Sombor.info

U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora i uz tehničku podršku Sportskog centra „Soko“, u ponedeljak 10. februara 2025. godine počinje novi ciklus besplatne školice sporta pod nazivom „Sportić 2025“ predviđenu za decu uzrasta od 3 do 6 godina.

Školicu vode stručna lica, profesori sporta i fizičkog vaspitanja, sa dozvolama za rad sa decom predškolskog uzrasta, Radovan Rašković i Predrag Mandić.

Ciljevi školice su uključivanje što većeg broja dece u sport, podsticanje pravilnog motoričkog, biološkog i mentalnog razvoja deteta, pažljivo i stručno odabranim sadržajima u toku treninga utiče se na pravilno držanje tela i razvoja motoričnih sposobnosti, sportska rekreacija u funkciji javnog zdravlja.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. februar

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 27. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 15 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je donelo odluku o raspisivanju tri gradska konkursa i to: Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2025, godini, Javni konkurs za dodelu sredstava Grada Sombora za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2025. godini i Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma grada Sombora u 2025. godini.
Konkursi će biti objavljeni u petak, 7. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu http://www.sombor.rs/ u rubrici aktuelnosti/konkursi i trajaće petnaest dana od dana objavljivanja.

Na 27. sednici, prihvaćena je ponuda JKP „Zelenilo“ Sombor za košenje trave i rastinja na bankinama atarskih puteva na teritoriji Grada Sombora u 2025. godini, kao i ponudu za orezivanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Grada u 2025. godini.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će se sprovesti u četvrtak 6. februara, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19, u periodu od 9.00 do 13.00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija.

U Somboru je u planu izgradnja višeporodičnog stambenog objekta P+4 i pomoćnog objekta - garaže na adresi Apatinski put br. 36.

Ulaz u stambeni deo objekta predviđen je u ajnfortu. Na svim etažama planirani su stanovi - ukupno 29. Predviđeno je 29 parking mesta, od kojih je 10 garaža.

Dvorišni deo parcele namenjen je internoj saobraćajnici, parkinzima i zelenilu.

Investitor je privatno lice, a projektant Atelje 34 Sombor.

Javni uvid traje do 14. februara.

Izvor: ekapija.com

Astronomi u teleskopu ATLAS u Čileu spazili su 27. decembra asteroid koji bi mogao da udari u Zemlju 2032. godine. Uprkos tome što su šanse za takav scenario izuzetno male, astrofizičari pomno prate njegovu putanju. Dok ne utvrde nesumnjivo da li će nas promašiti ili ne, evo nekoliko ključnih činjenica o asteroidu 2024 YR4.

Novootkrivena svemirska stena ima samo 1,3 odsto šanse da pogodi Zemlju, ali se smatra značajnom pretnjom po našu planetu. Iako zvuči kao scenario holivudskog filma, astronomi ističu da nema razloga za brigu, prenosi RTS.

Šta onda tačno znamo o 2024 YR4? I šta bi se desilo ako bi se, u najgorem scenariju, sudari sa Zemljom?

Meta u zvezdanoj streljani

Dok Zemlja kruži oko Sunca, konstantno nailazi na prašinu i razna manja svemirska tela, koja je preživljavaju prolazak kroz atmosferu, već u njoj bezbedno sagore.

Najveći deo objekata na koje Zemlja nailazi je premali da bi izazvao bilo kakav problem, zbog čega su udari velikih objekata, koji predstavljaju opasnost po život, veoma retki.

Najpoznatiji se odigrao pre 66 miliona godina kada je džinovska svemirska stena, najmanje 10 kilometara u prečniku, udarila u Zemlju i izazvala masovno izumiranje koji je zbrisalo tri četvrtine živih vrsta na planeti. Postoje teorije i da je još jedan asteroid udario u Zemlju u tom periodu.

Udari tako velikih objekata su izuzetno retki, a trenutne procene su da asteroidi, poput „ubice dinosaurusa“, pogađaju našu planetu jednom u 50 miliona godina. Manji udari su nešto češći.

