Sombor.info

​Zaboravite na blage zime i beskonačna leta na koja smo navikli proteklih godina – 2026. nam sprema povratak "staroj normalnosti", ali na prilično ekstreman način. Prema dugoročnoj prognozi meteorologa Ivana Ristića, očekuje nas godina velikih obrta koju on opisuje kao pravu „klimatsku ludnicu“.

Sve počinje snežnim blokadama i dubokim minusom, nastavlja se kroz opasnost od prolećnih poplava, a kulminira u julu kada će vreli afrički fen pržiti asfalt na rekordnim temperaturama. Ristić najavljuje da se vraćamo uobičajenim ciklusima godišnjih doba, uz napomenu da će, uprkos tropskom letu, ostatak godine biti primetno svežiji nego ranije.

Ruska zima

Meteorolog je najavio da će ubrzo nakon kalendarskog početka zime do Srbije stići jače zahlađenje, što se i dogodilo, i da će živa u termometru pred novogodišnju noć pasti na maksimalne vrednosti od -2 do 3 stepena, dok će se minimumi kretati od -7 do -2 stepena, uz umeren mraz.

​Sa ovim prodorom hladnoće stižu i snežne padavine, pa se očekuje formiranje i značajnije povećanje snežnog pokrivača - piše Blic.

​- U ovakvim situacijama, kada prodre hladan vazduh iz Rusije, formiraju se cikloni u Sredozemlju koji našem regionu donose obilne padavine. Zato je izvesno da ćemo tokom zimskog raspusta imati sneg i na planinama i u nižim predelima. Od debljine tog pokrivača zavisiće i koliko će jutra biti ledena – objašnjava Ristić.

​
Mapa za 2. januar, petak

Ledeni talas do Svetog Jovana

​Ristić predviđa da će se veoma hladan period zadržati tokom celog januara, a naročito do 20. januara. Tamo gde se sneg zadrži, temperature bi mogle da skliznu i do -15 stepeni.

-​ U mestima bez snežnog pokrivača minimalne temperature će biti oko -7 stepeni, dok će se dnevni maksimumi kretati od -5 do nule. Iako očekujemo seriju ledenih dana, biće kratkih intervala kada bi temperatura mogla da pređe u blagi plus, do nekih 3 stepena – kaže Ristić za “Blic”.

Tek u trećoj dekadi januara moguć je kratkotrajni skok do 10 stepeni, ali to otopljenje neće biti dugog veka, jer se već od početka februara ponovo vraća prava zima.

​Strmoglavi pad temperature do -20 stepeni

​- Prva polovina februara biće u znaku snega, susnežice i mraza. Ne isključujem ledene dane kada temperatura tokom celog dana neće prelaziti nulu. Pravi zimski meseci biće upravo januar i februar. U Beogradu bi u najhladnijim jutrima moglo biti do -10 stepeni, dok će u planinskim predelima i kotlinama Srbije mraz ići i do -20 stepeni – upozorava Ristić.

Značajniji preokret i skok temperature za oko 15 stepeni očekuje se tek krajem februara.

​Promenljivi mart i rizik od prolećnih poplava

​Mart donosi tipično rano proleće – smenu kiše, snega i sunčanih perioda. Ipak, kalendarski početak proleća mogao bi doneti nagli skok temperature na preko 20 stepeni.

​- Iako smo prethodnih godina imali sneg u aprilu, 2026. bi on mogao da izostane u nižim predelima. Ipak, na planinama poput Kopaonika, sneg će se nagomilati i krajem aprila bi moglo da ga bude – kaže meteorolog.

Odstupanja temperature u aprilu

On posebno upozorava na opasnost od naglog topljenja tog snega. ​Kombinacija naglog otopljenja i prolećnih kiša u maju može dovesti do brzog rasta vodostaja reka, pa je potreban pojačan oprez zbog potencijalnih poplava.

