Sombor.info

Jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Vojvodini, na kojem se planski, ali i konkretno, radilo tokom prošle godine je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom (Bački Breg) i Rumunijom (Nakovo).

Kako stvari stoje, prema najnovijim najavama iz resornog Ministarstva građevine i Pokrajinske vlade već ove godine se može očekivati potpisivanje ugovora i konačan početak izgradnje ovog putnog pravca. Saobraćajnice će biti duga 175 kilometara sa četiri kolovozne trake, a predviđena za brzine do 100 kilometara na sat.

Kako je somborska lokalna samouprava prošlu godinu iskoristila za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemlјišta, koji je opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici 2022. godine, kada je na javni uvid dostavlјen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula (pošto je prethodno isti posao obavlјen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora ) evidentno je da će građevinske mašine ovaj zamašan posao, čija se vrednost procenjuje na više od 430 miliona evra, početi upravo sa zapadnog kraja, odnosno od Bačkog Brega.
Program eksproprijacije koji se privodi kraju, zahvalјujući ažurnosti lokalne samouprave, makar kada je u pitanju somborsko gradsko područje, zarad javnog interesa, obuhvata katastarske opštine Bački Breg, Kolut, Bezdan, Bački Monoštor, Sombor 1 i Sombor 2, kao i KO Klјajićevo i KO Telečka. Nakon obaveštavanja vlasnika katastarskih parcela preko kojih će se prostirati trasa ove saobraćajnice, pošto se neki od njih nisu odazvali, što zbog pogrešne adrese, što zbog nerešenih imovinsko pravnih pitanja u procesu ostavinskih rasprava nakon smrti (su)vlasnika, lokalna samouprava je u domenu svojih zakonom propisanih prava i obaveza, odredila zakonske zastupnike koji će se po službenoj dužnosti brinuti o pravima vlasnika zemlјišta sve dok se ne pojave oni ili njihovi zakoniti naslednici.

Mada će se ovim ostvariti davni san Somboraca - da dobiju makar „poluatoput“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi autoput, do Vrbasa kao priklјučak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposoblјeni isklјučivo za putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposoblјavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavlјanjem osmeha na lice Vojvodine“. Tim pre što se mađarska strana obavezala da će u narednom periodu i ona obaviti infrastrukturne radove na samom graničnom prelazu Santovo-Bački Breg, ali i njegovom zaleđu i interkonekciji na tamošnji auto-put E73 koji je, pružajući se od Budimpešte do Osijeka i priklјučka na hrvatski autoput „Slavonika“, zastao kod mađarskog Batasega, kako bi se svojom tako novostečenom propusnom moći uvrstio u rang važnosti prelaza Horgoš i Kelebija.

Putanja duga 175 kilometara
Prema trenutno raspoloživoj planskoj dokumentaciji, put će voditi od graničnog prelaza Bački Breg, do obilaznice oko Sombora pa dalјe ka Klјajićevu, te će proći tik uz Sivac, Crvenku, Vrbas i Srbobran sa severne strane ovih naselјa, uz izgradnju odgovarajućih saobraćajnica za pristup ovom koridoru.
Deonica puta pored Vrbasa prolazi nedaleko od bolnice u Vinogradima i nastavlјa dalјe ka nedavno revitalizovanom putu Vrbas-Srbobran, koji će postati sastavni deo nove saobraćajnice, uklјučujući i postojeći nadvožnjak na autoputu E-75. Nešto pre Srbobrana, brza saobraćajnica će se pružati ulevo i proći će blizu naselјa sa severne strane, sve do puta za Bečej (kod Zemlјoradničke zadruge Srbobran), gde će postojećim putnim pravcem proći uz Radičević, a zatim sa iste južne strane obići Bečej i Novi Bečej. Sledeće mesto na trasi je Novo Miloševo, koje će novi put obići sa severne strane, dok će Kikindu obići sa južne, a dalјe nastavlјa ka Nakovu i granici sa Rumunijom.

„Osmeh Vojvodine” za mnoge opštine i gradove predstavlјaće veliki potencijal za dodatan razvoj privrede, posebno za one lokalne samouprave koje u proteklih godina ulagale u opremanje industrijskih zona. Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač je za „Dnevnik” rekao da brza saobraćajnica Sombor – Kikinda predstavlјa novu šansu za razvoj čitavog severnog Banata.