Poslednji udar na nivou koji je mogao da izazove veliku lokalizovanu štetu, odigrao se u slabo naseljenom području blizu reke Podkamena Tunguska, 30. juna 1908. godine. Kada su istraživači došli do lokacije eksplozije naišli su na spaljenu i nivelisanu šumu.

Kako su dalje istraživali pravac ka epicentru eksplozije su im otkrivala stabla koja su od udara sva pala na istu stranu.

Tunguska eksplozija sravnila je površinu od 2.200 kvadratnih kilometara. Srećom, u veoma zabačenom delu Sibira, pa se smatra da je odnela samo tri ljudska života.

Procene o frekvenciji ovako velikih udara prilično variraju – od 100 do 10.000 godina.

Najskoriji bliski susret sa objektom iz svemira koji je izazvao veću pažnju odigrao se 15. februara 2013. godine kada je mali asteroid (najverovatnije oko 18 metara u prečniku) detonirao blizu ruskog grada Čeljabinska.

Eksplozija, na oko 30 kilometara visine, generisala je snažan vazdušni udar i izuzetno blještavilo. Došlo je do oštećenja zgrada, lomljenja prozora i skoro 1.500 ljudi je povređeno, ali niko ozbiljno.

Iako nije bilo trajnije štete, događaj u Čeljabinsku poslužio je kao dobar podsetnik da je Zemlja jedna od meta u ovom delu Sunčevog sistema i da to sigurno nije poslednji put da se tako nešto desi. Pitanje je samo kada.

I to nas dovodi do asteroida 2024 YR4.

Mala šansa, ali vredna pažnje

Više od mesec dana astrofizičari pomno prate 2024 YR4 od kada je prošao relativno blizu Zemlje, a sada se povlači u dublji deo Sunčevog sistema. Do aprila, nestaće iz vidokruga čak i najjačih teleskopa na našoj planeti.

Dosadašnja posmatranja omogućila su da se proceni njegova dalja putanja u budućnosti dok dovrši svoju orbizu oko Sunca. Rezultat tih proračuna jeste da će 22. decembra proći veoma blizu našoj planeti, pa čak se možda i sudariti sa njom.

Trenutno, najbolji naučni modeli kretanja asteroida imaju varijaciju od oko 100.000 kilometara o poziciji na kojoj će biti u vreme kada je najbliži Zemlji.

Računica je da postoje 1,3 odsto, odnosno 1 u 77, šanse da će asteroid udariti u Zemlju.

Kada ćemo znati zasigurno

Sa svakim novim posmatranjem 2024 YR4, znanje astronoma o njegovoj orbiti se delimično popravlja zbog čega će se verovatnoća tokom vremena menjati. Astronomi će biti u stanju da ga prate još nekoliko meseci, pa se nadaju da će u tom roku imati i precizniji proračun i procenu šta će se desiti 20 decembra 2032. godine.

Međutim, najverovatnije ni tada neće moći zasigurno da smo van opasnost.

Srećom, ponovo će proći pored Zemlje u decembru 2028. godine, na oko osam miliona kilometara udaljenosti. Astronomi će tada biti spremni da obave brojne observacije i analize, koje će pomoći u razumevanju veličine, oblika i potencijalne putanje 2024 YR4.

Na kraju tog prolaska, znaće se zasigurno da li će biti sudara 2032. godine. Isto tako važno, ukoliko bude sudara, najverovatnije će se znati i lokacija na Zemlji gde će pasti – u krugu od par desetina kilometara.

Koliko će potencijalni udar biti velik?

Trenutno, ne zna se tačna veličina 2024 YR4. Čak i kroz najveće teleskope na Zemlji, on je samo sićušna tačka na nebu. Zbog toga astronomi moraju da procenjuju veličinu na osnovu njegove blještavosti.