​Od tropskog juna do vrelih +42 u julu
​Maj će nas postepeno uvoditi u letnje temperature (20-25 stepeni), dok će jun doneti prve prave žege. Prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni očekuje se oko 25. juna, što će brzo zagrejati more u Grčkoj i na Jadranu.

​- Godina će imati najmanje četiri velika toplotna talasa. Najekstremniji će biti krajem jula, oko 24. i 25. jula, kada očekujemo vrhunac od 42 stepena u Srbiji, dok će u Beogradu biti oko 41 stepen – predviđa Ristić.

Superćelijske oluje, rana jesen i prvi sneg

​Druga dekada jula biće kritična zbog opasnosti od superćelijskih oluja. Visoke temperature mora, blizu 30 stepeni, i specifična kretanja vetrova na visini stvaraju idealne uslove za ove nepogode, praćene gradom i olujnim vetrom.

Avgust ostaje vreo i sparan, sa dugotrajnim toplotnim talasima koji će otežavati svakodnevicu.

​Međutim, za razliku od prethodnih godina, leto se neće "razvući" na oktobar. Već u septembru prodori hladnog vazduha sa severa prekidaju vrućine.

​- Prvi sneg možemo očekivati već u novembru. Decembar će biti promenljiv, sličan onom iz 2025. godine, sa smenama zahlađenja i blagih otopljenja. Suštinski, 2026. će biti hladnija godina u odnosu na prosek, pri čemu će jedino leto zadržati ekstremno visoke temperature – zaključuje Ivan Ristić.

Praznična sezona je tu, a to za mnoge znači obilje hrane, pića i veselih okupljanja. Međutim, uz praznično raspoloženje često se pojavljuje i neželjena posledica – mamurluk. Iako je umerenost uvek najbolja opcija, jedan lekar otkriva jednostavan trik koji može pomoći da izbegnete jutarnju glavobolju: reč je o popularnoj namirnici koju bi trebalo pojesti pre konzumiranja alkohola.

Sir je spas za mamurluk

Lekarka za plućne bolesti i intenzivnu negu poznata na TikToku kao @neenziemd podelila je koristan savet koji bi mogao da ublaži neprijatne posledice prekomernog pijenja. U videu objavljenom prošle godine, objasnila je kako jedenje sira pre izlaska može značajno pomoći, piše Index.

„Ako izlazite u noćni izlazak i planirate da pijete alkohol, jedenje sira pre pijenja alkohola može smanjiti rizik od mamurluka“, objasnila je.

„To je zato što sir sadrži mnogo proteina, masti i složenih ugljenih hidrata koji mogu da oblože želudac, što smanjuje apsorpciju alkohola.“

Kreatorka sadržaja takođe napominje da sir može pomoći telu da bolje metaboliše alkohol i spreči oštećenje jetre. „Takođe obnavlja hranljive materije jer je pun vitamina B i kalcijuma, koji se izlučuju iz tela kada pijete alkohol“, rekla je, dodajući da je kalcijum odgovoran za poboljšanje funkcije nerava, dok su vitamini B odlični za energiju.

Ipak, TikTokerka je napomenula: „Nijedan alkohol nije bolji od bilo kog alkohola. Međutim, ako ćete piti, pokušajte da se setite da probate malo sira pre alkohola“.

Koliko je alkohola previše?

Tokom praznične sezone, mnogi ljudi osećaju pritisak da piju više nego obično, pa je važno znati gde je granica. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) savetuje da ljudi ne bi trebalo redovno da piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno.

Jedna jedinica alkohola je 8 grama ili 10 ml čistog alkohola, što je oko pola pinte lakog piva ili jabukovače niže do normalne jačine (3,6% alkohola), jedna mala čaša (25 ml) žestokog pića (40% alkohola) ili mala čaša vina od 125 ml (12% alkohola), koja sadrži oko 1,5 jedinica.

Prema NHS-u, „zloupotreba alkohola je kada pijete na način koji je štetan ili kada ste zavisni od alkohola“.

