Ako imate probavnih tegoba, lekari savetuju da pokušate s čajem od dunje.

Dunja je voćka koja se često zanemaruje, ali njeno bogatstvo hranljivim materijama i jedinstvene karakteristike čine je pravim draguljem u svetu voća. Ova voćka potiče iz Azije, ali se danas uzgaja širom sveta, posebno u mediteranskim i umerenim klimatskim područjima.

„Dunja se obično prepoznaje po svom karakterističnom obliku, koji je često kruškolik ili ovalan, s glatkom, žutom ili zlatnom korom. Kada je zrela, dunja ima prijatan miris koji je teško ignorisati. Iako ju je moguće jesti sirovu, njen čvrst i kiselkast ukus čini se mnogo popularnijim u kuvanju i pripremi džemova i kompota’, objasnila je dijetološkinja dr Veroslava Stanković, a prenosi Story.hr.

Čaj od dunje za nadutost Foto: Rimma Bondarenko / Alamy / Profimedia
Sadrži značajne količine vitamina C, vitamina A, E, kao i B-kompleks vitamina. Takođe je bogata mineralima poput kalijuma i gvožđa. Njena nutritivna vrednost doprinosi jačanju imunosistema, poboljšanju zdravlja kože i očiju, a čak može pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti, kaže dr Stanković.

Zdravstvene koristi dunje

Jedna od najistaknutijih osobina dunje je njen visok sadržaj dijetetskih vlakana, što pomaže u održavanju zdrave probave i može doprineti snižavanju holesterola. Dunja je takođe poznata po svojim antioksidativnim svojstvima, što pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i smanjenju upala u organizmu.

Osim toga, neki istraživači sugerišu da dunja može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, što je posebno korisno za osobe s dijabetesom.

Čaj od dunje protiv nadutosti

Gastroeternolog Vojislav Perišić je za probleme poput otežane probave, nadutosti, ali i kašlja preporučio čaj od dunje.

„Kod ​​probavnih tegoba, kao i protiv kašlja, skuvajte čaj od listova dunje“, kaže ovaj lekar.

Stavite jednu kašiku osušenih listova dunje u 200 ml vode, kuvajte 45 minuta i pustite da se natopi, pa pijte kao vrlo zdrav čaj.

Ipak, postoje i ljudi koji često osećaju želudačne tegobe kad jedu dunje. I za to postoji rešenje.

„Mnogima će zasmetati sveža dunja jer sadrži tanin. To je kao kad popijete neko jako crno vino niske klase, pa vam smeta. Dunju možete da uzimate svaki dan, bilo kao čaj ili kompot. Ako patite od sindroma iritabilnog creva, onda je čaj od lista dunje za vas. Ali ne bi bilo loše nakon ručka pojesti šolju kompota i dodati suvih šljiva jer je to odličan antioksidans i pospešivač peristaltike. Nećete imati problema sa zatvorom“, rekao je.

Velika potražnja za stanovima zbog dolaska stranaca, slaba ponuda nekretnina za izdavanje, inflacija i rast cena kvadrata, bili su samo neki od razloga zbog kojih su proteklih godina i cene kirije u Beogradu i drugim gradovima značajno porasle, piše portal 4.zida.

Pojedini stanodavci su preko noći drastično podizali cene rentiranja i čak ucenjivali podstanare izbacivanjem iz stanova.

Sagovornici 4zida kažu da je potpisivanje ugovora o zakupu zato važno, jer štiti podstanara od ove i od drugih potencijalnih neprijatnosti i napominju da se on čak ne mora ni overiti kod javnog beležnika.

Prosečne cene izdavanja stanova u Beogradu se kreću od oko 300 evra za garsonjeru, jednosoban stan u Beogradu danas se može iznajmiti u proseku za 390 evra, dok dvosoban stan oko 680 evra. U Novom Sadu je prosečno oglašena cena kirije na 4zida za garsonjeru oko 277 evra, za jednosoban stan oko 312 evra, a za dvosoban košta oko 460 evra.

