Sombor.info

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja“, kaže tata Nikola koji je bio na rođenju oba svoja deteta.

Živimo u državi u kojoj je akušersko nasilje, nažalost, naša realnost. Promena koja bi ovu nedopustivu sliku mogla da makar malo izmeni nabolje je prisustvo oca, odnosno pratnje na porođaju. Ali to je od početka pandemije korone zabranjeno u svim državnim porodilištima. U nadi da će inicijativa portala Zadovoljna ostvariti cilj, prenosimo priču Nikole Sretenović (39), Beograđanina koji 12 godina živi u Norveškoj. U toj zemlji prisustvo oca na porođaju je obavezno, te je Nikola bio uz suprugu kada je ona rodila ćerku koja sad ima šest godina i sina koji sada ima tri godine.

Za početak Nikola priča kakav je u Norveškoj odnos očeva prema tome što prisustvuju porođaju u odnosu na to kako se ista stvar doživaljava u Srbiji.

„Najprirodniji. Prisustvovanje porođaju je deo kulture u Norveškoj.“

S druge strane, u Srbiji, i kada b imali priliku, mnogi muškarci ni u ludilu ne bi pristali na to.

„Poznato mi je da se po rođenju deteta očevi opijaju u Srbiji. U Norveškoj pomažu majkama tih prvih nekoliko dana i zajedno sa majkama (pogotovu kada je reč o prvoj deci) uče kako da promene pelene bebi, kako da okupaju bebu, provode prve dane zajedno u bolnici.“

Otuda i pitanje kako su Nikolini prijatelji iz Srbije reagovali kad su saznali da će prisustvovati porođaju.

„Nismo pričali o tome posebno, ali par njih je reklo da se plaše krvi i slično.“

I kako zaista izgleda to iskustvo i imaju li očevi čega da se boje? Šta je zapravo njiihova uloga u tim trenucima?

„Kada dođete u porodilište, prvo odlazite kod babice da potvrdi da će uskoro biti porođaj. Kada to potvrde, dobijate sobu u kojoj će se majka porađati. Sobe su opremljene krevetom, medicinskom opremom, kompjuterom za doktora/sestru, par stolica i WC-om. Pre, u toku i posle porođaja nismo videli lekara, već smo imali kontakt samo sa babicom. Moja uloga u toku porođaja je bila, pre svega, da podržavam suprugu. Porođaj sam proveo na stolici koja se nalazila pored njenog kreveta uz uzglavlje. Zajedno smo pratili kontrakcije. Donosio sam joj vodu sa ledom. Kada je sam porođaj krenuo, pomagao sam babici. Na prvom porođaju držao sam leđa supruzi. Na drugom porođaj je krenuo brže nego što smo očekivali i mi i babica, tako da krevet nije bio podešen. Nisu bili dodati nasloni za noge i u žurbi sestra nije uspela da ih namesti. Na tom porođaju sam rukom držao jednu nogu, a druga sestra koju smo pozvali držala je drugu nogu dok se porođaj nije završio. Verujem da se te stvari retko dešavaju, ali eto. Babica koja je porađala suprugu je bila pozitivna, sve se završilo dobro.“

Majka se za to kratko vreme oporavlja uz sok, hleb, paštetu, džem i sličnu hranu koju dobije.

„Smejali smo se zato što se slična hrana u Srbiji u istim bolnicama na društvenim mrežama često zove neprimerenom. Ali služi svrsi. I to je jedino šta je bitno“, kaže Nikola.

On priča i kako dalje izgleda procedura.

„Dok se majka oporavlja, otac odlazi u drugi deo bolnice da reguliše smeštaj za narednih nekoliko dana. Možete da izaberete ili veliku sobu u kojoj će i otac da provede ta tri dana ili malu sobu, ukoliko će samo majka biti tu. Smeštaj za majku je besplatan, za oca se doplaćuje. Na prvom porođaju smo uzeli prvu opciju i ja sam tri dana proveo u bolnici uz suprugu.“

Priznaje kako su ta tri dana bila vrlo dragocena.

„U Norveškoj smo bili bez pomoći roditelja, pa su ti dani bili važni. Tada smo učili po prvi put kako i šta da radimo sa bebom. I imali smo 24 sata dostupne i lepo raspoložene babice koje su odgovarale na sva naša pitanja, nedoumice i strahove.“

Posle drugog porođaja je bilo nešto drugačije.

„Uzeli smo manju sobu pošto sam ja bio sa ćerkom kod kuće odakle smo išli u posete kod mame, a i tada smo već bili iskusni roditelji“, kaže Nikola.

