Sombor.info

Manifestacija „Za dušu riđanu danas vozim fraj" će biti održana u nedelju 23. juna 2024. godine.

Manifestacija će se održati od 10:00 do 12:00 časova i biće organizovane besplatne vožnje fijakerima na fijaker placu, Trg Republike.

Udruženje ljubitelja konja " Zapadna Bačka" i udruženje "Ruža", 069/ 2429933

Boćari Ravangrada slavili su u šestom kolu Prve boćarske lige Srbije na gostovanju u Beogradu nad ekipom Savo Bjelobrk. Gosti su bili bolji rival tokom celog meča i na kraju su zasluženo upisali trijumf sa 4:18 (124:176). Nakon ovog kola ekipa sa Gradskog stadiona trenutno sa osam bodova (dve pobede, tri poraza i remi) drži četvrtu poziciju.

Naredni rival biće im ekipa Dalmatinca iz Rume. Ovaj meč na programu je u nedelju, 9. juna od 15 časova. U istom terminu snage će odmeriti i Novi Beograd – NBGD, Zele – Kozara, Dinara – Sava Bjelobrk.

Izvor: somborsport.org

Prva automatska kamera i radar za merenje brzine u Apatinu od 6. juna kreće sa radom! Kako radio Dunav saznaje, nakon probnog rada koji je trajao više od pola godine, kamera na samom ulasku u Apatin iz pravca Sombora, sutra prolazi tehnički prijem i prelazi u funkcionalni rad.

Kako je rečeno, kamera će prvenstveno beležiti nedozvoljenu brzinu kretanja kao i to da li je vozilo registrovano.

Prekršaji za prekoračenja brzine će biti automatski obrađivani, a na kućnu adresu vlasniku vozila stizaće poziv za izjašnjavanje. Na fotografijama će biti poznato vreme prekršaja i ko je upravljao vozilom. Radar će pratiti prolazak vozila u oba pravca.

Na ovoj deonici dozvoljena brzina kretanja je 50 kilometara na čas, a u zavisnosti od prekoračenja brzine, novčane kazne se kreću od 3.000 do 10.000 dinara. Za drastično prekoračenje brzine, neodgovorni vozači pravdu će tražiti kod sudije za prekršaje.

Da će kamera imati “posla” govori podatak iz kontrolnog rada koji je sproveden u poslednjih 24 časa, kada je zabeleženo 600 slučajeva prekoračenja brzine na ovoj deonici.
Pored ove kamere, u planu je postavljanje još jedne, na kružnom toku kod Banje Junaković koja koja će pratiti saobraćaj između Svilojeva i Apatina.

Izvor: Radio Dunav

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđem Zorićem i načelnicom Gradske uprave Jelenom Velebit, obišao je pripremne radove za asfaltiranje Ulice Braće Đulinac i dela Dinarske ulice. Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima Mesnih zajednica „Crvenka“ i „Gornja Varoš“ i izvođačem radova „Vojput“ d.o.o. Subotica, o trenutnim radovima, kao i o planovima za završetak istih.

„Nastavljamo sa projektom asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu Somboru. Kada smo krenuli u ovaj projekat 2022. godine, imali smo 56 neasfaltiranih ulica. Naš plan je da do kraja 2024. godine taj broj bude smanjen na 31 ulicu. Hteo bih da napomenem da je za asfaltiranje svake od neasfaltiranih ulica potrebno da se urede imovinsko – pravni odnosi, planske dokumentacije, otkup parcela koje se nalaze na trasi kolovoza i hteo bih da se zahvalim svim onim sugrađanima koji su poklanjali svoje parcele Gradu Somboru kako bi se što pre završila neophodna dokumentacija i asfaltirale ulice. Svakako, nastavićemo da radimo na ovom projektu kako bismo sve ulice u gradu Somboru asfaltirali“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Kada je reč o radovima, u Ulici Braće Đulinac su završeni radovi na zameni vodovodnih cevi, a nakon završene projektno – tehničke dokumentacije i regulisanih imovinsko – pravnih odnosa, pristupilo se pripremama za asfaltiranje koje podrazumevaju iskope i nasipanje sloja tucanika, te postavljanje kanalica za odvođenje atmosferske vode. Po završetku pripremnih radova, ova ulica će biti asfaltirana u dužini od 100 metara.
Pripremni radovi se izvode i u delu Dinarske ulice gde su nakon završenog trasiranja buduće saobraćajnice i iskopa, u toku radovi koji obuhvataju nasipanje sloja peska i sloja tucanika, nakon čega će se asfaltirati u dužini od 150 metara i širini od 3,5 metara.