Po beogradskim cenama garsonjere, u Nišu se može iznajmiti dvosoban stan, čiji je zakup oko 320 evra, dok je rentiranje manjih stanova u proseku od 220 do 250 evra - piše n1info.rs.

Vreme trajanja zakupa kao obavezna stavka ugovora

Advokat Brane Krunić za 4zida navodi da odredbe Zakona o obligacionim odnosima od člana 567 do 585. regulišu pravnu materiju zakupa, uz obaveze i prava zakupodavca i zakupca, dok član 70. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi.

„Ugovor o zakupu, čini pravni akt na osnovu kojeg se vlasnik nekretnine obavezuje da će nepokretnost izdati podstanaru na korišćenje, u zamenu za određenu novčanu naknadu, na određeni vremenski period. Ukoliko je potpisan ugovor, male su šanse da se na bilo koji nepredviđeni način pojave promene u pravima i obavezama. Sve što je definisano ugovorom, čini volju ugovornih strana, ali i jasne smernice njihovog ponašanja, prava i obaveza, te zapravo to čini najjače sredstvo pravne zaštite“, navodi advokat Brane Krunić.

Dodaje da u ugovoru o zakupu, između ostalog, treba da bude definisano i vreme trajanja zakupa, tako da je povećanje mesečne zakupnine moguće tek kada taj rok istekne. U suprotnom smatra se da je zakup zaključen na neodređeno vreme, a u tom slučaju stranke imaju pravo da raskinu potpisani ugovor u otkaznom roku, koji je opet definisan ugovorom.

Advokat ističe da je karakteristika ugovora između stanodavca i podstanara da on štiti obe strane.

„Ako podstanar u jednom trenutku prestane da plaća kiriju, stanodavac može da raskine ugovor. Međutim, on je pre toga dužan da opomene podstanara, pa tek ako ne plati kiriju ni nakon 15 dana, sledi raskid ugovora. S druge strane, ako je ugovor potpisan na godinu dana, stanodavac ne može pre toga da poveća kiriju, što štiti zakupca. Ako pre useljenja nije potpisan ugovor, stanodavac može da zatraži povećanje kirije, a ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok“, objašnjava avdokat.

Ukoliko dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme, kao što su vanredne okolnosti poput rata zemljotresa i slično.

„Dakle, u tom slučaju – podstanar ima pravo na zaštitu, ali je teško dokazivo na šta su se stranke dogovorile oko samog zakupa. Iseljenje iz stana je moguće samo na pravni i zakonit način, ali svakako ne silom ili pretnjom“, ističe Brane Krunić.

Advokat napominje da je krajnje rešenje pravna pomoć i da obe strane koje su potpisale ugovor mogu da angažuju advokata i pravdu zatraže na sudu.

Mirjana Todorović iz agencije „Europolis nekretnine“ kaže da se tržišna praksa menja i da sve više stanodavaca insistira na potpisivanju ugovora, ali da i dalje postoji veliki broj stanova koji se izdaju bez formalnog ugovora.

„Pre deset godina ugovori su bili ređi, jer su mnogi vlasnici izbegavali plaćanje poreza. Danas je situacija drugačija – s obzirom na digitalizaciju i bolju poresku kontrolu, vlasnici sve češće traže ugovor kako bi imali pravnu sigurnost. Stranci i firme koje iznajmljuju stanove gotovo uvek insistiraju na ugovoru. Studenti i mladi češće ulaze u neformalne aranžmane, ali je rast svesti o pravima zakupaca doveo do toga da i oni sve više traže ugovore“, navodi Todorović.

Uplatnice i SMS poruke dokaz usmenog ugovora
Advokat ističe da u praksi, problem nastaje kada ne postoji potpisan ugovor o zakupu ili drugi pisani trag o međusobnom dogovoru, već su se stranke oko svih elemenata usmeno sporazumele.

„Ako jedna od strana ne ispuni svoju obavezu, teže je dokazati „odredbe ugovora“ ukoliko on zapravo nije potpisan – koliko je tačno bila visina zakupnine, koliko je trajanje ugovora, u kakvom je stanju nekretnina izdata – prazna ili opremljena sa svim stvarima, tehnikom“, navodi Krunić.

