Nakon poraza od Britanaca u Prvom opijumskom ratu, dinastija Ćing je 1842. godine potpisala sporazum kojim je Kina osuđena na više od 100 godina ugnjetavanja i kontrole trgovinske politike od strane kolonijalnih sila.
Bio je to prvi od „neravnopravnih sporazuma", kada su nasilni vojni i tehnološki teškaši tog vremena nametali jednostrane uslove kako bi pokušali da smanje svoj ogromni trgovinski deficit, piše Politiko.
Zvuči poznato? Skoro dva veka kasnije, Evropska unija (EU) počinje da razume kakav je to osećaj - prenosi N1.
Požurila je predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen u golf odmaralište Tarnberi u Škotskoj prošlog meseca kako bi sa Donaldom Trampom, koji je tu udaro loptice, zaključila veoma neuravnotežen trgovinski sporazum.
Njeno postupanje izazvalo je strahove među političarima i analitičarima da je Evropa izgubila uticaj koji je nekada mislila da ima kao vodeća globalna trgovinska sila.
Kritičari fon der Lajen su brzo počeli da tvrde da prihvatanje Trampove carine od 15 procenata na većinu evropske robe predstavlja čin „pokornosti“, „jasan politički poraz za EU“ i „ideološku i moralnu kapitulaciju“.
Ako se nadala da će to držati američkog predsednika na odstojanju, čekalo ju je grubo buđenje.
Mastilo na trgovinskom sporazumu se još nije osušilo, a Tramp je u ponedeljak zapretio da će uvesti nove tarife EU zbog digitalnih propisa koji bi pogodili američke tehnološke gigante.
Ako se EU ne povinuje, SAD će prestati da izvoze vitalne tehnologije mikročipova, upozorio je.
A Brisel je taman poverovao da je dobio pisanu garanciju od Vašingtona da su njegov digitalni pravilnik – i suverenitet – bezbedni.
Tramp može da koristi ovu prisilnu prednost jer – baš kao i britanski imperijalisti iz 19. veka – drži vojne i tehnološke karte u svojim rukama i sasvim je svestan da njegov evropski kolega zaostaje u oba sektora.
On zna da Evropa ne želi da se suoči sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bez američke vojne podrške i da ne može da se snađe bez američkih čipova, pa smatra da može da diktira trgovinsku agendu.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič je prošlog meseca snažno nagovestio da je sporazum sa SAD odraz strateške slabosti Evrope i njene potrebe za podrškom SAD.
"Nije reč samo o... trgovini: reč je o bezbednosti, reč je o Ukrajini, reč je o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti“, objasnio je.
Trgovinski sporazum je „direktna posledica slabosti Evrope na bezbednosnom frontu, da ona ne može da obezbedi sopstvenu vojnu bezbednost i da nije uspela da investira 20 godina u sopstvenu bezbednost“, rekao je Torsten Bener, direktor Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu, koji je takođe ukazao na neuspehe u ulaganju u „tehnološku snagu“ i produbljivanju jedinstvenog tržišta.
Baš kao i rukovodstvo Ćing dinastije, i Evropa je godinama prezrivo odbacivala znakove upozorenja.
„Plaćamo cenu za činjenicu da smo ignorisali poziv na buđenje koji smo dobili tokom prve Trampove administracije — i vratili se da spavamo. I nadam se da to nije ono što sada radimo“, rekla je Sabine Vejand, generalna direktorka za trgovinu u Evropskoj komisiji.
Jasno je da je Trampova nestabilna carinska igra daleko od kraja i da će se EU suočiti se sa daljim političkim uvredama i nejednakim ishodima pregovora ove jeseni.
Da bi se sprečila da poniženje bude još veće, EU se suočava sa ogromnim zadatkom da smanji svoju zavisnost od SAD - u odbrani, tehnologiji i finansijama.
Burne vode
Nankinski sporazum, potpisan pod prinudom 1842. godine na brodu HMS Kornvalis, britanskom ratnom brodu usidrenom u reci Jangce, obavezao je Kineze da ustupe teritoriju Hong Konga britanskim kolonizatorima, plate im odštetu i pristanu na „fer i razumnu“ carinu.
Britanskim trgovcima je bilo dozvoljeno da trguju u pet „ugovornih luka“ - sa kim god žele.
Opijumski rat je započeo ono što je Kina kasnije oplakala kao svoj „vek poniženja“.
Britanci su primorali Kineze da se otvore razornoj trgovini opijumom kako bi pomogli Londonu da nadoknadi ogroman deficit srebra sa Kinom.
Posledice koje Kina i dalje oseća
Procenjuje da su milioni ljudi pretrpeli posledice zavisnosti i smrti povezane sa opijumom tokom "veka poniženja" u Kini. Tokom i nakon Opijumskih ratova, upotreba opijuma se dramatično proširila, što je dovelo do ozbiljnih društvenih i zdravstvenih problema. Neki istoričari procenjuju da je u kasnom 19. i ranom 20. veku zbog zavisnosti i bolesti povezanih sa opijumom umrlo nekoliko miliona ljudi, uključujući i indirektne žrtve kao što su siromaštvo i socijalni raspad koji je opijum izazvao.
To je era koja i dalje proganja zemlju i pokreće njeno strateško kreiranje politike kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou.
Ključni faktor koji je primorao dinastiju Ćing da se pokori bio je njen neuspeh da investira u vojni i tehnološki napredak.
Poznato je da je kineski car Ćianlong rekao Britancima 1793. godine da Kini nisu potrebni „varvarski proizvodi“ drugih zemalja.
Iako su barut i vatreno oružje bili kineski izumi, nedostatak eksperimentisanja i inovacija usporio je njihov razvoj - što je značilo da je oružje dinastije Ćing zaostalo za britanskim oružjem oko 200 godina u dizajnu, proizvodnji i tehnologiji.