Dr Dejv Nikols, lekar opšte prakse, objasnio je za The Sun da je alkoholizam stanje u kojem osoba ima nekontrolisanu želju za pićem. „Najčešći dugoročni fizički uticaji graničnog alkoholizma su abnormalna funkcija jetre, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i problemi mentalnog zdravlja, ali to su često skrivene bolesti i pacijenti nisu svesni njih dok ne uznapreduju“, rekao je on.

Sa svakim dolaskom kraja godine, hiljade ljudi širom sveta sa entuzijazmom piše novogodišnje odluke: „od ponedeljka ću da vežbam“, „od januara ću da štedim“ ili „prestajem sa lošim navikama“. Ali već sredinom januara većina tih odluka ostane samo na papiru — ili u mislima. Istraživanja dosledno pokazuju da samo mali procenat ljudi ispuni svoje ciljeve.

Šta kaže nauka?

Većina ljudi odustane — brzo. Prema nekim podacima, samo oko 8–12% ljudi zaista ispuni svoje novogodišnje odluke. Studije pokazuju da oko 77% ljudi drži svoje odluke prvu nedelju, ali nakon dve godine taj broj padne na oko 19%.

Čak i u većim populacijama, veliki broj ciljeva ostaje neostvaren jer su preambiciozni, slabo planirani ili se oslanjaju više na volju nego na strategiju, navodi Verywell Mind.

Ova statistika ne znači da su nam ciljevi loši — već da način na koji ih postavljamo skoro nikada ne uzima u obzir psihologiju ljudskog ponašanja i promene - prenosi danas.rs.

Zašto novogodišnje odluke brzo propadnu?

1. Preveliko očekivanje i preveliki koraci

Ljudi često biraju ciljeve koji zahtevaju drastične promene — kao da mogu preko noći da prevaspitaju svoje navike. Takvi ciljevi deluju inspirativno, ali su teško ostvarivi.

2. Nerealna formulacija samih ciljeva

Ciljevi poput “smršati 10 kg” ili “prestati potpuno s nečim” nemaju plan ili pozitivnu formu — i često su orijentisani na izbegavanje nečega umesto usvajanja nove navike.

3. Oslanjanje na volju umesto na strategiju

Volja je kao mišić — brzo se “umori”. Ako nemate strukturu i navike koje pomažu promeni, već se oslanjate samo na “snagu volje”, vrlo brzo ćete posustati.

4. Unutrašnje blokade i spoljni pritisci

Često odluke nisu iskrene — one dolaze iz osećaja stida, društvenog pritiska ili poređenja s drugima. Cilj koji nije autentičan vrlo brzo gubi motivaciju.

Šta treba da uradite

Stoga, umesto klasičnih „novogodišnjih odluka“, evo konkretnih saveta kako da postavite cilj koji ima šansu da potraje:

1. Fokusirajte se na navike, a ne na rezultate

Umesto „smršati 10 kg“, formulišite:

“Tri puta nedeljno ću da šetam 30 minuta.”

Dodavanje pozitivne navike je lakše za usvajanje nego oduzimanje nečega.

2. Razbijte cilj na male “mikro-korake”

Veliki ciljevi nas često parališu. Postavite sebi manje zahteve koji se lakše uklapaju u svakodnevicu.

3. Postavite konkretne „pametne“ ciljeve

To znači: specifične, merljive, relevantne i vremenski određene.

4. Uključite nagrade i zadovoljstva

Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji uživaju u samom procesu promene imaju veću šansu da istraju u tome.

5. Fokus na proces, a ne samo ishod

Zapitajte se ne samo šta želite da postignete, već i kako ćete konkretno svaki dan doprineti tom cilju i uživati u procesu.

6. Ne shvatajte neuspeh kao fijasko

Promena ponašanja je ciklična — padovi su normalni, a često i izvori novih uvida.

Umesto da sebi postavite niz zahtevnih novogodišnjih odluka, pitajte se: “Koju jednu malu naviku mogu da promenim odmah, koja će mi doneti osećaj kontrole i napretka?”

Time ćete biti bliže pravoj promeni — a ne samo praznom obećanju koje traje dve nedelje.