I Mirjana Todorović kaže da je bez ugovora zakupcu u praksi mnogo teže da ostvari svoja prava. Mogu pomoći dokazi o plaćanju računa, ako podstanar može da dokaže da je plaćao kiriju, a ako postoje uplatnice, elektronski transferi, SMS ili Viber komunikacija, može se smatrati da postoji usmeni ugovor.

„Čak i ako nema ugovora, stanodavac ne sme da izbacuje podstanara silom, promenom brava ili izbacivanjem stvari. Sudski postupak je jedini legalan način iseljenja, što je veći problem za zakupodavca u slučaju da stanar ne plaća kiriju ili pravi probleme. Ako nema ugovora, zakupac je u goroj poziciji kada je u pitanju povrat depozita, jer teško može da dokaže dogovorene uslove“, objašnjava Mirjana Todorović.

Nekad je selidba jedino rešenje

Podstanar, u slučaju da ne želi da pristane na povećanje kirije, nema mnogo izbora. Mirjana Todorović kaže da je promena stana najčešći oblik „pobune“ protiv visoke rente, ali ukazuje da postoje i druge opcije.

„Ako je zakupac pouzdan, plaća na vreme i ne pravi probleme, može pokušati da pregovara sa stanodavcem. Ponekad je vlasniku važnije da zadrži sigurnog stanara nego da rizikuje period praznog stana. Ako postoji ugovor i u njemu nije definisana mogućnost povećanja kirije, stanodavac ne može jednostrano podići cenu tokom trajanja ugovora. Međutim, u praksi, ako zakupac ne može da prihvati novo povećanje, najčešće rešenje je selidba“, objašnjava Mirjana Todorović.

Prva presuda kojom je građanka Crne Gore dobila parnicu protiv države zbog negativnog uticaja na zdravlje izazvano zagađenjem vazduha, mogla bi, kako kažu sagovornici N1, da bude model za zemlje u regionu, pa i u Srbiji. Oni ističu da bi veliki broj građana Srbije potencijalno mogao da podnese tužbe jer je zagađenje vazduhom prekomerno tokom većeg dela godine.

Pljevljanka Elzana Hrković ušla je u istoriju ne samo Crne Gore, već i regiona, kao prva osoba koja je dobila odštetu zbog uticaja zagađenog vazduha na njeno zdravlje.

Kako se navodi u presudi Osnovnog suda u Podgorici, država Crna Gora je odgovorna za zagađenje vazduha u Pljevljima. Sud je u presudi naložio da Crna Gora Elzani Hrković nadoknadi nematerijalnu štetu. Kako se saznaje, u pitanju je suma od 1.500 evra.

Pljevlja već dugo imaju velikih problema sa zagađenjem vazduha po čemu su neretko u evropskom vrhu - piše N1.

Moguće je i u Srbiji

Ljubica Vukčević, advokat organizacije RERI, kaže da je i u Srbiji moguće pokretanje sudskog -parničnog postupka poput onog u Crnoj Gori gde bi se moglo ukazati na povređeno, po Ustavu zajamčeno pravo na zdravu životnu sredinu – u ovom slučaju prekomernog zagađenja vazduha.

„Ono što ostaje kao pitanje jeste ko bi bio tuženi, da li samo Republika Srbija koja je propustila da kroz svoje aktivnosti građanima pruži zaštitu prava na zdravu životnu sredinu, ili bi tužena bila i konkretna kompanija, odnosno pravno lice koje neposredno emituje zagađenje“, navodi Vukčević.

Ona podseća da je RERI, kada je reč o zagađenju vazduha, bio inicijator više sudskih postupaka koji su okončani osuđujućim presudama. Tužena je Elektroprivrede Srbije (EPS) zbog kontinuiranog emitovanja prekomernih emisija sumpor-dioksida u odnosu na maksimalne. Osim toga, septembra 2024. godine doneta je prva osuđujuća presuda u Republici Srbiji protiv jednog pravnog lica – kompanije Ziđin koper (Zijin Copper) zbog krivičnog dela zagađenja životne sredine – vazduha u Boru.

