Sombor.info

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 14. marta, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Trogodišnje dete i njegova majka povređeni su u večerašnjoj saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Lovačkoj ulici u Apatinu ispred broja 25.

Do nesreće je došlo u trenutku kada je kombi vozilo udarilo u parkirani automobil, pored kojeg se nalazila majka sa detetom.

Nezvanično saznajemo da su u pitanju teške telesne povrede, ali da ni majka ni dete nisu životno ugroženi.

Izvor: apatinskenovine.rs

Promocija projekta održava se u četvrtak, 21. marta, u 12 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Gradski muzej Sombor ima izuzetnu čast da vas pozove na promociju projekta Monografija Krug života i smrti: Katalog prstenja iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor koja će se održati u četvrtak, 21. marta, u 12 časova u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Monografija Krug života i smrti: Katalog prstenja iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor, Monograph The circle of life and death: The catalogue of rings from the medieval archaeological collection of the Sombor City Museum, bogato je ilustrativno izdanje koje, pored osnovnih podataka o prstenju, nudi ilustracije, fotografije i crteže sa svim detaljima predstavljenog prstenja. Projekat značajno doprinosi promociji i popularizaciji kulturnog nasleđa, korišćenju i promociji muzejske građe, kao i obezbeđivanju njene dostupnosti.

Prikaz veoma brojnog, tipološki i hronološki raznovrsnog prstenja, sa različitih lokaliteta, koje poseduje arheološka srednjovekovna zbirka Gradskog muzeja Sombor prikazan je u dobro opremljenoj foto monografiji, katalogu na srpskom i engleskom jeziku. Izdavač ovog izdanja je Gradski muzej Sombor, autorka je Viktorija Uzelac, lekturu i korekturu potpisuje Branko Ćurčić, prevod na engleski jezik Siniša Karalić, dok su za grafički dizajn i pripremu za štampu bili zaduženi Aleksandra Radivojević i Marko Aleksić (Ayako Studio).

Sledeći bogato nasleđe koje Gradski muzej Sombor baštini od osnivanja Istorijskog društva Bač–bodroške županije, pri kojem su 1883. godine formirane prve muzejske zbirke u Somboru, muzej je tokom 2023. godine obeležavao značajan jubilej — 140 godina muzejske delatnosti. U okviru studijske arheološke izložbe Gradskog muzeja Sombor bila je predstavljena i manja celina Krug života i smrti — prstenje iz srednjovekovne arheološke zbirke Gradskog muzeja Sombor koja je ovim promotivnim i dobro opremljenim izdanjem upotpunjena na najbolji način.

Monografija je odštampana sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije na konkursu iz oblasti otkrivanja, prikupljanja, istraživanja, dokumentovanja, proučavanja, vrednovanja, zaštite, očuvanja, predstavljanja, interpretacije, korišćenja i upravljanja.

U periodu od 4. do 10. marta na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 15 vozača, a pet zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kao i tri vozača zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i jedna lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, a dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržana su po dva vozača.

Na području opštine Odžaci zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a jedan vozač zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Kula zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač, a zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača.

U navedenom periodu napisano je 80 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 477 prekršajnih naloga.

Opštinska izborna komisija, na predlog Opštinske uprave opštine Apatin, odredila je 15 glasačkih mesta, na kojima će se građani izjašnjavati na lokalnom referendumu raspisanom za 7. april 2024. godine.

