Sombor.info

Mnogi imaju naviku da koriste med kao prevenciju u borbi protiv gripa i prehlade. Vitamini, minerali i aminokiseline u medu mogu pomoći u jačanju imuniteta i smanjenju rizika od nastanka lakših bolesti.

Zato nije iznenađujuće što med može biti posebno koristan zimi, ali samo ako ga pravilno konzumirate.

Zdravstvene koristi meda

Dublji i mirniji san

Med sadrži triptofan. Ova hranjiva materija jedna je od nužnih supstanci za naše telo. Triptofan je deo strukture dva hormona – melatonina, koji podržava normalan san i serotonina, koji uspostavlja ravnotežu u stepenu anksioznosti.

Za one koji se često bude noću, uzimanje kašičice meda pre spavanja je dobra opcija za održavanje tela opuštenim tokom cele noći.

Pomaže u smanjenju krvnog pritiska

Neke studije su pokazale da med može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Jača imunitet

Ovo je jedna od najpoznatijih zdravstvenih koristi meda i glavni razlog zašto se konzumira zimi tokom sezone prehlade i gripa.

Pomaže telu kod sagorevanja masti

Ako želite da smršate, ali ne na bilo koji, već na siguran način, ubrzanje metabolizma će vam pomoći.

Brži metabolizam dovodi do toga da telo koristi više energije i samim tim troši više masti. Med ima sposobnost ubrzavanja metabolizma. Ako ga konzumirate pre spavanja, vaše telo će provesti celu noć trošeći deo viška masti koje ima, čime će vam pomoći da izgubite težinu.

Pomaže u borbi protiv kašlja

Kašalj može stvoriti problem kada treba da odemo na spavanje, posebno kod dece. Med ima antiupalne supstance koje smanjuju iritaciju grla i pomažu u smanjenju kašlja. Jedan od načina da iskoristite ove materije je da razblažite kašičicu meda u čaši tople vode i popijete je pre spavanja.

Usporava starenje

Jedan od najboljih načina da usporite prirodno starenje ćelija vašeg tela je da jedete hranu bogatu antioksidansima. Na primer, da biste smanjili znakove starenja kože, možete napraviti masku za lice s medom, nanesete je na lice i nakon 20 minuta isperete toplom vodom.

Pomaže kod depresije

Med sadrži polifenol, supstancu koja ograničava i reguliše određene reakcije koje se javljaju u mozgu. Držanje ovih reakcija pod kontrolom može smanjiti rizik od nastanka depresije, piše Brightside, prenosi Net.hr.

Najmanje 95 odsto vakcinisane dece treba da bude zaštićeno od ove veoma zarazne bolesti

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na širenje morbila u delovima SAD i Evrope zbog sve češćeg nevakcinisanja dece. U Rumuniji i delovima Bosne i Hercegovine proglašena je epidemija malih boginja, odnosno morbila, a u Velikoj Britaniji crveni alarm. Kako stope vakcinacije opadaju, smrtnost od morbila širom sveta prošle godine je skočila za 40 odsto, prenose agencije. Epidemiolozi naglašavaju važnost primanja dve doze vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR) za doživotnu zaštitu, rekavši da nikada nije kasno da se nadoknadi.

U Rumuniji je proglašena epidemija sa više od 2.000 oboljelih, javlja Blic, a 25. januara proglašena je epidemija morbila u Tuzlanskom kantonu, nakon što je u BiH obolelo 50 dece. Dve trećine njih je hospitalizovano, rekao je za Blic dr Georgios Konstantinidis, novosadski pedijatar. Samo u 2021. godini 128.000 ljudi širom sveta umrlo je od bolesti koja se lako može sprečiti vakcinacijom dece. I uz umerenu kliničku sliku, novosadski pedijatar upozorava da morbile mogu izazvati teške zdravstvene komplikacije: upalu pluća, meningitis, slepilo i smrt.

Prošle godine u Srbiji je zabeleženo 47 slučajeva morbila. U Srbiji je od 2016. do 2017. godine bilo 5.000 obolelih od morbila, a umrlo ih je čak petnaest, pokazuju podaci „Batuta”. Radi zaštite neophodno je da 95 odsto dece bude obuhvaćeno vakcinom, a sve ispod toga može dovesti do izbijanja epidemije. Trenutno je u nekim delovima Srbije vakcinacija samo 60 odsto, pa čak i manje, piše Blic. Na evropskom nivou došlo je do skoka broja zaraženih od 45 odsto nakon što je broj vakcinisanih prvom dozom vakcine pao sa 96 na 93 odsto. Epidemija je izvesna ako roditelji nastave da izbegavaju vakcinaciju dece, rekao je dr Konstantinidis za RTS.