Na osnovu koliko svetla odbija, trenutne procene su da je između 40 i 100 metara prečnika.

Šta to znači za potencijalni udar? Veličina nije jedini faktor. Zavisiće i od toga koji je sastav asteroida.

Najverovatnije se radi o hrpi svemirskog krša, a ako je to slučaj onda će udar biti vrlo sličan Tunguskoj eksploziji.

Asteroid bi se raspao i eksplodirao u atmosferi, a naknadni udar bi pogodio površinu. Tunguska eksplozija je bila „ubica gradova“, nivelišući šumu površine jednog velikog grada.

Manje verovatan scenario jeste da je asteroid od metala. Na osnovu njegove orbite oko Sunca, ovo se čini manje verovatnim, ali se ne može isključiti.

U tom slučaju, asteroid bi se probio kroz atmosferu i udario u površinu Zemlje. Ukoliko bi udario u tlo, iskopao bi džinovski krater, oko kilometar prečnika i nekoliko stotina metara dubine – nešto slično Meteorskom krateru u Arizoni.

Opet, lokalizovana šteta bi bila ogromna, ali udar ne bi imao šire posledice po Zemlju.

Izvor: n1info.rs

Prošlo je već skoro sedam godina od Svetskog prvenstva u fudbalu koje se 2018. godine održalo u Rusiji, a na njemu je učestvovala i selekcija Srbije, ali ne u sastavu u kome je to bivši selektor "orlova" Slavoljub Muslin želeo.

Muslin je sa reprezentacijom Srbije izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji, ali je sklonjen sa mesta selektora, jer se nije najbolje slagao sa tadašnjim rukovodstvom FSS.

Srbija je na njegovo mesto dovela Mladena Krstajića koji je uspeo da osvoji tri boda, pobedi Kostariku, te završi u grupnoj fazi takmičenje na Mundijalu.

Sada se gospodin Muslin u intervjuu za Nova.rs prisetio tog vremena koje je ostavio daleko iza sebe.

Ceo intervju bićete u prilici da pročitate na portalu Nova.rs tokom popodnevnih sati u kome je gospodin Muslin pričao o studentima, studentskim protestima, te o trenutnoj situaciji u državi Srbiji.

„To je svakako bolna tačka moje karijere. To je bila krajnja tačka, da pred kraj karijere, sa svojom zemljom odete na Svetsko prvenstvo posle osam godina. Da vam kažem, zanemaruju mnogo ljudi taj uspeh, te godine. Prvo, posle osam godina smo otišli na Svetsko prvenstvo. Drugo, Srbija je te godine kada smo se kvalifikovali, jedina zemlja koja se iz četvrtog šešira kvalifikovala kao prva za Svetsko prvenstvo. Imali smo protivnike koji su bili mnogo bolje rangirani nego mi. Jedina smo zemlja koja je to uradila. Svakako je za mene bilo, ne mogu da kažem šok, ali bilo je razočarenje da ne mogu da vodim ekipu sa kojom smo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo. Nisam hteo da prihvatim njihove uslove, nikada nisam u karijeri, naročito u mojim godinama, hteo da prihvatam da mi neko određuje ko će da ide na Svetsko prvenstvo i da mi pravi spiskove za Svetsko prvenstvo“, rekao je Muslin za Nova.rs.

Da li bi Srbija prošla dalje od grupne faze na Mundijalu u Rusiji da je on bio selektor?

„To nikada nećemo znati i veoma je teško reći. U te stvari neću da ulazim, šta bi bilo, kada bi bilo. Mi smo imali dobar elan tada, dobar vetar u leđa, bio je to pozitivan momenat i niko to nije očekivao osim igrača i mene, da možemo da se kvalifikujemo za Mundijal. Propustili smo tada tu pozitivnu energiju koju smo imali u ekipi da napravimo bolji uspeh nego što je bio u Rusiji.“

Reprezentacija Srbije boriće se za plasman na Svetsko prvenstvo protiv Engleske, Letonije, Andore i Albanije, a svoje viđenje ove grupe dao je i Muslin.