Problem predstavljaju nedovoljno visoke izrečene kazne. One se kreću od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, što je neretko za zagađivače mnogo manje od profita koji ostvaruju čime se stimuliše dalje zagađenje.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) za N1 kaže da do sada u Srbiji, nije bilo slučajeva da je pojedinac tražio odštetu za narušavanje zdravlja. Uglavnom su organizacije, pre svega one civilnog društva, tužile odnosno podnosile prijave zbog kršenja Zakona o zaštiti životne sredine.

On ističe da nije lako dokazati direktnu vezu između narušenog zdravlja i određenog emitera zagađujućih materija.

„Kod nas ta praksa ne postoji. Umesto toga, imamo samo veštačenje o prekoračenju koncentracija dozvoljenih zagađujućih materija u životnoj sredini, ali nije dovojno precizirano kako se vodi taj postupak“, smatra Lekić.

Mera ima, sankcija za lokalnu samoupravu nema
On kaže da bi trebalo da se iz zvaničnih baza podatka pokaže da postoje prekoračenja, međutim „zakonska regulativa obično prepoznaje mere koje se preduzimaju, ali ne i sankcije“.

„Primera radi, ako imate prekoračenje zagađenja vazduha, odnosno da se radi o vazduhu treće kategorije, iz toga proizilazi da je lokalna samouprava u obavezi da izradi plan kvaliteta vazduha na kratokoročnom i dugoročnom planu i da ga poboljša. Ako to ne urade, trebalo bi da zakon propiše sankcije. U Hrvatskoj su nedavno to prepoznali, pa su uveli sankcije za lokalne samouprave, čije mere ne dovedu do poboljšanja. Bilo je planirano kod nas, ne znam da li je u novom predlogu Zakona o zaštiti vazduha“, navodi Lekić.

Masovnom tužbom Pančevci došli do čistijeg vazduha

Naučna savetnica Dragana Đorđević podseća na slučaj iz prve decenije 2000. godina, kada je hiljade građana Pančeva istovremeno podnelo tužbe protiv Petrohemije i Rafinerije nafte u ovom gradu. Kao kaže, rezultat je bio da je industrija morala da reši problem zagadenja vazduha.

„Bila sam uključena u ta rešenja preko Ministarstva nauke i zaštite životne sredine koje me je angažovalo u pomoć. Oni su naložili industriji da reši problem prema mojim preporukama. Koncentracija benzena u vazduhu Pančeva na mestima gde su ga fabrike emitovale spale su u granice EU normi. Naravno ti sistemi moraju da se održavaju kako bi funkcionisali. Da li ih sada održavaju, nemam informacija“, kaže Đorđević.

Lekić ističe i da je naš zdravstveni sistem „vrlo rezervisan prema toj priči“ i da ne postoji istraživanje u kome bi se navelo da su ljudi oboleli ili „ne daj bože prerano umrli, zbog tog i tog zagađenja“.

„Takav dokument ne postoji u Srbiji“, poručuje Lekić.

On navodi da bi u sličnom slučaju poput onog u Crnoj Gori, u Srbiji to mogao da bude masovan proces sa velikim brojem pojedinačnih tužbi.

„Praktično bi mi na razmere zagađenja u Srbiji mogla da se pokrene grupna, milionska tužba. Monitoring je ove godine pojačan sa osam novih stanica od koji radi šest, dok stanice koje do sada nisu imale merače suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10, sada ih imaju. Oni već pokazuju da u centralnoj Srbiji i obodnim gradovima Vojvodine kao što su Sremska Mitrovica, Pančevo, sva mesta imaju prekromeno zagađenje odnosno loš vazduh III kategorije“, poručuje Lekić.