Morbili su veoma zarazna bolest

Zbog porasta skepticizma prema vakcinama, vraćaju se gotovo iskorijenjene bolesti: u Hrvatskoj je proglašena epidemija velikog kašlja, u dijelovima Bosne i Hercegovine epidemija morbila, a sve više oboljelih u Srbiji, prenosi Al Džazira. Pitanje je kada će se i u kojoj meri pojaviti i druge bolesti koje bi se vakcinacijom mogle sprečiti, upozorava epidemiolog Predrag Đurić (EPA).

Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), prošle godine u Hrvatskoj je registrovano više od 5.300 slučajeva velikog kašlja, najviše krajem novembra i u prvoj polovini decembra, najviše u Zagrebu i Splitsko-dalmatinskoj. Counti. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", veliki kašalj je potvrđen kod najmanje 1.000 ljudi, a najviše obolelih ima u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je proglašena epidemija. Poslednjih godina primetan je pad vakcinacije dece, posebno dece pred polazak u osnovnu školu.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a, u Bosni i Hercegovini je u 2007. godini postignuta pokrivenost vakcinacijom od 95 posto, a od tada se smanjuje (2020. 72 posto, 2022. 75 posto), dok je Crna Gora od 2011., kada je ostvarena pokrivenost od 95 posto, bilježi kontinuirani pad, prenosi Al Jazeera. Epidemiolozi su posebno zabrinuti zbog niske stope vakcinacije pre polaska u školu: prema procenama SZO i UNICEF-a, ona je 2022. godine bila 52 odsto u Bosni i Hercegovini, 68 odsto u Crnoj Gori, a nešto više od 80 odsto u Sloveniji i Hrvatskoj. Srbija ima relativno visoku pokrivenost (91 odsto), ali je u pojedinim regionima niža od 80 odsto, a ima i opština sa pokrivenošću ispod 50 odsto.

Vakcinacija je jedini efikasan metod prevencije bolesti

Iako su boginje iskorenjene u SAD 2000. godine, očekuje se da će se bolest nastaviti širiti prvenstveno zbog skepticizma u vezi sa vakcinom, saopštili su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Morbili, jedna od najzaraznijih bolesti, otkrivena je poslednjih nedelja u nekim severoistočnim američkim državama, prenosi Gardijan. CDC je prošle nedelje obavestio zdravstvene radnike da je bilo 23 potvrđena slučaja morbila u SAD između 1. decembra 2023. i 23. januara 2024. Većina njih je uključivala decu i tinejdžere koji nisu primili vakcinu protiv malih boginja iako su ispunjavali uslove . Do sada su prijavljeni slučajevi morbila u Pensilvaniji, Nju Džersiju, Delaveru i drugde nauči Vašington.

Iako su boginje veoma zarazne, vakcine su efikasne u prevenciji bolesti. Slaba pokrivenost vakcinacijom izazvala je porast slučajeva u Evropi, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Vakcina je stvorena 1963. Simptomi morbila uključuju umor, curenje iz nosa, kašalj, groznicu, crvene ili suzne oči i na kraju osip po celom telu. U najtežim slučajevima, boginje mogu dovesti do smrti.

Oni koji su primili najmanje jednu dozu vakcine protiv malih boginja/zaušaka/rubeole (MMR vakcina) zaštićeni su od morbila 93 odsto. Ali dve doze se preporučuju za maksimalnu zaštitu. Morbile su posebno opasne za odojčad i malu decu. Ne postoji lek.

Zbog povećanja broja zaraženih, u Velikoj Britaniji je proglašeno vanredno stanje. Evropa doživljava "alarmantan porast" slučajeva morbila, upozorila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija (SZO), sa više od 30 puta više slučajeva morbila u 2023.

U periodu od januara do oktobra prošle godine, 40 od 53 evropske zemlje prijavilo je više od 30.000 slučajeva morbila. U 2022. godini zabeležen je samo 941 slučaj. Prema podacima SZO, prošle godine je hospitalizovano 21.000 ljudi, a pet smrtnih slučajeva povezano je sa boginjama.

SZO kaže da se očekuje da će se ovaj uzlazni trend nastaviti ako se ne preduzmu hitne mere za sprečavanje daljeg širenja.

Virus malih boginja je praktično nestao u Evropi zahvaljujući izolaciji COVID-19, ali „ukupan broj slučajeva malih boginja u EU/EEA stalno raste od juna 2023.“, objavio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). .

Zajedno sa Velikom Britanijom, crvenu uzbunu proglasila je i Rumunija. Prošlog decembra, rumunsko ministarstvo zdravlja proglasilo je nacionalnu epidemiju morbila nakon zabrinjavajućeg porasta slučajeva i velikog broja hospitalizacija zaražene dece. Od tada su tri bebe i jedna odrasla osoba umrle od morbila. Prošle godine imali su 2805 zaraženih.

Austrija se protiv morbila bori od početka 2023. godine, a preko sistema epidemiološkog obaveštavanja zabeleženo je skoro 200 slučajeva.