Grad Sombor nastavlja sa realizacijom projekta asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu, za šta je u budžetu Grada za 2024. godinu izdvojeno 100 miliona dinara.

Ljudi koji su morali prebrzo da odrastu neretko se veoma razlikuju od onih koji su uživali u dugom i srećnom detinjstvu. Za razliku od dece koja su imala slobodu da neguju svoju maštu, kreativnost i avanturistički duh, ove osobe su rano u svom životu bile opterećene obavezama i morale su da se suoče sa teškim životom ili brojnim problemima.

Možda je to bilo zbog loših roditeljskih odluka, možda su morali da budu roditelji mlađoj braći i sestrama, možda je to zbog teških okolnosti kao što su ekstremno siromaštvo, smrtni slučaj u porodici ili ozbiljna bolest... Sam uzrok je nebitan - rezultati prebrzog odrastanja su uvek slični.

Prebrzo odrastanje i te kako utiče na to u kakvog će čoveka dete izrasti, a psiholozi ovaj fenomen nazivaju "parentifikacija". Dakle, ovo je šest najčešćih karakteristika ljudi koji su imali kratko detinjstvo, odnosno koji su morali prebrzo da odrastu.

1. Strogo se drže svog rasporeda

Ljudi koji su bili primorani da prebrzo odrastu uglavnom imaju veoma izraženu samodisciplinu. Pošto su morali da budu deca u koži roditelja, u osnovi su bili primorani da postanu odrasli mnogo pre vremena. Veliki deo tog ponašanja čini strogo pridržavanje rasporeda, što je navika koja ostaje prisutna i kada odrastu.

Oni su tačni, posvećeni, poštuju rokove i često su ranoranioci. To često može da bude pozitivno, ali s druge strane i veoma opterećujuće.

2. Veoma su organizovani

Ovakve osobe su vrlo rano počele da same upravljaju svojim svakodnevnim poslovima i obavezama, što je doprinelo tome da postanu visoko organizovane osobe. Oni često planiraju unapred, prave rasporede i brinu o obavezama ljudi za koje su odgovorni ili za koje brinu, imaju planove za vanredne situacije za potencijalne probleme.

"Parentifikacija predstavlja oblik "promene uloga" u porodici kada dete mora da preuzme odgovornosti roditelja. Dešava se da moraju, osim što se brinu o sebi, da brinu o mlađim članovima porodice, mire "zaraćene" strane u porodičnom krugu, aktivno pomažu roditeljima...", ističe psiholog Imi Lo.

3. U stanju su da preuzmu veliku odgovornost na sebe

Ljudi koji brzo odrastu preuzimaju na sebe mnogo veću odgovornost u odnosu na svoje vršnjake, upravo zato što su mogli da se oslone samo na sebe i nisu imali sa kim da podele teret odgovornosti tokom osetljivih godina odrastanje.

Oni održavaju svoja obećanje i nije im problem da budu lideri kada je to potrebno. Umeju da se suoče sa svojim greškama i po potrebi ih isprave.

4. Oni se direktno suočavaju sa problemima

Pošto su propustili mnogo bezbrižnih aspekata detinjstva, rano su se suočili sa problemima i surovom realnošću. Oni zadržavaju taj obrazac i kada odrastu - direktno se bave problemima, umesto da ih izbegavaju i guraju pod tepih.

Kako su kao deca bili uskraćeni za mogućnost da žmure na probleme ili imaju olakšice, morali su da ulože svoj puni napor da prevaziđu prepreke.

5. Veoma su samokritični

Ljudi koji su prerano odrasli često izrastaju u samokritične pojedince, koji su pritom skloni da krive sebe za situacije kada stvari krenu naopako.

Prerano odrastanje ima brojne prednosti, od kojih smo neke već naveli, ali je na kraju svega ipak veliki teret za dete. Oni koji su prebrzo odrasli naučili su da nose težinu na svojim ramenima i osećaju se odgovornim za sve (i svakog).

"Nijedno dete ne bi trebalo da odraste prerano. Ako ste kao dete bili parentifikovani, a i dalje nosite "ceo svet" na svojim leđima, važno da potražite pomoć kako biste naučili da postavljate granice i brinete o sebi", savetuje psiholog Mark Travers.

