Sombor.info

Tijana Kabić iz Sombora godišnje nastupa na dva maratona koji jesu naporni, ali su ujedno i prilika da uživa u onome što najviše voli.

U razgovoru za RTS, Kabićeva je istakla da joj je najveće zadovoljstvo učešće u čuvenom maratonu u Bostonu.

"Trčanje je meni vreme koje je samo za mene, način da ostanem sama sa sobom i sa svojim mislima, da meditiram, izregulišem svoje emocije i da nakon tog treninga budem bolji čovek u svakom mogućem smislu. Od svih maratona, kao poseban doživljaj izdvaja Berlinski maraton u kojem je učestvovala dva puta. Za mene je to bilo prvi put da učestvujem na maratonu od preko 40.000 trkača i stvarno onako neverovatna energija. Vredan pomena je svakako i Bostonski maraton koji sam takođe trčala prošle godine. Za njega se kaže da je Olimpijada za nas rekreativce. On je najstariji svetski maraton, najpoznatiji, takođe jedno apsolutno sjajno iskustvo", kaže Tijana.

Prvakinja je države u maratonu za 2022. godinu, po profesiji je master-psiholog, zaposlena u Prvom centru za obuku Vojske Srbije. Angažovana je i u stručnom štabu košarkaškog kluba "Džoker". Hobi su joj elektronska muzika i di-džejing.

"Stvarno nije lako, pre svega zato što je to vrlo nekompatibilan i ozbiljan hobi. Kalkulišem i kada se spremam za neki maraton, onda neretko odbijem svirku, jer ništa ne može da zameni redovan san, ishranu i taj režim u kom moram da budem", ističe Tijana.

Ove godine Tijanu očekuje maraton u Čikagu, na kojem joj je cilj novi lični rekord. Trenutno joj je najbrža maratonska trka u Berlinu 2023. koji je istrčala za vreme 3:4:38. Ova svestrana devojka poručuje da je u životu sve moguće ako se čovek dobro organizuje i ima jasan cilj.

Izvor: RTS

Volonteri se ovog dana spremaju za odlazak u azil, gde će im biti potrebna pomoć u hvatanju uplašenih pasa rase Španski hrt ili Galga po njivama i na putevima.

Udruženje Pomozimo hrtovima Hrvatska saopštilo je da je 1. februar bio bolan dan za njih, ali i za brojna druga udruženja koja brinu o psima ove rase. Reč je, objasnili su, o danu kojim se završava sezona lova u Španiji. Tada lovci, vlasnici ovih pasa, drže samo mužjaka i ženku za priplod, a ostale (kojih je obično 13 pasa, jer lovci imaju u proseku 12) se zbrinjavaju.

– Iako mogu besplatno da ostave svoje galge u azilima, bez ikakvih pitanja, mnogi ljudi i dalje prate horor mitove da što više galga strada tokom smrti, to će sledeća sezona lova biti bolja. Zato će većina njih završiti obešena tako da im samo vrhovi šapa dodiruju zemlju, bačeni u bunare, pušteni da lutaju putevima i na kraju gladuju ili pod točkovima automobila ili vezani za šine, sve u ime dobre lovne sezone – objasnili su iz udruženja.

Procenjuje se da će u narednim danima živote izgubiti više od 100.000 lovačkih pasa: oko 70.000 galga, 30.000 ptičara...

- Pitate se kako je to moguće? Posle velike pravne bitke, lovačkim psima su priznata prava da bi ponovo bila oduzeta i oni sada nemaju status živog bića već privatnu svojinu i oruđe za lov. Zato pomažemo koliko možemo, a volonteri se ovog dana već spremaju za odlazak u azil, gde će im trebati pomoć u hvatanju uplašenih galga po poljima i putevima, spasavanju povređenih i saniranju rana, a mi o prenatrpanim boksovima u azilu ne treba ni da pričam jer pucaju po šavovima i kada ne u ovom delu godine - piše jutarnji.hr.

Kućni ljubimac nikada nije samo kućni ljubimac, to će vam reći svaki vlasnik. Bez obzira na veličinu, navike u ishrani i koliko često treba da ga šetate, vaš ljubimac postaje član porodice, a gubitak člana porodice je poražavajući. U ovim trenucima, kao i uvek, potrebno je vaše ljudsko prisustvo, podrška i briga.