U Francuskoj je u septembru počelo širenje morbila u školi u jugoistočnom okrugu Gijeran Granž. Do sredine novembra potvrđena su 64 slučaja. Nemačka je prošle godine zabeležila 57 slučajeva, što je više nego 2022. godine, ali niže od nivoa zabeleženog pre pandemije.

ECDC kaže da se očekuje više slučajeva morbila u većini evropskih zemalja jer je pokrivenost vakcinacijom "suboptimalna". Najnoviji podaci ECDC-a pokazuju da je pokrivenost drugom dozom 2022. godine bila oko 89,7 odsto. Mađarska (99 odsto), Slovačka i Portugal (96 odsto) su zemlje EU sa najvišim stepenom vakcinacije protiv morbila, dok su Rumunija (71 odsto) i Estonija (68 odsto) najniži.

Prema Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA), bilo je 216 potvrđenih slučajeva morbila i 103 verovatna slučaja u Zapadnom Midlendsu od oktobra 2023. godine, većina njih kod dece mlađe od 10 godina piše jutarnji.hr.

Posle prave zimske hladnoće i minusa, kada se pojave natprosečno visoke temperature za ovo doba godine, mnogi završavaju prikovani za krevet.

Nagle promene vremena mogu da budu odgovorne za razne zdravstvene probleme. Posle zimske hladnoće i minusa, kada se pojave natprosečno visoke temperature za ovo doba godine, mnogi završavaju prikovani za krevet.

Skokovi temperature sa niske na visoku (i obrnuto) utiču na krvni pritisak, srce i cirkulaciju uopšte, što na kraju može dovesti do raznih zdravstvenih problema kao što su glavobolja, nesanica i umor. Često su praćeni osećajem nervoze i razdražljivosti, prenosi Zadovoljna.hr.

Postoji nekoliko načina da sebi olakšate.

Pratite vremensku prognozu i pripremite svoje telo za temperaturne razlike
Kao što proveravate temperaturu svakog jutra pre izlaska da biste odlučili šta ćete obući, tako proverite da li se jutarnja i dnevna temperatura radikalno razlikuju da biste pripremili svoje telo za ono što sledi.

Izađite u prirodu i aktivirajte se

Svaki oblik fizičke aktivnosti u trajanju od najmanje pola sata dnevno učiniće telo stabilnijim i otpornijim na vremenske promene. Još je bolje ako se fizička aktivnost odvija u prirodi.

Nije bitno da li se odlučite za brzu šetnju ili neki drugi vid aktivnog treninga, aktivnosti u prirodi će vam pomoći da se oslobodite stresa i osećate bolje, a mogu i da smanje šanse za glavobolju.

Neka vaša ishrana bude raznovrsna i puna vitamina

Zdrava i pravilna ishrana bogata voćem i povrćem dobar je preduslov za ublažavanje negativnih uticaja vremenskih prilika. Pored raznovrsne ishrane, važan je i redovan unos vode. Preporučuje se dnevni unos od dva do tri litra.

Zamenite kafu biljnim čajem

Da biste se lakše nosili sa meteoropatijom, možete potražiti pomoć u opuštanju uz različite biljne napitke ili obogaćivanje obroka dodatcima ishrani.

Biljni čajevi poput kamilice pomažu u opuštanju nerava.

Izvor: n1info.rs

Vlasnika psa koji je u Zadru nasmrt izujedao 82-godišnjakinju policija je pritvorila i prijavila za krivično delo zbog koga mu preti od jedne do čak osam godina zatvora.

Zadarska policija saopštila je da je završila istragu nad 28-godišnjakom, koga sumnjiči za teško delo protiv opšte bezbednosti.

Za počinioce tog krivičnog dela propisana je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, navela je policija.

Nakon smrti 82-godišnje starice u Zadru, koju je u stanu izgrizao staford u vlasništvu njenog unuka, Ministarstvo obrane navodi da je priveden zaposleni u vojsci, osumnjičen za „teško krivično delo protiv opšte bezbednosti počinjeno van službe“.

Nakon dojave da je u stanu pronađena žena s povredama koje upućuju na nasilnu smrt, te američki staford u vlasništvu porodice, policija je provela uviđaj, a brigu o psu preuzela je nadležna veterinarska služba.

Obdukcija je pokazala da je žena preminula od posledica ujeda psa.

Astrologija kaže da postoje dani kada je sreća malo više na strani određenog horoskopskog znaka ili određenih horoskopskih znakova.

Možda će to da postanu dani u kojima ćemo preduzimati neke važnije poslovne korake ili donositi odluke. U svakom slučaju, nije na odmet znati. A evo što kažu zvezde, koji horoskopski znak posebno voli određeni dan u nedelji:

Ovan

Dani energije i moći za Ovnove su utorak i subota. Utorak, zahvaljujući Marsu, otkriva hrabru i odvažnu stranu, dok subotom Mars pomaže u disciplini i upornosti, zato je postizanje ciljeva mnogo lakše. Ovi su dani poput kosmičkih podsticaja za rešavanje izazova i preduzimanje koraka prema onome što želite da ostvarite.