6. Trude se da ugode ljudima

Deca koja su bila primorana da prerano odrastu kao odrasli ljudi, nažalost, često imaju narušen osećaj sopstvene vrednosti i osećaju se dostojno samo kada ugađaju drugima i odgovaraju na njihove želje i prohteve.

Često daju prioritet tuđim željama i očekivanjama na uštrb svojih sopstvenih u nadi da će drugu stranu to zadovoljiti.

Izvor: blic.rs

Ukoliko se istraga ne završi za šest meseci, osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić biće pušteni na slobodu, ali istraga je upropašćena kada su političari počeli da se mešaju u nju, objasnio je advokat Borivoje Borović.

Optuženi za ubistvo Danke Ilić, koji se dosada branio ćutanjem, na današnjem saslušanju rekao je da nema nikakve veze sa ubistvom i da nikada nije video devojčicu.

Borović kaže da mu je, na osnovu onog što je pratio u medijima, to očekivano.

„Nakon što su političari umešali u policijsku istragu, pa su nakon toga odlučili da daju izjave i da usmeravaju javnost u kom pravcu treba da ide istraga, dobili smo rezultat da je čovek shvatio da može da odgovara za teško ubistvo i dobije doživotnu kaznu zatvora. Ako je imao nameru da objasni neki saobraćajni udes, krivično delo koja je blažeg karaktera, više je nema, što znači upropaštena je policijska istraga“, objasnio je advokat, prenosi N1.

Kako dodaje, ne može da zaboravi da su na raznim televizijama policijski inspektori unapred objašnjavali kako izgledaju izvršenja dela ove dvojice okrivljenih.

„Pričali su gde se desilo ubistvo, gde je završilo telo, kako su ponosni na svoje kolege, na ministra policije koji je helikopterom dolazio u ovo malo mesto. Tada sam znao da je upropašćeno i samo ‘lice mesta’. Ima tu, naravno, i časnik lokalnih policajaca, ali istragu ipak usmerava tužilac. Tužilac je taj koji treba i da daje izjave o konkretnim stvarima i jedini ovlašćen da saopštava onoliko koliko može, kako ne bi upropastio istragu“, rekao je.

Od nekompetentnog tumačenja događaja, do nekompetentnog proricanja u kom će pravcu ići istraga, ovo je rezultat, ponavlja.

„Čitam u novinama da će se istraga završiti i kada okrivljeni budu psihijatrijsko-psihološki veštačeni. Prvo, za onog koji se brani ćutanjem, ne može biti bilo kakvo veštačenje. Za ovog drugog, koji je samo objasnio da nije izvršio ovo krivnično delo, takođe ne može da se obavi to psihijatrijsko veštačenje. Pa, ukoliko se istraga u roku šest meseci ne završi, oni moraju da budu pušteni na slobodu“, objasnio je Borović.

Kao dodatnu prepreku navodi to što nema materijalnih tragova.

„U ovom okrivničnom postupku se desilo i ubistvo, prema tvrdnjama iz medija, u policijskoj stanici, gde je preminuo brat jednog od okrivljenih, kome su očigledno torturom pokušavali da iznude izjavu. Ako je to već tako, svaki okrivljeni može da kaže da su torturom pokušali da mu iznude izjavu, a da krivično delo nije izvršio“, istakao je.

„Ako su nevini, ovo je grubo kršenje ljudskih prava“

Upitan da li vredi priznanje okrivljenog koji je već priznao delo, Borović kaže da iskaz ne može da se povuče.

„Ne znam da li je on navodno priznao izvršenje nekog krivičnog dela, ali priznanje mora da ima podršku u materijalnim tragovima. On može da tvrdi da je priznanje iznuđeno torturom. Vrlo mi je žao šta je tom jadnom detetu moglo da se desi, ali sa druge strane, profesionalno govoreći, ako ti ljudi to nisu učinili, povreda ljudskih prava je ogromna. Niko ne odgovara za osobu koja je preminula prilikom ispitivanja u policijskoj stanici. Da li ova osoba koja je priznala, ima lake ili teške telesne povrede, to ne možemo nikada saznati, zato što je pravosuđe zarobljeno. Ako je imao povrede prilikom ispitivanja u policiji, te povrede moraju da budu konstatovane“, rekao je.

Borović je dodao da mi ne čujemo ništa od advokata osumnjičenih, a da ako je reč o braniocima koji su dodeljeni po službenoj dužnosti, oni ne mogu ništa da urade, samo da ćute, prate rad policije i štete svojim klijentima.