Ljudi se mogu podeliti u 2 kategorije: oni koji više vole da budu na bolničkom odeljenju dok se njihov ljubimac leči ili eutanazira i oni koji to ne čine. Svi oni, naravno, imaju svoje razloge. Ali dotični veterinar piše ovaj članak za one koji odluče da ne budu tamo. Veterinar ima čvrsto mišljenje o tome šta treba učiniti i šta je ispravno u takvim situacijama. Ovo mišljenje je otvoreno izraženo u objavi na Fejsbuku koja je ubrzo postala viralna.

U ovom postu, veterinar nas sve podseća na jednu jednostavnu stvar — kada uzmemo kućnog ljubimca u svoj život, moramo se suočiti sa činjenicom da je njihova smrt neizbežna. Da, to je „loš dan/vreme/događaj svaki put, nema rasprave protiv toga i to je poražavajuće“. Ali moramo biti tu do kraja.

Ne treba da ostavljamo svoje ljubimce kada su u nevolji. "Njihov prelazak iz života u smrt ne provodite u sobi punoj stranaca na mestu koje im se ne sviđa, oni vas traže kada ih napustite."

Najlakši način da razumete šta vaš ljubimac oseća u tom trenutku jeste da pokušate da se stavite na njihovo mesto. Kada to uradite, shvatićete da „oni ne razumeju zašto ste ih ostavili kada su bolesni, uplašeni, stari ili umiru od raka“. Njima je potrebna tvoja uteha, a ti treba da im je pružiš.

Dakle, prema sopstvenom iskustvu veterinara, kada je kućni ljubimac ostavljen da umre ili je eutanaziran, jedino što rade je da traže svog vlasnika. I nije li to prilično logično i, pa, očekivano? Svako bi uradio isto. Tražiti svoju najvažniju i najdražu osobu u trenucima bola, tuge i patnje je ono što svi radimo, ljudi i životinje.

dr. Evan Shav je eutanazirao mnoge kućne ljubimce tokom svoje veterinarske prakse, a evo šta on ima da kaže na tu temu: „Imam mnogo klijenata koji se vraćaju i otkrio sam da ljudi koji nisu tu na kraju smatraju život svog ljubimca životom od njihovog najvećeg kajanja kasnije . U potpunosti razumem koliko bi to bilo teško, ali smrt je na kraju deo života i treba je doživeti da bi se pomogao proces tugovanja.

Nakon što pročitamo sve ovo, svi ćemo dobro razmisliti pre nego što ostavimo svog ljubimca samog u prostoriji punoj čudnih ljudi i predmeta. Naš konačni uticaj na živote naših ljubimaca trebao bi biti pozitivan.

Nemojte ih samo prepustiti lekaru koji mora da im okonča život.

Držite im šapu poslednji put kroz bol i muku.

Volite ih i negujte ih dok još možete.

Budite sigurni u jednu stvar - tugovanje vašeg ljubimca je normalno kao i bilo šta drugo. Ako neko od vaših rođaka ili prijatelja misli da ovaj gubitak nije razlog za tugu - to je njihovo mišljenje. Istraživanja su potvrdila da je za mnoge ljude gubitak kućnog ljubimca uporediv sa gubitkom voljene osobe.

Možda će vam trebati pomoć da prođete kroz to, pa evo nekih resursa koji pružaju vredne savete:

Kako se nositi sa gubitkom kućnog ljubimca
Zašto gubitak kućnog ljubimca toliko boli
Gubitak kućnog ljubimca je poražavajući i u redu je da se neko vreme osećate loše
Biti vlasnik kućnog ljubimca je velika radost i velika odgovornost u isto vreme, zato budite spremni na oboje.

Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila na električni pogon usvojena je danas na sednici Vlade Republike Srbije, a Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je u te svrhe 170 miliona dinara.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaključno sa 31. oktobrom tekuće godine.

„Кao jednu od mera države za unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine, Ministarstvo koje vodim obezbedilo je sredstva za podršku kupovini električnih vozila. Sredstva koja smo namenili za 2024. godinu biće dodeljena prema pristiglim, urednim zahtevima građana i privrede, sve dok se ne utroši ukupan iznos ili najkasnije do 31. oktobra. Ukoliko se pokaže da interesovanje građana i privrede znatno premašuje opredeljen iznos, mi ćemo se potruditi da obezbedimo dodatna sredstva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Koliko novca sleduje za električno vozilo?

Uredbom koja je danas usvojena predviđena je podrška, odnosno pomoć države za kupovinu više vrsta električnih vozila.