Bik

Sredom upravlja Merkur koji podstiče fleksibilnost i komunikacijske veštine, a kada petkom Venera preuzme kontrolu, vreme je za uživanje. Za bikove petak takođe donosi i dašak luksuza i ljubavi, zato je savršen za uživanje u finim stvarima.

Blizanci

Za blizance su ponedeljci u skladu sa njihovom emotivnošću i inventivnom stranom. Sreda je, zahvaljujući vladavini Merkura, najbolje vreme za komunikaciju koje omogućava blizancima da se povežu s drugima.

Rak

Ponedeljci rakovima donose lunarni zagrljaj hraneći njihovu emocionalnu stranu toplinom i skladom, dok četvrtkom, kojim vlada Jupiter, rakova inteligencija i intuicija dobijaju podsticaj koji ih vodi prema mudrim izborima. Kosmičko usklađivanje ovih dana dodaje dašak nebeske podrške poboljšavajući rakovu emocionalnu dobrobit i sposobnost donošenja odluka.

Lav

Lavovi nedeljom uživaju u vitalnosti Sunca koje pojačava njihovo samoizražavanje i veštine vođenja. Petkom, kojim vlada Venera, lavovi svojim uspesima daju dašak romantike i originalnosti. Ovi nebeski uticaji na određene dane dodaju šarm i harizmu lavovim prirodnim sposobnostima vodstva čineći da njegova nastojanja blistaju kreativnošću i šarmom.

Devica

Device sredom pod uticajem Merkura pojačavaju svoje analitičke sposobnosti i veštine rešavanja problema. Subotom dolazi do porasta discipline i organizacije što Device posebno podstiče na delotvorno rešavanje zadataka. Ovi nebeski podsticaji na ove dane izvlače najbolje iz devičinog pedantnog pristupa analizi i delotvornosti.

Vaga

Vaga petkom poprima Venerin sjaj koji pojačava odnose i društvene interakcije ljubavlju i harmonijom. Subote donose fokusiranu energiju koja pomaže vagama da pronađu ravnotežu i red u svojim životima. Ovi specifični uticaji petkom i subotom usklađuju se s urođenom željom Vaga za skladom i ravnotežom, dodajući dašak nebeske podrške njihovim društvenim i ličnim težnjama.

Škorpija

Škorpije su sklone misticizmu i smatraju da mnogo toga zavisi od srećnih okolnosti. Njihov srećan broj je 8, a srećan dan je utorak. Ovaj dan je posebno povoljan, naročito kada "padne" 17. i 26, a to su pored osmice vaši srećni brojevi.

Strelac

Strelac uživa u jupiterovoj ekspanzivnoj energiji četvrtkom što savršeno odgovara njegovom istraživačkom i prosvetljenom stavu. Nedeljom se takođe oseća posebno poletno. Nebeski uticaji na ove dane usklađeni su sa Strelčevim avanturističkim duhom nudeći dodatni poticaj pozitivnosti i entuzijazma.

Jarac

Uticaj subote savršeno se usklađuje s jarčevom posvećenošću obavezama i dugoročnim ciljevima. Utorak, pod vladavinom Marsa, donosi upornost i hrabrost nudeći pomoć u prevladavanju izazova. Nebeski uticaji na ove dane sinhronizuju se s jarčevom discipliniranom i fokusiranom prirodom.

Vodolija

Nedelje kojima vlada Sunce predstavljaju vodolijino platno za slobodno i kreativno izražavanje. Sreda, kojom vlada Merkur, pojačava kapacitet za inovacije i komunikaciju. Nebeske energije na ove dane usklađuju se s vodolijinom željom za jedinstvenošću i naprednim razmišljanjem podstičući prilike za samoizražavanje i komunikaciju.

Ribe

Ponedeljak donosi emocionalni mir i intimniji odnos sa svojom nutrinom. Nebeski uticaji na ove dane usklađeni su s prirodnim afinitetom Riba za introspekciju i duhovno povezivanje, pružajući trenutke poboljšane intuicije i unutrašnjeg mira.

NAKON tragedije u Zadru (Hrvatska), gde je američki stafordski bul terijer u njenom stanu nasmrt ugrizao 82-godišnju ženu, pokrenuta je rasprava o ovoj rasi. Evo karakteristika američkog Staforda.

