Gilbertov sindrom je blagi, nasledni poremećaj u kome jetra ne prerađuje pravilno bilirubin, žuti pigment koji nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca.
Uzrok je genetska mutacija gena UGT1A1, zbog koje telo proizvodi manje enzima zaduženog za "čišćenje” bilirubina iz krvi. Zbog toga dolazi do nakupljanja bilirubina u krvotoku (hiperbilirubinemija).
Iako zvuči zabrinjavajuće, ovo stanje se smatra benignim i više je osobina organizma nego bolest. Procene govore da pogađa 3 do 10 odsto populacije, češće muškarce, a često se otkrije slučajno, rutinskom analizom krvi - piše B92.
Žućkaste beonjače kao najčešći znak
Većina osoba nema izražene simptome. Glavni znak je povremena blaga žutica, odnosno žućkasta boja beonjača, ponekad i kože. Ovo nije opasno i prolazno je, a najčešće ga pokreću: dehidratacija, preskakanje obroka, infekcije, manjak sna, stres i naporan trening. Neki ljudi osećaju umor ili blagu mučninu, ali veza tih simptoma sa sindromom nije do kraja razjašnjena.
Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnoza je jednostavna i postavlja se analizom krvi. Nalaz pokazuje povišen nekonjugovani bilirubin, dok su ostali parametri funkcije jetre (AST, ALT) normalni. Upravo taj izolovani porast bilirubina pomaže da se isključe ozbiljniji uzroci poput hepatitisa ili hemolitičke anemije. Genetsko testiranje je retko potrebno.
Nema terapije, ali postoje važne navike
Lečenje nije potrebno, jer je stanje bezopasno. Fokus je na načinu života: redovni obroci i dobra hidratacija su ključni, jer duži post može podići bilirubin. Alkohol nije strogo zabranjen, ali jetra sporije obrađuje toksine. Poseban oprez potreban je kod pojedinih lekova, zato je važno da lekar zna za sindrom pre uvođenja terapije, piše Ordinacija.hr.
Neočekivane prednosti povišenog bilirubina
Iako se visok bilirubin obično smatra negativnim, on je snažan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja. Istraživanja pokazuju da osobe sa Gilbertovim sindromom mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, masne jetre, pa čak i nekih vrsta karcinoma. U nekim studijama zabeležena je i niža stopa smrtnosti, što sugeriše da ova genetska osobenost može imati zaštitnu ulogu.
Život sa Gilbertovim sindromom
Ovo stanje ne utiče na životni vek i ne dovodi do ciroze niti teških oštećenja jetre. Uz jednostavne navike – redovnu ishranu, dovoljno tečnosti i izbegavanje ekstrema – moguće je voditi potpuno normalan i kvalitetan život.