Građani i pravna lica koji žele da ostvare pravo na subvencionisanu kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla, mogu da računaju na podršku od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Za kupovinu električnih motocikala, motocikala sa bočnim sedištem, teških tricikala, lakih i teških četvorocikala, predviđena je podrška u iznosu od 500 evra.

Najveći iznos subvencije dostupan je za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tona, i kreće se do 5.000 evra.

Izvor: blic.rs

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u Srbiji na računima građana za struju ove godine je ostala nepromenjena. To je utvrđeno i Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2024. godini, a koju je donela Vlada Srbije

Visina posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2024. godini će, kako je istaknuto u ovoj uredbi biti 0,801 din/kWh.

– Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije – navodi se u uredbi u koju je "Blic Biznis" imao uvid.

Šta je posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača?

Uredbom za 2023. godinu, koja sada ostaje ista, predviđa se da ta posebna naknada iznosi 0,801 dinar po kilovat-satu, a povećana je 1. avgusta 2022. sa 0,437 na sadašnji iznos od 0,801 dinara po kilovat-satu.

Tom posebnom naknadom obezbeđuju se novčana sredstva iz kojih "Elektroprivreda Srbije" (EPS), kao garantovani snabdevač, isplaćuje podsticaje povlašćenim i privremeno povlašćenim proizvođačima za troškove proizvodnje i balansiranja električne energije.

Pomenuta vrsta podsticaja isplaćuje se povlašćenim proizvođačima koji su stekli pravo na fid-in tarife.

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu. Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa za struju, a to je sada nešto više od 150 dinara na računu.

Šta podrazumeva ova tarifa?

Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Kako se kupuje struja od vetra

Prema sadašnjim uslovima, investitori u vetroparkove u Srbiji nemaju klasične subvencije, već zagarantovanog kupca, a taj kupac je država. Ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju po kilovat-satu. To, između ostalog, omogućavaju i građani, jer kroz račune za struju plaćaju obaveznu OIE taksu za obnovljive izvore energije. Ta otkupna cena su često pominjane feed in tarife koje smo već pomenuli.

Kada se postigne kvota od 500 megavati procena je i da će se promeniti tržišni uslovi i da će se prodaja struje iz vetroparkova drugačije odvijati. Struka je saglasna da je to moguće, jer su u Srbiji sada realne slike nepreglednih polja vetrenjača koje smo gledali u inostranstvu.

Za potrebe energetske mreže jedne zemlje vetrenjače treba postaviti na mesto gde vetar duva brzinom od 3 m/s do 25 m/s. Za isplativost, vetar mora da duva najmanje 2.800 sati godišnje i da prosečna brzina bude preko 6 m/s.

Izvor: nekretnine.rs

Većina odraslih složiće se s konstatacijom da se mnogo toga promenilo - da je odrastanje dece, isto kao i roditeljstvo, drugačije nego pre tri decenije, da su deca drugačija, da imaju manje empatije, da su sklonija nasilju, razmaženija, otuđenija, te da znatno ne poštuju autoritet. Ono što mnogi roditelji ne mogu da shvate i da prihvate jeste da odgovornost za takvo stanje stvari nije na deci.

Atmosferu u školama kreiraju odrasli – nastavnici, a kod kuće roditelji – učenje po modelu i dalje je najdominantniji oblik učenja, pa je vrlo problematično tražiti od deteta da ne besni ukoliko smo mi besni, da ne udara, ako mi udaramo, da ne psuje ako mi psujemo.

U knjizi „Budite oslonac svojoj deci“ dr Gordon Nojfeld i dr Gabor Mate, kanadski doktori, ukazuju na to da su se stvari promenile onda kada se period dečje privrženosti roditeljima skratio – rano okretanje dece vršnjacima, ili vršnjačka orijentacija kažu da je koren problema s decom danas.

Uticaj roditelja na decu, ma koje metode oni koristili, ma koliko bili strogi ili blagi, znatno je manji nego što je bio pre nekoliko decenija. Nojfeld i Mate pišu da su kod kuće i u školi deca izgubila kompas, da ih je teže podučavati, teže je s njima izaći na kraj, skloniji su upotrebi narkotika, ranom ulaženju u seksualne odnose, mnogo više dece pije pilule za depresiju, povećan je problem nasilja u školama.