1 OPŠTINSKI KULTURNI CENTAR, APATIN, TRG NIKOLE TESLE BR.12
2 VRTIĆ "PČELICA", APATIN, OGNJENA PRICE BR. 67
3 OŠ "ŽARKO ZRENJANIN", APATIN, SRPSKIH VLADARA BR. 25
4 GIMNAZIJA I STRUČNA ŠKOLA "NIKOLA TESLA", APATIN, BLOK 112 BR. 44
5 TEHNIČKA ŠKOLA - DOM UČENIKA, APATIN, PRIGREVAČKA BR. 72
6 VATROGASNI DOM, APATIN, NOVA BR. 148A
7 DOM KULTURE - ROMSKO NASELJE, APATIN, ZVEZDANSKA BR. 18
8 LOVAČKI DOM, SONTA, JUGOSLOVENSKA BR. 14
9 BIBLIOTEKA, SONTA, VUKA KARADŽIĆA BR. 22
10 ŽELEZNIČKA STANICA, SONTA, ŽELEZNIČKA BB
11 MESNA KANCELARIJA, PRIGREVICA, VASILJA GAĆEŠE BR. 55
12 OŠ "MLADOST", PRIGREVICA, VUKA KARADŽIĆA BR. 6A
13 DEČIJI VRTIĆ "PČELICA", PRIGREVICA, VASILJA GAĆEŠE BR. 54
14 OŠ „JOŽEF ATILA“, KUPUSINA, ADI ENDREA BR. 4
15 MESNA KANCELARIJA, SVILOJEVO, ŽELEZNIČKA BR. 21

1 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:

Agroglobe d.o.o. Novi Sad, Apatin, Somborska br. 119 ;
Poslovni prostor, Apatin, Somborska br. 63 i
Crveni krst, Apatin, Stanka Opsenice br.75a
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Opštinski kulturni centar, Apatin, Trg Nikole Tesle br. 12

2 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
Vrtić "Pčelica"Apatin, Ognjena Price br. 67
Radnički univerzitet, Apatin, Dimitrija Tucovića br. 32
Narodna biblioteka, Apatin, Trg Nikole Tesle br.12
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Vrtić "Pčelica"Apatin, Ognjena Price br. 67

3 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
Opštinski kulturni centar,Apatin, Trg Nikole Tesle br.12
MZ "Apatin", Apatin, Trg oslobođenja br. 2
OŠ "Žarko Zrenjanin", Apatin, Srpskih vladara br. 25
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
OŠ "Žarko Zrenjanin", Apatin, Srpskih vladara br. 25

4 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Gimnazija i stručna škola "Nikola Tesla", Apatin, Blok 112 br. 44
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

5 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
KUD "Dunav", Apatin, Marka Oreškovića br. 44a
Tehnička škola – dom učenika, Apatin, Prigrevačka br. 72
Dečji vrtić "Pčelica",Apatin, Petra Drapšina br. 72
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Tehnička škola – dom učenika, Apatin, Prigrevačka br. 72

6 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
Vatrogasni dom, Apatin, Nova br. 148a (oba glasačka mesta)
OŠ "Žarko Zrenjanin", Apatin, Žarka Zrenjanina br. 21
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Vatrogasni dom, Apatin, Nova br. 148a

7 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Dom kulture – Romsko naselje, Apatin, Zvezdanska br. 18
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

8 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
Lovački dom, Sonta, Jugoslovenska br. 14
Dečiji vrtić "Pčelica", Sonta, Vojvođanska br. 63
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Lovački dom,Sonta, Jugoslovenska br. 14

9 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
OŠ "Ivan Goran Kovačić",Sonta, Vojvođanska br. 58
Biblioteka,Sonta, Vuka Karadžića br. 22
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
Biblioteka,Sonta, Vuka Karadžića br. 22

10 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Železnička stanica, Sonta, Železnička b.b.
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

11 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Mesna kancelarija, Prigrevica, Vasilja Gaćeše br. 55
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

12 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
Biblioteka,Prigrevica, Kralja Petra Prvog br. 35
OŠ "Mladost", Prigrevica, Vuka Karadžića br. 6a
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
OŠ "Mladost", Prigrevica, Vuka Karadžića br. 6a

13 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Dečiji vrtić "Pčelica", Prigrevica, Vasilja Gaćeše br. 54
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

14 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkim mestima:
MK "Kupusina", Kupusina, Apatinski put br. 4
OŠ "Jožef Atila",Kupusina, Adi Endrea br. 4
izjašnjavaće se na glasačkom mestu:
OŠ "Jožef Atila",Kupusina, Adi Endrea br. 4

15 Građani koji su na prethodnim izborima glasali na biračkom mestu:
Mesna kancelarija, Svilojevo, Železnička br. 21
izjašnjavaće se na istom glasačkom mestu.