- Izgradnjom saobraćajnice koja će biti poznata kao „Osmeh Vojvodine“ vraćamo Kikindu na mapu investitora i povezujemo dva kraja i dve granice Srbije – objasnio je Lukač. - Uz već izgrađene industrijske zone, povezivanje našeg grada sa autoputem preko te saobraćajnice, Kikinda, kao svojevrsna kapija Evropske unije, postaće vidlјiva i na regionalnoj mapi, kao nezaobilazna tačka spajanja dva dela Evrope. Time će naš grad postati izuzetno atraktivna lokacija za investitore, što dalјe vodi i do podizanja životnog standarda svih Kikinđana ali i građana u regionu.

Predsednik opštine Kula Damjan Milјanić očekuje da će projekat osim na saobraćaj imati poseban uticaj na privredu u toj opštini.

- Kapitalnom investicijom „Osmeh Vojvodine’’ biće promenjena ne samo čitava slika Vojvodine, već i opštine Kula - ističe Milјanić. - Ovim projektom otvoriće se niz mogućnosti koji će direktno uticati na prosperitet naše opštine, spojiće se niz naselјenih mesta na potesu od Bačkog Brega do Nakova i time će se omogućiti brže i lakše putovanje stanovnika, ali ono što je svakako od krucijalnog značaja jeste činjenica da će se tim spajanjem omogućiti još bolјe funkcionisanje privrede. Industrijska zona u Kuli je u proteklim godinama potpuno obnovlјena i opremlјena, i napredak je neosporan, a „Osmeh Vojvodine’’ doprineće još bolјem razvoju privrede. U Kuli će biti dva uklјučenja na trasu, kod industrijske zone i na Liparskom putu, kako bi se teretni saobraćaj preusmerio iz centra Kule, dok će Crvenka i Sivac imati po jedno uklјučenje.

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Debelјački rekao je za naš list da Srbobranci jedva čekaju izgradnju brze saobraćajnice Nakovo – Bački Breg.

– Tako će se omogućiti obilaznica oko naselјa, što je samo benefit, jer se povećava bezbednost saobraćajnih zona oko škola, vrtića i drugih javnih i stambenih objekata – ističe Debelјački.

Predsednik opštine Vrbas Predrag Rojević rekao je nedavno za naš list kaže da je brza saobraćajnica Kikinda-Sombor od velikog značaja i za Vrbašane, jer osim toga što spaja dva okruga Južnobački i Zapadnobački, ali stvara i bolјi privredni ambijent što će privući i nove investitore u Vrbas.

Izvor: dnevnik.rs

Već danima Internetom kruže slike mačke za koju se tvrdi da je nova vrsta divlje mačke koja se zove – Felis Salamandra.

Međutim, iako fotografije deluju ubedljivo, one su lažne, tačnije napravljene su uz pomoć veštačke inteligencije.

Mačka se prvobitno pojavila na Fejsbuk postu Alekse Vasileva.

„Serpens cattus (mačka zmija) je najređa vrsta mačaka na svetu. Ove životinje žive u udaljenim predelima Amazonije i stoga su relativno slabo proučavane. Prve slike koje su uhvatile mačku zmiju pojavile su se tek 2020-ih. Životinja nije podložna pripitomljavanju, iako neka amazonska plemena koriste mačke zmije da zaštite svoje domove od glodara“, stajalo je u opisu.

Aleks je kasnije potvrdio da je u pitanju prevara. „Za kreiranje je korišćen sistem veštačke inteligencije, koji ne poznajem, jer nisam mogao da pronađem autora crteža“, rekao je on za MailOnline.

Nakon što je mačka zapalila društvene mreže, mnogi naučnici i stručnjaci su takođe potvrdili da ta vrsta ne postoji.

Dr Endrju Kičener, glavni stručnjak za kičmenjake u Nacionalnom muzeju Škotske izjavio je da niko nikada nije opisivao ove mačke.

„Mačka zmija ne postoji i nije naučno opisana. Naravno da možda postoje nove vrste mačaka koje čekaju da budu otkrivene u Južnoj Americi, ali ovo nije jedna od njih.“

Izvor: nova.rs

Prvi neradni dani posle Vaskrsa stižu za Praznik rada.