Gde i kada počinje raskol

O prvom raskolu roditelja i dece pisao je i dr Leonard Saks i, čini se, objasnio srž problema. Ako se neko može nazvati šefom u modernom, antihijerarhijskom roditeljstvu – onda to jesu deca, kaže dr Saks. Prema njegovoj teoriji, za moderne porodice izreka „hrana je ljubav“ mogla bi se preformulisati u „hrana je moć“. I sve potiče od stola.

Hrana? Nemoguće da je stvar tako „obična“.

Ovu svoju tezu dr Saks objašnjavca scenom iz restorana: dr Saks je bio u restoranu i čuo kako otac govori ćerki: „Dušo, možeš li mi, molim te, učiniti uslugu? Možeš li, molim te, uzeti samo jedan zalogaj graška?“

Iako bi mnogima to moglo zvučati kao pristojno ili čak sofisticirano roditeljstvo – dr Saksu, porodičnom lekaru i psihologu iz Pensilvanije, koji je pisao o razvoju dece, ova situacija predstavlja nešto mnogo gore: razlog za nedavni kolaps roditeljstva, za koji kaže da je bar delimično kriv i za to što deca postaju gojazna, uzimaju previše lekova i ne poštuju sebe i one oko sebe.

Baš scena iz restorana jeste odličan primer kako se odrasli dodvoravaju deci jer su se odrekli roditeljskog autoriteta i izgubili poverenje u sebe – motivisani željom da svoju decu odgajaju pažljivo i s poštovanjem. U teoriji, njihove namere su dobre – mame i tate danas pokušavaju da vaspitavaju svoju decu dajući im uticaj; žele da im udovolje i izbegnu sukob. U stvarnosti, roditelji su u opasnosti da izgube autoritet nad svojom decom.

Hrana je prva manifestacija kolapsa roditeljstva

Sve počinje za stolom tokom večere. „Kada roditelji počnu da prepuštaju kontrolu svojoj deci, izbor hrane je često prva stvar koja pada“, piše Saks u svojoj knjizi „The Collapse of Parenting: How We Hurt Our Kids When We Treat Them Like Grown-Ups“..

Pravilo kao što je „Nema deserta dok ne pojedete brokoli“ preobrazilo se u „Šta kažete na tri zalogaja brokolija, a onda možete da jedete desert?“

Večera kod kuće zahteva ispitivanje dece o tome šta su spremni da jedu – opcije mogu uključivati pečeno pile i krompir ili pileće nagetse i pomfrit. I možete da se kladite šta će izabrati. Roditelji onda pregovaraju – šta kažeš na pomfrit od slatkog krompira?

Roditelji u SAD sada pre pitaju svoju decu nego da im određuju šta da jedu. „To je prirodno“, kaže Gordon Nojfeld, istaknuti psiholog iz Vankuvera, kog Saks citira u knjizi. „Intuitivno znamo da ćemo, ako smo prisiljeni, dobiti otpor. Za izbor kao što je boja pantalona, taj pristup je u redu, kaže. „Ali kada konsultujemo decu o pitanjima koja simbolizuju negu, poput hrane, stavljamo ih u vođstvo. To pokreće urođeni psihološki odgovor i aktiviraju se njihovi instinkti preživljavanja: „Ne osećaju se zbrinutim i počinju da preuzimaju alfa ulogu.“

Dakle, ako devojčica pojede kašiku graška kao što je njen tata tražio, Saks kaže da će „verovatno verovati da je učinila uslugu svom ocu i da joj on sada duguje uslugu zauzvrat.

Hrana zato može biti prva manifestacija kolapsa roditeljstva, ali mnogi problemi u porodici jesu rezultat ove vrste konfuzije uloga. Na ovaj način, ono što se dešava tokom obroka jeste metafora za to koliko su roditelji postali neprijatni u svojoj poziciji „alfa” ili „vođe čopora” ili šefa porodice, osobe koja je zadužena za odluke – odrasla osoba.

Poštovanje dece od malih nogu

Roditeljstvo se mnogo promenilo. Prešli smo dug put od vremena kada ste svog oca zvali „gospodine“, objašnjava Andrea Nair, psihoterapeutkinja i edukatorka za roditeljstvo iz Londona.

Roditeljima je glavni prioritet da se njihova deca osećaju kao da se pitaju, čuju i poštuju od malih nogu. Žele da im budu emocionalno dostupni i da njihova deca mogu da izraze sopstvene emocije. „Deca sad imaju dozvolu da imaju napade besa jer tako uče kako da upravljaju osećanjima“, kaže Nair.