Američki staford je rasa snažne i mišićave građe. Odrasli mužjaci dostižu visinu od 45 do 48 centimetara, a ženke 43 do 45 centimetara. Teški su između 25 i 30 kilograma. Rasa je poznata po svom dobrom zdravlju i izdržljivosti, sa mogućim problemima u vezi sa očima, kukovima i srcem. Njihov životni vek je od 12 do 16 godina.
AD

Zaštitna prema deci, ali ponekad netolerantna prema drugim psima

Karakteristično je da je Amerikanac Staford hrabar, inteligentan i izuzetno odan svom vlasniku. On je zaštitnički nastrojen prema deci, ali može biti netolerantan prema drugim psima ako nisu pravilno socijalizovani. Rasa je energična i zahteva mnogo aktivnosti i igre. Upravo zbog svoje uravnotežene prirode, pokazali su se kao dobri terapijski psi.

Što se tiče opasnosti rase, ističe se da nisu opasni sami psi, već način na koji su odgajani i socijalizovani. Pravilna socijalizacija i obuka su ključni za razvoj pozitivnih osobina ove rase. Neodgovorno vlasništvo i nedostatak pravilnog vaspitanja mogu dovesti do problema u ponašanju.

Idealan vlasnik Staforda je iskusan, dosledan i strpljiv

Američki staford se ne preporučuje onima koji prvi put dobijaju psa. Idealni vlasnici su iskusni, dosledni i strpljivi, sa jasnim razumevanjem potreba rase. Važno je obezbediti im bezbedno i stimulativno okruženje, puno aktivnosti i mentalnu stimulaciju.

U nekim zemljama, američki staford je klasifikovan kao opasna rasa i podleže posebnim zakonima ili je čak zabranjen. Međutim, mnogi stručnjaci i ljubitelji pasa ističu da je problem više u neodgovornom vlasništvu nego u samoj prirodi rase.

Na globalnom nivou, osim američkog staforda, neke od rasa koje se često označavaju kao opasne su američki pit bul terijer, rotvajler, nemački ovčar, bulmastif, buldog i sibirski haski. Ove rase su često povezane sa većim brojem napada na ljude, a neke od njih imaju jak ugriz koji može izazvati ozbiljne posledice.​​​

Da li ste spremni da se lišite svog jutarnjeg kroasana s čokoladom i kafe za dobri stari slani doručak? Bilo bi dobro da to uradite bar nekoliko dana u nedelji, naročito ako inače jedete previše slatkog.

Zašto je slani doručak bolji od slatkog?

Kroasane, buter i džem bolje je ostaviti na neko vreme, Ili barem pokušati. Čak i ako je to samo pet dana u nedelji, verujte da postoje dobri razlozi da izaberete slani doručak, poput onih koje je objasnila nutricionistkinja Paola Stavolone.

Ova doktorka, poznat na Instagramu i kao @dietista.paolastavolone, razotkriva lažne mitove o doručku i nudi svoje predloge za zdrav obrok ujutru.

Povezani članci

Upoznajte Barcaffè Barrel Aged espresso – savršen spoj vrhunske kafe i najboljeg džina

Japanska banana dijeta je najpopularnija na svetu: Obećava gubitak 7 kilograma za samo 5 dana

Da li je slatki ili slani doručak bolji?

„Ovo je definitivno jedno od pitanja koje najčešće čujem, jer je mnogima doručak omiljeni obrok u toku dana. Dobar, zdrav i izbalansiran doručak omogućava vam da dan započnete puni energije i koncentracije. Zato gubim strpljenje kada čujem da ljudi kažu da ga preskaču zbog nedostatka vremena, jer žele da spavaju još koji minut ili zato što jednostavno nisu navikli da ga jedu“, kaže Stavolone, prenosi Elle.

„Ne jedu svi isti doručak. Neki vole da bude sladak, drugi da je slan. Važno je da ovaj obrok uvek bude izbalansiran. Da bi tako bilo, u doručku moraju biti prisutni svi makronutrijenti: proteini, ugljeni hidrati, masti i nešto vlakana. Jedno je sigurno: slani doručak je korisniji za zdravlje od slatkog, i to iz nekoliko razloga“, dodaje ona.

1. Pruža veći i duži osećaj sitosti

Slani doručak može da vas zasiti više zbog prisustva proteina: jaja, svežeg sira, mahunarki, nemasnih narezaka ili dimljenog lososa. Ovi proteini pružaju veći i dugotrajniji osećaj sitosti od mleka, a zajedno sa vlaknima koja se nalaze u hlebu i povrću u vreme obroka, omogućavaju vam da izdržite do ručka bez iznenadnih napada gladi.

2. Pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi

Slatki doručak se uglavnom bazira na slatkom pecivu, musliju ili briošu s slatkim namazom. To su namirnice koje podižu nivo šećera u krvi, daju privremeni osećaj sitosti i pokreću proizvodnju insulina. Međutim, proizvodnja ovog hormona je kratkog veka, a kada se završi, dolazi do smanjenja energije i pojave gladi. Zbog toga se sat i po nakon doručka brzo javlja osećaj umora i želja za šećerom. To se ne dešava sa slanim doručkom, proizvodnja insulina ostaje konstantna, bez ekscesa, a osećaj gladi se javlja tek pred ručak, tako da je idealan obrok za dijabetičare ili osobe otporne na insulin.