Sve informacije o lokalnom referendumu možete pogledati na sajtu opštine Apatin
https://www.soapatin.org/lokalni-referendum

Prva klupska izložba somborskog Foto kluba održana je davne 1905. godine, sa preko 500 prijavljenih fotografija iz Srbije i tadašnje Austrougarske monarhije. U međuvremenu je organizovano 65 izložbi, poput poslednje u Gradskom muzeju u Somboru, a ovaj Foto klub upisan je među najstarije u Srbiji. 

Za dobru fotografiju potrebna je veština i smisao da se ovekoveči dobar momenat, kažu učensinici 65. izložbe somborskog Foto kluba i dodaju da je u datom momentu za dobru fotografiju važno biti na licu mesta.

"Fotografija je moja prva ljubav. Ova koju je izabrao selektor nastala je kada sam sa koleginicom snimao priču o sudaru vozova kod Ratkova. Pored kamere, uvek sa sobom nosim i foto-aparat i često zabeležim interesantne momente", rekao je fotograf i snimatelj RTV Srđan Ačanski.

"Uvek se rado odazovemo kolegama iz Srbije da dođemo na njihove izložbe. Ovde se mogu videti odlične fotografije zabeležene okom mladih fotografa", kazao je fotograf iz Baje u Mađarskoj Adam Peter.

Vreme najnovijih tehnologija ne može da zameni smisao fotografije nastale u realnom vremenu, napominje Vojislav Vuković, sekretar Foto saveza Srbije.

Dušan Kozoderović, predsednik Foto kluba "Rada Krstić" u Somboru, ističe da im je prioritet rad sa mladima.

Fotografije 65. izložbe Foto-kino kluba "Rada Krstić" i 9. izložbe fotografija stanovnika Zapadnobačkog okruga mogu se videti do 26. marta u Gradskom muzeju u Somboru.

Izvor: RTV

Grad Sombor učestvuje u projektu „Inkluzivno bicikliranje uz granicu“ koji realizuje 16 projektnih partnera iz zemalja koje pripadaju Dunavskom slivu, sa ciljem da unaprede održivi biciklistički turizam, a finansira se u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

Cilj projekta jeste unapređenje prirodnih i kulturnih resursa ruralnih pograničnih područja Dunavskog regiona kroz međunarodni razvoj biciklističkih staza uz granicu, sa posebnim naglaskom na uključivanje lokalnih ranjivih grupa. Kroz inovativne aktivnosti socijalne inkluzije, uz podršku transnacionalnih marketinških i promotivnih aktivnosti, formiraće se dostupna mreža biciklističkih staza uz granicu, koja je društveno inkluzivna i prihvaćena širom Evrope.

Tokom prošle nedelje održan je prvi sastanak projektnih partnera u Đeru, Mađarska. Učesnike je pozdravio Zoltán Németh, predsednik Đer – Mošonj – Šopron županije, kao i Natalia Liholot iz sekretarijata Dunavskog transnacionalnog programa. Na sastanku su predstavljeni planovi realizacije projekta i postavljeni temelji buduće saradnje.

Na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, sinoć je održana promocija romana „Pesma o tri sveta“ autora Vladimira Pištala, romanopisca i pripovedača, aktuelnog upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Roman vodi velika i hrabra mašta, a radnja romana smeštena je u period prelaska iz 17. u 18. vek i prati zanimljiv put glavne junakinje Ozane kroz tri kontinenta: Evropu, Afriku i Ameriku (Salem, Tunis i Veneciju). Kroz taj put ona stiče mogućnost dubokog razumevanja sveta i ljudi oko sebe.

Roman „Pesma o tri sveta“ dobitnik je nagrade „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“, a pored autora, o romanu je na promociji govorio i Nenad Šaponja, književni kritičar i književnik.

Holesterol – vrsta lipida, voštane supstance slične masti, koju prirodno proizvodi jetra i koja ima mnoge važne funkcije u telu: stabilizuje ćelijske membrane, podržava proizvodnju određenih hormona i neophodna je za normalan razvoj mozga.