Naš sagovornik otkriva i kako se osećao u tim trenucima, kao i kad je zapravo njegovoj supruzi bilo nabitnije što je on tu.

„Niko u bolnici ne poznaje moju suprugu kao ja.Medicinsko osoblje je bilo pozitivno i lepo raspoloženo, ali po rečima moje supruge, to što sam bio prisutan, što smo zajedno pratili kontrakcije na monitoru u najmanju ruku ju je smirivalo. Na kraju, kao otac, stekao sam veliko poštovanje prema svim majkama. Sam čin porođaja je opasan po majke, međutim one tu ne stavljaju sebe na prvo mesto, već bebu i to hrabro i lavovski rade.“

U svemu ovome provejava i jedna predrasuda koja u Srbiji vlada među muškarcima, a nažalost i ženama – bojazan da će prisustvo porođaju ugušiti želju za seksom nakon toga. Nikola otkriva šta bi poručio tatama u Srbiji povodom toga.

„Bez bojazni i izgovora. Pritom, pre prisustvovanja porođaju sam smatrao da su muški i ženski polovi apsolutno jednaki i da nema jačih i slabijih i sl. Danas bih rekao da su majke hrabrije. Sa druge strane, sveukupno, roditeljstvo u Norveškoj je obaveza koja jednako pripada i očevima i majkama. Nakon porođaja majke odlaze na porodiljsko bolovanje. Međutim, i očevi odlaze na porodiljsko odsustvo i u obavezi su da se bave sopstvenom decom. A to što sam bio uz ženu na porođaju dalo mi je mogućnost da podelim taj najvažniji događaj sa voljenom osobom. I nisam morao da čekam dane da se pozdravim sa svojom decom.“

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu identifikovali su i uhapsili S.M. (26), osumnjičenog da je novinarki televizije Pink, Jovani Jeremić upućivao uvredljive i preteće poruke putem jedne društvene mreže.

-Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, navodi se u policijskom saopštenju.

Pojedini mediji, među kojima je i „Kurir“, navode da je osumnjičeni iz Apatina, te da je negirao izvršenje ovog krivičnog dela.

Po pisanju ovog lista, voditeljka je dobijala poruke u kojima joj se preti uništenjem „jer je sa nama uvek Nevolja“, potom da ne misli da ako je Velja pao, da oni nisu podelili pozicije i da bi trebalo da kupi kartu iz Srbije u jednom pravcu, jer će, u suprotnom, „narod jesti žito na njenoj sahrani“.

Izvor: apatiskenovine.rs

Tradicionalna “Romska noć” održava se u okviru proslave Kirbaja, u organizaciji Udruženja Roma „Zlatno sunce“ uz podršku opštine Apatin, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Turističke organizacije Apatin.

Najatraktivniji deo Romske noći je izbor za Mis na koji se svake godine prijavi veliki broj učesnica iz čitavog regiona. U kulturno-umetničkom programu nastupiće brojne folklorne grupe, a ove godine Apatince i njihove goste zabavlјaće Aleksandra Ristanović.

Romska noć u Apatinu je pored “Srbobranskih Ciganskih vatri” jedina manifestacija koja se u Vojvodini bez prekida održava preko tri decenije, ujedno je i najmasovnija jer se 15. avgusta u Apatinu okupi preko 10.000 Roma iz celog regiona.

Izvor: Radio Dunav

Policija u Somboru, u akciji pojačane kontrole saobraćaja, sprovedenoj od 29. jula do 2. avgusta, kontrolisala je 1.657 učesnika u saobraćaju i otkrila 776 saobraćajnih prekršaja.
Najviše vozača, njih 415 sankcionisano je zbog prekoračenja brzine kretanja, dok 190 vozača i putnika nije koristilo sigurnosni pojas.

Saobraćajna policija iz saobraćaja je isključila 19 vozača zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zadržan je i jedan vozač pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Sankcionisano je i 47 vozača koji su tokom vožnje koristili mobilni telefon, kao i 5 koji su nepropisno prevozili decu.

Apelujemo na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine, koriste sigurnosni pojas, kao i da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Takođe, apelujemo i na sve ostale učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.

Izvor: RTV

Sezona na javnim kupalištima uveliko traje, a dobar kvalitet vode je među najvažnijim uslovima za sezonu. Kvalitet vode u Somboru, Apatinu, Kuli i Odžacima vrši Zavod za javno zdravlje Sombor, a kupači kažu da su zadovoljni kvalitetom vode.