„Osim Engleske, to su sve „laki“ protivnici. Mislim, nema danas lakih protivnika, ali su u našem reonu i možemo da igramo sa njima bez ikakvih problema. Nemamo tešku grupu i možemo da budemo drugi, čak i sa Engleskom smo na Evropskom prvenstvu igrali egal…“, rekao je Muslin za Nova.rs.

U Srbiji je tokom prošle godine rođeno 60.813 beba, što je 500 manje nego prethodne godine. To je istorijski minimum, kažu u Republičkom zavodu za statistiku. Upozoravaju da svake godine postajemo sve starije društvo.

Prvi plač prošle godine začuo se više od 60.000 puta. Rekordna je bila 1950. godina, kada je rođeno gotovo 200.000 beba. Sredinom 80-ih godina prvi put broj novorođenčadi pao je ispod 100.000. Naredne decenije ovaj broj je nastavio da pada, do početka 2000-ih godina, kada je u Srbiji poslednji put došlo do rasta broja beba, navodi RTS.

„Ovo sada nije značajan pad s obzirom na činjenicu da je razlika u broju žena koje učestvuju u reproduktivnom periodu 2023. u odnosu na 2022. godinu smanjena za 17.000. Nama se osnova mnogo brže smanjuje nego što je to pad broja živorođenih. Starosna struktura stanovništva je poremećena, sve manje ulazi generacija koja će u jednom periodu predstavljati potencijal za rađanje i rad“, navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Jelena Ćirić Nikolić sa portala Bebac kaže da smanjenje broja beba može imati dugoročne posledice po ekonomski sistem.

„Posledice su uglavnom po ekonomski sistem. Manji broj beba znači i manji broj radnika, manji broj poreskih obveznika, a samim tim veći broj izdržavanih, odnosno starijih lica“, dodaje Ćirić Nikolićeva.

Zašto se mladi odlučuju na roditeljstvo sve kasnije
Ljudi sve kasnije donose odluku da osnuju porodicu. Statistika pokazuje da najviše žena rađa između 30. i 34. godine.

„Mladi, u stvari, odlažu roditeljstvo zbog nesigurnosti — bilo da je u pitanju finansijska, politička ili stambena nesigurnost. Nemaju mesto gde bi mogli da zasnivaju porodicu, to su neki od glavnih razloga. Drugi razlog jeste što želimo da osiguramo svoju karijeru, da završimo školu, da završimo fakultete, a nakon toga dobijemo posao koji bi nam omogućio da izdržavamo porodicu“, navodi Ćirić Nikolićeva.

I Evropa pred demografskom krizom
Loša demografska situacija nije prisutna samo u Srbiji. Sa sličnim problemom suočavaju se gotovo sva savremena društva.

„Cela Evropa se suočava sa tom činjenicom. Ta Evropa ipak pokušava migracionom politikom delimično da ublaži te negativne trendove, ali malo koja zemlja u Evropi ima pozitivan prirodni priraštaj“, ukazuje Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Rešenja, kažu upućeni, postoje kroz finansijski podsticaj države, koji nije presudan, ali je značajan, kao i migracije.

Ako jedete više nego inače ili se manje krećete, povećanje telesne težine ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali šta ako se pridržavate iste rutine, a brojke na vagi ipak rastu? U tom slučaju, vreme je da istražite šta bi moglo da stoji iza toga.

Nedostatak sna

San igra važnu ulogu u regulaciji telesne težine, a nedovoljno sna može imati dvostruki efekat. Prvo, ako ostajete budni do kasno, veće su šanse da posegnete za noćnim užinama i unesete više kalorija. Drugo, kada ste neispavani, dolazi do promena u hormonskom balansu – nivo hormona gladi raste, dok se osećaj sitosti smanjuje, što vodi ka prejedanju.