Kada se pomene holesterol, mahom se misli na onaj loš, međutim nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih. Lipoprotein niske gustine (LDL, poznat i kao „loš“ holesterol) doprinosi nagomilavanju masti u arterijama, što može dovesti do srčanih bolesti i potencijalnog moždanog udara. Lipoprotein visoke gustine (HDL, tzv. „dobar“ holesterol) vraća deo holesterola iz ćelija nazad u jetru, koja ga razlaže i izbacuje iz tela.

„O visokom nivou holesterola u krvi uvek treba razgovarati sa lekarom“, kaže doktor Ulrih Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu.

Koji je najbolji način za snižavanje holesterola?

Laufs ističe da se lečenje odnosi na osobu, a ne na nivo holesterola, pa se moraju uzeti u obzir i svi drugi faktori rizika po zdravlje – poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa bubrezima ili prekomerne težine.

Stručnjaci upozoravaju da prekomernu težinu ne treba mešati sa hiperholesterolemijom, medicinskim nazivom za visok nivo holesterola u krvi.

„To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki mršavi ljudi imaju visok nivo holesterola, a neki gojazni imaju nizak holesterol“, kaže dr Laufs i dodaje da je visok holesterol često nasledan.

Nakon razmatranja svih relevantnih faktora, donosi se odluka o propisivanju lekova za snižavanje holesterola. Najčešći su statini koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Uobičajeni neželjeni efekat statina je bol u mišićima. Ali bol u mišićima nije nužno rezultat uzimanja statina, jer je „ionako uobičajeno u srednjim i starim godinama“.

Devet od deset ljudi koji prijavljuju ovaj simptom imali bi bol da ne uzimaju ovaj lek. Ali lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola.

Doktor En Flek, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promene načina života mogu biti alternativa terapiji statinima, ili barem omogućiti uzimanje niže doze. Pre bilo kakvog tretmana statinima, on preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u načinu ishrane.

Ne treba odustati od konzumiranja jaja

Jetra proizvodi oko 80 odsto holesterola u organizmu, a ostatak potiče od namirnica životinjskog porekla, poput jaja, mesa i putera. Specijalista nutricionističke medicine doktorka Mihaela Dol upozorava da je izbegavanje svih namirnica koje sadrže holesterol neefikasno.

„Ako unosite manje holesterola u svoje telo, rigorozno poričući konzumaciju kokošijih jaja, vaše telo će proizvoditi samo više holesterola, jer mu je potreban“, kaže Dol.

Druge promene u ishrani su korisnije. Flek kaže da bi trebalo da uključite rastvorljiva vlakna u većinu svoje ishrane, koja vezuju velike količine holesterola u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju u krvotok.

Utvrđeno je da beta-glukan, glavna komponenta rastvorljivih vlakana u ovsenim mekinjama, snižava nivo holesterola. Dijetetičari su izračunali da je potrebno pojesti oko 40 grama ovsene kaše pre nego što se primeti pozitivan efekat. Flek takođe preporučuje povećan unos omega-3 masnih kiselina. Masne ribe i ulje algi su posebno bogate omega-3 masnim kiselinama EPA i DHA, koje su posebno korisne za zdravlje. On dodaje da je važno i unositi što manje transmasnih kiselina, pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.

Kao opšte pravilo, dobra je ideja da se „približite“ mediteranskoj ishrani, odnosno povrće, voće, začinsko bilje, orašasti plodovi, semenke, mahunarke, integralne žitarice i maslinovo ulje, uz umerene količine morskih plodova, živine, jaja i mlečni proizvodi. Crveno meso se konzumira samo povremeno.

Ključno je da vaš dnevni unos kalorija bude blizu broja kalorija koje sagorevate, kaže Laufs. Savetuje „da ne pušite“ i da „budete fizički aktivni“.

Nikad nije kasno za ove promene u načinu života. Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu ishranu i češće vežbanje mogu imati mnoge prednosti, napominje Dol, te dodaje da je sigurna da bi se mnogi ljudi osećali mnogo bolje kada bi više vežbali, pazili na ishranu i gubili višak kilograma umesto da uzimaju lekove.

