Krivično delo obljuba bez pristanka, za koji je zaprećena blaža kazna zatvora od tri do dvanaest godina, novi je član u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika Srbije koje je Ministarstvo pravde stavilo na javnu raspravu, a ovaj potez vlasti izazvao je veliki osudu javnosti, kao i organizacija koje se bave zaštitom žene. Iako je slučajeva nasilja nad ženama proteklih godina sve više, čini se da se novom izmenom ono dodatno relativizuje, a koliko pomenuto krivično delo može biti pogubno pokazalo se na primerima u zemljama u okolini, smatra za Nova.rs Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Obljuba bez pristanka bi u praksi značila blaži oblik silovanja, koji bi se odnosio na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor. Takođe, za ovo krivično delo predviđena je i blaža kazna od postojaće za silovanje a koja se kreće od pet do 15 godina zatvora, dok u slučaju smrti žrtve ona može biti i doživotna - piše Nova.rs.
Ovo nije prvi put da vlast pokušava da uvede pomenuto krivično delo, a ista situacija je bila i 2016. godine, kada se pod pritiskom javnosti odustalo od toga. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za Nova.rs objašnjava šta je sporno kod uvođenja krivičnog dela obljuba bez pristanka.
„Izmene Krivičnog zakonika se planiraju duže vreme i, ako se sećate, oktobra prošle godine je bila javna rasprava vezano za izmene Krivičnog zakonika. Tada Ministarstvo pravde nije predlagalo izmenu vezanu za definiciju silovanja, niti uvođenje blažeg dela. Javna rasprava suštinski i formalno nije bila završena zbog svih dešavanja u zemlji, niti je bilo izveštaja. Očigledno je da je, u međuvremenu, Ministarstvo pravde donelo odluku i otvorilo novu javnu raspravu i mi smo je videli na sajtu eKonsultacije. Tada smo videli da je u ovim izmenama zakona uneto da će obljuba bez pristanka biti blaži oblik krivičnog dela silovanja. To je ideja naše države koja je postojala i 2016. godine, kada je bio pokušaj da se uvede pomenuto delo, ali je bivša ministarka Nela Kuburović, na našu inicijativu, povukla predlog“, kaže za Nova.rs Vanja Macanović.
Naša sagovornica ističe da se država Srbija obavezala još 2013. godine da će izmeniti definiciju krivičnog dela silovanja, jer je ona zastarela, ali da se uvođenjem novog krivičnog dela radi pogrešna stvar i da to nije nikakvo rešenje, naprotiv.
„Radi se o tome da je država Srbija 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konveciju (Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), koja se odnosi na sprečavanje svih oblika nasilja nad ženama i ona vrlo jasno kaže da su države, koje su njene potpisnice, obavezane da izmene definiciju silovanja, tako da ona sada u svojoj suštini sadrži da je silovanje seksualni čin gde ne postoji saglasnost, a mi, odnosno Srbija, kao i mnoge evropske zemlje, imamo zastarelu definiciju koja podrazumeva upotrebu sile ili pretnju da će se sila upotrebiti. To u sudskoj praksi podrazumeva očekivanje da se žrtve brane i ako se žrtva nije branila, to se tumači kao da je ona pristala. To je ono što je najveći problem“, navodi naša sagovornica i dodaje:
„Pomenuta odredba je u Konveciju ušla na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu silovanja devojke, koja se potpuno zaledila, te je doneta odluka da su postojaće definicije zastarele i da se one moraju promeniti“.
Naša sagovornica objašnjava da žrtve mogu reagovati na tri načina na strašnu situaciju.
„Da se bore, da beže i da se zalede. Imamo mnoge slučajeve gde se koriste različite droge, alkohol, odnosno gde su situacije kada žrtva nije mogla da pruži otpor i to je jedan od razloga što se traži promena definicije silovanja. Odnosno, da onaj koji je okrivljen mora da dokazuje da je imao pristanak“, izričita je naša sagovornica.
Vanja Macanović ističe da je uvođenje obljube bez pristanke loše rešenje.
„Mi imamo opomenu Grevio komiteta koji prati primenu Istanbulske konvecije, imamo stalne opomene Evropske unije da moramo da promenimo definiciju silovanja i ono što Ministarstvo pravde pokušava da uradi to je da podmetne ovaj predlog i da kažu: „Evo, sada imamo ovo krivično delo“, iako ćemo sa njim dobiti samo goru varijantu. Mi to vidimo na primeru Hrvatske, koja je to isto krivično delo imala od 2012. do 2019. godine. Imali su ozbiljne probleme u praksi i sve im se gonilo kao krivično delo obljuba bez pristanka, odnosno gotovo ništa im se više nije gonilo kao silovanje“, kaže naša sagovornica.
Macanović navodi i da je ovo situacija kada država hoće da „čekira“ da smo nešto ispunili, iako bismo sa tim suštinski dobili loše, zakonsko rešenje.
„Ono što je suština jeste da ne postoji politička volja da se promeni osnovni oblik definicije silovanja. Biti žrtva krivičnog dela silovanja u Srbiji je agonija. Žrtvama silovanja u Srbiji se ne veruje i to je situacija u 99 odsto slučajeva. Maltretretman koji žrtve silovanja prolaze je nešto nedopustivo, od same prijave u policijskoj stanici“, navodi ona.