"Nisam još išla na kupanje, kažu da je na Štrandu voda drugog kvaliteta i da je bezbedna za kupanje", kaže jedna Somborka, dok drugi Somborci dodaju da ipak najviše vole da idu u Banju "Junaković" jer im je tamo čisto, uredno i ima mnogo bazena.

Zavod za javno zdravlje Sombor kontroliše površinskui vodu u okviru programa "Brige za javno zdravlje", zajedno sa gradom Somborom. Analize se vrše jednom nedeljno.

- Jedina analiza koja je odskakala od druge klase je bila kvalitet vode na vikend naselju "Korlatoš" nije bilo preporučeno kupanje, međutim već u narednom uzorkovanju smo potvrdili da se kvalitet vratio u drugu klasu, pa je voda mogla da se koristi za kupanje objasnila je za RTV Vojvodina dr Jelena Zelić, specijalista higijene u ZZJZ Sombor.

Kako dodaje, u opštini Kula, voda je mikrobiološki bila neispravna na Malom Staparu i tamo nije preporučljivo kupanje. U Apatinu su poslednje analize pokazale da u rukavcu, kod "Plave ruže" i na živom Dunavu kvalitet vode nije bio u okviru druge klase, zato što su iskočili određeni mikrobiološki parametri I voda nije preporučljiva za kupanje na ovim lokacijama.

- Na "Pčeli" u Kupusini je voda bila u redu. Na mestima gde nije preporučljivo kupanje postoji povećan rizik da kupači dobiju neki od zdravstvenih problema kao što su stomačni problem ili infekcija spoljašnjeg ušnog kanala" - kaže doktorka.

U toku jula meseca površinske vode su se kontrolisale tri puta, a tako će biti i tokom meseca avgusta.

Izvor Blic

Nakon nove analize, zbog povećanog broja fekalnih enterokoka u uzorku površinske vode na apatinskim kupalištima u zalivu kod restorana Plava ruža, “otvorenom” Dunavu na istoj lokaciji, kao i na kupalištu “Vagoni”, Zavod za javno zdravlje Sombor NE PREPORUČUJE kupanje i rekreaciju na pomenutim lokacijama dok se ne izvrše nove analize, a o čemu će građani biti blagovremeno obavešteni.

Kako navode u lokalnoj samoupravi, Zavod redovno prati status površinskih voda na teritoriji opštine Apatin u toku kupališne sezone, a trenutno jedina lokacija koja je bezbedna je kupalište kod čarde „Pčela“, popularnije kao Кupusinska čarda.

Radio Apatin

U Somboru je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj akciji “Oluja” polaganjem venaca na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999. u somborskom Parku heroja.
Stradanje i progon Srba u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja” dogodio se u danima od 4. do 9. avgusta 1995. godine stradalo više od 1600 Srba, a 250.000 ljudi ostalo bez svojih vekovnih ognjišta koja su se nalazila na teritoriji Hrvatske, saopštili su nadležni grada Sombora.

Počast žrtvama je odala delegacija Grada Sombora, gradonačelnik Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članovi Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović i Darko Smiljanić, kao i predstavnici Pokreta ratnih veterana Sombor, Udruženja ratnih i vojnih invalida grada Sombora i Udruženja boraca i potomaka „Kordun“ Čonoplja.

Ako je jul obeležio niz proslava vezanih za ovdašnje stanovnike rimokatoličke vere, poput Svetog Antuna ili Dužijance, avgust je defeinitivno mesec kada najveći broj somborskih sela i salašarskih naselјa protekne u znaku obeležavanja pravoslavnih slava samih naselјa.

Počne to još krajem jula, da bi se završilo sa Velikom Gospojinom u Klјajićevu i legendarnim proslavama ovog hrišćanskog praznika u starostavnom Staparu. Kako je vekovima bivalo, tako je i ove godine veselo za domaćinskim ali i trpezama, postavlјenim na javnim površinama sela i salaša, pa su i pravoslavno verujući počeli da uzvraćaju gostoprimstvo svojim komšijama katolicima.