Zašto se tokom praznika, ali i nakon njih, tako često javlja osećaj praznine, nezadovoljstva ili čak depresije?

Zbog čega period koji bi trebalo da bude ispunjen odmorom, radošću i opuštanjem kod mnogih ljudi izaziva anksioznost, tugu i unutrašnji nemir?

Rudi Tanzi iz "Leadership Development News rekao je da je stres od neispunjenih očekivanja glavni krivac za loše raspoloženje.

Ovo doba godine povećava naša očekivanja, pa je samim tim i razočaranje veće, piše N1.

Šta najčešće krene po zlu?

• Naša deca se žale, kukaju i odbijaju da prisustvuju posebnoj večeri koju planiramo.
• Naš rođak nenamerno vređa našu omiljenu sliku na zidu.
• Naša braća i sestre nam daju savete koje ne želimo da čujemo.
• Svađamo se sa supružnikom oko toga koje vino da kupimo.
• Poklon koji smo satima tražili očigledno nije bio pravi.

Naše emocije su intenzivnije tokom ovog perioda, osetljivi smo i lakše se ljutimo.

Umor od odlučivanja

Dane provodimo kupujući i tražeći savršen poklon. Tokom dana moramo donositi razne odluke: da li će biti gust saobraćaj, koji je najbrži način da stignem tamo, gde da parkiram, da li je ovo pravi poklon, šta je sa bojom, veličinom i cenom, da li želim upakovani poklon, kakva je politika vraćanja, koliko dana, koliko sam već potrošila na ovu osobu, šta smo dobili prošle godine, da li je u skladu sa onim što sam kupila drugima, da li će joj se svideti?

Zamislite to kao mikro-odluke koje se množe tokom praznika. Naša snaga volje ili samokontrola je ograničenog kapaciteta i iscrpljuje naše kognitivno gorivo za ove odluke. Ne shvatamo da ono što se naziva „zamor od odlučivanja“ utiče na naše impulse i kvalitet naših odluka.

Nemamo merač goriva kao u automobilu koji bi nam rekao kada vozimo sa praznim rezervoarom. Ali se osećamo emocionalno iscrpljeno u ovo doba godine. Zamor od odlučivanja pomaže da se objasni zašto se ljudi ljute na kolege i porodicu, ponosno pokazuju svoju novu odeću ili kupuju brzu hranu u supermarketu.

Prevelika očekivanja

Većina nas prilazi praznicima sa nerealnim očekivanjima i često mislimo da će ovo vreme biti posebno i radosno. Naša očekivanja su opterećena našim sećanjima i medijskim izveštajima o posebnim, magičnim praznicima.

S druge strane, podsvesno znamo da praznici neće biti kao prethodni ili kao kada smo bili deca. Želimo da kupimo taj poseban poklon koji pokazuje našu brigu, ljubav i podršku našim voljenima.

Mislimo da će ovaj poklon nadoknaditi sve one trenutke kada smo bili zakasnili, bili neosetljivi, nismo slušali ili nismo brinuli o našim voljenima. Očekujemo da članovi naše porodice vole, podržavaju, cene naš trud i zrače ljubavlju i saosećanjem. O da! Iskustvo nam govori da praznična sezona obično nije ispunjena ovim prevelikim i nerealnim očekivanjima i zapravo dovodi do neispunjenih i nesrećnih praznika.

Osetljiviji smo i skloniji burnim reakcijama

Kada se unutrašnja očekivanja razlikuju od naše stvarnosti, u mozgu se pojavljuje takozvana „poruka o grešci“.

Pitanja poput: „Šta se dešava, ovo nije ispravno, ovo ne bi trebalo da se dešava, šta je pogrešno?“ okupiraju naše umove. Ovo pokreće emocionalnu reakciju koja se nalazi u amigdali.

Krv i kiseonik napuštaju naš prefrontalni korteks, sedište izvršnog organa koji pokreće ovu „krizu“. Prefrontalni korteks je označen kao „zatvoren za inventuru“. Naš primitivni mozak je preuzeo kontrolu nad nama.