Kao i svake godine, za prvomajske praznike par dana je neradno budući da je u pitanju državni praznik.

Prvi maj je ponedeljak, drugi utorak, a mogu da se spoje sa vikendom koji im prethodi.

Naravno, u zavisnosti koliko je kome ostalo dana odmora, kombinacije su brojne kada je reč o Prvom maju.

Prvi maj ili međunarodni praznik radničkog pokreta ustanovljen je daleke 1889. godine.

Ovaj praznik je prvi put u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protesnim skupovima u Beogradu.

Svemirska agencija NASA i Ministarstvo odbrane SAD veruju da će raspuštena svemirska letelica, poznata kao Resi, sutra uveče pasti kroz atmosferu.

Stručnjaci tvrde da su male šanse da stari NASA satelit predstavlja bilo kakvu opasnost, piše Skaj njuz.

Očekuje se da će većina satelita od 300 kilograma izgoreti dok juri kroz gornju atmosferu, ali se očekuje da će neki delovi pasti na Zemlju.

Svemirska agencija je u saopštenju navela da je rizik da bilo ko na površini bude povređen usled pada delova satelita „nizak“ – oko jedan od 2.467.

Satelit je zabeležio više od 100.000 solarnih događaja

Rhessi, što je skraćenica za Reuven Ramaty High Energy Solar Spectroscopic Imager, otišao je u orbitu 2002. godine da proučava Sunce.

Pre nego što je ugašen 2018. godine zbog problema u komunikaciji, satelit je posmatrao sunčeve baklje, kao i izbacivanje koronalne mase sa Sunca.

Snimio je slike pomoću visokoenergetskih rendgenskih zraka i gama zraka, snimivši više od 100.000 solarnih događaja.

Izvor: Index.hr

Juče su počeli radovi na rekonstrukciji raskrsnice ulice Venac vojvode Petra Bojovića, Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića u Somboru, koji će trajati do 16. avgusta 2023. godine. Zbog ovih radova za saobraćaj je zatvoren deo Venca vojvode Petra Bojovića, kod NIS benzinske pumpe, deo Venca vojvode Stepe Stepanovića, na raskrsnici sa ulicom Mite Popovića i Dositejeve, kao i deo lice Arsenija Čarnojevića, na raskrsnici sa ulicom Belog goluba.

Zbog radova na kružnom toku kod “Vatrogasnog” u Somboru, autobusi “Severtransa” za Bački Monoštor, Bezdan, Kolut, Bački Breg, Gakovo i Rastinu od danas, 18. aprila u 12 časova saobraćaju izmenjenom trasom.

Autobusi za Bački Monoštor, Bezdan, Kolut i Bački Breg polaze sa glavne autobuske stanice u Somboru, nakon čega idu Prvomajskim bulevarom, ulicom Maksima Gorkog, pa pored bolnice na Apatinskom putu do bivšeg hotela “Sloboda”, a putnike primaju na stajalištu kod Muzeja, nakon čega nastavlјaju redovnom trasom prema pomenutim selima. U povratku iz Bačkog Monoštora, Bezdana, Koluta i Bačkog Brega, autobusi se zaustavlјaju na stajalištu kod “Pikovih zgrada”.

Autobusi za Gakovo i Rastinu sa glavne autobuske stanice u Somboru idu Staparskim putem, nakon čega na semaforu kod Pariske ulice skreću desno na Venac Stepe Stepanovića, pa Vencom Živojina Mišića i Vencom Radomira Putnika izlaze na Vojvođansku ulicu i nastavlјaju dalјe prema ovim selima redovnom trasom. U povratku iz Gakova i Rastine autobusi se zaustavlјaju na stajalištima kod “Županije” i “Elbraka”.

Opšta bolnica “Dr Radivoj Simonović” iz Sombora je obavestila da će 24. aprila započeti radovi na sanaciji dela poda gde su uočena ulegnuća i utvrđeno propadanje cementne košuljice, u Odseku za akušerstvo pri Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo.

Zbog radova će počev od 20. aprila pacijentkinje za porođaj biti upućivane u Opštu bolnicu Subotica ili na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine Novi Sad, do završetka sanacije.