3. Praktičan je kada ste u žurbi

Poneti mleko i musli sa sobom posle vežbanja u teretani je prilično komplikovano. Slani doručak je zgodniji za nošenje i može se pripremiti uveče ili ujutru pre odlaska od kuće. Na primer, tost sa integralnim hlebom (ugljeni hidrati), posnim mesom kao što su pileća prsa, ćuretina ili bresaola (proteini), paštetom od maslina (masti) i salatom (vlakna). Papirna kesa ili hermetički zatvorena posuda i doručak će relativno dugo ostati svež. Tako da oni koji vole duže da spavaju ili oni koji uvek kasne i dalje mogu da pojedu zdrav i kompletan obrok na putu do kancelarije, u kolima, u tramvaju ili sedeći za stolom.

4. Pogodan je za sve

Videli smo zašto je slani doručak idealan za dijabetičare, jer pomaže da nivo šećera u krvi bude stabilan bez skokova. Svestraniji je od slatkog doručka, jer nudi širok spektar proizvoda za različite zdravstvene potrebe. Na primer, slani doručak je jednostavan za osobe sa intolerancijom na laktozu, jer mogu da biraju različite izvore proteina koji im odgovaraju, za razliku od slatkog doručka, gde mogu da biraju između mleka i jogurta. Međutim, za osobe sa netolerancijom na gluten i celijakijom, može biti teško pronaći opcije zasnovane na ugljenim hidratima kao što su peciva, žitarice ili brioš, koji često imaju neuravnotežene nutritivne vrednosti. S druge strane, veći je izbor hleba, slanih peciva, štapića, kukuruza, žitarica, heljde ili mahunarki.

5. Osnažuje, pa je idealan i za sportiste

Kompletan doručak pre ili posle treninga treba da sadrži dobru zalihu ugljenih hidrata od celog zrna, dobru dozu svarljivih proteina, izvor energetskih masti i izvor vitamina i minerala (npr. fosfora i kalijuma). Ovo pomaže u oporavku mišića i dopunjava zalihe potrošene energije. Zato je slani doručak idealan.

3 zdrava recepta za ukusan doručak koje možete isprobati

Hleb, losos i avokado
Primer brzog i lakog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa divljim lososom (proteini), avokadom (mast) i sokom od pomorandže (vlakna). Doručak bogat vlaknima, nezasićenim mastima, proteinima visoke biološke vrednosti i vitaminima, posebno vitaminom C zahvaljujući soku, koji pomaže u pripremi za predstojeću promenu godišnjeg doba.

Hleb, jaja i čeri paradajz
Probajte kajganu (protein) sa raženim pahuljicama (ugljeni hidrati), čeri paradajzom (vlakna) i bademima (masti).

Hleb, sveži sir i puter od kikirikija
Primer brzog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa sirom sa niskim sadržajem masti (proteini), puterom od kikirikija (masti) i kriškama banane (vlakna).

Izvor: danas.rs

Svaka od aktuelnih bolesti ima specifičnosti kad je u pitanju zaraznost, period inkubacije do pojave simptoma, a prestanak simptoma često ne znači da tad i prestajete da budete zarazni. Pogledajte tabelu.

Kad na primer sedite u busu pored nekoga ko kašlje, kada čujete da je prijatelj sa kojim ste sinoć popili piće pozitivan na kovid ili da je školski drug vašeg deteta povratio u učionici – verovatno i vi istog trenutka počinjete da obraćate pažnju na to kako se osećate i da li su se eventualno i kod vas javili neki simptomi koji ukazuju na zarazu.

S obzirom na to da je sezona gripa i raznih virusa uveliko u toku, kovid infekcije i dalje kruže, a sada i vesti o izbijanju morbila, možda vam deluje neizbežno da ćete zakačiti nešto od toga. Ali ne šire se sve infekcije tako lako.

To zavisi od međudejstva brojnih faktora, uključujući to koliko je snažan imuni sistem zaražene osobe i perioda inkubacije, odnosno koliko dana je potrebno da se simptomi pojave nakon što je neko zaražen virusom.

R stopa – koliko jedna zaražena osoba može da zarazi drugih
Jedan od najvažnijih faktora je stopa reprodukcije patogena (ili R stopa), mera koliko je zarazan, na osnovu prosečnog broja sekundarnih infekcija koje jedna osoba izaziva. Stopa R od 1 znači da će u proseku svaka osoba koja je zaražena zaraziti još jednu osobu.