Postajemo najgora verzija sebe. Kognitivno gorivo koje nam je pomagalo da reagujemo i donosimo konstruktivnije odluke se troši i dolazi do kognitivnog isparavanja.

Spojite to sa porodičnim ulogama koje se pojavljuju kada morate da se vratite kući za praznike. Ne samo da smo najgore verzije naših odraslih ja, već su se naša mlađa ja sada vratila u kuću.

Ova porodična dinamika je toliko moćna da se te stare uloge ponovo pojavljuju kao da ponovo imamo 10 godina. Ko se u vama pojavljuje u tom trenutku? Porodični heroj, žrtveni jarac, klovn, izgubljeno dete, agitator, spasilac? Osetljiviji smo, nestrpljiviji i nezreli. Svi naši okidači su sada „uključeni“.

Negativne emocije crpe našu energiju

Konačni krivac za loše raspoloženje tokom praznika su naše emocije i prošle rane. Kada su prisutne, nove i stare emocionalne rane crpe naše kognitivno gorivo. Pokušaj potiskivanja negativnih emocija crpi našu energiju.

Zbog toga nam ostaje manje energije da se nosimo sa trenutnim razočaranjima. Podložniji smo stresu i osetljiviji na sledeću uočenu nepravdu. Negativne emocije se ponovo javljaju kada se prisetimo starih razočaranja ili očekujemo da ćemo biti povređeni ili odbačeni.

Tada se osećamo nesrećno, iako bismo trebali biti zadovoljni i srećni. Sve ovo smanjuje našu emocionalnu snagu i čini nas ranjivim. Ako praznici nisu ono što mislite da bi trebalo da budu, sada znate četiri razloga zašto.

Praznici su vreme uživanja, druženja i bogatih trpeza, ali neretko sa sobom donose i manjak sna, užurban raspored i ponešto više stresa nego inače.

Dok pokušavamo da uskladimo porodične obaveze, društvena okupljanja i svakodnevne zadatke, telo često šalje jasne signale da mu je potrebna dodatna podrška, piše Zadovoljna.hr.

Jedan od minerala koji u tom periodu može imati važnu ulogu jeste magnezijum, tačnije njegov oblik poznat kao magnezijum glicinat.

Magnezijum glicinat smatra se jednim od najkvalitetnijih oblika magnezijuma, pre svega zbog dobre apsorpcije i blagog dejstva na digestivni sistem.

Za razliku od nekih drugih oblika, koji mogu izazvati nelagodnost ili ubrzati varenje, ovaj oblik se uglavnom dobro podnosi, što ga čini pogodnim za svakodnevno uzimanje.

Opušta nervni sistem i smiruje

Posebno je zanimljiv u prazničnom periodu kada je ritam života intenzivniji, a večeri često završavaju kasnije nego što bismo želeli. Magnezijum je poznat po svojoj ulozi u opuštanju mišića i nervnog sistema, a u kombinaciji sa glicinom, aminokiselinom koja ima umirujući efekat, magnezijum glicinat se često povezuje sa boljim kvalitetom sna i osećajem smirenosti.

Teška i obilna hrana, kao i veći unos slatkiša i alkohola, dodatno mogu opteretiti organizam.

U takvim okolnostima magnezijum može pomoći telu da se lakše nosi sa umorom i napetošću, podržavajući normalno funkcionisanje mišića i nervnog sistema.

Uvođenje magnezijum glicinata u svakodnevnu rutinu ne zahteva velike promene.

Najčešće se uzima uveče, što se prirodno uklapa u ritual opuštanja na kraju dana.

Upravo ta jednostavnost, uz dobru podnošljivost, čini ga praktičnim saveznikom u periodima kada želimo da uživamo u praznicima, a istovremeno vodimo brigu o sopstvenom balansu i dobrobiti.

Sa svega 36 proizvedenih primeraka, svaki GTO ima status legende.