Međutim, ako se povišeni nivo holesterola ne smanji uprkos svim naporima koje ste uložili, vreme je da preispitate svoju strategiju, ojačate je ili, u konsultaciji sa lekarom, ipak pribegnete lekovima, prenosi index.hr.

Doskočite stalnom padu energije koji se javlja kod mnogih u ovo doba.

Narcisi su u punom cvatu, dani su duži i svetliji (kao i naše raspoloženje) - ima mnogo toga da se slavi kada se proleće približava. Ipak, ako ste primetili da se borite da ne zadremate tokom dana ili da se mnogo više meškoljite tokom noći, to verovatno nije slučajnost. Promena godišnjih doba često znači i promenu energije, a prelazak sa zime na proleće može uticati na naš san.

"Postoje dve stvari koje treba imati na umu kada razmišljate o svom snu dok ulazimo u proleće: temperatura i svetlost“, kaže Hana Šor, stručnjak za spavanje u "Silentnightu". Obe ove stvari su ključne za dobar san, a čak i male promene mogu da nas izbace iz ravnoteže.

Topliji dani i noći

"Kako dani postaju topliji, svi moramo da budemo svesni uticaja koje će povišene temperature imati na kvalitet našeg sna“, kaže Šoreva. Trenutno je napolju još uvek prilično hladno, ali ako ste nagomilali debelu posteljinu i pidžame tokom duboke zime, možda je vreme da sklonite deo njih.

Primetite li da se pregrevate tokom noći, Šoreva predlaže da je dobra ideja da obratite pažnju na svoju rutinu pre spavanja.

"Naša osnovna telesna temperatura mora da padne za nekoliko stepeni da bismo se dobro naspavali, tako da će sve što podiže temperaturu vašeg tela u okviru vaše rutine, kao što su vežbanje, tople kupke i jedenje pre spavanja, negativno će uticati spavanje", primećuje ona.

Više dnevnog svetla

Više svetlosti potencijalno može da utiče na kvalitet i trajanje našeg sna, tako da je dobra ideja da to uzmete u obzir ako se borite da dobijete dovoljno dragocenih sati sna.

"Treba uzeti u obzi osvetljenje. To ima veliki uticaj na naš cirkadijalni ritam - pokretačku snagu za san", kaže Šoreva.

"Primetićete da vedra jutra mogu da potisnu proizvodnju melatonina (poznatog kao hormon spavanja), čineći da se osećamo budnije. S druge strane, prigušena svetla uveče podstiču naša tela da proizvode hormone spavanja, što nam olakšava da zaspimo. Pogrešno osvetljenje može negativno uticati na vaš cirkadijalni ritam i iako veštačko svetlo može da pomogne da se ovo popravi, prirodno svetlo je najbolje. Razmislite o odlasku u šetnju po jutarnjem suncu, a uveče se odlučite za osvetljenje raspoloženja - ove male promene će vam pomoći da održite dosledan i zdrav raspored spavanja tokom cele godine”, ističe.

Budite se ranije

Ako ste veoma osetljivi na svetlost kada pokušavate da zaspite, ulaganje u roletne ili zavese ili nošenje maske za spavanje može biti od pomoći.

Podesite alarm na 15 minuta ranije. Ovo može izgledati kontraintuitivno, ali navikavanje vašeg tela na postepenu promenu vremena biće mnogo bolje za vaš cirkadijalni ritam (prirodni telesni sat) koji se naglo pomera unazad za ceo sat.

Ustanite i vežbajte na otvorenom, ako je moguće, ili u prostoriji s puno prirodnog svetla ako nije. Ovo će pokrenuti oslobađanje kortizola i učiniti da se vaše telo oseća mnogo budnijim. Ako možete, smanjite unos kofeina tokom popodneva i idite u krevet 30 minuta ranije nego inače – ovo će ponovo pomoći vašem telu da se prilagodi.

Izvor: prva.rs