Stres

Kada je telo izloženo dugotrajnom stresu, aktivira se mehanizam preživljavanja. Luči se hormon kortizol, koji povećava apetit i može podstaći želju za visokokaloričnom hranom. Ova kombinacija može dovesti do nagomilavanja kilograma, posebno u predelu stomaka. (WebMD)

Antidepresivi

Neki antidepresivi mogu imati neželjeni efekat povećanja telesne mase. Ako sumnjate da lekovi utiču na vašu težinu, konsultujte se sa lekarom o mogućim alternativama. Međutim, nikada ne prekidajte terapiju na svoju ruku. Takođe, važno je napomenuti da depresija sama po sebi može izazvati promene u telesnoj težini – neki ljudi gube apetit, dok ga drugi povećavaju kada se osećaju bolje.

Kortikosteroidi

Lekovi poput prednizona, koji se koriste za smanjenje upala, poznati su po tome da izazivaju povećanje telesne težine. To se dešava zbog zadržavanja tečnosti i povećanog apetita. Osim toga, steroidi mogu privremeno promeniti raspodelu masti u telu, uzrokujući nakupljanje masnog tkiva na licu, stomaku ili vratu. Ako ste ih koristili duže od nedelju dana, ne prekidajte terapiju naglo – prvo se posavetujte sa lekarom.

Lekovi koji mogu izazvati povećanje težine

Pored antidepresiva i steroida, određeni lekovi za migrene, epilepsiju, visok krvni pritisak i dijabetes mogu doprineti povećanju telesne mase. Ako sumnjate da lekovi utiču na vašu težinu, razgovarajte sa lekarom o mogućim alternativama sa manje nuspojava.

Hipotireoza

Štitna žlezda igra ključnu ulogu u metabolizmu, a njen smanjen rad (hipotireoza) može usporiti sagorevanje kalorija i dovesti do povećanja telesne težine. Osim toga, osobe sa hipotireozom često osećaju umor, slabost i hladnoću. Čak i kada se štitna žlezda nalazi na donjoj granici normalnog rada, može doći do problema sa težinom. Lečenje hipotireoze odgovarajućom terapijom može pomoći u kontrolisanju telesne mase.

Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika je jedan od najčešćih hormonskih poremećaja kod žena u reproduktivnom dobu. Osim nepravilnih menstruacija, pojačane maljavosti i akni, sindrom policističnih jajnika može uzrokovati i povećanje telesne težine, posebno u predelu stomaka. Ovaj sindrom često dovodi do insulinske rezistencije, što može otežati regulaciju telesne mase i povećati rizik od srčanih oboljenja.

Prestanak pušenja

Ostaviti cigarete jedna je od najboljih odluka koje možete doneti za svoje zdravlje. Međutim, neki ljudi dobiju nekoliko kilograma nakon prestanka pušenja, uglavnom zbog povećanog apetita. Ipak, prosečan dobitak težine je manji od pet kilograma, a osećaj pojačane gladi obično nestaje nakon nekoliko nedelja. Uz pravilnu ishranu i umerenu fizičku aktivnost, moguće je sprečiti ili smanjiti ovu promenu.

Ako primetite naglo ili neobjašnjivo povećanje telesne mase, važno je da obratite pažnju na moguće faktore koji utiču na vaše telo – od načina života i stresa do zdravstvenih problema i terapija. Konsultacija sa lekarom može vam pomoći da identifikujete uzrok i pronađete odgovarajuće rešenje.

Izvor: nova.rs

Uticaj psa na razvoj deteta je zaista veliki, naročito kod dece koja su uključena u aktivnosti poput šetnje i igranja sa psom.

Deca koja žive u porodici sa psom tokom ranog detinjstva (od druge do pete godine) pokazuju bolju "društvenu i emocionalnu inteligenciju" od dece koja žive u porodicama bez kućnih ljubimaca, pokazuje studija.

Za razliku od dece iz domaćinstava koja nemaju pse, deca iz domaćinstava koja imaju pse pokazuju znake boljeg socijalnog i emocionalnog blagostanja, ukazuje studija objavljena u časopisu Pediatric Research.