„Dodatni bol i greh nanosi se porodici devojčice, u trenu kada se pojavljuju razni medijski članci. Na neki način se oni optužuju da su prodali dete… Nijedan predmet ne zavšri dobro kada se na javan način komentarišu dokazi. Svi su te dokaze kontaminirali“, podvukao je advokat Borović.

Ako je policijski rad bio kvalitetan, oni su morali pronaći neki DNK trag, navodi.

„Dakle, sve je bilo pogrešno, upropašćena je istraga, već viđen postupak. Baš kao u slučaju pevačice Jelena Marjanović ili drugih nemamo ni jednu presudu, čak pravosnažnu, a prolaze godine. Dakle pravosuđe nije interesantno, samo je važna ta vest, politička promocija nekog događaja, gde se političari predstavljaju kao zaštitnici pravde, a kada sve to propadne, oni uvek na tom upropašćenom stanju, samo zaneme. I prilazimo na sledeći slučaj“, zaključio je on.

Izvor: danas.rs

Za basistu i pevača benda "Sex Pistols" vezuju se brojne kontroverze po kojima će ostati upamćen.

Sid Višus bio je optužen za ubistvo svoje devojke Nensi Spandžen, a četiri meseca nakon njene smrti preminuo je od predoziranja heroinom. Njihova ljubavna priča ostaće upamćena kao jedna od najdestruktivnijih veza poznatih prepuna turbulencija i intriga sa tragičnim završetkom.

Slučaj smrti muzičara bio je jednostavan za nadležnu policiju, jer su pored njega pronađeni špric, igla i kašika. Međutim, tragičan slučaj Nensi Spandžen bio je znatno komplikovaniji i šokirao je svojevremeno javnost.

U ranim jutarnjim satima 12. oktobra 1978. godine, gosti hotela Čelsi na Menhatnu u Njujorku bili su svedoci neobičnih zvukova koji su dopirali iz sobe basiste Sida Višusa i njegove devojke Nensi Spandžen.

Par se upoznao dve godine pre tragične smrti mlade devojke i odmah su postali nerazdvojni. Njihov odnos bio je prepun turbulencijama i prolazio je kroz brojne krize zbog njhovog stila života. Te večeri u oktobru u hotelu u kom su Nensi i Sid živeli puna dva meseca, mistoriozno i krvnički je ubijena muzičareva devojka.

Nensi je bila nasmrt izbodena u kupatilu, a policija je u toku uviđaja pronašla njeno beživotno telo sa nožem u stomaku. Glavni optuženi za ubistvo bio je Sid Višus.

„Ja sam to učinio… jer sam prljava džukela“, rekao je navodno Sid nakon ubistva, kako su prenosili svetski mediji.

Ipak, nakon što je uhapšen otkriveno je da je on spavao kada se dogodilo ubistvo, čime je ovaj slučaj dodatno postao misteriozan za one koji su radili na rasvetljavanju, ali i za širu javnost.

Postoji i teorija da su njih dvoje zajedno želeli da izvrše samoubistvo.

Veza Sida i Nensi ostala je, preko četiri decenije kasnije, jedna od najvećih pank misterija. Spandžen je bila grupi devojka benda, koju su skoro svi članovi „Sex Pistols-a“ mrzeli zbog njene samoživosti.

Te noći sa njima dvoma u sobi je bilo i nekoliko Sidovih prijatelja, koji su posmatrali muzičara dok se drogirao.

„Nekoliko njih je videlo Sida kako uzima čak 30 tableta ‘tuinala’ – mnogo veću dozu barbiturata nego što bi većina nas mogla da preživi, a jedna je dovoljna da maltene svakog dovede do duboke nesvesti nekoliko sati. Sid je bio u tom komatoznom stanju i tokom jutra kad je Nensi stradala“, napisala je Šeril Tipins u svojoj knjizi o najpoznatijim gostima hotela „Čelsi“.

U pola osam ujutru iz njihove sobe čuo se ženski krik, što niko nije smatrao čudnim, s obzirom na život kakav su vodili. U 10 sati Sid je nazvao je recepciju, tražeći pomoć. Osoblje hotela je došlo do sobe gde su zatekli Nensi Spangen, golu do pola na podu kupatila, sa nožem zabodenim u stomak. Nensi je u trenutku smrti imala samo 20 godina.