Zanimljivo je da su dve od svih najzaraznijih bolesti morbile (uzrokovane virusom, morbilivirusom) i veliki kašalj (uzrokovane bakterijom, Bordetella pertussis), sa najvišim stopama R — 15-20 i 15-17 respektivno. To znači da jedna zaražena osoba može da zarazi do 20 drugih boginjama, a do 17 velikim kašljem.

Na drugom kraju spektra, tuberkuloza (TB), jedna od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti, ima stopu R u Velikoj Britaniji manju od 1, što znači da je malo verovatno da će osoba zaraziti nekog drugog – potreban je produženi blizak kontakt.

Na prvi pogled zbunjujuće je da je kod gripa i prehlade R stopa samo 1-2, pa, ipak, verovatno ćete imati više prehlade tokom života nego bilo koje druge bolesti.

„To je zato što prehlade generalno izazivaju blagu bolest i ljudi idu na posao i u školu i nastavljaju da šire viruse“, kaže Ron Ekles, profesor emeritus i bivši direktor Common Cold Centra na Univerzitetu u Kardifu. „Virusi gripa su zarazniji jer se svake godine pojavljuju novi, tako da nećete imati imunitet na njih i, kao rezultat, imaju veće šanse da se uspešno preuzmu. Prehladite se ili dobijete grip udišući čestice virusa, obično u kapljici sluzi od nekoga ko je zaražen, kašljanjem ili kijanjem – ali i dodirivanjem površina koje su kontaminirane ovim kapljicama (virusi mogu preživeti nekoliko sati izvan tela), a zatim dodirivanjem usta, nosa ili očiju“, dodaje profesor Ekles.

Bolesti koje se mnogo šire imaju određene karakteristike koje im pomažu u tome. Na primer, bakterija koja dovodi do velikog kašlja izaziva kašalj šest do deset nedelja, kako bi maksimizirala svoj potencijal širenja, napominje Daily Mail.

Period inkubacije – od zaražavanja do pojave simptoma

Takođe, za svaku je karakterističan period inkubacije — kod nekih infekcija (npr. obična prehlada) primetićete simptome u roku od nekoliko dana nakon izlaganja, ali kod drugih može proći i nekoliko nedelja dok se simptomi ne pojave. Na primer, boginje imaju period inkubacije do tri nedelje.

Da li je zaražena osoba zarazna tokom perioda inkubacije zavisi od vrste infekcije – na primer, kod malih boginja i varičela, osoba može biti nesvesna da je zaražena i mogla bi da širi virusne kapljice na druge nedeljama pre nego što se pojave prepoznatljivi simptomi.

„Nije jasno zašto neki imaju duži period inkubacije od drugih, ali to je verovatno zato što izbegavaju imuni sistem“, kaže Ekles.

„Razni faktori će uticati na to da li ćete se zaraziti ili ne, uključujući i to koliko virusa osoba sa kojom ste u kontaktu „izbacuje“ u tom trenutku; da li ste u zatvorenom prostoru ili ne; temperaturu i vlažnost okoline (na primer, virusi prehlade bolje preživljavaju u vlažnim uslovima) — i vaš imunitet, godine, opšte zdravlje i geni“, pojašnjava.

Većina virusa nas inficira istim mehanizmom. Bilo da ulaze kroz nazalne prolaze, oralno ili preko kože, ulaze u ćelije i „otimaju mašineriju“ kako bi pomogli replikaciju. Oni tada putuju okolo da zaraze više ćelija, objašnjava profesor Ekles.

„U ovoj fazi vaš imuni sistem počinje da otkriva virus. U prvoj fazi, bela krvna zrnca će osloboditi hemikalije peroksida koje mogu oštetiti ili progutati patogene, ali nakon pet do deset dana počinjete da proizvodite antitela koja su specifična za virus i koja čiste telo od infekcije. Taj odgovor počinje da stvara simptome, kao što su drhtavica i temperatura: to su znaci da telo pokušava da se izbori sa infekcijom“, kaže on.

Neki se uopšte neće zaraziti

Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu u tome da li ćete uhvatiti infekciju i razviti simptome, dodaje profesorka Šina Kruikšank, imunološkinja sa Univerziteta u Mančesteru.

„U studijama u kojima su ljudi izloženi uobičajenim virusima kao što je prehlada u laboratorijskim uslovima, neki ljudi se ne zaraze virusima, dok se drugi ozbiljno razbole“, kaže ona. „Ovo zavisi od toga koliko je efikasan vaš imuni sistem i vaše genetike. Takođe, što ste imuniji na patogen, manja je verovatnoća da ćete biti dobar domaćin da se taj virus umnožava i potom proširi na druge ljude — što je argument za vakcinaciju; ne štitite samo sebe, već i druge.“

Izvor: nova.rs

Somborska policija je tokom 2023. godine uspešno realizovala 231 zaplenu u kojoj je oduzeto preko 1,7 tona i 64.800 komada droge, najviše marihuane. U akciji prikupljanja oružja tokom maja i juna, Policijskoj upravi u Somboru, predato je 2.092 komada oružja, 123.514 komada municije i 907 komada minsko-eksplozivnih sredstava.