Tim stručnjaka sa Instituta za decu Teleton i Univerziteta Zapadne Australije proučavao je upitnike koje je popunilo više od 16.400 domaćinstava sa decom uzrasta od dve do pet godina. Nakon što su uzeli u obzir starost, pol, navike spavanja i nivo obrazovanja roditelja, ispitali su uticaj pasa na malu decu.

Autori su analizirali podatke prikupljene između 2015. i 2018. u okviru studije Playce. Roditelji dece uzrasta od dve do pet godina popunjavali su upitnik u kome su procenjivali fizičku aktivnost i socijalno-emocionalni razvoj svog deteta.

Od 1.646 anketiranih domaćinstava, 686 je imalo psa. Deca iz domaćinstava koja poseduju pse imala su 23 odsto m

anje šanse da će imati poteškoća u izražavanju i prepoznavanju osećanja i društvenih interakcija od dece koja su odrasla u porodicama bez psa.

Takođe je otkriveno da deca koja odrastaju uz psa imaju 30 odsto manje šanse za asocijalno ponašanje.

Autori studije su otkrili da je kod ove dece 40 odsto manja verovatnoća da će imati problema u interakciji sa drugom decom, a 34 odsto veća verovatnoća da će se ponašati socijalno inteligentno i pažljivo u igri sa drugom decom.

Takođe su otkrili da je manja verovatnoća da će deca iz domaćinstava koja poseduju pse imati emocionalne probleme.

Vanredni profesor Hejli Kristijan, autor studije, smatra da je zanimljivo videti razliku između dece čije porodice imaju psa u domaćinstvu, u poređenju sa porodicama koje nemaju pse.

- Iako smo očekivali da će posedovanje psa doneti neke beneficije u ponašanju maloj deci, bili smo iznenađeni kada smo otkrili da je samo prisustvo porodičnog psa u domaćinstvu povezano sa mnogim pozitivnim ponašanjima i osećanjima - rekla je ona.

Čak i među domaćinstvima u kojima je pas bio član porodice, postojala je razlika između dece, u zavisnosti od toga koliko su deca bila uključena u brigu o svom ljubimcu.

Deca koja su se pridružila svojoj porodici radi šetnje pasa najmanje jednom nedeljno, imala su 36 odsto manje šanse da će imati loš društveni i emocionalni razvoj u poređenju sa decom koja su šetala svog porodičnog psa manje od jednom nedeljno.

Štaviše, deca koja su se igrala sa svojim porodičnim psom tri ili više puta nedeljno su imala 74 odsto veće šanse da se redovno ponašaju pažljivije i brižljivije od dece koja su se igrala sa svojim psom manje od tri puta nedeljno.

Deca iz domova koji su posedovali pse imala su 23 odsto manje šanse da će imati poteškoća sa emocijama i društvenim interakcijama nego deca koja nisu posedovala psa.

Kristijan je dodala da njihova otkrića ukazuju na to da "primanje psa u porodicu" može imati koristi za razvoj i dobrobit dece.

- Snažna veza između dece i njihovih kućnih ljubimaca može se odraziti na količinu vremena provedenog u zajedničkoj igri i šetnji, što posledično može podstaći društveni i emocionalni razvoj deteta.

Autori upozoravaju da zbog opservacijske prirode studije nisu bili u mogućnosti da odrede tačan mehanizam pomoću kojeg posedovanje psa može imati koristi za socijalni i emocionalni razvoj male dece.

Izvor: direktno.rs

Automehaničar otkriva: Nikada nemojte kupiti polovni auto bez ovog ključnog dela

Ali dodaju da bi dalja istraživanja trebalo da procene potencijalni uticaj "posedovanja" različitih vrsta kućnih ljubimaca ili uticaj koji privrženost dece svojim ljubimcima može imati na razvoj deteta tokom celog života.