O tome svedoči podaci sa sajta xeco.info, koji je pokrenula NEA, a koji ukazuju na to da je za svega 42 dana u 2025. godini, već u devet gradova u Srbiji pređen godišnji limit kada je u pitanju povećane koncentracije čestica PM-10. Ista organizacija je početkom godine navela podatke da nijedno merno mesto u Republici Srbiji u 2024. godini nije imalo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje, a prednjačili su Novi Pazar, Šabac i Valjevo.

Mogućnost da se poboljša zakonski status u Srbiji, Lekić vidi u novoj evropskoj direktivi o čistom vazduhu koja je počela da važi od jeseni prošle godine. Ona sadrži elemente koji dozvoljavaju građanima da tuže državu u slučajevima kada država ne preduzima mere, a zagađenje je konstatovano.

„Ta bi direktiva trebalo da bude u nekom doglednom vremenu prebačena u naše zakone. Ona u potpunosti stupa na snagu 2030. godine. To je urađeno kako bi se dalo malo vremena regionima koji imaju problem sa velikom zagađenošću poput Poljske, severne Italije, Bugarske“, zaključuje Lekić.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je ''Velikom bunjevačko-šokačkom prelu'' u organizaciji Hrvatskog kulturno-umetničkog društva ''Vladimir Nazor'' na čelu sa predsednikom Tomicom Vukovićem, u Hrvatskom domu u Somboru.

Žigmanov je rekao da se ova priredba održava po 91. put i predstavlja deo bogate nematerijalne kulturne baštine Hrvata u Vojvodini, čiji je registar sačinio Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Ministar je, tokom manifestacije održane u subotu uveče, istakao da Ustav i zakoni Republike Srbije svakoj nacionalnoj zajednici garantuju očuvanje i razvoj kulturnog nasleđa i savremenih kulturnih praksi, a hrvatska zajednica ima čime da se u tim područjima pohvali.

''Kulturne politike i politike finansiranja ostvarivanja manjinskih prava u prostoru kulture na svim nivoima vlasti obezbeđuju da se ti proklamovani ciljevi ostvare. Aktivnosti HKUD-a 'Vladimir Nazor' iz Sombora dobar su primer primene ovog načela u praksi'', dodao je Žigmanov.

''Veliko bunjevačko-šokačko prelo'' narodni je običaj ovdašnjih Hrvata, proizašao iz tradicionalnog okupljanja naroda, prela, koje se održavalo na salašima, u zimsko večernje vreme kada nije bilo velikih poljskih radova.

Prela su održavana u vreme poklada - pred početak velikog katoličkog posta - Korizme, uoči Uskrsa, a ''Veliko bunjevačko-šokačko prelo'' se u Somboru održava poslednje subote pre ''Čiste srede'', kada počinje četrdesetodnevni uskršnji post.

Izvor: RTV

Radovi na rehabilitaciji državnog puta Sombor - Kula počeće u ponedeljak, 3. marta i, kako je najavljeno, trajaće do kraja ove godine.

Kako je saopšteno iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije", radovi će se izvoditi u toku svetlog dela dana, počevši od 3.marta do 31. decembra.
Dodaje se da će se radovi izvoditi na više lokacija prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji.
Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Izvor: 021.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. mart

Ekipama sa Gradskog stadiona po bod na otvaranju prolećnog dela sezone. Sva tri uvodna duela Područne fudbalske lige Sombor završene su nerešenim ishodom. Najzanimljivije je bilo u Crvenki, gde su se sastati istoimeni tim i somborski Radnički. Viđeno je šest pogodaka i duplo više žutih kartona. Gosti su prvi deo meča rešili u svoju korist pogotkom Mihajla Vemića u 12. minutu susreta. U nastavku meča više drame. Crvenčani su poravnali rezultat u 52. minutu preko Branislava Manojlovića, da bi samo dva minuta kasnije David Knežević doneo potpuni preokret. „Crveno – beli“ su izjednačili u 62. minutu. Strelac je ponovo bio Mihajlo Vemić. Petnaestak minuta kasnije gosti ponovo vode, a novo vođstvo doneo im je Damir Dulić. Konačan rezultat susreta postavio je najbolji igrač domaćeg tima Milenko Babić u šestom minutu nadoknade vremena.