Roditelji žele demokratsko domaćinstvo u kome svaki član porodice ima reč – da li da sada izađemo napolje, da li smo spremni za kupanje – neguju nezavisnost i slobodu mišljenja kod svoje dece. Nekada se hvalila stroga poslušnost; sada se ona smatra zastarelim i potencijalno opasnim.

Uticaj na odnos roditelj dete

Postoje širi uticaji koji menjaju i dinamiku roditelj-dete. U zapadnom društvu jednakost za sve postala je kulturni cilj i ustavno pravo, deca se tretiraju kao da su još jedna manjinska grupa koju treba poštovati i osnažiti. „Osnaživanje dece postalo je vrlina“, kaže Saks.

Ali mnoga deca zapravo nadjačavaju svoje roditelje. To je problem, kažu oni koji se bave razvojem dece. „Potrebna vam je snažna alfa prezentacija da inspirišete dete da vam veruje i zavisi od vas“, kaže Nojfeld o roditeljima koji moraju postaviti granice deci. „Moramo da vratimo roditelje na vozačko sedište.“ U suprotnom posledice mogu biti dalekosežne, počevši od navika u ishrani dece, koja mogu postati i gojazna.

Mnogi roditelji ne mogu da ubede svoju decu da jedu zdravo – jer „zdrava hrana je za gubitnike“. Grickanje na zahtev – u kolima, u tržnom centru, u šetnji – remeti metabolizam i cirkadijalni ritam i hormonsku ravnotežu.

Deca nemaju kondiciju, a hronično su umorna

Doprinos izuzetnom povećanju telesne težine među severnoameričkom decom poslednjih godina je dramatičan pad kondicije. Postoji čak i medicinski izraz za to, „dekondicioniranje“, koji je opisan u „Collaps of Parenting“ kao eufemizam za „van forme“. Deca od 11 i 12 godina žale se na simptome srčanih bolesti, stezanje u grudima i kratak dah. Deca su manje aktivna nego ikad, a, ironično, umorna.

Saks je studentima postavio pitanje: „Šta je vaša omiljena stvar koju radite u slobodno vreme, kada ste sami i niko vas ne gleda?“ Najčešći odgovor poslednjih godina: spavanje.
Deca su zauzeta školskim zadacima i vannastavnim aktivnostima, pa u krevet idu s mobilnim ili igraju video-igre.

Stiven Kamarata, profesor psihijatrije i nauke o sluhu i govoru na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu, brine se da roditelji prerano traže previše od dece, kao što navodi u svojoj najnovijoj knjizi “Intuitivni roditelj: Zašto si ti najbolja stvar za tvoje dete”.

On ukazuje na porast knjiga, igračaka i softvera koji se prodaju roditeljima male dece koji obećavaju da će ubrzati učenje. Sveprisutna metafora da su deca informacioni sunđeri navodi roditelje koji ih zasićuju edukativnim vežbama. „Mi ih tretiramo kao male čvrste diskove“, kaže Kamarata.

Kako su deca postala manje vezana za roditelje

Kako su deca postala manje vezana za odrasle i pod uticajem odraslih u njihovim životima, vršnjaci istog uzrasta postali su im važniji. To je tema u Nojfeldovoj knjizi „Drži se za svoju decu: Zašto roditelji moraju da budu važniji od vršnjaka“, čiji je koautor dr Gabor Mate. Mala deca „nisu racionalna bića“, kaže Nojfeld. Deo odrastanja je testiranje granica; mališani, po svojoj prirodi, ne mogu da se pouzdaju u to da će jedni druge smatrati odgovornima – niti bi trebalo.

Dr Saks kaže da bi autoritativno roditeljstvo bilo imperativ.

Autorka koja se bavi roditeljstvom Keti Guli daje glas kritičarima priče koja je postala viralna: Čim roditelji zatrudne, počinju da gomilaju biblioteku knjiga o tome kako da se izbore sa fantastičnim haosom koji će ući u njihov život u obliku bebe; kolekcija raste sa svakom razvojnom etapom. Oni se pretplate na onlajn biltene i aplikacije za pametne telefone koje ih upozoravaju na prekretnice koje njihova deca treba da dostignu do određenog uzrasta. Roditelji od samog početka prate koliko brzo njihovo dete raste, koliko postiže. Za svakog stručnjaka sa kojim se roditelj konsultuje telefonom ili lično, oni se takođe proveravaju kod virtuelnog mudraca, Gugla. To skoro nikad ne pomaže.