Postoje automobili čije pojavljivanje na tržištu nije samo vest, već mali istorijski trenutak za auto-svet. Ferrari 250 GTO je upravo to. Sa svega 36 proizvedenih primeraka, svaki GTO ima status legende, ali jedan koji uskoro izlazi na aukciju ide i korak dalje – čak i u tom ultraretkom društvu, prenosi City Magazin.

U pitanju je šasija 3729GT, jedini Ferrari 250 GTO koji je fabriku napustio u beloj boji. Da stvar bude još ekskluzivnija, ovo je i jedan od svega osam primeraka sa volanom na desnoj strani, zbog čega je posebno zanimljiv britanskim kolekcionarima.

Na aukciji kuće Mecum Auctions stiže uz bogatu dokumentaciju, originalne fabričke rezervne delove i ozbiljnu trkačku biografiju, piše Auto klub.

Trkačka prošlost dostojna filma

Automobil je kao nov kupio britanski trkački tim Džona Kumbsa, a za njegovim volanom sedela su imena poput Džeka Sirsa, Grejema Hila i Ričija Gintera. Početkom šezdesetih godina takmičio se na stazama Goodwood i Brands Hatch, osvojivši druga mesta na Tourist Trophy-ju 1962. i 1963., kao i pobedu na Guards Trophyju 1963. godine.

Aktivnu karijeru završio je sredinom šezdesetih, nakon čega je promenio nekoliko vlasnika – među njima je ponovo bio i Džek Sirs – da bi 1999. završio u kolekciji Džona Širlija, bivšeg predsednika i izvršnog direktora Microsofta.

Mehanika bez kompromisa

Danas je ovaj GTO opremljen 3,0-litarskim Colombo V12 motorom, koji je restaurirala Ferrari Classiche služba. Zadržani su originalni petostepeni manuelni menjač, šest Weber karburatora, disk kočnice na svim točkovima i dvostruki Marelli razvodnici paljenja.

Uz automobil dolazi i prava mala riznica dodatnih delova – uključujući rezervni V12 motor, točkove i kočnice, što je prava retkost čak i među Ferrarijima 250 GTO.

Koliko košta legenda?

Mecum za sada ne izlazi sa zvaničnom procenom, ali očekivanja su jasna – 50 miliona evra smatra se realnim minimumom. Podsetimo, jedan Ferrari 250 GTO je 2018. godine u privatnoj prodaji navodno dostigao cenu od 70 miliona dolara, odnosno oko 60 miliona evra.

Ako postoji Ferrari koji može ponovo da pomeri granice i obori rekorde – onda je to upravo ovaj.

Kuglaški savez Vojvodine objavio je raspored takmičenja za drugi deo (2025/2026) sezone.

Kako se iz priloženog može videti somborski kuglaški superligaši nastavljaju takmičenje 18. januara. Somborski Vihor koji trenutno zauzima pretposlednju poziciju godinu će započeti susretom protiv beogradskog Partizana. Somborci su jesenji deo završili samo sa dve pobede i čak sedam poraza. Ekipa Kljajićeva koja je za jedno mesto bolja plasirana ekipa drugi deo šampionata započinje gostovanjem neporaženom Beogradu. Somborski derbi odigraće se u trećem kolu (1. februara). 

Istog dana Kordun, jesenji prvak Prve lige Vojvodine – grupa Vojvodine sastaje se sa ekipom Vojvodine iz Bačkog Gradišta. Kordunaši su jesenji deo završili sa 16 osvojenih bodova, koliko je skupila i ekipa Apatina koji startuje duelom Spartaka iz Debeljače.

Raspored takmičenja

Izvor: somborport.org

Somborska filharmonija je protekle subote održala tradicionalni svečani novogodišnji koncert pod nazivom „Bečka magija“ u Narodnom pozorištu Sombor.

Za koncert je i ove godine publika izrazila veliko interesovanje, a na repertoaru su se našle kako kompozicije klasičnih majstora, tako i poznate filmske melodije.

Somborska filharmonija nastupila je pod dirigentskom palicom Milana Radišića.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. januar