veličine – radi se o razvoju pravog oblika tela za preživljavanje na toj skali. A megalodon je možda jedan od najekstremnijih primera toga."

Istraživanje je objavljeno u časopisu Palaeontologia Electronica, a prenosi B92.