I šta ćemo sad?

Odgovor je toliko jednostavan da bi u početku mogao zvučati nezadovoljavajuće: „Niko ne zna šta radi kada napusti bolnicu sa bebom. Svaki roditelj uči putem pokušaja i grešaka“. Roditelji moraju „imati veću toleranciju kada im stvari ne idu dobro“.

„Roditeljstvo je užasno frustrirajuće i često usamljeno mesto“, kaže Nojfeld, posebno kada se dete loše ponaša. U tim trenucima, on preporučuje roditeljima da uvere decu da njihova veza nije prekinuta. „Kada roditelji shvate da su oni najbolji izbor za svoju decu, to ih izaziva da sazrevaju. To im daje samopouzdanje da znaju šta je dobro za njihovu decu i da treba da im se suprotstave — ovo je, u stvari, čin ljubavi koji se zahteva od roditelja. Oni zapravo postaju odrasli koji su potrebni svojoj deci.

Privrženost deteta roditelju mora trajati najmanje onoliko koliko je detetu potrebno da bude vaspitano. To je ono što nedostaje u današnjem svetu. Nisu se roditelji promenili. Nisu postali ni nekompetentniji, ni manje posvećeni. Ni deca kao takva se nisu promenila. Ali se promenila kultura u kojoj podižemo svoju decu. Ta nova kultura podržava rano odvajanje dece od roditelja, pa deca, kojoj je neophodno da imaju nekog kome će biti privržena, stvaraju odnose privrženosti koji su zapravo konkurencija odnosu s roditeljima.

„Kada dete traži kontakt i bliskost s nama, pruža nam moć kao negovatelju, učitelju, vodiču. Za dete koje nam je zdravo privrženo, mi smo dom iz kog kreće u svet, skrovište u koje se može vratiti. Sve roditeljske veštine na svetu ne mogu nadoknaditi nedostatak privrženosti”, tvrde Dr Mate i Dr Nojfeld u knjizi „Budite oslonac svojoj deci“.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisana je izvođačka praksa sviranja na tamburicama samicama, četvorožičnim dvoglasno štimovanim tamburama, koje predstavljaju deo kulture srpskog dinarskog stanovništva doseljenog na prostor Srbije. U Čonoplji kod Sombora nalazi se centar za sviranje kordunaške samice, tradicionalnog instrumenta koji je upisan na listu. U KUD-u "Vuk Karadžić" u Čonoplji kažu da su petnaest godina čekali ovu odluku.

U Čonoplji se dečaci i devojčice uče da sviraju samicu, melos se neguje kroz rad Kulturno-umetničkog društva, a organizuju se i kampovi gde se mladi uče sviranju ovog instrumenta. Kako je navedeno, samice/tamburice pripadaju porodici trzačkih žičanih instrumenata.

Karakteristične su za tzv. dinarsku kulturu, tradicionalno se koriste kao solistički instrumenti zbog svoje melodijsko-harmonske prirode (odakle i naziv), pa čak i kada sviraju združeno, sve imaju istu funkciju.

Na samicama se sviraju melodije igara i pesama, a samičar je najčešće onaj koji započinje pesmu. Repertoar čine igre tipične za matično područje, ali i melodije koje su uključili u repertoar tokom života u Srbiji.

Izvor: RTV

Rukometaši "Sivca 69" ovog vikenda započinju finalne bitke za opstanak u Super B ligi Srbije.

Sivčani će prolećni deo šampionata otvoriti na domaćem terenu susretom protiv beogradskog Sinđelića. Utakmica se igra u nedelju, 4. februara od 18 časova. Sinđelić je ekipa za respekt i direktan konkurent u borbi za opstanak navode čelnici sivačkog kluba, koji su uputili apel svojim navijačima da u nedelju uveče dođu u hali i podrže ekipu.

Nadležni organi lige su za ovaj duel odredili sudijski dvojac Nikola Musić/Stevan Đurašinović, dok je delegat meča Vukašin Vujičić.

Ulaz u hali naplaćivaće se 200 dinara, dok je za decu besplatno. Da podsetimo, Panteri su u generalnoj probi savladali ekipu Borova.