Sid je bio optužen i uhapšen. Međutim, zbog nedostatka dokaza pušten je prvo na uslovnu slobodu. Međutim, ubrzo je ponovo završtio iza rešetaka kada je razbijenom pivskom flašom napao brata američke pevačice Peti Smit. Nakon toga, posle ukupno četiri meseca u zatvoru konašno je oslobođen svih optužbi. U toku odsluživanja zatvorske kazne 55 dana proveo je na rehabilitaciji, kako bi se rešio problema zavisnosti od narkotika.

Kada je pušten iz zatvora, te večeri se već bratio starom stilu života. Napravio je žurku sa puno alkohola i droge, koja mu je bila poslednja. Iste noći predrozirao se heroinom i preminuo. Sid je tada imao samo 21 godinu. Heroin je Sidu dala njegova majka, i sama zavisnica od narkotika, koja je navodno tokom Sidovog detinjstva izdržavala sebe i njega prodavajući kanabis na Ibici.

Sid Višus bio je prvo bubnjar grupe „Sijuksi i Banšiz“, a ubrzo je svoje mesto našao u bendu „Sex Pistols“, kao zamena za Glena Matloka. Bio je početnik na bas gitari, kada je postao član benda, a postoje glasine da Sid uopšte nije znao da svira bas. Navodno, bio je figura koja se „savršeno uklapala“ u ono što je bilo potrebno bendu, dok je za vreme koncerata držao svoje pojačalo stišano na minimum. To je kasnije potvrdio i sam Roten, koji je u izvesnoj meri potvrdio glasine da je sve deonice na prvom albumu zapravo snimio gitarista Stiv Džons.

Bez obzira na glasine, Sid je bio centralna figura, a ono što znamo kao ”punk look” upravo potiče od njegovog stila oblačenja.

“Pistolsi” su negovali jedinstveni stil provokativnim pesmama i nastupima. Sid je kroz muziku „kanalisao svoj bes“ prepuštem „primitivnim istinktima“, a ovim agresivnim pristupom brzo je postao idol brojnim tinejdžerima i ljubiteljima pank zvuka. Narkotici, alkohol i cigarete, kao i destruktivno ponašanje bili su deo cele priče. kako se navodi, Sid je bio fizički nasilan prema svojoj partnerki Nensi.

Međutim, publika slavnog muzičara postajala je sve brojnija, a njegov uticaj na muziku, ali i na društvo sve veći i zapšaženiji.

Skandali su bili gotovo svakodnevni deo njihovih života, a jedan od najvećih nastao je objavljivanjem pesme „God Save The Queen“ u kojoj se vladavina kraljice Elizabete označava kao „fašistički režim“, a koju su mnoge stanice odbile da puštaju.

Njihov kultni debitantski album „Never Mind The Bollocks“ ih je je zbog samog naziva odveo na sud. Iako su ih pratili brojni ekscesi i neredi na koncertima, kao i zabrana prodaje njihovih albuma ”Never Mind The Bollocks” je ipak oduševio svetsku publiku i učinio „Sex Pistolse“ jednim od najpopularnijih bendova, a pomenuti album i danas se smatra jednim od najboljih albuma sveukupne svetske muzike i jednim od najuticajnijih svih vremena.

Početkom 1978. godine održali su turneju u Americi, ali zbog njihove međusobne netrpeljivosti opšta destruktivnost njihovih karaktera došla je do svog vrhunca 17. januara, 1978. godine, kada su „Sex Pistols“ zvanično proglasili raspad grupe.

Izvor: nova.rs

Verovatno vam se već dogodilo da ste pre onlajn kupovine karte, kreiranja naloga na društvenoj mreži ili prijave na web stranicu naišli na izbor: "Nisam robot" koji ste morali da potvrdite ako želite da nastavite.

Većina to radi bez puno razmišljanja i uopšte se ne pita kako računar zapravo zna da je na opciju zapravo kliknuo čovek, a ne neki program. U stvarnosti, kompjuters to ne zna, ali donosi zaključke na osnovu nekoliko činilaca.

Šta dopuštate Guglu?

Test “Nisam robot” pripada sistemu koji se zove CAPTCHA. To su testovi ili izazovi koji određuju da li je korisnik čovek. Izraz je skovala 2003. godine grupa američkih kompjuterskih naučnika koji su se bavili zaštitom računara od hakovanja na internetu. To je skraćenica za “Potpuno automatizirani javni Turingov test za razlikovanje računara i ljudi”.