Prvi su se i to poslednja dva julska dana radovali i okuplјali salašari Bilića i Obzira, koji proslavlјaju Svetu Marinu, ili u narodu češće nazivanu Ognjena Marija. Kao što to biva, kapije se ceo protekli vikend nisu zatvarale, pa je u gotovo svakoj kući ova dva salašarska naselјa bilo veselo do duboko u noć. Kako se radi o prazniku koji ne pada u dane posta, ispred Doma kulture u Biliću se u mnogo kotlića naveliko kuvao ovčiji paprikaš, ali tek nakon večernje službe u mlenom hramu, takozvanoj Bilićkoj vodici. Daleko više vernika se okupilo na svetoj liturgiji na sam dan slave, u subotu, nakon čega su se tamošnji salašari veselili sa svojim gostima u vlastitim domovima.
Mada im je seoska slava Sveti Ilija, koji pada 2. avgusta, stanovnici omalenog sela Kolut, koje se nalazi na putu od Bezdana i Bačkog Brega, odnosno graničnog prelaza sa Mađarskom, iskoristili su poslednji julski vikend kako bi održali takmičenje u tradicionalnim sportskim disciplinama „Ličke oke“ i to jubilarni 25. put. Takmičari su odmerili snage u osam disciplina koje su se upražnjavale i u starom kraju, odnosno u Lici, iz koje su današnji žitelјi Koluta kolonizovani nakon Drugog svetskog rata.

Čak 12 seniorskih i dve dečje ekipe odmerile su snage u trci u yakovima, trčanje po brvnu, vučenje kuke, pretezanje štapa, obaranje ruke, bacanje kamena s ramena, penjanje uz stožinu i nadvlačenje konopa, a nakon zbrajanja svih rezultata kao najbolјa ekipa pokazali su se „Plaščani“ iz Rastine, drugo mesto osvojila je ekipa „Kumovi“ iz Bačkog Brestovca, a treći su bili domaćini, „Lički majkani“ iz Koluta.
Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je pozdravio sve prisutne i naglasivši da su događaji poput ovoga od izuzetne važnosti za očuvanje tradicije i da će Grad Sombor nastaviti sa podrškom ovoj i sličnim manifestacijama.

Izvor. dnevnik.rs

U Somboru je danas sa javno-komunalnim preduzećem (JKP) Energana potpisan prvi ugovor o dodeli bespovratnih sredstava iz fondova američke organizacije USAID vredan 120.000 dolara, a novac je namenjen modernizaciji i optimizaciji rada sistema za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, i podrazumeva upotrebu softvera radi ušteda u proizvodnji.
Ugovor je potpisan u okviru projekta "Bolja energija", koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a memorandum o dodeli bespovratnih sredstava potpisali su direktor projekta "Bolja Energija" Daniel Berg i direktor JKP Energana Đurađ Milanović, saopštio je USAID.

"Sredstva iz fondova USAID doprineće modernizaciji i optimizaciji rada sistema za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Energana, a procena tehničkih stručnjaka je da bi ovim postupkom mogle da se postignu uštede u proizvodnji od 15 do 20 odsto na godišnjem nivou, smanjujući time potrebe za uvozom gasa", rekao je Berg prilikom potpisivanja.

Direktor JKP Energana Đurađ Milanović najavio je da će novi softver početi sa radom od 1. oktobra.

"Softver će raditi na optimizaciji potrošnje gasa, da kroz složene računarske procese mi uspemo da trošimo nešto manje gasa, odnosno da budemo energetski efikasniji, a samim tim da građani imaju korist, odnosno da će se isto grejati sa manjom potrošnjom gasa, da bi ujedno i račun za gas bio niži", objasnio je Milanović.

Projekat "Bolja energija" usmeren je na unapređenje energetske efikasnosti na nivou opština i na povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, istakli su iz USAID.

Projekat će nastojati da reši pitanje nedostatka podsticaja kao i ograničenih investicija

Izvor: RTV

Grad Sombor osmi put je domaćin turnira u odbojci na pesku, a publika će ponovo imati priliku da prati vrhunske mečeve profesionalnog i rekreativnog beach volley turnira u jedinstvenom ambijentu samog centra grada.
U toku je priprema terena na Trgu Svetog Trojstva, a radove je danas obišla članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

Profesionalni turnir će se održati 6. i 7. avgusta, a mečevi će se igrati i u toku dana i pod reflektorima, po čemu je ovaj turnir jedinstven u Srbiji. Od 8. do 10. avgusta organizuje se i rekreativni turnir, gde se pored domaćih ekipa očekuju i ekipe iz inostranstva.

Rakreativni turnir će se igrati u periodu od 17 do 22.30 časova, a profesionalni od 12 časova do 23 časa.
Ispred organizatora Miloš Aleksić istakao je da se očekuje jak turnir u obe konkurencije. „Na turniru se očekuje učešće svih najbolјih parova iz Srbije u muškoj i ženskoj konkurenciji, dolaze reprezentativci Srbije i reprezentativke, čak ćemo imati i domaće predstavnike, što je jako pohvalno za nas i mislimo da će biti odličan turnir. Trudimo se maksimalno u organizaciji i ovim putem pozivamo sve gledaoce da dođu“ poručio je Aleksić.