Drugi somborski predstavnik gostovao je u Čelarevu. U derbiju začelja viđena su dva pogotka. Somborci su poveli u 31. minutu preko Stefana Vuletića, dok su domaćini izjednačili u desetom minutu nastavku susreta preko Marka Vulevića. Izveštaj… U meču Krila Krajine – Krivanj nije bilo pogodaka.

Preostali mečevi igraju se danas od 14.30 časova. Dinamo 1923 gostuje u Bačkom Brestovcu, dok će Žak gostovati u Obrovcu.

Izvor: somborsport.org

Finale PZE 2025 je završeno.

Pobednik Pesme za Evroviziju je Princ sa pesmom „Mila“ i predstavlja će Srbiju na Evroviziji u Bazelu.

U finalu PZE nastupilo je 16 izvođača, a glasalo se po principu 50:50, odnosno pola glasova publika, pola žiri.

Žiri su činili Snežana Vukomanović, Dragan Đorđević Suzuki, Dejan Kostić, Zorja Pajić i Slobodan Marković koji je predsednik žirija.

Nakon glasanja stručnog žirija, na prvom mestu je bila Vukayla sa pesmom „MASK“, a nakon što su dodati i glasovi publike, Princ je odneo pobedu.

Više od tri miliona korisnika Google Chrome pregledača u opasnosti je zbog 16 ekstenzija kompromitovanih od strane hakera.

Stručnjaci za sajber bezbednost pozvali su korisnike da izbrišu ove ekstenzije sa svojih Google Chrome pregledača nakon što su otkrili da su kriminalci ubacili zlonamerne kodove u softver.

Ovo omogućava hakerima da ukradu korisničke podatke i preusmere klikove ka web lokacijama koje kontrolišu hakeri radi prihoda od oglasa.

Lista kompromitovanih ekstenzija uključuje Blipshot, Emojis, Color Changer za YouTube, Video Effects za YouTube i Audio Enhancer, Themes za Chrome i YouTube Picture in Picture, Mike Adblock für Chrome, Super Dark Mode i Emoji Keyboard Emojis za Chrome.

Adblocker for Chrome, Adblock for You, Adblock for Chrome, Nimble Capture, KProxy, Page Refresh i Wistia Video Downloader takođe se smatraju ugroženima.

Tim iz kompanije GitLab Threat Intelligence, koji je otkrio šemu, primetio je da je Chrome izbrisao ekstenzije iz svoje veb prodavnice. Međutim, korisnici koji su ih preuzeli moraće da ih uklone ručno.

Najbolji način da izbegnete ove i slične napade, jeste da dobro proverite programe koje instalirate na računar i pročitate sve recenzije koje upozoravaju na potencijalne opasnosti. Ovo uključuje proveru dozvola koje ekstenzija traži, odnosno kojim datotekama ili uređajima program želi da pristupi uz blagoslov korisnika, prenosi Daily Mail.

Sam Chrome ne podržava ekstenzije na Android telefonima, ograničavajući obim pretnje onima koji instaliraju ove programe na svoje računare.

Za razliku od tipičnih aplikacija i ekstenzija koje su hakeri napravili od nule, ove Chrome ekstenzije su zapravo preuzeli sajber kriminalci koristeći phishing napade na programere.

Izvor: B92

Večeras, sa zalaskom sunca, počinje Ramazan, najuzvišeniji mesec u islamskom kalendaru, vreme duhovnog čišćenja, posta, molitve, i zajedništva. Za muslimane širom sveta, Ramazan je mnogo više od posta – to je prilika za introspekciju, dublje povezivanje s Bogom, i pokušaj da se postignu viši moralni i duhovni ciljevi.

Ramazan je deveti mesec islamskog lunarnog kalendara, a smatra se svetim jer je u ovom mesecu prvi put objavljen Kuran. Ramazan je vreme posta, ali i duhovnog čišćenja, mira i praštanja.