Na području Policijske uprave u Somboru je prošle godine zabeleženo 1.713 krivičnih dela, što je za oko tri odsto više nego u 2022. godini. Efikasnim radom rasvetljeno je preko 64 odsto krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem, oko dva odsto više u odnosu na 2022. godinu. Ukupan broj krivičnih dela u oblasti opšteg kriminala veći je za oko devet odsto, a najdominantniju grupu čine dela protiv imovine među kojima su najbrojnije krađe i teške krađe.

"Shodno tome, 2023. godine, evidentirano je 297 krađa isto kao i 2022. godine, a teških krađa 170 što je oko 15 odsto manje nego 2022. godine. Takođe, u poređenju sa 2022. godinom, zabeleženo je manje krivičnih dela razbojništvo i rasvetljeno je oko 67 odsto. Postupajući po prioritetima u radu, u 2023. godini je nastavljena borba protiv zloupotrebe opojnih droga. Kada je reč o privrednom kriminalu otkriveno je 58, dok je u 2022. godini otkriveno 48 krivičnih dela. Suzbijanjem krijumčarenja i nedozvoljene trgovine zaplenjeno je 17,5 kilograma rezanog duvana, 14,6 boksova cigareta, kao i 126 litara alkoholnog pića. U oblasti visoko-tehnološkog kriminala evidentirano je 13 krivičnih dela, što je oko 46 odsto manje nego 2022. godine. Dokumentovano je manje krivičnih dela ekološkog kriminala, odnosno 23 u 2023. godini, dok je u 2022. godini zabeleženo 31 krivično delo", saopštili iz PU Sombor za RTV.

Tokom prošle godine je podneto 236 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz Zakona o strancima, duplo više nego 2022. godine. Tokom godine, u druge prihvatne centre u više od 80 akcija, odnosno izmeštanja, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i lokalnom samoupravom, sa područja Policijske uprave u Somboru izmešteno je više od 5.200 iregularnih migranata.

Prema godišnjem izveštaju PU Sombor, u poređenju sa 2022. godinom povećano je procentualno učešće povratnika u ukupnom broju izvršilaca prekršaja. Evidentirano je 925 javnih okupljanja sa 187.381 učesnikom, što je manje okupljanja ali sa više učesnika u odnosu na 2022. godinu. Pored toga, registrovano je 1.935 obezbeđenja.

Na putevima koje pokriva Policijska uprava u Somboru, u toku 2023. godine dogodilo se ukupno 563 saobraćajnih nezgoda. Evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, što je 35 odsto manje u odnosu na 2022. godinu. Saobraćajna policija sankcionisala je 1.728 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola, odnosno za oko devet odsto više nego 2022. godine. Zatim, 9.131 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine, oko 12 odsto manje u odnosu na 2022. godinu. Kada je reč o nevezanju sigurnosnog pojasa sankcionisano je 5.185 prekršaja, više za oko četiri odsto nego 2022. godine. Takođe, saobraćajna policija sankcionisala je 1.002 prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje, što je za oko 16 odsto više u odnosu na 2022. godinu. Evidentirano je 455 zadržanih lica zbog vožnje pod dejstvom alkohola, u poređenju sa 2022. godinom za oko 30 odsto više. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je 68, dok je 2022. godine zadržano 34 vozača.

Što se tiče upravnih poslova, na području Policijske uprave u Somboru uručeno je 15.189 ličnih karti, 17.834 putnih isprava, 12.006 vozačkih i 18.995 saobraćajnih dozvola.

Izvor: RTV

Između ostalog, prihvaćena je Informacija Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine i Odelјenja za komunalne delatnosti, imovinsko – pravne i stambene poslove o završenom postupku davanja u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni prikuplјanjem pisanih ponuda u proizvodnoj 2023/2024. godini. Za učešće u postupku javnog nadmetanja prijavilo se 25 lica, a ukupna izlicitirana površina nakon završenog postupka javnog nadmetanja prikuplјanjem pisanih ponuda iznosi 46,7 hektara.

Gradski većnici su prihvatili ponude JKP „Čistoća“ Sombor za poslove održavanja higijene na javnim površinama, kao i za poslove zoohigijene za 2024. godinu. Pored toga, prihvaćene su ponude JKP „Prostor“ Sombor za uređenje i održavanje javnih površina u naselјenim mestima, kao i vršenje stručno tehničkog nadzora za 2024. godinu. Takođe, prihvaćena je i ponuda JKP „Zelenilo“ Sombor za održavanje urbanog mobilijara i dečijih igrališta u gradu i naselјenim mestima za 2024. godinu.