U Srbiji određeni poslovi nose pravo na beneficirani radni staž, što znači da se vreme provedeno na radu računa duže nego što stvarno traje. Razlog je taj što je reč o poslovima koji su teški, rizični ili ozbiljno utiču na zdravlje. U praksi, to znači da godina rada može vredeti više od 12 meseci – u nekim slučajevima čak 18. Prema važećim propisima, beneficije obuhvataju 36 profesija, a sagovornici Nova.rs kažu da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje.Iako sistem postoji da zaštiti radnike, često se postavlja pitanje da li su obuhvaćena sva zanimanja koja to zaslužuju.
Sindikati četso upozoravaju da bi beneficije trebalo proširiti, posebno u sektorima poput zdravstva i obrazovanja.
Sa druge strane, strogi propisi i kontrola pokušavaju da spreče zloupotrebe – jer, naravno, gde postoji povlastica, tu se odmah pojavi neko ko bi da je “zasluži” sedeći u kancelariji.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da se spisak beneficiranih zanimanja proširuje, ali da je pitanje šta će sa njima biti u budućnosti.
"Dalji razvoj tehnologije mogao bi da smanji broj ovakvih radnih mesta. Kako se poslovi automatizuju i robotizuju, očekuje se da će potreba za beneficiranim stažom postepeno opadati", naglašava naš sagovonrik.
Ipak, trenutno je situacija takva da se spisak širi.
"Kada kažem da se spisak širi, mislim na konkretan slučaj. Radi se o Železari Smederevo. Kineski poslodavac je uradio određene statutarne promene i promenio je tehnološku obradu u svojim pogonima. Uradio je novu sistematizaciju i procenu rizika i onda je tražio da se uradi procena toga da se vidi koliko je mesta bilo sa beneficiranim radnim stažom. Otprilike se išlo na to da se smanji broj radnika koji je bio"; objašnjava on.
Dodaje da se na osnovu toga formirala komisija ispred PIO fonda koji su sagledavali svako radno mesto koje po njima treba da bude beneficirano.
"Dobar deo tih radnih mesta ostala su sa beneficiranim radnim stažom, a dodata su mesta vatrogasaca u toj fabrici, tako da su sa 12 dobili 14 meseci. Oni će imati taj beneficirani radni staž koji do sada nisu imali. Neka radna mesta su sa 12 ili 14 meseci podignuta na petnaest".
U Srbiji trenutno ima više od 170.000 penzionera, te da 13,3 odsto svih korisnika starosnih i invalidskih penzija prima penziju po osnovu beneficiranog radnog staža.
"Najviše ih je među vojnim licima i zaposlenima na poslovima koji se smatraju naročito teškim i rizičnim. To pokazuju i podaci Fonda PIO. Najveći procenat korisnika dolazi iz redova profesionalnih vojnika – čak 98,5 odsto, odnosno više od 20.000 penzionera, ostvarilo je ovo pravo. Kod samostalnih delatnosti procenat je znatno manji i iznosi oko 6,2 odsto, dok je među poljoprivrednicima samo 1,3 odsto", kaže Mihajlović.
Ko sve ima beneficirani staž?
U Srbiji je čak 36 različitih zanimanja obuhvaćeno sistemom beneficiranog staža.
-Rudari – zavisno od eksploatacije, godina se računa i do 18 meseci.
-Vatrogasci, radnici u kanalizaciji i toplanama – godina staža računa se kao 14 meseci.
-Dimničari i pogrebnici – godina vredi 15 meseci.
-Radiolozi i lekari Hitne pomoći – 15 meseci za godinu dana.
-Balerine – godina staža računa se kao 18 meseci.
-Operski pevači, solisti i igrači narodnih igara – 15 meseci, pod uslovom da imaju minimum 50 nastupa godišnje.
-Piloti i nastavnici letenja – godina se računa kao 18 meseci, ali samo uz ispunjenje uslova od najmanje 200 letova godišnje.
-Nastavnici padobranstva – 18 meseci, uz najmanje 30 skokova godišnje.
-Beneficirani staž ne važi samo za rizične profesije – pravo imaju i osobe sa invaliditetom, vojni i civilni invalidi rata, slepa lica, kao i oboleli od teških bolesti poput multiple skleroze ili cerebralne paralize. Njima se svaka godina računa kao 15 meseci.
Poseban slučaj – majke sa troje dece
Žena koja je rodila treće dete ostvaruje pravo na dodatne dve godine staža, dok će se od 2032. godine majkama računati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece.
To je relativno nova kategorija "beneficiranog zanimanja".
"Cilj beneficiranog staža je da se omogući raniji odlazak u penziju onima koji rade poslove koji narušavaju zdravlje, zahtevaju veliku fizičku spremnost ili su vremenski ograničeni prirodom profesije. Zato mnogi iz ovih zanimanja odlaze u penziju i pre 55. godine života. Ipak, kod majke je razumljivo i potpuno opravdano za treće dete".
U Srbiji se broj penzionera sa benicifiranim radnim stažom povećava iz godine u godinu. Za poslednjih 20 godina je za oko 25 odsto penzionera je steklo taj status:
- 2005. godine od 105 do 110 hiljada penzionera;
- 2010. od 115 do 120 hiljada;
- 2015. od 125 do 130 hiljada;
- 2020. od 135 do 140 hiljada;
- 2025. procena je da je bilo od 140 do 145 hiljada penzionera sa benificiranim radnim stažom.