Napominje se da će prvorotke i žene koje su predviđene za porođaj carskim rezom biti upućivane na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine Novi Sad, a drugorotke i višerotke u Opštu bolnicu u Subotici.

Pacijentkinje koje su u terminu za porođaj biće pregledane u Opštoj bolnici Sombor, u dežurstvu od strane dežurnog ginekologa.

Za hitne slučajeve biće obezbeđeni uslovi za porođaj u sklopu Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo, u Odseku za konzervativnu ginekologiju Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor.

Iz somborske bolnice navode da se radovi na sanaciji poda rekonstruisanog porodilišta obavljaju u garantnom roku i celokupno će biti finansirani od strane izvođača “Somborelektro” d.o.o. iz Sombora.

Predviđeni rok za završetak radova je 21 dan.

U periodu od 10. do 16. aprila 2023. godine na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i šestoro lica zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 14 vozača, njih šest zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i troje zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin nije bilo evidentiranih saobraćajnih nezgoda, a jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su dva lica zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, jedan je zadržan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Kula evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i osoba lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a njih pet zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U pomenutom periodu napisano je 110 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 426 prekršajnih naloga.

U utorak, 25.4.2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra, u 19.00 časova, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Vasko Popa – daleko u nama“, povodom sto godina od rođenja pesnika i akademika Vaska Pope.

„Ko voli pozorište?“ slogan je ovogodišnjeg 31 po redu Pozorišnog maratona koji će od 7. do 10. juna biti održan u Narodnom pozorištu Sombor.

Na ovogodišnjem festivalskom izdanju somborska publika imaće priliku da odgleda najaktuelnije naslove pozorišta iz zemlje i regiona. Za četiri festivalska dana, kako najavljuju organizatori, planirano je da bude izvedeno 12 predstava za odrasle, dve predstave za decu, i brojni zanimljivi prateći programi.

Izvor: poliitka.rs

Iz opštine Kula na ovogodišnju zonsku smotru dramskog stvaralaštva plasiralo se čak šest predstava, a po jedna dolaze iz Sombora i Apatina

54. Zonska smotra dramskog stvaralaštva “Vinko Stupar” održaće se u Domu Kulture u Crvenki od 19. do 26. aprila, a svih osam predstava igraće se od 20 časova.

Smotru će u sredu, 19. aprila otvoriti domaće, crvenačko pozorište "Stevan Sremac" sa predstavom “Kralj umire” u režiji Radomira Čupića.

U četvrtak, 20. aprila, publici će se predstaviti Dramski studio “Luča” iz Kruščića koji će odigrati predstavu “Balada o protestu” čiju režiju podpisuje Dejan Cicmilović.

Narednog dana, u petak, komadom na rusinskom jeziku “Služavke” predstaviće se Dramski studio “Art” iz Ruskog Krstura, a reditelj predstave je Vladimir Nađ Aćim.

U subotu, 22. aprila, duodramu “Čežnja za super povrćem” čiju režiju podpisuje Dragan Ostojić odigraće glumci Kulturnog centra Kula.

U nedelju, 23. aprila, komadom “Prosidba” Antona Čehova u režiji Lee Jevtić predstaviće se Dramski studio “Sanjari” iz Sombora.

Rusinsko kulturno-umetničko društvo “ Dr Gabrijel Kosteljnik” iz Kule odigraće duodramu “Umorna konjica” na rusinskom jeziku u ponedeljak, 24. aprila, u režiji Janka Lenđera.

U utorak, 25. aprila, Dramski studio Kulturnog centra iz Apatina izvešće predstavu “Žak ili pokornost” Ežena Joneska, a režiju podpisuje Dušan Gladić.

Dramska sekcija Doma kulture “Velimir Sandić Veljko” iz Sivca, u sredu, 26. aprila, publici će se predstaviti komadom “Narodni poslanik” Branislava Nušića u režiji Dejana Cicmilovića.

Organizatori smotre su Savez umetničkog stvaralaštva Vojvodine, Kulturno prosvetna zajednica opštine Kula i Dom kulture Crvenka, dok je pokrovitelj smotre opština Kula.

Izvor: RTV