CAPTCHA su dizajnirane tako da ih ljudi mogu ispuniti ili odgovoriti na njih, dok većina robota ili programa to ne može. Najpoznatiji CAPTCHA testovi su oni s iskrivljenim rečima ili slovima i brojevima, kao i oni sa grupom fotografija, među kojima morate odabrati sve one koje pokazuju npr. “auto”, “semafore”, “pešačke prelaze”.

“Ja nisam robot” je jedan od novijih CAPTCHA testova, ali radi malo drugačije od gore navedenih. Reč je o Guglovom proizvodu koji koristi naprednu Google tehnologiju, piše portal Medium.

Mogli biste reći da klikom na opciju da niste robot dopuštate algoritmu da pregleda vašu istoriju pregledavanja i način na koji pomičete miš po stranici. Ali ne brinite.

Takođe, ako ste prethodno pogledali bilo koju stranicu sa sadržajem za odrasle, algoritam to nikome neće dati. Takođe se neće setiti vaše lozinke ako ste, recimo, pre nekog vremena posetili web stranicu svoje banke. Gledaće samo uzorak vaših poseta stranicama i pokrete miša, što bi trebalo biti dovoljno “ljudsko” da vas pusti.

Roboti i programi za sobom ostavljaju karakterističan obrazac koji se razlikuje od ljudskog.

Što ako Google i dalje sumnja?

Međutim, moguće je da se i vi ponašate poput robota. Na primer, ako prebrzo kliknete na link ili pokušate da posetite istu web stranicu nekoliko puta u kratkim intervalima. Ako se Guglov algoritam i dalje ne uveri u vašu ljudskost nakon što kliknete potvrdni okvir da niste robot, CAPTCHA će vam se prikazati kao dodatna sigurnosna mera. Ovo je već spomenuta verzija s rečima ili slikama.

Izvor: n1info.rs

Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca

Ljubitelji mačaka će se sigurno složiti sa nama. Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca. Mačke su životinje koje nam pomažu da budemo psihički i fizički zdraviji i, kako su pokazala neka istraživanja, nas čine boljim ljudima.

Mačke su životinje koje nam pomažu da se više družimo i povećavaju broj naših društvenih interakcija. Možda ćete primetiti da su stranci skloniji da se pozdrave, nasmeju, pa čak i da započnu razgovor kada ste u blizini svoje mačke.

Većinu vremena kada podelite smešnu priču o svojoj mački, ljudi odmah ispričaju svoja iskustva. Ove kratke društvene interakcije čine da se osećamo povezanije sa zajednicom.

Studija Američkog udruženja za srce zaključila je da vlasnici kućnih ljubimaca imaju smanjen rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući visok holesterol, visok krvni pritisak i gojaznost.

Postoje i studije koje ukazuju na to da je manja verovatnoća da će vlasnici mačaka imati srčani ili moždani udar od ljudi koji nemaju mačku, piše Pettsie.

Mačke će radije da budu sa ljudima koje vole nego da jedu, pokazala je studija
Interakcija sa mačkama takođe pomaže u oslobađanju serotonina i dopamina, koji su korisni za smanjenje stresa, regulisanje raspoloženja i na kraju poboljšanje vašeg imunološkog sistema.

Takođe, vaša mačka će vam pomoći da ostanete aktivni, što je još jedan zdravstveni plus. Svi znaju da je svaka vrsta vežbe dobra za vaše zdravlje, a mačke nam mogu pomoći da budemo aktivni barem nekoliko minuta svakog dana.

Zanimljiva studija sa Univerziteta Oregon State otkrila je da mačke više vole da budu sa svojim ljudima nego da jedu. Između hrane i dragog čoveka, mačke su uglavnom birale drage ljude, prenosi Index.hr.

Izgleda da nas naši ljubimci zaista vole, ali ponekad imaju tendenciju da budu veoma nonšalantni u vezi sa tim.

Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.

Kako nastaje autizam?

Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.
Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj.

Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?

Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenih karakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva.
Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
• Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
• Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci,
• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,
• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,
• Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,
• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,
• Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,
• Dete ne gleda ljude u oči,
• Dete se ne smeje, ili
• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokom prvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.

Kako se poremećaj dijagnostikuje?

Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.

Kakav je značaj ranog otkrivanja?

Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.

Kako se poremećaj leči?

Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.

Da li se i kome roditelji mogu obratiti ako misle da njihovo dete ima problem?

Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan, jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.

dr sci med Dejan Stevanović, dečiji psihijatar
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Izvor: ordinacija.tv