Izvor: somborsport.org

Predstava „Svadbena zvona“, nastala po tekstu Davora Špišića, odigrana je sinoć na Velikoj sceni Opštinskog kulturnog centra Apatin. Ovaj komad, žanrovski kombinacija komedije i melodrama, prisutnima je prikazao priču o troje usamljenika, društvenih marginalaca koji se ne snalaze u predatorskom bezdušnom vremenu, vremenu u kojem je ljudskost postala više mana nego vrlina.

Složeni karakteri i jaka glumačka igra, sa nizom maštovitih i dinamičkih obrta, izazvala je među prisutnom publikom i smeh i suze.

Likovi u predstavi, osim što pokušavaju preživeti sa što manje ožiljaka, ne odustaju u traženju srodne duše. Samoća nije njihov izbor, nego realnost ranjivih emocija.

Niz smešnih i burlesknih situacija nastaje iz žarke želje da se privid normalnosti održi, a na stalnom je udaru represivnog i podozrivog aparata. Svo troje, u toj komediji zabune, pokušavaju rasplesti često nerazrešive čvorove turbulentne životne situacije.

Uloge u „Svadbenim zvonima“ poverene su Ivani Vukčević, Đorđu Kukuljici i Mihajlu Nestoroviću.

Režiju predstave, kao i izbor muzike, potpisuje Peter Srpčić, kostim i scenu Art multimedia Novi Sad, produkciju Mihajlo Nestorović, a muzički producent je Filip Nestorović. Komad je postavljen u produkciji Srednjoevropskog kulturnog centra Novi Sad, na čelu sa direktorom produkcije Sašom Plavanjcem.

Izvor: radioapatin.com

I dok većina žena ulaže ogroman trud u to da dođu do duge, guste i negovane kose,19-godišnja Sofija Valdivijezo imala je sreću da joj priroda da raskošnu, bujnu grivu. Ona pušta kosu od svojih tinejdžerskih godina, ali ne samo da je veoma duga, već je i kako ona sama tvrdi "najgušća na svetu". Njeni snimci i fotografije dokazuju da je možda i u pravu!

Sofija je godinama proučavala kako da svoju kosu pravilno neguje i štiti, a u isprobavanju različitih tehnika došla je do one najbolje - kaže da je to tretiranje kosom prirodnim gelom koji se priprema od lanenog semena. Ovaj gel neguje kosu, čini da brže raste, čini je sjajnom, zdravom i blistavom.

"Pokušavam da koristim što više prirodnih proizvoda, i pokazujem ženama kako da neguju kosu na što prirodniji način, koji pritom neće ugroziti njihov budžet", kaže ova mlada dama.

Za domaći gel od lanenog semena biće vam potrebni samo voda i laneno seme i malo dobre volje. Sipajte dve i po šolje vode u dublju šerpicu i sačekajte da provri. U ključalu vodu dodajte 1/4 šolje lanenog semena. Ostavite tri minuta da vri na visokoj temperaturi, pritom mešajući, a kada smesa počne da peni smanjite temperaturu na srednju. Nek se krčka još pet minuta na srednjoj temperaturi, odnosno sve dok ne dobijete gelastu teksturu.

Dobijenu smesu procedite u čistu činiju i ostavite je da se prohladi na sobnoj temperaturi, pa je odložite u frižider na najmanje 10 minuta. Potom nanesite na kosu čitavom dužinom, ostavite da odstoji i isperite. Gel možete napraviti i u većoj količini i čuvati ga u staklenoj flaši ili tegli, pa uzimati po potrebi. Ako želite da ima lepši miris, dodajte ulje čajevca ili eterično ulje po želji.

Maska za hidrataciju kose od majoneza, meda i maslinovog ulja

Sofija obožava još jednu masku za kosu iz kuhinje - onu sa majonezom i maslinovim uljem. Kaže da je savršena za hidriranu, mekanu kosu i da odmah daje rezultat.

Pravi se veoma jednostavno - pomešajte kašiku meda, oko 70 grama majoneza i 50 mililitara maslinvog ulja, ako imate dugu kosu. Ukoliko imate kratku ili kosu srednje dužine, prepolovite količinu sastojaka. Po želji možete dodati i malo jabukovog sirćeta u kosu. Nanesite na kosu čitavom dužinom, umotajte u peškir i ostavite da odstoji oko sat i po vremena. Na kraju dobro isperite.

Sofija takođe istače da je neophodno negovati i skalp, ali i krajeve kose, a savetuje da koristite svilene jastučnice i svilene gumice za kosu.

Izvor: blic.rs