Slično tome, EU je sada kažnjena zbog decenija zaostajanja za SAD.
Smanjenje vojnih izdataka nakon Hladnog rata držalo je evropske zemlje zavisnim od američke vojske radi bezbednosti; EU sada zaostaje za svojim globalnim rivalima u skoro svim kritičnim tehnologijama, navodi Politiko.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir, sa svoje strane, proglasio je početak novog svetskog poretka – onog koji je nazvao „Ternberi sistem“ – upoređujući trgovinski sporazum između SAD i EU sa posleratnim finansijskim sistemom osmišljenim u odmaralištu Breton Vuds u Novoj Engleskoj 1944. godine.
Turbulencije na vidiku
Tramp je još jednom, navodi Politiko, pokazao da ne poštuje želju EU da izdvoji osetljiva pitanja iz prošlonedeljne neobavezujuće zajedničke izjave.
Nejasnoća teksta od četiri stranice ostavlja mu prostora da pokrene nove zahteve ili preti odmazdom, ako oceni da EU ne uspeva da ispuni svoj deo dogovora.
Moglo bi uslediti još poniženja dok dve strane pokušavaju da razrade različite detalje – od sistema carinskih kvota za čelik i aluminijum do izuzeća za određene sektore – koji još uvek treba da se reše.
„Ovaj sporazum je toliko nejasan da postoji toliko mnogo tačaka gde bi sukobi mogli lako da eskaliraju, a zatim da se koriste kao opravdanje zašto se druge stvari neće sprovesti u delo“, rekao je Niklas Poatje, istraživač u istraživačkom centru Brojgel.
Na pitanje šta bi se desilo ako EU ne bi investirala obećanih 600 milijardi dolara u SAD, Tramp je ranije ovog meseca rekao:
"Pa, onda plaćaju carine od 35 odsto."
To je opasnost koje je EU veoma svesna. Evropska komisija tvrdi da brojka od 600 milijardi dolara jednostavno odražava široke namere korporativnog sektora koje birokrate u Briselu ne mogu sprovesti.
Ali Tramp bi mogao da iskoristi investiciono obećanje kao okidač za nametanje većih carina.
„Očekujemo dalje turbulencije. Ali smatramo da imamo veoma jasnu polisu osiguranja“, rekao je visoki zvaničnik EU, kome je dodeljena anonimnost da bi govorio otvoreno.
Štaviše, prihvatanjem sporazuma, koji je izvršna vlast EU prodala kao „manje lošu“ opciju nakon Trampovih carinskih pretnji, Brisel je takođe pokazao da ucena funkcioniše.
Peking će sa interesovanjem pratiti dešavanja.
Politiko podseća da dominacija Pekinga nad mineralima koji su Zapadu potrebni za njegove zelene, digitalne i odbrambene ambicije daje Kini ogromnu geopolitičku prednost.
Bežanje od irelevantnosti
Ali šta, ako išta, EU može da učini da izbegne produženje ovog perioda geopolitičke slabosti?
U pripremi za sporazum, Fon der Lajen je više puta isticala da strategija EU u odnosima sa SAD treba da se zasniva na tri elementa: pripremi odbranbenih mera, diverzifikaciji trgovinskih partnera i jačanju jedinstvenog tržišta EU.
Za neke, EU treba da vidi sporazum kao poziv na buđenje, kako bi se uvele duboke promene i povećala konkurentnost kroz institucionalne reforme, kako je prošle godine navedeno u izveštajima koje su napisali bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi i bivši italijanski premijer Enriko Leta.
Kao odgovor na sporazum, Dragi je izdao snažno upozorenje da je Trampova sposobnost da primora EU da izvršava njegove naređenja konačan dokaz da je Evropa u opasnosti da bude nebitna.
Takođe je istakao nedostatke u oblasti bezbednosti:
"Evropa je loše opremljena u svetu gde geoekonomija, bezbednost i stabilnost izvora snabdevanja, a ne efikasnost, inspirišu međunarodne trgovinske odnose“, rekao je.
Ejmon Dram, istraživački analitičar u Nemačkom Maršalovom fondu, takođe je obraćao pažnju na tu temu.
"Evropa mora da razmišlja o svom poslovnom okruženju kao o geopolitičkoj imovini koju treba ojačati“, rekao je on.
Da bi se to postiglo, potrebna su ulaganja u evropsku infrastrukturu, potražnju i kompanije, tvrdio je Dram:
"To znači smanjenje cena energije, bolje korišćenje evropske štednje za ulaganja u evropske kompanije i završetak integracije tržišta kapitala.“
U komentarima za Politiko francuski ministar za Evropu Bendžamin Hadad takođe je pozvao na „masovno ulaganje u veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i zelene tehnologije i zaštitu naših suverenih industrija, kao što Amerikanci ne oklevaju da čine“.
Slobodna trgovina
Za druge, odgovor leži u produbljivanju i diverzifikaciji trgovinskih veza unutar EU – Brisel insistira da je trgovinsi sporazum sa Merkosurom (blokom južnoameričkih zemalja) pred vratima, a ove godine razmatra sporazume sa Indonezijom, Indijom i drugima.
Takođe je signalizirao otvorenost za intenziviranje trgovine sa blokom CPTPP usmerenim na Aziju, koji broji Kanadu, Japan, Meksiko, Australiju i druge kao članove.
Evropa, rekao je Dram, suočava se sa izborom.
„Da li će ojačati svoju poziciju kao centar slobodne trgovine u svetu gde se globalizacija odvija? Ili će to biti samo bojno polje na kojem će se odvijati sve veća konkurencija između Kine i Sjedinjenih Država?“, pitao je.