„Postom se postiže najbolji vid tog „Ja“. Post je propisivan tako – jedan mesec u godini“, istakao je Muhamed Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora islamske zajednice Srbije. Rekao je da Ramazan to znači „bogožuđanje, i to je ono što je poruka – da budemo bogožudni, da sve što činimo, činimo žudno bogu, željni njega“.

Ramazan se čestita pripadnicima islamske veroispovesti rečima „Ramazan šerif mubarek olsun“, što bi značilo: „Neka je plemeniti Ramazan blagoslovljen“.

Pravila posta u Ramazanu

Post od zore do zalaska sunca

Ovo je osnovno pravilo posta u Ramazanu. Muslimani poste od zore (prva molitva – Fajr) do zalaska sunca (poslednja molitva – Maghrib). Tokom dana, post se sastoji u suzdržavanju od hrane, pića, pušenja, i svih negativnih postupaka.

Duhovni aspekt posta

Post nije samo fizički izazov, već i duhovna disciplina. Muslimani nastoje izbegavati psovke, svađe, ogovaranja i nečiste misli, fokusirajući se na čistotu duše i tela.

Zabranjeni su intimni odnosi tokom dana

Za vreme posta, intimni odnosi su zabranjeni od zore do zalaska sunca, ali noću su dozvoljeni nakon iftara.

Duhovni i društveni aspekti ramazana

Ramazan je vreme kada se muslimani fokusiraju na svoje duhovno zdravlje i moralnu obnovu.

Društvena odgovornost i solidarnost

Mnogi muslimani tokom Ramazana doniraju zekat (milostinju) i pomažu siromašnima. Ramazan podseća na važnost zajedništva i brige za one u potrebi.

Molitve i Kuran

Poseban fokus stavlja se na učenje Kur’ana. Mnogi vernici nastoje da u toku Ramazana završe čitanje celokupnog Kur’ana, dok noćne molitve (taraweeh) postaju obavezne u mnogim džamijama.

Vrednosti

Ramazan je period kada se vernici okreću unutrašnjem miru i tragaju za dubljom vezom s Bogom. To je vreme kada se ljudi podsećaju na vrednosti kao što su:

Strpljenje – Suočavanje s potrebom za hranom i tekućinom kroz dan može biti izazovno, ali je to prilika za razvoj unutrašnje snage.

Zahvalnost – Post nas podseća da budemo zahvalni za ono što imamo, jer se kroz apstinenciju od svakodnevnih stvari vraćamo korenima zahvalnosti.

Osnaživanje zajednice – Iftar, obrok nakon zalaska sunca, je vreme kada porodice, prijatelji i komšije zajedno dele obrok. To je simbol zajedništva i brige jednih za druge.

Zajedničke molitve i iftar

Ramazan ujedinjuje muslimane širom sveta, jer obavljaju zajedničke molitve i dele obrok. Iftar (večernji obrok) je posebno vreme kada ljudi dolaze zajedno da podele obrok i ojačaju međusobne veze. Mnoge džamije organizuju zajedničke iftare, što dodatno jača osećaj zajedništva.

Ramazan i zekat: Pomoć onima kojima je najpotrebnija

Jedan od ključnih aspekata Ramazana je davanje zekata, obavezne milostinje. Tokom ovog meseca, mnogi muslimani izračunavaju i doniraju zekat kako bi pomogli onima koji se suočavaju sa siromaštvom. Ovo je oblik duhovnog i socijalnog angažovanja koji čini Ramazan ne samo duhovnim, već i društvenim iskustvom.

Bajram: Kraj ramazana i praznik zajedništva

Kada Ramazan završi, muslimani obeležavaju Ramazanski Bajram – dan radosti, zahvalnosti i duhovne obnove. Ovaj praznik uključuje posebnu molitvu u džamijama, okupljanja s porodicom i prijateljima, razmenu poklona, te obeležavanje zajedničkih vrednosti. Bajram je dan kada muslimani slave duhovno pročišćenje i obnovu tokom meseca posta.

Izvor: nova.rs